RS60293B1 - Redukcija sadržaja jodovodonika u postupcima karbonilacije - Google Patents

Description

Opis

OBLAST PRONALASKA

[0001] Ovaj pronalazak se odnosi na postupke za proizvodnju sirćetne kiseline i naročito na poboljšane postupke za proizvodnju sirćetne kiseline koji efikasno redukuju sadržaj jodovodonika u različitim strujama postupka.

OSNOVA PRONALASKA

[0002] Široko korišćen i uspešan komercijalni postupak za sintezu sirćetne kiseline uključuje katalizovanu karbonilaciju metanola, npr. kompozicije metanola (uvedene), sa ugljenmonoksidom. Katalizator može sadržati rodijum i/ili iridijum i halogeni promoter (akcelerator), obično metil jodid. Reakcija se odvija uz neprekidno barbotiranje ugljenmonoksida kroz tečni reakcioni medijum u kome je katalizator rastvoren. Reakcioni medijum sadrži sirćetnu kiselinu, metil acetat, vodu, metil jodid i katalizator. Metanol i ugljenmonoksid dolaze u kontakt u reakcionom medijumu i reaguju jedan sa drugim da bi se obrazovala sirova sirćetna kiselina. Konvencionalni komercijalni postupci karbonilacije metanola uključuju one opisane u SAD patentima br. 3,769,329; 5,001,259; 5,026,908 i 5,144,068. Drugi konvencionalni postupak karbonilacije metanola uključuje Cativa™ postupak koji se razmatra u Jones J.H. (2002), "The Cativa™ Process for the Manufacture of Acetic Acid", Platinum Metals Review, 44 (3): 94-105.

[0003] Reakcija karbonilacije formira reakcione sporedne proizvode kao što su voda, (rezidualni) metil jodid i karbonil nečistoće, npr., acetaldehid. Ovi sporedni proizvodi su tipično odvojeni i/ili reciklirani unutar sistema. Jodovodonik je sledeća nepoželjna komponenta koja može biti prisutna u reakcionom medijumu. Prisustvo jodovodonika u reakcionom sistemu je naročito problematično zbog toga što on deluje kao korozioni agens koji može da izazove metalurške probleme tokom reakcije i odvajanje zona. Na taj način, postoji potreba za redukcijom formiranja jodovodonika u karbonilacionim postupcima.

[0004] Objava SAD patentne prijave br. 2013/0116470 otkriva postupak za proizvodnju sirćetne kiseline koji sadrži reakcioni korak za kontinuirano omogućavanje najmanje jednom članu izabranom iz grupe koja se sastoji od metanola, dimetil etra i metil acetata da reaguje sa ugljen monoksidom u sistemu katalizatora koji sadrži rodijumski katalizator, jodidnu so i metil jodid u prisustvu sirćetne kiseline i vode u postrojenju koje sadrži reaktor; isparivač; i destilacionu kolonu; pri čemu je deo isparene struje uveden u toplotni izmenjivač. Postupak postiže proizvodnju sirćetne kiseline sa visokom čistoćom u opremi koja čuva resurse i čuva energiju efikasnim uklanjanjem reakcione toplote čak u velikom postrojenju.

[0005] SAD patent br. 8,318,977 otkriva sistem karbonilacije metanola uključujući toranj za apsorpciju prilagođen za primanje ventilacione struje gasa i uklanjanje iz njega metil jodida sa rastvaračem za prečišćavanje, pri čemu je toranj za apsorpciju spojen za prvi i drugi izvor ekstrakanta, koji su sposobni da snabdevaju različit prvi i drugi ekstrakant. Prekidački sistem uključujući ventile alternativno obezbeđuje prvi ili drugi ekstrakant u toranj za apsorpciju i vraća upotrebljeni rastvarač i apsorbovani materijal karbonilacionom sistemu da bi se prilagodili različiti režimi rada. Ova referenca ne navodi jodovodonik.

[0006] Dok gore opisani postupci daju opšte postupke za prečišćavanje sirovog proizvoda sirćetne kiseline, ovi postupci ne uspevaju da se specifično pozabave odvajanjem jodovodonika iz sirovog proizvoda. Postoji potreba za poboljšanim postupcima za proizvodnju sirćetne kiseline koji obezbeđuju odvajanje i uklanjanje jodovodonika iz sirovog proizvoda sirćetne kiseline.

KRATAK OPIS PRONALASKA

[0007] Ovaj pronalazak se odnosi na postupke za proizvodnju sirćetne kiseline, postupke koji sadrže korake karbonilacije, u reaktoru, najmanje jednog od metanola, dimetil etra i metil acetata u reakcionom medijumu koji sadrži metalni katalizator, metil jodid, jodidnu so i izborno sirćetnu kiselinu i finalnu količinu vode, da bi se formirao sirovi proizvod sirćetne kiseline koji sadrži sirćetnu kiselinu i ventiliranje iz reaktora ventilacione struje reaktora koja sadrži jodovodonik. Postupci dalje sadrže korake isparavanja sirovog proizvoda sirćetne kiseline, sa ili bez zagrevanja, da bi se formirala prva struja pare koja sadrži sirćetnu kiselinu i metil jodid (i izborno jodovodonik) i prva struja tečnog ostatka koja sadrži metalni katalizator i so halogenida i izborno kondenzaciju najmanje dela prve struje pare da bi se formirana kondenzovana povratna struja isparivača i ventilaciona struja isparivača koja sadrži jodovodonik. Postupak dalje sadrži korak odvajanja, u koloni lakih frakcija, isparene prve struje pare da bi se formirala druga struja pare koja sadrži metil jodid i jodovodonik, bočno izvlačenje koje sadrži prečišćeni proizvod sirćetne kiseline i drugu struju tečnog ostatka. Druga struja pare može biti dekantovana tako da se formira ventilaciona struja dekantera koja sadrži jodovodonik i najmanje deo druge struje pare može da sadrži struju pare dekantera. Odvajanje može dalje da sadrži kondenzovanje najmanje dela druge struje pare tako da bi se formirala ventilaciona struja lakih frakcija koja sadrži jodovodonik i usmeravanje ventilacione struje lakih frakcija do tornja za apsorpciju. Postupci dalje sadrže korake punjenja tornja za apsorpciju, pri čemu punjenje tornja za apsorpciju sadrži najmanje deo najmanje jedne ventilacione struje reaktora, ventilacione struje isparivača i druge struje pare; dovođenje u kontakt punjenja tornja za apsorpciju sa prvim apsorbentom koji sadrži sirćetnu kiselinu da bi se apsorbovao metil jodid i da bi se formirao prvi ekstrakt koji sadrži prvi apsorbent i apsorbovani metil jodid; prenošenje prvog ekstrakta do kolone lakih frakcija i/ili kolone za sušenje; i završetak dopremanja prvog apsorbenta do tornja za apsorpciju. Postupci dalje sadrže korake dovođenja u kontakt punjenja tornja za apsorpciju sa drugim apsorbentom koji sadrži metanol i/ili metil acetat da bi se apsorbovao metil jodid i jodovodonik i da bi se formirao drugi ekstrakt koji sadrži drugi apsorbent i apsorbovani metil jodid; i prenošenje drugog ekstrakta, direktno ili indirektno, do reaktora, pri čemu postupak sadrži kondenzovanje najmanje dela ventilacione struje reaktora da bi se formirala kondenzovana povratna struja reaktora i ventilaciona struja pare reaktora koja sadrži jodovodonik i usmeravanje ventilacione struje pare reaktora do tornja za apsorpciju. Postupak može dalje da sadrži korak hlađenja prvog apsorbenta i/ili drugog apsorbenta pre odgovarajućeg dovođenja u kontakt. Postupak može dalje da sadrži korak mešanja druge povratne struje apsorbera sa metanolom ili njegovog reaktivnog derivata pre prenošenja. U jednom primeru izvođenja, punjenje tornja za apsorpciju sadrži metil acetat i prvi i drugi apsorbent apsorbuju metil acetat iz punjenja tornja za apsorpciju. U jednom primeru izvođenja, postupak ne koristi striper kolonu za tretman prvog apsorbenta i/ili drugog apsorbenta. Karbonilacija može biti izvedena uz održavanje reakcionog sistema na koncentracijama od 2 do 25 težinskih % soli jodida, 1 do 20 težinskih % metil jodida, 0.1 do 30 težinskih % metil acetata i 0.1 do 10 težinskih % vode. Povratna struja drugog apsorbera ne mora biti vraćena do postrojenja za prečišćavanje. Dovođenje u kontakt punjenja tornja za apsorpciju sa metanolom ili metil acetatom u drugom apsorbentu može da formira metil jodid. Prenošenje povratne struje drugog apsorbera može da sadrži korake prenošenja povratne struje drugog apsorbera do reaktora u toku pelaznog perioda; posle prelaznog perioda, nastavljanje punjenja povratne struje drugog apsorbera u reaktor; i prenošenje povratne struje drugog apsorbera do reaktora posle završetka snabdevanja prvog apsorbenta. Druga struja pare dalje sadrži isparljive komponente.

KRATAK OPIS CRTEŽA

[0008] Predmetni pronalazak će biti razumljiviji uvidom u pridružene, neograničavajuće slike, gde:

SL. 1 predstavlja šematski prikaz postupaka proizvodnje sirćetne kiseline u skladu sa predmetnim pronalaskom.

SL. 2 predstavlja šematski prikaz jedinice tornja za apsorpciju i pratećih komponenti u skladu sa predmetnim pronalaskom.

SL. 3 predstavlja šematski prikaz postupka proizvodnje sirćetne kiseline u skladu sa predmetnim pronalaskom.

DETALJAN OPIS PRONALASKA

Uvod

[0009] Na početku, potrebno je naglasiti da u razvoju bilo kog navedenog konkretnog primera izvodenja moraju biti donete brojne specifične odluke vezane za implementaciju pronalaska, a da bi se ostvarili specificni ciljevi pronalazača, kao što su uskladenost sa ograničenjima koja su povezana sa sistemom i poslovanjem, a koji će varirati od jedne do druge vrste implementacije. Dodatno, postupci koji su ovde opisani mogu takođe sadržati komponente koje su drugačije od onih koje su citirane ili specifično navedene, što će biti jasno stručnjaku sa prosečnim ili očekivanim iskustvom u oblasti tehnike.

[0010] U izlaganju suštine pronalaska i ovom detaljnom opisu, svaku brojčanu vrednost treba sagledavati kao modifikovanu terminom "približno/oko" (osim ukoliko nije već izražena tako modifikovana), a zatim je ponovo pročitati kao da nije tako izmenjena, osim ukoliko kontekst ne ukazuje drugačije. Takođe, u izlaganju suštine pronalaska i ovom detaljnom opisu, podrazumeva se da je predviđeno da se opseg koncentracija koji je naveden ili je opisan kao koristan, pogodan ili slično, razmatra kao takav da navedeno obuhvata bilo koju ili svaku koncentraciju unutar opsega, uključujući krajnje vrednosti. Na primer, treba razmatrati da opseg "od 1 do 10" ukazuje na svaki ili svaki mogući broj duž kontinuuma između oko 1 i oko 10. Stoga, čak i ukoliko su određene vrednosti podataka unutar opsega ili ukoliko nijedna od vrednosti podataka nije unutar opsega, a eksplicitno su identifikovane ili se odnose samo na nekoliko specifičnih vrednosti podataka, podrazumeva se da pronalazači daju prednost i podrazumevaju da se bilo koje ili sve vrednosti podataka unutar opsega smatraju specifično navedenima i da pronalazači poseduju znanja o celokupnom opsegu i svim vrednostima unutar opsega.

[0011] Kroz celokupnu specifikaciju, uključujući patentne zahteve, termini koji slede su sa značenjima koja su naznačena, ukoliko nije drugačije navedeno.

[0012] Kako se upotrebljava u specifikaciji i patentnim zahtevima, „blizu" obuhvata i ,,na". Izraz "i/ili" se odnosi na slučaj uključivanja sa "i" i slučaj isključivanja sa "ili" i ovde se uporebljava radi sažetosti. Na primer, smeša koja sadrži sirćetnu kiselinu i/ili metil acetat može sadržati samo sirćetnu kiselinu, samo metil acetat ili i sirćetnu kiselinu i metil acetat.

[0013] Svi procenti su izraženi kao težinski procenti (tež.%) i zasnivaju se na ukupnoj težini određene struje ili sastava koji su prisutni, ukoliko nije drugačije naznačeno. Sobna temperatura je 25°C, a atmosferski pritisak je 101,325 kPa, osim ukoliko nije drugačije naznačeno.

[0014] Za ovde navedene svrhe:

sirćetna kiselina može biti skraćena kao "AcOH"; acetaldehid može biti skraćen kao „AcH"; metil acetat može skraćeno biti "MeAc"; metanol može biti skraćeno "MeOH"; metil jodid može biti skraćen kao "MeJ"; jodovodonik može biti skraćen kao "HJ"; ugljen-monoksid može skraćeno biti „CO"; i dimetil etar može biti skraćeno "DME".

[0015] HJ se odnosi bilo na molekulski jodovodonik ili disosovanu jodovodoničnu kiselinu, kada je ista najmanje delimično jonizovana u polarnom medijumu, obično medijumu koji sadrži najmanje nešto vode. Ukoliko nije drugačije precizno navedeno, oba termina se upotrebljavaju naizmenično. Ukoliko nije drugačije precizno navedeno, koncentracija HJ se određuje kiselo-baznom titracijom, upotrebom krajnje potenciometrijske tačke. Preciznije, koncentracija HJ se odreduje titracijom sa standardnim rastvorom litijum acetata do krajnje potenciometrijske tačke. Podrazumeva se da za svrhe koje su ovde navedene, koncentracija HJ se ne određuje oduzimanjem koncentracije jodida za koju se pretpostavlja da je povezana sa merenjem metala korozije ili drugih katjona različitih od H+, od ukupnog jonskog jodida koji je prisutan u uzorku.

[0016] Podrazumeva se i da se koncentracija HJ ne odnosi na koncentraciju jodidnih jona. Koncentracija HJ se posebno odnosi na koncentraciju HJ koja je određena potenciometrijskom titracijom.

[0017] Navedeni postupak oduzimanja je nepouzdan i neprecizan postupak za odredivanje relativno niskih koncentracija HJ, (tj., manjih od oko 5 težinskih procenata) usled činjenice da se pretpostavlja da su svi katjoni koji nisu H+ (kao što su katjoni Fe, Ni, Cr, Mo) isključivo u vezi sa jodidnim anjonom. U realnosti, značajan deo katjona metala u ovom postupku može biti povezan sa acetatnim anjonom. Dodatno, mnogi od ovih katjona metala imaju višestruka valentna stanja, što doprinosi još većoj nepouzdanosti pretpostavke o količini jodidnog anjona koji bi mogao biti u vezi sa ovim metalima. Konačno, ovakav postupak dovodi do nepouzdanog određivanja stvarne koncentracije HJ, naročito u pogledu sposobnosti da se izvede jednostavna titracija koja je direktno reprezentativna za koncentraciju HJ.

[0018] U svrhe koje su ovde navedene, "gasovita faza" ili "destilat" kolone za destilaciju se odnosi na najmanje jednu od frakcija koja može kondenzovati i niže je tačke ključanja, a koja je prisutna na ili u blizini vrha (npr. neposredno uz vrh) kolone za destilaciju, i/ili na kondenzovan oblik navedene frakcije ili kompozicije. Očigledno je da sve frakcije na kraju mogu kondenzovati, međutim, u svrhe koje su ovde navedene, frakcije koje mogu kondenzovati su one koje mogu kondenzovati pod uslovima koji su prisutni u postupku, kao što stručnjak iz oblasti tehnike lako može zaključiti. Primeri frakcija koje ne mogu kondenzovati mogu uključivati azot, vodonik i slično. Slično navedenom, napojna struja parne faze može biti uzeta neposredno ispod najvišeg izlaza kolone za destilaciju, na primer, tamo gde je frakcija sa najnižom tačkom ključanja zapravo struja koja ne može kondenzovati ili predstavlja minimalnu struju parne faze, kao što stručnjak iz oblasti tehnike lako može zaključiti.

[0019] "Dna" ili "ostaci" kolone za destilaciju se odnose na jednu ili više frakcija najviše tačke ključanja koje se ispuštaju ili se nalaze blizu dna kolone za destilaciju, a koja se ovde označava i kao struja dna kolone. Podrazumeva se da ostatak može biti uzet neposredno iznad najnižeg izlaza kolone za destilaciju, na primer, pri čemu je najniža frakcija proizvedena u koloni zapravo so, neupotrebljiv katran, čvrsti otpadni proizvod ili minimalna struja, kao što stručnjak iz oblasti tehnike lako može zaključiti.

[0020] U svrhe koje su ovde navedene, kolone za destilaciju sadrže zonu destilacije i zonu dna. Zona destilacije obuhvata sve iznad zone dna, tj., između je zone dna i vrha kolone. U svrhe koje su ovde navedene, zona dna se odnosi na donji deo kolone za destilaciju koji predstavlja rezervoar tečnih komponenti sa višim temperaturama ključanja (npr. dno kolone za destilaciju) iz koga ističe struja poda ili preostala struja po izlasku iz kolone. Zona dna može uključivati rebojlere, opremu za kontrolu i slično.

[0021] Podrazumeva se da se termini "prolazi", "putanje protoka", "strujni tokovi" i slično, kada se odnose na unutrašnje komponente kolone za destilaciju, koriste naizmenično za označavanje otvora, cevi, kanala, proreza, odvoda i sličnog, a koji su raspoređeni duž kolone i/ili koji omogućavaju kretanje tečnosti i/ili pare sa jedne strane unutrašnje komponente na drugu stranu unutrašnje komponente. Primeri prolaza raspoređenih kroz strukturu kao što je razdelnik tečnosti u koloni za destilaciju uključuju otvore za drenažu, cevi za odvod, proreze za odvod i slično, a koji omogućavaju da tečnost protiče kroz strukturu sa jedne na drugu stranu.

[0022] Prosečno vreme zadržavanja je definisano kao zbir svih zapremina tečnosti određene faze koje se zadržavaju unutar zone destilacije, a čija je vrednost podeljena sa prosečnom stopom protoka te faze kroz zonu destilacije. Zapremina zadržavanja za određenu fazu može uključivati zapreminu tečnosti koja se nalazi u raznim unutrašnjim komponentama kolone, uključujući kolektore, razdelnike i slično, kao i tečnost koja se nalazi na podovima, unutar odvoda i/ili unutar strukturisanih ili nasumice upakovanih delova ležišta.

Tretman struja koje sadrže jodovodonik

[0023] Nađeno je da neke konvencionalne karbionilacione reakcione smeše sadrže jodovodonik, koji se disocira u prisustvu vode izazivajući koroziju unutar reakcione zone i separacione zone. Jodovodonik takođe stvara probleme u životnoj sredini kao i probleme vezane za troškove. Prisustvo jodovodonika je prepoznato u nekim strujama postupka, npr., reakcionim ventilacionim strujama ili ventilacionim strujama isparivača. Iako neka konvencionalna postrojenja za odvajanje koriste tornjeve za apsorpciju, npr., za tretman metil jodida, upotreba ovih tornjeva za tretman jodovodonika u ovim strujama, npr., njegova izolacija ili uklanjanje, međutim, nije objašnjeno.

[0024] Sada je otkriveno da jodovodonik u mnogim od ovih struja može biti tretiran upotrebom apsorbenta (ili višestrukih apsorbenata). Upotreba apsorbenta efikasno uklanja jodovodonik iz različitih struja postupka, npr., otvora reaktora, otvora isparivača, otvora kolone lakih frakcija i otvora sistema za uklanjanje PRC. Apsorpcija upotrebom odgovarajućih apsorbenata iznenađujuće i neočekivano odvaja jodovodonik i omogućava njegov podesan tretman i/ili recikliranje. U naročitim slučajevima, pronalazači su našli da je upotreba jednog apsorbenta korisna za tretman jodovodonika. Poželjno, apsorbent sadrži sirćetnu kiselinu. Upotreba jednog apsorbenta omogućava da se struja rezultujućeg ekstrakta zatim prečišćava direktnim prenošenjem struje ekstrakta nazad do zone odvajanja. U nekim slučajevima, upotreba jednog apsorbenta eliminiše potrebu za dodatnim tretmanom rezultujućeg ekstrakta pre vraćanja returning nazad do zone odvajanja.

[0025] Takođe, konvencionalni sistemi i literatura nisu se bavili prisustvom jodovodonika u napojnim strujama, strujama dna i/ili pratećim prijemnicima sistema za uklanjanje PRC. Pronalazači su sada našli da, u nekim slučajevima, jodovodonik u ovim napojnim strujama je značajan. Bez vezivanja za teoriju, postulirano je da postupak za uklanjanje PRC stvarno proizvodi jodovodonik preko hidrolize metil jodida. Na taj način, količina jodovodonika u napojnim strujama i strujama dna sistema za uklanjanje PRC postaje obogaćena u jodovodoniku. Viši nivoi jodovodonika stvaraju i pogoršavaju probleme u životnoj sredini, probleme sa korozijom i probleme vezane za troškove navedene u prethodnom tesktu. Pronalazači su našli da tretman ovih struja upotrebom apsorbenta (ili višestrukih apsorbenata) iznenađujuće i efikasno obezbeđuje efikasno uklanjanje jodovodonika iz ovih struja. Zbog sredinskih i razloga vezanih za troškove.

[0026] Pored toga, otkriveno je da upotreba tornja za apsorpciju koji koristi (naizmeničnu) upotrebu višestrukih skraber rastvarača može biti korišćena za efikasno odvajanje jodovodonika iz bilo koje od bekoliko struja postupka proizvodnje sirćetne kiseline. Primeri struja postupka koje se mogu koristiti kao punjenje za toranj za apsorpciju obuhvataju ventilacionu struju reaktora, ventilacionu struju isparivača, destilat lakih frakcija, napajajući sistem za uklanjanje PRC (ili otvor iz pratećeg prijemnika) i derivate ovih struja postupka. Specifična kombinacija rastvarača za prečišćavanje, kao što je opisano u prethodnom tekstu, efikasno uklanja jodovodonik iz odgovarajuće struje postupka povoljno smanjujući njegove korozivne efekte. Kao rezultat, metalurški problemi u reakciji i separacionim zonama su minimizirani. Pored toga, iznenađujuće je nađeno da upotreba specifičnih rastvarača prema predmetnom pronalasku može korisno da dovede do dormiranja dodatnog jodovodonika, koji zatim može biti korišćen za povećanje stabilnosti katalizatora u reakcionoj zoni (ili na drugom mestu). Bez vezivanja za teoriju, kada se metanol i/ili metil acetat koriste kao rastvarač za prečišćavanje, npr., kao drugi rastvarač za prečišćavanje, metanol i/ili metil acetat mogu da reaguju sa jodovodonikom u različitim strujama postupka proizvodnje sirćetne kiseline da bi se formirao dodatni metil jodid. Postupci prema predmetnom pronalasku poboljšavaju prečišćavanje sirovog proizvoda sirćetne kiseline poboljšanjem uklanjanja jodovodonika, povećavajući formiranje metil jodida i korisno poboljšavajući ukupnus tabilnost katalizatora.

[0027] Predmetni pronalazak se odnosi na postupke za proizvodnju sirćetne kiseline koji sadrže korak karbonilacije, u reaktoru, najmanje jednog od metanola, dimetil etra i metil acetata u reakcionom medijumu koji sadrži metalni katalizator, metil jodid, jodidna so i izborno sirećtna kiselina i voda, da bi se formirao sirovi proizvod sirćetne kiseline. Sirovi proizvod sirćetne kiseline sadrži sirćetnu kiselinu. U toku reakcije karbonilacije, ventilaciona struja je ventilirana iz reaktora. Ventilaciona struja reaktora može da sadrži jodovodonik, ugljen monoksid, azot i druge isparljive komponente. Sirovi proizvod sirćetne kiseline se zatim podvrgava isparavanju, sa ili bez zagrevanja, da bi se obrazovala prva struja pare i prva struja tečnog ostatka. Prva struja pare sadrži sirćetnu kiselinu, jodovodonik i metil jodid. Prva struja tečnog ostatka sadrži metalni katalizator i so halogenida i može biti reciklirana u reaktor. Struja pare koja je dobijena u isparivaču (ili njen deo) se razdvaja na koloni lakih frakcija da bi se obrazovala druga struja pare, bočna struja i druga struja tečnog ostatka. Druga struja pare sadrži jodovodonik i izborno metil jodid i acetaldehid. Druga struja pare sadrži jodovodonik i izborno metil jodid i acetaldehid. Druga struja pare može dalje da sadrži isparljive komponente, npr., isparljivu sirćetnu kiselinu, vodu i/ili metil acetat. Bočna struja sadrži prečišćeni proizvod sirćetne kiseline, koji može biti podvrgnut dodatnim koracima prečišćavanja. Druga struja ostatka sadrži sirćetnu kiselinu, vodu i katalizator i može biti reciklirana u reaktor. Odvajanje u koloni lakih frakcija može dalje da sadrži kondenzovanje najmanje deo druge struje pare da bi se formirala ventilaciona struja lakih frakcija koja sadrži jodovodonik.

[0028] Postupci dalje sadrže korak punjenja u toranj za apsorpciju najmanje dela ventilacione struje reaktora, najmanje deo ventilacionog sistema isparivača i/ili najmanje deo druge struje pare.

[0029] Najmanje deo ventilacione struje reaktora može biti punjen u apsorber kolonu. Deo ventilacione struje reaktora može biti odvojen iz ventilacione struje reaktora i punjen u apsorber. Cela ventilaciona struja reaktora može biti punjena u apsorber. U jednom primeru izvođenja, deo ventilacione struje reaktora koji je punjen u apsorber je formiran usmeravanjem ventilacione struje reaktora do izmenjavača toplote, npr., kondenzovanjem najmanje dela ventilacione struje reaktora, koje proizvodi ventilacionu struju pare reaktora i kondenzovanu povratnu struju reaktora. Ventilaciona struja pare reaktora može da sadrži jodovodonik i može biti punjena u toranj za apsorpciju. Kondenzovana povratna struja reaktora može biti reciklirana u reaktor.

[0030] U jednom primeru izvođenja, najmanje deo prve struje pare može biti punjen u kolonu apsorbera. Deo prve struje pare može biti odvojen iz prve struje pare i punjen u apsorber. Cela prva struja pare može biti punjena u apsorber. U jednom primeru izvođenja, deo prve struje pare koji se puni u apsorber je formiran usmeravanjem prve struje pare ka izmenjivaču toplote, npr., kondenzovanjem najmanje dela prve struje pare, koje proizvodi ventilacionu struju pare isparivača i kondenzovanu povratnu struju isparivača. Ventilaciona struja pare isparivača može da sadrži jodovodonik i može biti punjena u toranj za apsorpciju. Kondenzovana povratna struja isparivača može biti reciklirana u isparivač ili reaktor.

[0031] U jednom primeru izvođenja, najmanje deo druge struje pare može biti punjen u kolonu apsorbera. Deo druge struje pare je odvojen od druge struje pare i punjen u apsorber. Cela struja pare je punjena u apsorber. U jednom primeru izvođenja, deo druge struje pare koji je punjen u apsorber je formiran usemravanjem druge struje pare do izmenjivača toplote, npr., kondenzovanjem najmanje dela druge struje pare, koje proizvodi ventilacionu struju pare lakih frakcija i kondenzovanu povratnu struju lakih frakcija. Ventilaciona struja pare lakih frakcija može da sadrži jodovodonik i može biti punjena u toranj za apsorpciju. Kondenzovana povratna struja lakih frakcija može biti reciklirana u kolonu lakih frakcija, isparivač ili reaktor.

[0032] U jednom primeru izvođenja, najmanje deo druge struje pare može biti odliven tako da se formira ventilaciona struja dekantera. Ventilaciona struja dekantera može da sadrži jodovodonik i može biti punjena u toranj za apsorpciju.

[0033] U jednom primeru izvođenja. najmanje deo najmanje dva od ventilacione struje reaktora, ventilacione struje isparivača, druge struje pare i ventilacije sistema za uklanjanje PRC su kombinovani tako da se formira punjenje tornja za apsorpciju. Na primer, ventilaciona struja reaktora, ventilaciona struja isparivača i druga struja pare mogu biti kombinovane u kombinovanu ventilacionu struju i punjene u apsorber. Kao sledeći primer, ventilaciona struja isparivača, druga struja pare i ventilacija sistema za uklanjanje PRC mogu biti kombinovani u kombinovanu ventilacionu struju i punjeni u apsorber. Na taj način, punjenje tornja za apsorcpiju može, u nekim primerima izvođenja, da sadrži kombinovanu ventilacionu struju.

[0034] Bez obzira na to koja struja (koje struje) se šalje u kolonu apsorbera, postupci dalje sadrže korak dovođenja u kontakt punjenja tornja za apsorpciju sa prvim apsorbentom. Prvi apsorbent poželjno apsorbuje metil jodid iz punjenja tornja za apsorpciju da bi se formirao prvi ekstrakt, koji sadrži prvi apsorbent i apsorbovani metil jodid. Prvi apsorbent može takođe poželjno da apsorbuje jodovodonik iz punjenja tornja za apsorpciju da bi se formirao prvi ekstrakt, koji sadrži prvi apsorbent i apsorbovani jodovodonik. Prvi apsorbent može da sadrži sirćetnu kiselinu, vodu ili njihove kombinacije.

[0035] Postupak dalje sadrži korake prenošenja celog ili dela prvog ekstrakta u kolonu lakih frakcija i/ili kolonu za sušenje i završetak dopremanja prvog apsorbenta do tornja za apsorpciju. Na primer, protok prvog apsorbenta do kolone za apsorpciju može biti zaustavljen upotrebom sistema ventila, kao što je razmatrano u daljem tekstu.

[0036] Kao što je ovde korišćen, termin "završetak" obuhvata redukciju ili smanjenje dopremanja apsorbenta.

[0037] Postupak prema predmetnom pronalasku dalje sadrži korak dovođenja u kontakt punjenja tornja za apsorpciju sa drugim apsorbentom. Drugi apsorbent može da apsorbuje metil jodid i jodovodonik i na taj način formira drugi ekstrakt, koji sadrži drugi apsorbent i apsorbovani metil jodid. Drugi apsorbent sadrži metanol i/ili metil acetat. U jednom primeru izvođenja, drugi apsorbent se uglavnom sastoji od metanola. Postupak dalje sadrži korak prenošenja svih ili dela drugog ekstrakta do reaktora. Prenošenje drugog ekstrakta do reaktora može biti izvedeno posle završetka dopremanja prvog apsorbenta. Dovođenje u kontakt punjenja tornja za apsorpciju sa metanolom ili metil acetatom u drugom apsorbentu povoljno formira metil jodid, koji može biti korišćen za povećanje stabilnosti katalizatora u reaktoru. U jednom primeru izvođenja, drugi ekstrakt je mešan sa metanolom ili njegovim reaktivnim derivatom pre prenošenja do reaktora. Drugi ekstrakt je vraćen u reaktor i nije vraćen u postrojenje za separaciju za dalju obradu. Slanjem struje apsorbera do reaktora, nema potrebe za posebnu striper kolonu ili obradu u lakim frakcijama ili koloni za sušenje koja troši značajan kapacitet. Kao takav, teret na separacionu zonu je korisno smanjen.

[0038] U jednom primeru izvođenja, postupak sadrži korake: karbonilacije, u reaktoru, najmanje jednog od metanola, dimetil etra i metil acetata u reakcionom medijumu koji sadrži metalni katalizator, metil jodid, jodidnu so i izbornu sirćetnu kiselinu i finalnu količinu vode, da bi se formirao sirovi proizvod sirćetne kiseline koji sadrži sirćetnu kiselinu; ventiaciju iz ventilacione struje reaktora koja sadrži jodovodonik; kondenzovanje najmanje dela ventilacione struje reaktora da bi se formirala kondenzovana ventilaciona struja reaktora; punjenje u toranj za apsorpciju punjenja tornja za apsorpciju koje sadrži najmanje deo kondenzovane ventilacione struje reaktora; dovođenje u kontakt punjenja tornja za apsorpciju sa prvim apsorbentom izabranim iz grupe koja se sastoji od sirćetne kiseline, metanola i metil acetata, poželjno sirćetne kiseline, da bi se apsorbovao metil jodid i jodovodonik i da bi se formirao prvi ekstrakt koji sadrži prvi apsorbent i apsorbovani metil jodid i jodovodonik; prenošenje prvog ekstrakta, direktno ili indirektno, do kolone lakih frakcija i/ili kolone za sušenje; smanjenje dopremanja prvog apsorbenta do tornja za apsorpciju; dovođenje u kontakt punjenja tornja za apsorpciju sa drugim apsorbentom koji sadrži metanol i/ili metil acetat da bi se apsorbovao metil jodid i jodovodonik i da bi se formirao drugi ekstrakt koji sadrži drugi apsorbent i apsorbovani metil jodid; prenošenje drugog ekstrakta, direktno ili indirektno, do reaktora. Na taj način, dva koraka apsorpcije su koriššćena u ovom primeru izvođenja.

[0039] U jednom primeru izvođenja, postupak sadrži korake: karboilacije, u reaktoru, najmanje jednog od metanola, dimetil etra i metil acetata u reakcionom medijumu koji sadrži metalni katalizator, metil jodid, jodidnu so i izborno sirćetnu kiselinu i finalnu količinu vode, da bi se formirao sirovi proizvod sirćetne kiseline koji sadrži sirćetnu kiselinu; isparavanje sirovog proizvoda sirćetne kiseline, sa ili bez toplote, da bi se formirala prva struje pare koja sadrži sirćetnu kiselinu i metil jodid i prvu struju tečnog ostatka koja sadrži metalni katalizator i so halogenida, izborno kondenzovanje dela prve struje pare da bi se formirala kondenzovana povratna struja isparivača i ventilaciona struja isparivača koja sadrži jodovodonik; punjenje u toranj za apsorpciju punjenja tornja za apsorpciju koje sadrži najmanje deo ventilacione struje isparivača (ili kondenzovane ventilacione struje isparivača); dovođenje u kontakt punjenja tornja za apsorpciju sa prvim apsorbentom izabranim iz grupe koja se sastoji od sirćetne kiseline, metanola i metil acetata, poželjno sirćetne kiseline, da bi se apsorbovao metil jodid i jodovodonik i da bi se formirao prvi ekstrakt koji sadrži prvi apsorbent i apsrobovan metil jodid i jodovodonik; prenošenje prvog ekstrakta, direktno ili indirektno, do kolone lakih frakcija i/ili kolone za sušenje; smanjenje dopremanja prvog apsorbenta do tornja za apsorpciju; dovođenje u kontakt punjenja tornja za apsorpciju sa drugim apsorbentom koji sadrži metanol i/ili metil acetat da bi se apsorbovao metil jodid i jodovodonik i da bi se formirao drugi ekstrakt koji sadrži drugi apsorbent i apsorbovani metil jodid; prenošenje drugog ekstrakta, direktno ili indirektno, do reaktora. Dva koraka apsorpcije su korišćena u ovom primeru izvođenja.

[0040] U jednom primeru izvođenja, postupak sadrži korake: karbonilacije, u reaktoru, najmanje jednog od metanola, dimetil etra i metil acetata u reakcionom medijumu koji sadrži metalni katalizator, metil jodid i jodidnu so i izborno sirćetnu kiselinu i finalnu količinu vode, da bi se formirao sirovi proizvod sirćetne kiseline koji sadrži sirćetnu kiselinu; isparavanje sirovog proizvoda sirćetne kiseline, sa ili bez zagrevanja, da bi se formirala prva struja pare koja sadrži sirćetnu kiselinu i metil jodid i prva struja tečnog ostatka koja sadrži metalni katalizator i so halogenida; odvajanje, u koloni lakih frakcija, isparene prve struje pare da bi se formirala druga struja pare koja sadrži metil jodid i jodovodonik, bočne struje koja sadrži prečišćeni proizvod sirćetne kiseline i druge struje tečnog ostatka; izborno kondenzovanje druge struje pare, punjenje u toranj za apsorpciju punjenja tornja za apsorpciju koje sadrži najmanje deo druge struje pare; dovođenje u kontakt punjenja tornja za apsorpciju sa prvim apsorbentom izabranim iz grupe koja se sastoji od sirćetne kiseline, metanola i metil acetata, poželjno sirćetne kiseline, da bi se apsorbovao metil jodid i jodovodonik i da bi se formirao prvi ekstrakt koji sadrži prvi apsorbent i apsorbovani metil jodid i jodovodonik; prenošenje prvog ekstrakta, direktno ili indirektno, do kolone lakih frakcija i/ili kolone za sušenje; smanjenje dopremanja prvog apsorbenta do tornja za apsorpciju; dovođenje u kontakt punjenja tornja za apsorpciju sa drugim apsorbentom koji sadrži metanol i/ili metil acetat da bi se apsorbovao metil jodid i jodovodonik i da bi se formirao drugi ekstrakt koji sadrži drugi apsorbent i apsorbovani metil jodid; prenošenje drugog ekstrakta, diektno ili indirektno, do reaktora. Dva koraka apsorpcije su korišćena u ovom primeru izvođenja.

[0041] U jednom primeru izvođenja, postupak sadrži korake: karbonilacije, u reaktoru, najmanje jednog od metanola, dimetil etra i metil acetata u reakcionom medijumu koji sadrži metalni katalizator, metil jodid, jodidnu so i izborno sirćetnu kiselinu i finalnu količinu vode, da bi se formirao sirovi proizvod sirćetne kiseline koji sadrži sirćetnu kiselinu; isparavanja sirovog proizvoda sirćetne kiseline sa ili bez zagrevanja, da bi se formirala prva struja pare koja sadrži sirćetnu kiselinu i metil jodid i prva struja tečnog ostatka koja sadrži metalni katalizator i halogenidnu so, odvajanja, u koloni lakih frakcija, isparene prve struje pare da bi se formirala druga struja pare koja sadrži metil jodid i jodovodonik, bočne struje koja sadrži prečišćeni proizvod sirćetne kiseline i druge struje tečnog ostatka; odlivanja druge struje pare da bi se formirala laka faza koja sadrži acetaldehid i jodovodonik i teška faza koja sadrži acetaldehid, metil jodid, metil acetat i jodovodonik; odvajanja najmanje dela lake faze i/ili teške faze u sistem za uklanjanje PRC da bi se formirao napojni PRS koji sadrži jodovodonik; izborno sakupljanja napojnog PRS u napojnom prijemniku; izborno ventiliranja iz napojnog prijemnika ventilirajuće struje napojnog prijemnika PRS koja sadrži jodovodonik; punjenje u toranj za apsorpciju punjenja tornja za apsorpciju koje sadrži najmanje deo ventilacione struje napojnog prijemnika PRS i/ili napojnog PRS; dovođenja u kontakt punjenja tornja za apsorpciju sa prvim apsorbentom izabranim iz grupe koja se sastoji od sirćetne kiseline, metanola i metil acetata, poželjno sirćetne kiseline, da bi se apsorbovao metil jodid i jodovodonik da bi se formirao prvi ekstrakt koji sadrži prvi apsorbent i apsorbovani metil jodid i jodovodonik; smanjenje dopremanja prvog apsorbenta u toranj za apsorpciju; dovođenja u kontakt punjenja tornja za apsorpciju sa drugim apsorbentom koji sadrži metanol i/ili metil acetat da bi se apsorbovao metil jodid i jodovodonik i da bi se formirao drugi ekstrakt koji sadrži drugi apsorbent i apsorbovani metil jodid. Dva koraka apsorpcije su korišćena u ovom primeru izvođenja.

[0042] U jednom primeru izvođenja, postupak sadrži korake: karbonilacije, u reaktoru, najmanje jednog od metanola, dimetil etra i metil acetata u reakcionom medijumu koji sadrži metalni katalizator, metil jodid, jodidnu so i izborno sirćetnu kiselinu i finalnu količinu vode, da bi se formirao sirovi proizvod sirćetne kiseline koji sadrži sirćetnu kiselinu; isparavanja sirovog proizvoda sirćetne kiseline sa ili bez zagrevanja, da bi se formirala prva struja pare koja sadrži sirćetnu kiselinu i metil jodid i prva struja tečnog ostatka koja sadrži metalni katalizator i halogenidnu so, izborno kondenzovanja dela prve struje pare da bi se formirala kondenzovana povratna struja isparivača i ventilaciona struja isparivača koja sadrži jodovodonik; odvajanja, u koloni lakih frakcija, isparene prve struje pare da bi se formirala druga struja pare koja sadrži metil jodid i jodovodonik, bočne struje koja sadrži prečišćeni proizvod sirćetne kiseline i druge struje tečnog ostatka; odlivanja druge struje pare da bi se formirala laka faza koja sadrži acetaldehid i jodovodonik i teška faza koja sadrži acetaldehid, metil jodid, metil acetat i jodovodonik; odvajanja najmanje dela lake faze i/ili teške faze u sistemu za uklanjanje PRC koji sadrži prvu kolonu i drugu kolonu da bi se dobilo drugo napajanje PRS koje sadrži jodovodonik iz druge kolone za uklanjanje PRC; izborno sakupljanja drugog napajanja PRS u napojnom prijemniku i ventiliranje iz napojnog prijemnika druge ventilacione struje napojnog prijemnika PRS koja sadrži jodovodonik; punjenja u toranj za apsorpciju punjenja tornja za apsorpciju koje sadrži najmanje deo druge ventilacione struje napojnog prijemnika PRS i/ili drugog napajanja PRS; dovođenja u kontakt punjenja tornja za apsorpciju prvim apsorbentom izabranim iz grupe koja se sastoji od sirćetne kiseline, metanola i metil acetata da bi se apsorbovao metil jodid da bi se formirao prvi ekstrakt koji sadrži apsorbovani jodovodonik; i dovođenja u kontakt punjenja tornja za apsorpciju sa drugim apsorbentom koji sadrži metanol i/ili metil acetat da bi se apsorbovao metil jodid i jodovodonik i da bi se formirao drugi ekstrakt koji sadrži drugi apsorbent i apsorbovani metil jodid.

[0043] Postupak prema predmetnoj prijavi takođe može da otkrije korake: karbonilacije, u reaktoru, najmanje jednog od metanola, dimetil etra i metil acetata u reakcionom medijumu koji sadrži metalni katalizator, metil jodid, jodidnu so i izborno sirćetnu kiselinu i finalnu količinu vode, da bi se formirao sirovi proizvod sirćetne kiseline koji sadrži sirćetnu kiselinu; isparavanja sirovog proizvoda sirćetne kiseline sa ili bez zagrevanja, da bi se formirala prva struja pare koja sadrži sirćetnu kiselinu i metil jodid i prva struja tečnog ostatka koja sadrži metalni katalizator i halogenidnu so, izborno kondenzovanja dela prve struje pare da bi se formirala kondenzovana povratna struja isparivača i ventilaciona struja isparivača koja sadrži jodovodonik; odvajanja, u koloni lakih frakcija, isparene prve struje pare (ili kondenzovane prve struje pare) da bi se formirala druga struja pare koja sadrži metil jodid i jodovodonik, bočne struje koja sadrži prečišćeni proizvod sirćetne kiseline i druge struje tečnog ostatka; odlivanja druge struje pare da bi se formirala laka faza koja sadrži acetaldehid i jodovodonik i teška faza koja sadrži acetaldehid, metil jodid, metil acetat i jodovodonik; odvajanja najmanje dela lake faze i/ili teške faze u sistemu za uklanjanje PRC da bi se formiralo napajanje PRS koje sadrži jodovodonik; izborno sakupljanja napojnog PRS u napojnom prijemniku i izborno ventiliranja iz napojnog prijemnika ventilirajuće struje napojnog prijemnika PRS koja sadrži jodovodonik; punjenje u toranj za apsorpciju punjenja tornja za apsorpciju koje sadrži najmanje deo ventilacione struje napojnog prijemnika PRS i/ili napojnog PRS; dovođenja u kontakt punjenja tornja za apsorpciju sa prvim apsorbentom izabranim iz grupe koja se sastoji od sirćetne kiseline, metanola i metil acetata, poželjno sirćetne kiseline, da bi se apsorbovao jodovodonik iz prvog ekstrakta koji sadrži apsorbovan; i izborno prenošenja drugog ekstrakta, direktno ili indirektno, u reaktor.

[0044] U jednom primeru izvođenja, postupak sadrži korake: karbonilacije, u reaktoru, najmanje jednog od metanola, dimetil etra i metil acetata u reakcionom medijumu koji sadrži metalni katalizator, metil jodid, jodidnu so i izborno sirćetnu kiselinu i finalnu količinu vode, da bi se formirao sirovi proizvod sirćetne kiseline koji sadrži sirćetnu kiselinu; isparavanja sirovog proizvoda sirćetne kiseline sa ili bez zagrevanja, da bi se formirala prva struja pare koja sadrži sirćetnu kiselinu i metil jodid i prva struja tečnog ostatka koja sadrži metalni katalizator i halogenidnu so, izborno kondenzovanja dela prve struje pare da bi se formirala kondenzovana povratna struja isparivača i ventilaciona struja isparivača koja sadrži jodovodonik; odvajanja, u koloni lakih frakcija, isparene prve struje pare da bi se formirala druga struja pare koja sadrži metil jodid i jodovodonik, bočne struje koja sadrži prečišćeni proizvod sirćetne kiseline i druge struje tečnog ostatka; odlivanja druge struje pare da bi se formirala laka faza koja sadrži acetaldehid i jodovodonik i teška faza koja sadrži acetaldehid, metil jodid, metil acetat i jodovodonik; odvajanja najmanje dela lake faze i/ili teške faze u sistemu za uklanjanje PRC koji sadrži jednu kolonu da bi se formiralo napajanje PRS koje sadrži jodovodonik; izborno sakupljanja napojnog PRS u napojnom prijemniku i ventiliranje iz napojnog prijemnika ventilacione struje napojnog prijemnika PRS koja sadrži jodovodonik; punjenje u toranj za apsorpciju punjenja tornja za apsorpciju koje sadrži najmanje deo ventilacione struje napojnog prijemnika PRS i/ili napojnog PRS; dovođenja u kontakt punjenja tornja za apsorpciju prvim apsorbentom izabranim iz grupe koja se sastoji od sirćetne kiseline, metanola i metil acetata da bi se apsorbovao metil jodid da bi se formirao prvi ekstrakt koji sadrži apsorbovani jodovodonik; i dovođenja u kontakt punjenja tornja za apsorpciju sa drugim apsorbentom koji sadrži metanol i/ili metil acetat da bi se apsorbovao metil jodid i jodovodonik i da bi se formirao drugi ekstrakt koji sadrži drugi apsorbent i apsorbovani metil jodid.

[0045] U jednom primeru izvođenja, postupak sadrži korake: karbonilacije, u reaktoru, najmanje jednog od metanola, dimetil etra i metil acetata u reakcionom medijumu koji sadrži metalni katalizator, metil jodid, jodidnu so i izborno sirćetnu kiselinu i finalnu količinu vode, da bi se formirao sirovi proizvod sirćetne kiseline koji sadrži sirćetnu kiselinu; isparavanja sirovog proizvoda sirćetne kiseline sa ili bez zagrevanja, da bi se formirala prva struja pare koja sadrži sirćetnu kiselinu i metil jodid i prva struja tečnog ostatka koja sadrži metalni katalizator i halogenidnu so, izborno kondenzovanja dela prve struje pare da bi se formirala kondenzovana povratna struja isparivača i ventilaciona struja isparivača koja sadrži jodovodonik; punjenja u toranj za apsorpciju punjenja tornja za apsorpciju koje sadrži najmanje deo ventilacione struje isparivača (ili kondenzovane ventilacione struje isparivača); dovođenja u kontakt punjenja tornja za apsorpciju sa prvim apsorbentom izabranim iz grupe koja se sastoji od sirćetne kiseline, metanola i metil acetata, poželjno sirćetne kiseline, da bi se apsorbovao metil jodid i jodovodonik da bi se formirao prvi ekstrakt koji sadrži prvi apsorbent, jodovodonik i metil jodid.

[0046] U jednom primeru izvođenja, postupak sadrži korake: karbonilacije, u reaktoru, najmanje jednog od metanola, dimetil etra i metil acetata u reakcionom medijumu koji sadrži metalni katalizator, metil jodid, jodidnu so i izborno sirćetnu kiselinu i finalnu količinu vode, da bi se formirao sirovi proizvod sirćetne kiseline koji sadrži sirćetnu kiselinu; isparavanja sirovog proizvoda sirćetne kiseline sa ili bez zagrevanja, da bi se formirala prva struja pare koja sadrži sirćetnu kiselinu i metil jodid i prva struja tečnog ostatka koja sadrži metalni katalizator i halogenidnu so; odvajanja, u koloni lakih frakcija, isparene prve struje pare (ili kondenzovane ventilacione struje isparivača da bi se formirala druga struja pare koja sadrži metil jodid i jodovodonik, bočne struje koja sadrži prečišćeni proizvod sirćetne kiseline i druge struje tečnog ostatka; punjenja tornja za apsorpciju punjenja tornja za apsorpciju koje sadrži najmanje deo druge struje pare; dovođenja u kontakt punjenja tornja za apsorpciju sa prvim apsorbentom izabranim iz grupe koja se sastoji od sirćetne kiseline, metanola i metil acetata, poželjno sirćetne kiseline, da bi se apsorbovao metil jodid i jodovodonik da bi se formirao prvi ekstrakt koji sadrži prvi apsorbent, jodovodonik i metil jodid. Ovi apsorbenti nisu prikazani u literaturi kao efikasni rastvarači za uklanjanje jodovodonika.

[0047] Tretmanom struja koja sadrže jodovodonik sa apsorbentima kao što je razmatrano u prethodnom tekstu, jodovodonik je povoljno odvojen iz odgovarajuće struje. Pošto je uklonjen, vodonik može biti korisno dalje prikladno korišćen ili odbačen.

[0048] Postupci mogu dalje da sadrže korak hlađenja prvog apsorbenta i/ili drugog apsorbenta pre dovođenja u kontakt drugog apsorbenta sa punjenjem tornja za apsorpciju.

[0049] U jednom primeru izvođenja gde su korišćeni višestruki apsorbenti, punjenje tornja za apsorpciju sadrži metil acetat i prvi i drugi apsorbent apsorbuju metil acetat iz punjenja tornja za apsorpciju. Metil acetat u punjenju tornja za apsorpciju može biti obezbeđen preko jedne ili više od ventilacione struje reaktora, ventilacione struje isparivača i druge struje pare.

[0050] Pronalazači su dalje našli da, povoljno, upotreba dva rastvarača za prečišćavanje, kao što su ovde opisani, eliminiše potrebu za tretmanom prvog apsorbenta i/ili drugog apsorbenta. Umesto toga, ove struje mogu biti usmerene do postojećih komponenti postupka, npr., reaktora, kolone lakih frakcija ili kolone za sušenje.

[0051] U slučajevima gde je ventilacija reaktora uzeta iz reaktora, dobijena struja može biti usmerena ka isparivaču da bi se stabilizovao katalizator. Poželjno, ventilacija reaktora je usmerena ka dnu isparivača da bi se stabilizovao katalizator prisutan u struji koja izlazi sa dna isparivača.

[0052] U jednom primeru izvođenja gde su korišćeni višestruki apsorbenti, toranj za apsorpciju naizmenično koristi prvi apsorbent i drugi apsorbent. U nekim slučajevima, postoji prelazni period između završetka upotrebe prvog apsorbenta i početka upotrebe drugog apsorbenta i obrnuto. U nekim slučajevima, prelazni period može biti manji od 20 minuta, npr., manji od 15 minuta, manji od 10 minuta, manji od 5 minuta ili manji od 3 minuta. U jednom primeru izvođenja, sirćetna kiselina se koristi kao apsorbent u toku pokretanja jedinice zbog toga što sirćetna kiselina može biti usmerena ka sistemu za prečišćavanje koji je funkcionisao pre pokretanja reaktora. Bez vezivanja za teoriju, veruje se da ako je metanol korišćen pre rada reaktora, ne bi bilo mesta gde bi se metanol kasnije obradio. Period pokretanja upotrebom sirćetne kiseline traje nekoliko časova, npr., manje od 15 časova, manje od 10 časova ili manje od 5 časova. U jednom primeru izvođenja, prenošenje druge povratne struje apsorbera sadrži korak prenošenja drugog ekstrakta do reaktora u toku prelaznog perioda; i posle prelaznog perioda, nastavak punjenja druge povratne struje apsorbera u reaktor. U ovim slučajevima, pošto je prelaz napravljen na drugi apsorbent, npr., metanol, struja apsorbera nastavlja da se puni u reaktor gde je metanol trošen kao reaktant i MeI je vraćen u reaktor.

[0053] U nekim slučajevima, postupci se odnose na postupak za pokretanje reakcionog sistema. Na primer, punjenje u toranj za apsorpciju može da započne period pokretanja i u toku perioda pokretanja punjenje tornja za apsorpciju je dovedeno u kontakt sa prvim asporbentom i prvi ekstrakt je prenet do kolone lakih frakcija i/ili kolone za sušenje, kao što je ovde razmatrano. Prelaz od pokretanja do stalnog rada može biti započet (u toku perioda promene) završetkom dopremanja prvog apsorbenta u tornja za apsorpciju. Drugi apsorbent može biti obezbeđen u tonja za apsorpciju. U toku najmanje dela perioda promene, sirćetna kiselina, metanol i metil jodid mogu biti obezbeđeni u toranj za apsorpciju, na taj način formirajući kombinovanu povratnu struju apsorbera koja sadrži sirćetnu kiselinu, metanol i metil jodid. Kombinovana povratna struja apsorbera može biti preneta iz tornja za apsorpciju do reaktora. Rad u stabilnom stanju može biti započet posle perioda promene. U toku rada u stabilnom stanju, druga struja pare može biti dovedena u kontakt sa drugim apsorbentom, kao što je ovde razmatrano. U toku rada u stabilnom stanju, druga povratna struja apsorbera može biti mešana sa metanolom ili njegovim reaktivnim derivatom da bi se formirala mešana struja i mešana struja može biti preneta do reaktora. U jednom primeru izvođenja, završetak dopremanja prvog apsorbenta do tornja za apsorpciju i obezbeđivanje drugog apsorbenta do tornja za apsorpciju javlja se uglavnom istovremeno, npr., unutar manje od 1 minute, unutar manje od 5 minuta, ili unutar manje od 20 minuta.

Sistemi za proizvodnju sirćetne kiseline

[0054] Postupak proizvodnje sirćetne kiseline na primer je opisan u nastavku teksta. U cilju jasnoće, sve karakteristike konkretnih implementacija nisu opisane u ovoj specifikaciji. Opis postupka je dat samo kao primer i nije predvideno da ograničava obim pronalaska.

[0055] Reakcija karbonilacije metanola u proizvodu sirćetne kiseline može biti izvedena dovođenjem u kontakt metanola koji se nalazi u sudu, sa gasovitim ugljen-monoksidom koji se uduvava kroz reakcioni medijum rastvora sirćetne kiseline, a koji sadrži katalizator na bazi metala, npr. rodijumski katalizator, promoter katalizatora koji sadrži halogen, npr. metil jodid, kao i dodatnu solubilnu halidnu so, npr. jodidnu so kao što je litijum jodid, i, po izboru, metil acetat i/ili vodu, u uslovima temperature i pritiska koji su pogodni za obrazovanje proizvoda karbonilacije.

[0056] Katalizator može biti katalizator na bazi metala grupe VIII, poput rodijuma, a promoter katalizatora onaj koji sadrži halogen. Posebno koristan postupak je karbonilacija metanola u sirćetnu kiselinu koja je katalizovana rodijumom sa malo vode, kao što je navedeno u SAD patentu br.5,001,259. Razmatraju se i drugi katalizator na bazi metalai, npr. katalizatori na bazi iridijuma. U principu, veruje se da je metalna komponenta, npr. rodijumska komponenta, katalizatorskog sistema prisutna u obliku koordinacionog jedinjenja rodijuma sa halogenom komponentom koji obezbeđuje najmanje jedan od liganda takvog koordinacionog jedinjenja. Pored koordinacionog jedinjenja rodijuma i halogena, veruje se i da će ugljen-monoksid obrazovati koordinaciono jedinjenje sa rodijumom. Rodijumska komponenta katalizatorskog sistema može biti obezbeđena uvođenjem rodijuma u reakcionu zonu u vidu metala rodijuma, rodijumskih soli kao što su oksidi, acetati, jodidi, karbonati, hidroksidi, hloridi itd., ili drugih jedinjenja koja će dovesti do obrazovanja koordinacionog jedinjenja rodijuma u reakcionom okruženju. Katalizator na bazi metala, npr. rodijumski katalizator, u pojedinim primerima izvodenja je prisutan u količinama od 200 do 2000 težinskih delova na milion (wppm).

[0057] Promoter katalizatora koji sadrži halogen u sistemu katalizatora, sastoji se od halogenog jedinjenja koje čini organski halogenid. Shodno tome, mogu biti upotrebljeni alkil, aril i supstituisani alkil ili aril halogenidi. Poželjno je da je promoter katalizatora koji sadrži halogen prisutan u obliku alkil halogenida. Još je poželjnije da je promoter katalizatora koji sadrži halogen prisutan u obliku alkil halogenida u kome alkil radikal odgovara alkil radikalu doziranog alkohola, koji je podvrgnut karbonilaciji. Stoga, u karbonilaciji metanola do sirćetne kiseline, halogenidni promoter će uključivati metil halogenid i još poželjnije metil jodid.

[0058] U principu se podrazumeva da je koncentracija jona jodida u sistemu katalizatora važna, a ne katjona koji je povezan sa jodidom, kao i da pri navedenoj molarnoj koncentraciji jodida, priroda katjona nije toliko značajna kao efekat koncentracije jodida. Bilo koja metalna jodidna so ili bilo koja jodidna so bilo kog organskog katjona ili drugih katjona poput onih koji su zasnovani na jedinjenjima amina ili fosfina (po izboru, tercijerni ili kvaternerni katjoni), mogu biti održavani u reakcionom medijumu pod uslovom da je so dovoljno rastvorljiva u reakcionom medijumu da se obezbedi željeni nivo jodida. Kad je jodid so metala, poželjno je da jodidna so bude so člana grupe koja se sastoji od metala grupe IA i grupe IIA periodnog sistema, kao što je navedeno u "Handbook of Chemistry and Physics" objavljenom od strane CRCPress-a, Klivlend, Ohajo, 2002-03 (83. izdanje). Preciznije, korisni su jodidi alkalnih metala, pri čemu je naročito pogodan litijum-jodid. U postupku karbonilacije sa malo vode, dodatni jodidni jon preko i iznad jodidnog jona koji je prisutan kao jodovodonik, generalno su prisutni u rastvoru katalizatora u količinama koje omogućavaju da ukupna koncentracija jodidnog jona bude od 2 do 20 tež.%, dok je metil acetat obično prisutan u količinama od 0,5 do 30 tež.%, a metil jodid je obično prisutan u količinama od 5 do 20 tež.%.

[0059] U pojedinim primerima izvođenja, željene stope reakcije se dobijaju čak i pri niskim koncentracijama vode, održavanjem estra željene karboksilne kiseline i alkohola u reakcionom medijumu, poželjno alkohola koji je upotrebljen u karbonilaciji, kao i dodatnog jodidnog jona koji je preko i iznad količine jodidnog jona koji je prisutan u vidu jodovodonika. Poželjan estar je metil acetat. Utvrđeno je, kao što je opisano u SAD patentu br. 5,001,259, da pri niskim koncentracijama vode, metil acetat i litijum jodid deluju kao promoteri stope reakcije samo ukoliko su prisutne relativno visoke koncentracije svake od ovih komponenti, kao i da je ubrzavanje reakcije veće kada su istovremeno prisutne obe ove komponente. Apsolutna koncentracija sadržaja jodidnog jona je obezbeđena samo kao primer i ne treba je tumačiti ograničavajućom.

[0060] U primerima izvođenja, postupak za proizvodnju sirćetne kiseline dalje uključuje uvođenje litijumskog jedinjenja u reaktor, radi održavanja koncentracije litijum acetata u količini od 0,3 do 0,7 tež.% u reakcionom medijumu. U primerima izvođenja, količina litijumskog jedinjenja koja se uvodi u reaktor za održavanje koncentracije jodovodonika je količina u reakcionom medijumu od 0,1 do 1,3 tež.%. U primerima izvođenja, koncentracija rodijumskog katalizatora u reakcionom medijumu se održava u količini od 200 do 3000 wppm, koncentracija vode u reakcionom medijumu se održava u količini od 0,1 do 4,1 tež.%, a koncentracija metil acetata u reakcionom medijumu se održava od 0,6 do 4,1 tež.%, na osnovu ukupne težine reakcionog medijuma koji je prisutan u reaktoru karbonilacije.

[0061] U primerima izvođenja, litijumsko jedinjenje uvedeno u reaktor je izabrano iz grupe koja se sastoji od litijum acetata, litijum karboksilata, litijum karbonata, litijumovog hidroksida, drugih organskih soli litijuma i njihovih smeša. U primerima izvođenja, jedinjenje litijuma je rastvorljivo u reakcionom medijumu. U jednom primeru izvođenja, litijum acetat dihidrat može biti upotrebljen kao izvor jedinjenja litijuma.

[0062] Litijum acetat reaguje sa jodovodonikom prema sledećoj ravnotežnoj reakciji (I), da bi se obrazovali litijum jodid i sirćetna kiselina:

LiOAc HJ ↔Lil HOAc (I)

[0063] Smatra se da litijum-acetat obezbeđuje poboljšanu kontrolu koncentracije jodovodonika u odnosu na druge acetate, poput metil-acetata, prisutnog u reakcionom medijumu. Bez vezivanja za teoriju, litijum acetat je konjugat baze sirćetne kiseline i stoga je reaktivan sa jodovodonikom, reakcijom tipa kiselina-baza. Smatra se da ovo svojstvo dovodi do ravnoteže reakcije (I) koja favorizuje proizvode reakcije preko i iznad onih koji su proizvedeni odgovarajućom ravnotežom metil acetata i jodovodonika. Ovakva poboljšana ravnoteža je favorizovana koncentracijama vode u reakcionom medijumu koje su manje od 4,1 tež.%. Dodatno, relativno niska isparljivost litijum acetata u poređenju sa metil acetatom, omogućava da litijum acetat ostane u reakcionom medijumu, osim gubitaka usled isparljivosti i male količine koja se ugradi u gasoviti sirovi proizvod. Nasuprot navedenom, relativno visoka isparljivost metil acetata omogućava da se materijal destilira u sistemu za prečišćavanje, što metil acetat čini teškim za kontrolu. Litijum-acetat je mnogo lakše održavati i kontrolisati u postupku ukoliko su koncentracije jodovodonika konstantno niske. U skladu sa navedenim, može biti upotrebljena relativno mala količina litijum acetata u odnosu na količinu metil acetata koja je potrebna za kontrolu koncentracija jodovodonika u reakcionom medijumu. Dalje je opisano da je litijum acetat najmanje tri puta efikasniji od metil acetata u pospešivanju oksidativne adicije metil jodida na rodijumski [I] kompleks.

[0064] U primerima izvođenja, koncentracija litijum acetata u reakcionom medijumu se održava većom ili jednakom 0,3 tež.%, ili većom ili jednakom 0,35 tež.%, ili većom ili jednakom 0,4 tež.%, ili većom ili jednakom 0,45 tež.%, ili većom ili jednakom 0,5 tež.%, i/ili u primerima izvođenja, koncentracija litijum acetata u reakcionom medijumu se održava manjom od ili jednakom 0,7 tež.%, ili manjom od ili jednakom 0,65 tež.%, ili manjom od ili jednakom 0,6 tež.%, ili manjom od ili jednakom 0,55 tež.%.

[0065] Utvrđeno je da višak litijum acetata u reakcionom medijumu može negativno uticati na ostala jedinjenja u reakcionom medijumu, što dovodi do smanjenja produktivnosti. Nasuprot tome, utvrđeno je da koncentracija litijum acetata u reakcionom medijumu ispod oko 0,3 tež.% nije u stanju da održi željene koncentracije jodovodonika u reakcionom medijumu ispod 1,3 tež.%.

[0066] U primerima izvođenja, litijumsko jedinjenje može biti uvođeno u reakcioni medijum kontinuirano ili povremeno. U primerima izvođenja, litijumsko jedinjenje se uvodi tokom pokretanja reaktora. U primerima izvođenja, jedinjenje litijuma se uvodi uz pauze da bi se nadoknadili nastali gubici.

[0067] Reakcioni medijum takođe može sadržati nečistoće koje bi trebalo kontrolisati da bi se izbeglo obrazovanje sporednih proizvoda. Jedna nečistoća u reakcionom medijumu može biti etil jodid, koji je teško odvojiti od sirćetne kiseline. Podnosilac prijave je dalje utvrdio da na obrazovanje etil jodida mogu uticati brojne promenljive, uključujući koncentraciju acetaldehida, etil acetata, metil acetata i metil jodida u reakcionom medijumu. Pored toga, utvrđeno je da sadržaj etanola u izvoru metanola, parcijalni pritisak vodonika i sadržaj vodonika u izvoru ugljen-monoksida utiču na koncentraciju etil jodida u reakcionom medijumu i, prema tome, koncentraciju propionske kiseline u konačnom proizvodu sirćetne kiseline.

[0068] U primerima izvođenja, koncentracija propionske kiseline u proizvodu sirćetne kiseline se može dalje održavati ispod 250 wppm, održavanjem koncentracije etil jodida u reakcionom medijumu nižom ili jednakom 750 wppm, bez uklanjanja propionske kiseline iz proizvoda sirćetne kiseline.

[0069] U primerima izvođenja, koncentracija etil jodida u reakcionom medijumu i propionske kiseline u proizvodu sirćetne kiseline može biti prisutna u težinskom odnosu od 3:1 do 1:2. U primerima izvođenja, koncentracija acetaldehida: etil jodida u reakcionom medijumu se održava u težinskom odnosu od 2:1 do 20:1.

[0070] U primerima izvođenja, koncentracija etil jodida u reakcionom medijumu se može održavati kontrolom najmanje jednim od parcijalnog pritiska vodonika, koncentracije metil acetata, koncentracije metil jodida i/ili koncentracije acetaldehida u reakcionom medijumu.

[0071] U primerima izvođenja, koncentracija etil jodida u reakcionom medijumu se održava/kontroliše tako da bude manja ili jednaka 750 wppm, ili npr. manja ili jednaka 650 wppm, ili manja ili jednaka 550 wppm, ili manja ili jednaka 450 wppm, ili manja ili jednaka 350 wppm. U primerima izvođenja, koncentracija etil jodida u reakcionom medijumu se održava/kontroliše tako da bude veća od ili jednaka 1 wppm ili npr. 5 wppm ili 10 wppm ili 20 wppm ili 25 wppm, a manja od ili jednaka 650 wppm ili npr.550 wppm ili 450 wppm ili 350 wppm.

[0072] U primerima izvođenja, težinski odnos etil jodida u reakcionom medijumu i propionske kiseline u proizvodu sirćetne kiseline može biti opsega od 3:1 do 1:2, ili npr. od 5:2 do 1:2 ili od 2:1 do 1:2 ili od 3:2 do 1:2.

[0073] U primerima izvođenja, težinski odnos acetaldehida i etil jodida u reakcionom medijumu može biti opsega od 20:1 do 2:1 ili npr. od 15:1 do 2:1 ili od 9:1 do 2:1.

[0074] U jednom primeru izvođenja, struja 106 parne faze za produvavanje sadrži male količine jodovodonika koje su manje od ili jednake 1 tež.%, npr. manje od ili jednake 0,9 tež.%, manje od ili jednake 0,8 tež.%, manje od ili jednake 0,7 tež.%, manje od ili jednake 0,5 tež.%. Jodovodonik koji prelazi ove količine može povećati opterećenje prečišćavača kako bi se sprečilo produvavanje jodovodonikom.

[0075] U jednom primeru izvođenja, pogodan test kalijum permanganata je JIS K1351 (2007).

[0076] Korišćeni tečni reakcioni medijum može sadržati bilo koji rastvarač koji je kompatibilan sa sistemom katalizatora i može sadržati čiste alkohole ili smeše alkoholnih sirovina i/ili željenu karboksilnu kiselinu i/ili estre ove dve vrste jedinjenja. Poželjni rastvarač i tečni reakcioni medijum za postupak karbonilacije sa malo vode sadrži željeni proizvod karboksilne kiseline. Stoga, u karbonilaciji metanola do sirćetne kiseline, poželjan sistem rastvarača sadrži sirćetnu kiselinu.

[0077] Voda je sadržana u reakcionom medijumu, ali poželjno u niskim koncentracijama, da bi se postigle dovoljne stope reakcije. Ranije je smatrano, npr. u SAD patentu br. 3,769,329, da u reakcijama karbonilacije koje su katalizovane sa rodijumom, dodavanje vode ima blagotvoran uticaj na brzinu reakcije. Stoga se pojedine komercijalne operacije obično izvode pri koncentracijama vode većim od 14 tež.%. Međutim, u pojedinim primerima izvođenja, koncentracija vode koja se može upotrebiti je manja ili jednaka 14 tež.%, npr. manja je ili jednaka 10 tež.%, manja je ili jednaka 1 tež.% ili je manja ili jednaka 0,1 tež.%. U pogledu opsega, reakcioni medijum može sadržati od 0,1 tež.% do 14 tež.% vode, npr. od 0,2 tež.% do 10 tež.% ili od 0,25 tež.% do 5 tež.%, a zasnovano na ukupnoj težini reakcionog medijuma.

[0078] U jednom primeru izvođenja, karbonilacija se izvodi uz održavanje reakcionog sistema na koncentracijama od 2 do 25 težinskih % jodidne soli, 1 do 20 težinskih % metil jodida, 0.1 do 30 težinskih % metil acetata i 0.1 do 10 težinskih % vode.

[0079] Uobičajene temperature reakcije za karbonilaciju biće od 150 do 250°C, pri čemu je poželjni opseg temperatura od 180 do 225°C. Parcijalni pritisak ugljen-monoksida u reaktoru može veoma varirati, ali obično je od 2 do 30 atmosfera, npr. od 3 do 10 atmosfera. Zbog parcijalnog pritiska nusproizvoda i pritiska parne faze sadržanih tečnosti, ukupni pritisak reaktora biće u opsegu od 15 do 40 atmosfera.

[0080] Primer reakcionog sistema i sistema 100 za obnavljanje sirćetne kiseline je prikazan na SL. 1. Kao što je prikazano, dovodna struja 101 koja sadrži metanol i dovodna struja 102 koja sadrži ugljen-monoksid su usmereni na tečnu fazu reaktora 104 za karbonilaciju, u kome dolazi do reakcije karbonilacije.

[0081] Poželjno je da je reaktor 104 za karbonilaciju ili posuda sa dodatkom za mešanje ili posuda tipa kolone za barbotiranje, sa ili bez mešalice, unutar koje se održava reagujuća tečnost ili sadržaj suspenzije, po mogućstvu automatski, na unapred određenom nivou, a za koga je poželjno da ostane suštinski konstantan tokom normalnog rada. U reaktor 104 za karbonilaciju, po potrebi se kontinuirano uvode sveži metanol, ugljen-monoksid i dovoljna količina vode da bi se održavale pogodne koncentracije u reakcionom medijumu.

[0082] U uobičajenom postupku karbonilacije, ugljen-monoksid se kontinuirano uvodi u reaktor za karbonilaciju, poželjno preko distribucione ploče ispod mešalice, koja može biti upotrebljena za mešanje sadržaja. Poželjno je da se uvedeni gas naširoko raspršuje kroz reakcionu tečnost ovim načinom mešanja. Poželjno je i da se struja 106 gasa za produvavanje odvodi iz reaktora 104, da bi se sprečilo stvaranje gasovitih sporednih proizvoda i da bi se održao podešen parcijalni pritisak ugljen-monoksida pri datom ukupnom pritisku reaktora. Temperatura reaktora se može kontrolisati, a uvođenje ugljen- monoksida može biti sa stopom koja je dovoljna da se održi željeni ukupan pritisak reaktora. Struja 113 koja sadrži tečni reakcioni medijum izlazi iz reaktora 104. Najmanje deo struje 106 gasa za produvavanje je usmeren ka izmenjivaču 103 gde je najmanje deo gasovite struje 106 za produvavanje kondenzovan tako da se formira kondenzovana povratna struja 105 reaktora i ventilaciona struja 107 pare reaktora. Najmanje deo gasovite struje 106 za produvavanje, npr., ventilaciona struja 107 pare reaktora, je usmerena do tornja 109 za apsorpciju. Kondenzovana povratna struja 105 reaktora je reciklirana u reaktor 104.

[0083] Sirovi proizvod sirćetne kiseline može biti prećišćen u zoni 108 razdvajanja da bi se povratila sirćetna kiselina i reciklirali rastvor katalizatora, metil jodid, metil acetat i ostale komponente sistema iz postupka. Stoga, recikliran rastvor katalizatora, kao što je struja 110 iz isparivača 112 i jedan ili više tokova recikliranja tipa 114, 116, 118 i 120, može takođe biti uveden u reaktor 104. Naravno, jedan ili više tokova za recikliranje mogu biti iskombinovani pre uvođenja u reaktor. Sistem za odvajanje takođe poželjno kontroliše sadržaj vode i sirćetne kiseline u karbobonilacionom reaktoru, kao i u sistemu, i olakšava uklanjanje PRC.

[0084] Reakcioni medijum se ispušta iz reaktora 104 za karbonilaciju brzinom koja je dovoljna da se održi konstantan nivo u njemu i obezbeđuje protok u isparivaču 112 putem struje 113. U isparivaču 112, sirovi proizvod se razdvaja u koraku razdvajanja gasova da bi se dobila struja 122 pare proizvoda koja sadrži sirćetnu kiselinu i manje isparljiv (tečni) ostatak 110, koji sadrži rastvor koji sadrži katalizator (pretežno sirćetnu kiselinu koja sadrži rodijumsku i jodidnu so, zajedno sa manjim količinama metil acetata, metil jodida i vode), a koji se po mogućstvu reciklira u reaktor, kao što je prethodno navedeno.

[0085] Struja 122 pare proizvoda takođe sadrži metil jodid, metil acetat, jodovodonik, vodu, PRC’s. Rastvoreni gasovi koji izlaze iz reaktora i ulaze u isparivač sadrže deo ugljen monoksida i mogu takođe da sadrže gasovite sporedne proizvode kao što su metan, vodonik i ugljen dioksid. Takvi rastvoreni gasovi izlaze iz isparivača kao deo napojne struje. Najmanje deo struje 122 pare proizvoda je usmeren u izmenjivač 121 toplote, preko voda 122’, gde je sadržaj voda 122’ kondenzovan tako da se formira kondenzovana povratna struja 123 isparivača i ventilaciona struja pare 125 isparivača. Najmanje deo struje 122 pare proizvoda, npr., ventilaciona struja 125 pare isparivača, je usmeren u toranj 109 za apsorpciju. Kondenzovana povratna struja 123 isparivača je reciklirana u reaktor 104.

[0086] U jednom primeru izvođenja, struja proizvoda isparavanja sadrži sirćetnu kiselinu, metil jodid, metil acetat, vodu, acetaldehid i jodovodonik. U jednom primeru izvođenja, struja proizvoda u vidu parne faze sadrži sirćetnu kiselinu u količini od 45 do 75 tež.%, metil jodid u količini od 20 do 50 tež.%, metil acetat u količini manjoj od ili jednakoj 9 tež.%. i vodu u količini manjoj ili jednakoj 15 tež.%, na osnovu ukupne težine struje proizvoda u vidu parne faze. U drugom primeru izvođenja, struja proizvoda u vidu parne faze sadrži sirćetnu kiselinu u količini od 45 do 75 tež.%, metil jodid u količini od 24 do manje od 36 tež.%, metil acetat u količini manjoj od ili jednakoj 9 tež.% i vodu u količini manjoj ili jednakoj 15 tež.%, na osnovu ukupne težine struja proizvoda u vidu parne faze. Poželjnije je da struja proizvoda u vidu parne faze sadrži sirćetnu kiselinu u količini od 55 do 75 tež.%, metil jodid u količini od 24 do 35 tež.%, metil acetat u količini od 0,5 do 8 tež.% i vodu u količina od 0,5 do 14 tež.%. U još jednom poželjnom primeru izvođenja, struja proizvoda u vidu parne faze sadrži sirćetnu kiselinu u količini od 60 do 70 tež.%, metil jodid u količini od 25 do 35 tež.%, metil acetat u količini od 0,5 do 6,5 tež.% i vodu u količini od 1 do 8 tež.%. Koncentracija acetaldehida u struji proizvoda u vidu parne faze može biti u količini od 0,005 do 1 tež.%, u odnosu na ukupnu masu struje proizvoda u vidu parne faze, npr. od 0,01 do 0,8 tež.% ili od 0,01 do 0,7 tež.%. U pojedinim primerima izvođenja acetaldehid može biti prisutan u količinama manjim ili jednakim 0,01 tež.%. Struja proizvoda u vidu parne faze može sadržati jodovodonik u količini manjoj ili jednakoj 1 tež.%, na osnovu ukupne težine struje proizvoda u vidu parne faze, npr. biti manja od ili jednaka 0,5 tež.% ili manja ili jednaka 0.1 tež.%. Poželjno je da je jodovodonik prisutan u struji proizvoda u vidu parne faze. Poželjno je i da je struja proizvoda u vidu parne faze suštinski oslobođena, tj., da sadrži manje ili jednako 0,0001 tež.% propionske kiseline, shodno ukupnoj masi struje proizvoda u vidu parne faze.

[0087] Struje tečnosti koja se recikliraju sadrže sirćetnu kiselinu, katalizator na bazi metala, korozione metale, kao i druga razna jedinjenja. U jednom primeru izvođenja, struja tečnosti koja se reciklira sadrži sirćetnu kiselinu u količini od 60 do 90 tež.%, katalizator na bazi metala u količini od 0,01 do 0,5 tež.%; korozione metali (npr. nikl, gvožđe i hrom) u ukupnoj količini od 10 do 2500 wppm; litijum jodid u količini od 5 do 20 tež.%; metil jodid u količini od 0,5 do 5 tež.%; metil acetat u količini od 0,1 do 5 tež.%; vodu u količini od 0,1 do 8 tež.%; acetaldehid u količini manjoj ili jednakoj 1 tež.% (npr. od 0,0001 do 1 tež.% acetaldehida); i jodovodonik u količini manjoj od ili jednakoj 0,5 tež.% (npr. od 0,0001 do 0,5 tež.% jodovodonika).

[0088] Napojna struja iz isparivača 112 je usmerena u kolonu 124 lakih frakcija kao struja 122 pare proizvoda, gde destilacija proizvodi napojnu struju 126 pare niske tačke ključanja, prečišćeni proizvod sirćetne kiseline koji je poželjno uklonjen preko bočne struje 128, i struje 116 ostatka visoke tačke ključanja. Sirćetna kiselina uklonjena preko bočne struje 128 poželjno je podvrgnuta dodatnom prečišćavanju, kao što je u koloni 130 za sušenje za selektivno odvajanje sirćetne kiseline iz vode. Najmanje deo napojne struje 126 pare je usmeren u izmenjivač 127 toplote, preko voda 126, gde je sadržaj voda 126 kondenzovan tako da se formira kondenzovana povratna struja 129 lakih frakcija i ventilaciona struja 137 pare lakih frakcija. Najmanje deo napojne struje 126 pare, npr., ventilaciona struja 137 pare lakih frakcija, je usmeren u toranj 109 za apsorpciju. Kondenzovana povratna struja 129 lakih frakcija je reciklirana u reaktor 104 ili izborno nazad u kolonu 124 lakih frakcija (nije prikazana).

[0089] Primer tornja za apsorpciju i prateće komponente su prikazani na SL.2.

[0090] Jedna ili više struja 107, 125, 136 i 137 su usmerene u sistem 200 za apsorpciju. Sistem 200 za apsorpciju obuhvata prekidački sistem 202 koji ima množinu ventila i pumpi u cilju selektivnog spajanja sistema 200 za apsorpciju za izvore rastvarača za prečišćavanje i vraćanja korišćenih ekstrakata do željene tačke u sistemu karbonilacije kao što je opisano ovde u daljem tekstu. Obratiti pažnju takođe da reaktor 104 može biti direktno ventiliran u sistem 200 za apsorpciju ako je neophodno.

[0091] Sistem 200 za apsorpciju sadrži toranj 209 za apsorpciju koji je punjen ventilacionim gasom preko voda 204 i rastvaračem za prečišćavanje preko voda 206. Vod 204 predstavlja jednu ili više ventilacionih struja, kao što je prikazano na SL. 1. Poželjno rastvarač za prečišćavanje je ohlađen hladnjakom 208 pre punjenja u toranj 209 za apsorpciju, pri čemu rastvarač ima protok istovremen sa ventilacionim gasom, apsorpcijom metil jodida, jodovodonika i dodatnih relativnih komponenti pre izlaza iz tornja preko povratnog voda 210 i vraćanja u karbonilacionu jedinicu. Prečišćeni ventilacioni gas izlazi iz tornja preko voda 212 i može biti dodatno obrađen. Alternativno, vodeni ostatak od prečišćavanja iz drugog stadijuma bi mogao da se obezbedi u tornju 209 za apsorpciju ako je potrebno. Poželjno, više od 90% metil jodida je uklonjeno iz ventilacionog gasa. Fluid za prečišćavanje je generalno hlađen do temperature od 5°C do 25°C pre upotrebe u tornju, uz uslov da kada se sirćetna kiselina koristi kao skraber rastvarač, temperatura rastvarača je poželjno održavana na 17° C, ili više da bi se sprečilo zamrzavanje.

[0092] Prekidački sistem 202 obuhvata množinu ventila kao što su ventili 214, 216, 218, 220, 222 i jedna ili više pumpi 224, 226 da bi se povisio pritisak u povratnim vodovima 228, 230, 232, 234 ako je potrebno. Ventili 220, 222 za punjenje su korišćeni za selekciju rastvarača za prečišćavanje koji može biti metanol iz rezervoara za punjenje ili proizvoda sirćetne kiseline u zavisnosti od načina funkcionisanja tornja 209 za apsorpciju.

[0093] U radu u stabilnom stanju sistema za karbonilaciju sa SL. 1 ventil 222 je zatvoren i metanol je punjen iz rezervoara za punjenje kroz otvoreni ventil 220 preko voda 236 u hladnjak 208, gde se metanol hladi. Iz hladnjaka, metanol se puni u toranj 209 za apsorpciju, gde ima protok istovremen sa ventilacionim gasom i apsorbuje metil jodid i druge isparljive komponente iz njega pre izlaska iz kolone preko voda 210. Korišćeni rastvarač sa apsorbovanim metil jodidom je pumpan nazad u reaktor ili rezervoar za punjenje sa pumpama 224, 226 preko voda 230. U ovom režimu rada ventili 216, 218 su zatvoreni i ventil 214 je otvoren.

[0094] U toku paljenja ili gašenja sistema može biti poželjno da toranj 209 za apsorpciju funkcioniše uz upotrebu sirćetne kiseline kao rastvarač za prečišćavanje. U ovom režimu rada, ventil 222 je otvoren i ventil 220 je zatvoren. Kiselina može biti proizvedena iz kiseline proizvoda ili rezervoara ako je tako potrebno. Kiselina protiče kroz vod 236 do hladnjaka 208 gde se hladi i puni se u toranj 209 za apsropciju preko voda 206 i prečišćava ventilacioni gas koji se doprema preko voda 204 kao što je navedeno u prethodnom tekstu. Kiselina izlazi iz tornja 209 za apsorpciju preko voda 210 i pumpa se nazad u sistem za karbonilaciju pomoću pumpi 224, 226 preko vodova 228, 232. U ovom režimu rada tornja 209 za apsorpciju, ventili 214, 218 su zatovreni i ventil 216 je otvoren tako da se korišćena sirćetna kiselina vraća u kolonu lakih frakcija, kolonu za sušenje ili drugo mesto u sistemu za prečišćavanje za uklanjanje.

[0095] U toku promene od jednog rastvarača u drugi, kao što je iz metanola u sirćetnu kiselinu, generalno je nepoželjno vratiti tečnost za prečišćavanje u sistem za punjenje metanola ili kolonu lakih frakcija s obzirom na to da se javlja neefikasnost. Kao takva, promena se može postići za od oko 5 do oko 20 minuta, tokom kog vremena se korišćeni rastvarača za prečišćavanje se puni u rezervoar katalizatora. U režimu promene, ventili 214, 216 su zatvoreni i ventil 218 je otvoren. Na taj način sistem funkcioniše generalno preko (a) punjenja ventilacionog gasa iz jedinice za karbonilaciju u toranj za apsorpciju, pri čemu ventilacioni gas uključuje metil jodid i izborno dodatne isparljive komponente; (b) dopremanja prvog apsorbenta u toranj za apsorpciju, pri čemu se prvi apsorbent uglavnom sastoji od sirćetne kiseline; (c) dovođenja u kontakt ventilacionog gasa sa prvim apsorbentom na taj način uklanjajući metil jodid i izborno dodatne isparljive komponente iz gasa i apsorbovanja metil jodida i izborno dodatnih isparljivih komponenti u prvi apsorbent; (d) punjenja povratne struje apsorbera uključujući prvi apsorbent i apsorbovani metil jodid i izborno dodatne apsorbovane isparljive komponente u kolonu lakih frakcija, kolonu za sušenje ili na drugo mesto u sistemu za prečišćavanje; (e) završetka dopremanja prvog apsorbenta u toranj za apsorpciju; (f) dopremanja drugog apsorbenta u toranj za apsorpciju, pri čemu se drugi apsorbent uglavnom sastoji od metanola; (g) dovođenja u kontakt ventilacionog gasa sa drugim apsorbentom na taj način uklanjajući metil jodid i izorno dodatne isparljive komponente iz gasa i apsorbovanja metil jodida i izborno dodatnih isparljivih komponenti u drugi apsorbent; (h) punjenja povratne struje apsorbera uključujući prvi apsorbent, drugi apsorbent, apsorbovani metil jodid i izborno dodatne apsorbovane isparljive komponente, iz tornja za apsorpciju u reaktor; i (i) posle prelaznog perioda, nastavak punjenja povratne struje apsorbera uključujući drugi apsorbent i apsorbovani metil jodid i izborno dodatne apsorbovane isparljive komponente u reaktor. Punjenje u toranj za apsorpciju je izabrano radom ventila 220, 222.

[0096] U vezi sa radom dekantera, u SAD pat. br. 6,143,930 i 6,339,171 otkriveno je da generalno postoji viša koncentracija PRC’s, i naročito sadržaja acetaldehida, u napojnoj struji pare niske tačke ključanja koja izlazi iz kolone lakih frakcija koja u struju ostatka visoke tačke ključanja izlazi iz kolone. Na taj način, u nekim slučajevima, napojna struja 126 pare niske tačke ključanja, koja sadrži PRC’s, podvrgnuta je dodatnoj obradi u sistemu 132 za uklanjanje PRC da bi se redukovala i/ili uklonila prisutna količina PRC’s. Kao što je prikazano, napojna struja 126 pare niske tačke ključanja, prema tome, je kondenzovana i usmerena u napojnu jedinicu za odvajanje faza, kao što je pokazano napojnim prijemnikom dekanterom 134. Pored PRC’s, napojna struja 126 pare niske tačke ključanja može tipično da sadrži metil jodid, metil acetat, sirćetnu kiselinu i vodu.

[0097] U postupku su poželjno održavani uslovi tako da napojna struja 126 pare niske tačke ključanja, pošto se nađe u dekanteru 134, može da se odvoji tako da formira laku fazu i tešku fazu. Generalno, napojna struja 126 pare niske tačke ključanja je hlađena do temperature dovoljne da kondenzuje i odvoji kondenzujući metil jodid, metil acetat, acetaldehid i druge karbonil komponente, i vodu da bi se formirale dve odvojene faze. Deo struje 126 može da obuhvata nekondenzujuće gasove kao što su ugljen monoksid, ugljen dioksid, jodovodonik, vodonik i slično koji mogu biti usmereni u toranj 109 za apsorpciju.

[0098] Kondenzovana laka faza u dekanteru generalno može da sadrži vodu, sirćetnu kiselinu i PRC’s, kao i količine metil jodida i metil acetata. Jodovodonik takođe može biti prisutan u lakoj fazi. Kondenzovana teška faza u dekanteru 134 može generalno da sadrži metil jodid, metil acetat i PRC’s. Jodovodonik takođe može biti prisutan u teškoj fazi. Kondenzovana teška faza u dekanteru 134 može biti konvencionalno podvrgnuta recikliranju, bilo direktno ili indirektno, u reaktor 104 putem struje 118. Na primer, deo ove kondenzovane teške tečne faze može biti podvrgnut recikliranju u rekator, sa kliznim tokom (nije prikazano), uglavnom u maloj količini, na primer, od 5 do 40 zapr.% ili od 5 do 20 zapr.%, teške tečne faze koja je usmerene na PRS. Ovakav klizni protok teške tečne faze može biti tretiran pojedinačno ili se može kombinovati sa kondenzovanim tokom lake tečne faze 138 radi dalje destilacije i ekstrakcije karbonilnih nečistoća.

[0099] Iako specifični sastavi struje lake faze mogu veoma varirati, pojedini poželjni sastavi su obezbeđeni ispod, u Tabeli 1. U jednom primeru izvođenja, jodovodonik je prisutan u napojnim lakim frakcijama, poželjno u količini u opsegu od 0.01 tež.% do 1 tež.%, npr., od 0.02 tež.% do 1 tež.%, ili od 0.04 tež.% do 0.07 tež.%.

[0100] U jednom primeru izvođenja, gasna faza dekantera je uređena i konstruisana tako da se održi nizak nivo dodirnih površina, a da bi se sprečilo prekomerno zadržavanje metil jodida. Iako specifične kompozicije teške tečne faze mogu veoma varirati, pojedini sastavi za primer su obezbeđeni ispod, u Tabeli 2. U jednom primeru izvođenja, jodovodonik je prisutan u teškoj fazi pored komponenti navedenih u daljem tekstu.

[0101] Gustina teške tečne faze 134 može biti od 1,3 do 2, npr. od 1,5 do 1,8, od 1,5 do 1,75 ili od 1,55 do 1,7. Kao što je opisano u SAD patentu br. 6,677,480, izmerena gustina teške tečne faze 134 je u korelaciji sa koncentracijom metil acetata u reakcionom medijumu. Kako se gustina smanjuje, koncentracija metil acetata u reakcionom medijumu raste. U jednom primeru izvođenja predmetnog pronalaska, teška tečna faza 134 se reciklira u reaktor i laka tečna faza 133 se kontroliše da bi bila reciklirana putem iste pumpe. Može biti poželjno da recikliranje dela lake tečne faze 133 ne remeti pumpu i održava gustinu kombinovane lake tečne faze 133 i teške tečne faze većom od ili jednakom 1,3, npr. većom od ili jednakom 1,4, većom od ili jednakom 1,5 ili većom od ili jednakom 1,7. Kao što je ovde opisano, deo teške tečne faze 134 može biti tretiran tako da se uklone nečistoće poput acetaldehida.

[0102] Kao što je prikazano na SL. 1, laka faza se ispušta iz dekantera 134 putem struje 131. Prvi deo, npr. alikvot, struje 131 lake faze je recikliran u vrh kolone 124 lakih frakcija kao refluksna struja 140. Kao drugi deo, npr., deo alikvote, struje 131 lake faze je usmeren u PRS 132, kao što je razmatrano u daljem tekstu i kao što je pokazano strujom 142. Treći deo, npr. alikvot, struje 131 lake faze, po izboru može biti podvrgnut recikliranju u rekator 104, kao što je pokazano sa strujom 114 za recikliranje, kada je poželjna ili potrebna dodatna voda u reaktoru 104. U poželjnim aspektima nivo vode je održavan u reaktoru na željenom nivou bez recikliranja struje 114 u reaktor 104 s obzirom na to recikliranje struje 114 u reaktor nepoželjno može da rezultuje u recikliranju sirćetne kiseline i nepotrebno povećavajući opterećenje na reaktor 104. Na taj način, recikliranje iz dekantera 134 u reaktor 104 je preko struje 118 teške faze.

[0103] Poželjno je takođe da kolona 124 lakih frakcija obrazuje rezidualnu ili struju 116 dna, koja sadrži primarno sirćetnu kiselinu i vodu. Pošto struja 116 dna lake frakcije obično može sadržati neki rezidualni katalizator, može biti korisno reciklirati svu ili deo struje 116 dna lakih frakcija u reaktor 104. Izborno, struja 116 dna lakih frakcija može biti kombinovana sa fazom 110 katalizatora iz isparivača 112 i vraćene zajedno u reaktor 104, kao što je prikazano na SL.1.

[0104] Kao što je prethodno naznačeno, pored napojne faze, kolona 124 lakih frakcija takođe obrazuje bočnu struju 128 sirćetne kiseline, koja poželjno sadrži sirćetnu kiselinu i vodu. Da bi se održalo efikasno razdvajanje proizvoda, važno je da sastav bočne struje 128 tokom normalnog rada ne varira ili ne fluktuira značajno.

[0105] Opciono, deo bočne struje 128 može biti podvrgnut recikliranju u kolonu lakih frakcija, poželjno do tačke ispod one iz koje se uklanja bočna struja 128 iz kolone lakih frakcija, kako bi se poboljšalo razdvajanje.

[0106] Pošto bočna struja 128 pored sirćetne kiseline sadrži vodu, poželjno je da se bočna struja 128 sa kolone 124 lakih frakcija usmerava na kolonu 130 za sušenje, u kojoj se sirćetna kiselina i voda razdvajaju jedna od druge. Kao što je prikazano, kolona 130 za sušenje razdvaja bočnu struju 128 sirćetne kiseline tako da se obrazuje napojna struja 144 koja se primarno sastoji od vode i struje 146 dna koja se primarno sastoji od sirćetne kiseline. Poželjno je i da se napojna struja 144 podvrgne hlađenju i da se kondenzuje u jedinici za razdvajanje faza, npr. dekanteru 148, da bi se obrazovale laka i teška frakcija. Kao što je prikazano, deo lake faze se podvrgava refluksu, što je prikazano strujama 150 i 152, dok se ostatak lake faze vraća u reaktor 104, kao što je prikazano strujom 120. Poželjno je dalje da se teška faza, koja je obično emulzija koja sadrži vodu i metil jodid, u celini vraća u reaktor 104, kao što je prikazano strujom 122, izborno nakon što se spoji sa strujom 120. Primeri sastava lake faze u gasovitoj fazi kolone za sušenje su obezbeđeni ispod, u Tabeli 3. U jednom primeru izvođenja, jodovodonik je prisutan u napojnoj koloni za sušenje u količini u opsegu od 0.01 tež.% do 1 tež.%, npr., od 0.05 tež.% do 1 tež.%, ili od 0.01 tež.% do 0.5 tež.%.

TABELA 3

Primer sastava lakih kompozicija iz napojne kolone za sušenje

.%)

[0107] Poželjno je da struja dna kolone 146 za sušenje sadrži ili se sastoji uglavnom od sirćetne kiseline. U poželjnim primerima izvođenja, struja 146 dna kolone za sušenje sadrži sirćetnu kiselinu u količini većoj od 90 tež.%, npr. većoj od 95 tež.% ili većoj od 98 tež.%. Po izboru, struja 146 dna kolone za sušenje može se dalje obrađivati, npr. prolaskom kroz jonoizmenjivačku smolu, a pre skladištenja ili transporta za komercijalnu upotrebu.

Uklanjanje PRC

[0108] U nekim slučajevima, može biti povoljno ukloniti PRCs, primarno aldehide kao što je acetaldehid, iz napojne struje pare niske tačke ključanja destilacione kolone lakih frakcija, poželjnije iz kondenzovane lake faze napojne struje 126 pare niske tačke ključanja iz destilacione kolone 124 lakih frakcija. Jedna ili više struja iz sistema 132 za uklanjanje PRC mogu biti vraćene u sistem, npr., reciklirane, bilo direktno ili indirektno. U nekim slučajevima, povratne struje iz sistema 132 za uklanjanje PRC usmerene su u reaktor 104 ili vodu za reciklažu i u reaktor 104. Sistem za uklanjanje PRC poželjno obuhvata najmanje jednu destilacionu kolonu i najmanje jednu ekstrakcionu kolonu za redukciju i/ili uklanjanje PRCs. SAD patentna objava br. 2011/0288333 opisuje različite primere izvođenja sistema za uklanjanje PRC koje se mogu koristiti sa predmetnim postupkom.

[0109] Sistem za uklanjanje PRC prikazan na SL. 1 može da sadrži jedan korak ekstrakcije ili može da obuhvata višestruke stadijume ekstrakcije, kao što je opisano na primer u SAD pat. br. 7,223,886 i izborno uključujući ekstrakciju protiv-protoka od više stadijuma. Prema različitim primerima izvođenja, jedna ili više struja poreklom od jednog ili oba od sledećih (i) destilaciona kolona sistema za uklanjanje PRC i/ili (ii) ekstrakcioni stadijum sistema za uklanjanje PRC (zajednički prikazan kao struja 154), na primer, može se vratiti u sistem, npr., bilo koji ili oba (i) kolona za uklanjanje lakih frakcija i/ili (ii) kolona za sušenje sistema za odvajanje za sistem za proizvodnju sirćetne kiseline. Na primer, prvi deo, npr., deo alikvote, struja dna iz sistema za uklanjanje PRC može biti usmerena u kolonu 124 lakih frakcija za dalju obradu, ili drugi deo, npr., deo alikvote, struje dna iz kolone sistema za uklanjanje PRC može biti usmeren u kolonu 130 za sušenje, poželjno gornji deo kolone 130 za sušenje, za dalju obradu. Kao sledeći primer, rafinat iz jedinice za ekstrakciju PRS, koja značajno sadrži metil jodid, može biti vraćen u sistem, npr., kolonu lakih frakcija ili kolonu za sušenje ili rafinat može biti dodat direktno u dekanter 134 i/ili može biti vraćen u reaktor 104.

Sistem uklanjanja PRC

[0110] U pojedinim primerima izvođenja, deo lake tečne faze i/ili teške tečne faze može biti odvojen i preusmeren na sistem za uklanjanje PRS jedinjenja radi ponovnog dobijanja metil jodida i metil acetata tokom uklanjanja acetaldehida. Kao što je prikazano u tabelama 1 i 2 iznad, i laka tečna faza i/ili teška tečna faza sadrže PRC i postupak može uključivati uklanjanje karbonilnih nečistoća, poput acetaldehida, koje pogoršavaju kvalitet proizvoda sirćetne kiseline i mogu biti uklonjene u pogodnoj kolone za uklanjanje nečistoća, kao i upotrebom apsorbera, kao što je opisano u SAD patentima br. 6,143,930; 6,339,171; 7,223,883; 7,223,886; 7,855,306; 7,884,237; 8,889,904; i u SAD patentima br.2006/0011462. Karbonilne nečistoće, poput acetaldehida, mogu reagovati sa promoterima jodidnih katalizatora da bi se obrazovali alkil jodidi, npr. etil jodid, propil jodid, butil jodid, pentil jodid, heksil jodid itd. Takođe, pošto mnoge nečistoće potiču od acetaldehida, poželjno je uklonite karbonilne nečistoće iz tečne lake faze.

[0111] Udeo lake tečne faze i/ili teške tečne faze koji se dovodi u sistem za uklanjanje acetaldehida ili PRC može varirati od 1% do 99% mase protoka lake tečne faze 133 i/ili teške tečne faze 134, npr. biti od 1 do 50%, od 2 do 45%, od 5 do 40%, 5 do 30% ili 5 do 20%. Takođe, u pojedinim primerima izvođenja, deo lake tečne 133 i teške tečne faze 134 može biti uveden u sistem za uklanjanje acetaldehida ili PRC. Deo lake tečne faze 133 koji se ne uvodi u sistem za uklanjanje acetaldehida ili PRC, može refluksom biti vraćen u prvu kolonu ili recikliran u reaktor, kao što je ovde opisano. Deo teške tečne faze 134 koji se ne uvodi u sistem za uklanjanje acetaldehida ili PRC može biti vraćen u reaktor. Iako se deo teške tečne faze 134 može podvrgnuti refluksu u prvu kolonu, poželjnije je da se u reaktor vrati teška tečna faza 134 obogaćena metil jodidom. 1 do 50%, od 2 do 45%, od 5 do 40%, 5 do 30% ili 5 do 20%. Takođe u nekim primerima izvođenja, deo obe lake tečne faze 133 i teške tečne faze 134 može biti punjen u sistem za uklanjanje acetadehida ili PRC. Deo lake tečne faze 133 koji nije punjen u sistem za uklanjanje acetadehida ili PRC može biti refluksovan u prvu kolonu ili recikliran u reaktor, kao što je ovde opisano. Deo teške tečne faze 134 koji nije punjen u sistem za uklanjanje acetadehida ili PRC može biti recikliran u reaktor. Iako deo teške tečne faze 134 može biti refluksovan u prvu kolonu, poželjnije je vratiti tešku tečnu fazu 134 obogaćenu metil jodidom u reaktor.

[0112] U jednom primeru izvođenja najmanje deo lake faze i/ili teške faze je prenet u sistem za uklanjanje PRC za odvajanje da bi se formiralo napajanje koje sadrži jodovodonik. U jednom primeru izvođenja, sistem za uklanjanje PRC je sistem sa jednom kolonom. U takvim slučajevima, pronalazači su sada našli da napajanje koje izlazi iz jedne kolone može da sadrži jodovodonik, npr., povećanu količinu jodovodonika zahvaljujući reakciji koja se javlja u sistemu za uklanjanje PRC preko hidrolize metil jodida (i/ili preko reakcije metil jodida i sirćetne kiseline da bi se proizveo jodovodonik i metil acetat). Ova struja može biti poslata u toranj za apsorpciju za tretman jodovodonika.

[0113] Kao što je prikazano na SL. 3, najmanje deo lake faze u vodu 142 i/ili teške faze u vodu 118’ može biti usmeren u sistem 132 za uklanjanje PRC, koji sadrži kolonu 160. Kolona 10 formira napajanje 162 pare i struju 164 dna postupka koja sadrži vodu, metil acetat, i/ili metanol. Napajanje 162 pare sadrži jodovodonik, npr., jodovodonik formiran preko reakcija koje se odvijaju u koloni 160. Napajanje 162 pare može biti propušteno kroz izmenjivač toplote/kondenzator (nije prikazan) i sakupljeno u prijemniku 166. Ventilacija 168 prijemnika sadrži nešto jodovodonika u napajanju 162 pare i izvučena je iz prijemnika 166 i preneta do apsorbera 109. Deo napajanja 162 pare može biti kombinovan sa ventilacijom 18 prijemnika i usmeren u apsorber 109 preko voda 162’. Izborno, vod 162’ može biti prenesena direktno u apsorber 109 bez kombinovanja sa vodom 168. Deo kondenzovane napojne struje pare može biti vraćen u kolonu 160 i drugi deo može biti usmeren na dalju obradu.

[0114] U drugim primerima izvođenja, PRS sistem je sistem od dve kolone. Pronalazači su sada našli da napajanje koje izlazi iz bilo koje kolone može da sadrži jodovodonik, npr., povećanu količinu jodovodonika.

[0115] U jednom primeru izvođenja, deo lake tečne faze 133 i/ili teške tečne faze 134 je punjen u destilacionu kolonu koja obogaćuje njeno napajanje da bi se dobio acetaldehid i metil jodid. Pore toga, napajanje takođe može biti obogaćeno u jodovodoniku. U zavisnosti od konfuguracije, mogu postojati dve odvojene destilacione kolone, i napajanje druge kolone može biti obogaćeno u acetaldehidu i metil jodidu. Napajanje druge kolone takođe može biti obogaćeno u jodovodoniku. Dimetil etar, koji može biti formiran in-situ, takođe može biti prisutan u napajanju. Napajanje može biti podvrgnuto jednom ili više stadijuma ekstrakcije za uklanjanje rafinata obogaćenog u metil jodidu i ekstraktantu. U nekim slučajevima, napajanje (napajanja) sistema za uklanjanje PRC može biti tretirano tako da se ukloni ugljen monoksid. Kao jedan primer, može se koristiti apsorber pritiska. Deo rafinata može biti vraćen u destilacionu kolonu, prvu kolonu, napojni dekanter i/ili reaktor. Na primer, kada je teška tečna faza tretirana u sistemu za uklanjanje PRC, može biti poželjno vratiti deo rafinata u destilacionu kolonu ili reaktor. Takođe, na primer, kada je laka tečna faza 133 tretirana u sistemu za uklanjanje PRC, može biti poželjno vratiti deo rafinata u prvu kolonu, napojni dekanter ili reaktor. U nekim primerima izvođenja, ekstrakant može biti dalje destilovan da bi se uklonila voda, koja je vraćena u jednu ili više ekstrakcionih stadijuma. Dno kolone, koje sadrži više metil acetata i metil jodida od lake tečne faze 133, može takođe biti reciklirano u reaktor 105 i/ili refluksovano u prvu kolonu 120.

[0116] Napajanje jedinice za uklanjanje PRC sa jednom kolonom može da sadrži jodovodonik. Napajanje može biti sakupljeno u prijemnik i ventilacija može biti izvučena iz prijemnika.

[0117] U jednom primeru izvođenja, postupak prema predmetnom pronalasku sadrži korake: punjenja u toranj za apsorpciju punjenja tornja za apsorpciju koje sadrži najmanje deo ventilacione struje prijemnika napajanja PRS i/ili napajanja PRS (iz prve i jedine kolone); i dovođenja u kontakt punjenja tornja za apsorpciju prvim apsorbentom izabranim iz grupe koja se sastoji od sirćetne kiseline, metanola i metil acetata da bi se apsorbovao metil jodid da bi se formirao prvi ekstrakt koji sadrži apsorbovani jodovodonik.

[0118] U primeru izvođenja gde se koristi sistem od dve kolone, postupak prema predmetnom pronalasku sadrži korake: punjenja u toranj za apsorpciju punjenja tornja za apsorpciju koje sadrži najmanje deo ventilacione struje napojnog prijemnika PRS i/ili napojnog PRS (iz druge kolone); dovođenja u kontakt punjenja tornja za apsorpciju prvim apsorbentom izabranim iz grupe koja se sastoji od sirćetne kiseline, metanola i metil acetata da bi se apsorbovao metil jodid da bi se formirao prvi ekstrakt koji sadrži apsorbovani jodovodonik.

[0119] U primerima izvođenja gde se ventilacija napajanja ili prijemnika iz sistema za uklanjanje PRC dovodi u kontakt sa apsorbentom, pronalazači su našli da tretman apsorbentom efikasno uklanja jodovodonik koji može biti formiran u sistemu za uklanjanje PRC.

[0120] Za svrhe predmetne specifikacije i zahteva, napojne struje i napojni dekanteri kolona za uklanjanje lakih frakcija i kolone za sušenje, smatraju se delom kolone za uklanjanje lakih frakcija i kolone za sušenje.

[0121] Kao što je prethodno navedeno, bilo koja faza struje 126 pare niske tačke ključanja može biti suštinski obrađena da bi se uklonili PRC.

[0122] Destilacione kolone prema predmetnom pronalasku mogu biti uobičajena destilaciona kolona, npr., pločasta kolona, pakovana kolona i druge. Pločaste kolone mogu da obuhvataju perforiranu pločastu kolonu, kolonu sa ispupčenjima, kolonu tipa Kittel, unifluks pladanj ili kolonu sa pukotinama. Za pločastu kolonu, teorijski broj ploča nije posebno ograničen i zavisno od vrste komponente koja se razdvaja, može da obuhvata do 80 ploča, npr. od 2 do 80, od 5 do 60, od 5 do 50, ili još poželjnije od 7 do 35. Destilaciona kolona može da sadrži kombinaciju različitih aparata za destilaciju. Na primer, može biti upotrebljena kombinacija kolone sa ispupčenjima i perforirane pločaste kolone, kao i kombinacija perforirane pločaste kolone i pakovane kolone.

[0123] Temperatura i pritisak destilacije u sistemu za destilaciju mogu biti pogodno izabrani u zavisnosti od uslova kao što su vrste predmetne karboksilne kiseline i vrste destilacione kolone ili u zavisnosti od uklanjanja ciljnog molekula izabranog između nečistoće niske tačke ključanja i nečistoće visoke tačke ključanja shodno sastavu struje punjenja. Na primer, u slučaju kada se prečišćavanje sirćetne kiseline vrši destilacionom kolonom, unutrašnji pritisak destilacione kolone (obično, pritisak vrha kolone) može biti od 0,01 do 1 MPa, npr. od 0,02 do 0,7 MPa, a poželjnije od 0,05 do 0,5 MPa u odnosu na merni pritisak. Pored toga, temperatura destilacije u destilacionoj koloni, preciznije, unutrašnja temperatura kolone na temperaturi vrha kolone, može se kontrolisati podešavanjem unutrašnjeg pritiska kolone, i, na primer, može biti od 20 do 200°C npr. od 50 do 180°C, a poželjnije od 100 do 160°C.

[0124] Materijal svakog člana ili jedinice koji su povezani sa sistemom za destilaciju, uključujući kolone, ventile, kondenzatore, prijemnike, pumpe, rebojlere i unutrašnjost, kao i razne vodove, pri čemu svaki komunicira sa sistemom za destilaciju, može biti od pogodnog materijala kao što je staklo, metal, keramika ili su njihove kombinacije, odnosno nije posebno ograničen na jedan od njih. Prema ovom pronalasku, materijal prethodnog sistema za destilaciju i raznih vodova su prelazni metali ili legure na bazi prelaznog metala, poput legure gvožđa, npr. nerđajućeg čelika, nikla ili legure nikla, cirkonijuma ili legure cirkonijuma, titanijum ili legure titanijuma ili legure aluminijuma. Pogodne legure na bazi gvožđa uključuju bilo koju leguru koja sadrži gvožđe kao glavnu komponentu, npr. nerđajući čelik koji takođe sadrži hrom, nikl, molibden i druge. Pogodne legure na bazi nikla uključuju legure koje sadrže nikl kao glavnu komponentu i jedno ili više od hroma, gvožđa, kobalta, molibdena, volframa, mangana i drugih, npr. HASTELLOY™ i INCONEL™. Metali otporni na koroziju mogu biti naročito pogodni kao materijali za sistem za destilaciju i razne vodove.

[0125] Za potrebe predmetne specifikacije, podrazumeva se da se termin "deo alikvota" odnosi i na: (i) deo matične struje koja ima isti sastav kao matična struja iz koga je izvedena, i (ii) struju koja sadrži deo matične struje koji je sa istim sastavom kao matična struja iz koje je izvedena i sa kojom su jedna ili više dodatnih struja kombinovane. Stoga, povratno usmeravanje struje koja sadrži deo alikvota struje dna destilacije PRS na kolonu lakih frakcija obuhvata direktan prenos dela struje dna destilacije PRS na kolonu lakih frakcija, kao i prenos izvedenog struje koji sadrži (i) deo struje dna destilacije PRS i (ii) jedan ili više dodatnih tokova koji se kombinuju pre uvođenja u kolonu lakih frakcija. "Deo alikvota" ne bi obuhvatao, na primer, struje koje su obrazovane u koraku destilacije ili koraku odvajanja faza, koje ne bi bile iste po sastavu kao matična struja iz koje su izvedeni niti su izvedeni iz takve struje.

[0126] Stručnjak iz date oblasti tehnike koji ima korist od ovog otkrića može da dizajnira i koristi PRS destilacionu kolonu da bi se postigli željeni rezultati. Prema tome, izvođenje ovog postupka nije neophodno ograničeno na specifičnu karakteristiku određene destilacione kolone ili njene operacione karakteristike, kao što je ukupan broj stadijuma, tačka punjenja, refluksni odnos, temperatura punjenja, refluksna temperatura, profil temperature kolone i slično.

[0127] Kao što je očigledno sa slika i teksta predstavljenih u prethodnom tekstu, razmatrani su različiti primeri izvođenja:

E1. Postupak za proizvodnju sirćetne kiseline koji sadrži:

karbonilaciju, u reaktoru, najmanje jednog od metanola, dimetil etra i metil acetata u reakcionom medijumu koji sadrži metalni katalizator, metil jodid, jodidnu so i izborno sirćetnu kiselinu i finalnu količinu vode, da bi se formirao sirovi proizvod sirćetne kiseline koji sadrži sirćetnu kiselinu, ventiliranje iz reaktora ventilacione struje reaktora koja sadrži jodovodonik;

isparavanje sirovog proizvoda sirćetne kiseline sa ili bez zagrevanja, da bi se formirala prva struja pare koja sadrži sirćetnu kiselinu i metil jodid i prvu struju tečnog ostatka koja sadrži metalni katalizator i halogenidnu so, izborno kondenzovanje dela prve struje pare da bi se formirala kondenzovana povratna struja isparivača i ventilaciona struja isparivača koja sadrži jodovodonik;

odvajanje, u koloni lakih frakcija, prve struje pare isparivača tako da se formira druga struja pare koja sadrži metil jodid i jodovodonik, bočne struje koja sadrži prečišćeni proizvod sirćetne kiseline i drugu struju tečnog ostatka;

punjenje tornja za apsorpciju punjenjem tornja za apsorpciju koje sadrži najmanje deo najmanje jedne od ventilacione struje reaktora, ventilacione struje isparivača i druge struje pare;

dovođenje u kontakt punjenja tornja za apsorpciju sa prvim apsorbentom koji sadrži sirćetnu kiselinu da bi se apsorbovao metil jodid i da bi se formirao prvi ekstrakt koji sadrži prvi apsorbent i apsorbovani metil jodid;

prenošenje prvog ekstrakta, direktno ili indirektno, do kolone lakih frakcija i/ili kolone za sušenje;

završetak dopremanja prvog apsorbenta u toranj za apsorpciju;

dovođenje u kontakt punjenja tornja za apsorpciju sa drugim asporbentom koji sadrži metanol i/ili metil acetat da bi se apsorbovao metil jodid i jodovodonik i da bi se formirao drugi ekstrakt koji sadrži drugi apsorbent i apsorbovani metil jodid;

prenošenje drugog ekstrakta, direktno ili indirektno, u reaktor, pri čemu karbonilacija sadrži kondenzovanje najmanje dela ventilacione struje reaktora da bi se formirala kondenzovana povratna struja reaktora i ventilaciona struja pare reaktora koja sadrži jodovodonik i usmeravanje ventilacione struje pare reaktora u toranj za apsorpciju.

E2. Postupak prema primeru izvođenja E1, pri čemu se drugi apsorbent uglavnom sastoji od metanola.

E3. Postupak prema primeru izvođenja E1 ili E2, koji salje sadrži korak hlađenja prvog apsorbenta pre dovođenja u kontakt.

E4. Postupak prema bilo kom od primera izvođenja E1 do E3, koji salje sadrži korak hlađenja drugog apsorbenta pre dovođenja u kontakt.

E5. Postupak prema bilo kom od primera izvođenja E1 do E4, koji dalje sadrži mešanje druge povratne struje apsorbera sa metanolom ili njenog reaktivnog derivata pre prenosa.

E6. Postupak prema bilo kom od primera izvođenja E1 do E5, pri čemu punjenje tornja za apsorpciju sadrži metil acetat i drugi apsorbenti apsorbuju metil acetat iz punjenja tornja za apsorpciju.

E7. Postupak prema bilo kom od primera izvođenja E1 do E6, pri čemu postupak ne koristi striper kolonu za tretman prvog apsorbenta i/ili drugog apsorbenta.

E8. Postupak prema bilo kom od primera izvođenja E1 do E7, pri čemu karbonilacija se izvodi uz održavanje reakcionog sistema na koncentracijama od 2 do 25 težinskih% jodidne soli, 1 do 20 težinskih % metil jodid, 0.1 do 30 težinskih % metil acetata i 0.1 do 10 težinskih % vode.

E9. Postupak prema bilo kom od primera izvođenja E1 do E8, pri čemu druga povratna struja apsorbera nije vraćena u separacionu zonu.

E10. Postupak prema bilo kom od primera izvođenja E1 do E9, pri čemu dovođenje u kontakt punjenja tornja za apsorpciju sa metanolom ili metil acetatom u drugom apsorbentu formira metil jodid.

E11. Postupak prema bilo kom od primera izvođenja E1 do E10, pri čemu prenošenje druge povratne struje apsorbera sadrži: prenošenje druge povratne struje apsorbera u reaktor u toku prelaznog perioda;

i posle prelaznog perioda, nastavljanje punjenja druge povratne struje apsorbera u reaktor. E12. Postupak prema bilo kom od primera izvođenja E1 do E11, pri čemu prenošenje druge povratne struje apsorbera sadrži prenošenje druge povratne struje apsorbera u reaktor posle završetka dopremanja prvog apsorbenta.

E13. Postupak prema bilo kom od primera izvođenja E1 do E12, pri čemu druga struja pare sadrži isparljive komponente.

E14. Postupak prema bilo kom od primera izvođenja E1 do E13, pri čemu isparavanje sadrži kondenzovanje najmanje dela prve struje pare da bi se fomirala kondenzovana povratna struja isparivača i ventilaciona struja pare isparivača koja sadrži jodovodonik i usmeravanje ventilacione struje pare isparivača u toranj za apsorpciju.

E15. Postupak prema bilo kom od primera izvođenja E1 do E14, pri čemu druga struja pare je odlivena tako da se formira ventilaciona struja dekantera koja sadrži jodovodonik i najmanje deo druge struje pare sadrži ventilacionu struju dekantera.

E16. Postupak prema bilo kom od primera izvođenja E1 do E15, pri čemu odvajanje dalje sadrži kondenzovane najmanje dela druge struje pare tako da se formira kondenzovana povratna struja lakih frakcija i ventilaciona struja pare lakih frakcija koja sadrži jodovodonik i usmeravanje ventilacione struje pare lakih frakcija u toranj za apsorpciju.

[0128] Sistem za uklanjanje PRC prikazan na SL. 1 može da sadrži jedan korak ekstrakcije ili može da obuhvata višestruke korake ekstrakcije, kao što je opisano na primer u SAD pat. br.

7,223,886 i izborno uključujući protiv-strujnu ekstrakciju od više stadijuma. Prema različitim primerima izvođenja, jedna ili više struja poreklom od bilo kog ili oba od (i) destilacione kolone sistema za uklanjanje PRC i/ili (ii) ekstrakcionog stadijuma sistema za uklanjanje PRC (zajednički prikazani kao struja 154), na primer, može biti vraćena u sistem, npr., bilo koju ili obe od (i) kolone za uklanjanje lakih frakcija i/ili (ii) kolone za sušenje sistema za odvajanje za sistem za proizvodnju sirćetne kiseline. Na primer, prvi deo, npr., deo alikvote, struje dna iz kolone sistema za uklanjanje PRC može biti usmeren u kolonu 124 lakih frakcija za dalju obradu, ili drugi deo, npr., deo alikvote, struje dna iz kolone sistema za uklanjanje PRC može biti usmeren u kolonu 130 za sušenje, poželjno gornji deo kolone 130 za sušenje, za dalju obradu. Kao sledeći primer, rafinat iz PRS ekstrakcione jedinice, posebno koji sadrži metil jodid, može biti vraćen u sistem, npr., kolonu lakih frakcija ili kolonu za sušenje ili rafinat može biti dodat direktno u dekanter 134 i/ili može biti vraćen u reaktor 104.

Sistem za uklanjanje PRC

[0129] U nekim primerima izvođenja, deo lake tečne faze i/ili teške tečne faze može biti odvojen i usmeren u PRS za izolaciju metil jodida i metil acetata u toku uklanjanja acetaldehida. Kao što je prikazano u Tabelama 1 i 2 u prethodnom tekstu, laka tečna faza i/ili teška tečna faza svaka sadrže PRC’s i postupak može da obuhvata uklanjanje karbonil nečistoća, kao što je acetaldehid, koje pogoršavaju kvalitet proizvoda sirćetne kiseline i mogu biti uklonjene u pogodnim kolonama za uklanjanje nečistoća i apsorberima kao što je opisano u SAD pat. br. 6,143,930; 6,339,171; 7,223,883; 7,223,886; 7,855,306; 7,884,237; 8,889,904; i SAD br. objave. 2006/0011462, koji su ovde obuhvaćeni referencom u njihovoj celini. Karbonil nečistoće, kao što je acetaldehid, mogu da reaguju sa promoterima jodidnih katalizatora da bi se obrazovali alkil jodidi, npr. etil jodid, propil jodid, butil jodid, pentil jodid, heksil jodid itd. Takođe, pošto mnoge nečistoće potiču od acetaldehida, poželjno je ukloniti karbonilne nečistoće iz tečne lake faze.

[0130] Deo lake tečne faze i/ili teške tečne faze koji se puni u sistem za uklanjanje acetaldehida ili PRC može varirati od 1% do 99% mase protoka lake tečne faze 133 i/ili teške tečne faze 134, npr. od 1 do 50%, od 2 do 45%, od 5 do 40%, 5 do 30% ili 5 do 20%. Takođe, u pojedinim primerima izvođenja, deo lake tečne faze 133 i teške tečne faze 134 može biti punjen u sistem za uklanjanje acetaldehida ili PRC. Deo lake tečne faze 133 koji se ne puni u sistem za uklanjanje acetaldehida ili PRC, može refluksom biti vraćen u prvu kolonu ili recikliran u reaktor, kao što je ovde opisano. Deo teške tečne faze 134 koji se ne puni u sistem za uklanjanje acetaldehida ili PRC može biti recikliran u reaktor. Iako se deo teške tečne faze 134 može podvrgnuti refluksu u prvu kolonu, poželjnije je da se u reaktor vrati teška tečna faza 134 obogaćena metil jodidom.

[0131] U jednom primeru izvođenja najmanje deo lake faze i/ili teške faze je prenet u sistem za uklanjanje PRC za odvajanje da bi se formiralo napajanje koje sadrži jodovodonik. U jednom primeru izvođenja, sistem za uklanjanje PRC je sistem sa jednom kolonom. U takvim slučajevima, pronalazači su sada našli da napajanje koje izlazi iz jedne kolone može da sadrži jodovodonik, npr., povećanu količinu jodovodonika zahvaljujući reakciji koja se javlja u sistemu za uklanjanje PRC preko hidrolize metil jodida (i/ili preko reakcije metil jodida i sirćetne kiseline da bi se proizveo jodovodonik i metil acetat). Ova struja može biti poslata u toranj za apsorpciju za tretman jodovodonika.

[0132] Kao što je prikazano na SL. 3, najmanje deo lake faze u vodu 142 i/ili teške faze u vodu 118’ može biti usmeren u sistem 132 za uklanjanje PRC, koji sadrži kolonu 160. Kolona 10 formira napajanje 162 pare i struju 164 dna postupka koja sadrži vodu, metil acetat i/ili metanol. Napajanje 162 pare sadrži jodovodonik, npr., jodovodonik formiran preko reakcija koje se odigravaju u koloni 160. Napajanje 162 pare može biti propušteno kroz izmenjivač toplote/kondenzator (nije prikazan) i sakupljeno u prijemniku 166. Ventilacija 168 prijemnika sadrži izvesnu količinu jodovodonika u napajanju 162 pare i izvučena je iz prijemnika 166 i preneta do apsorbera 109. Deo napajanja 162 pare može biti kombinovan sa ventilacijom 18 prijemnika i usmeren u apsorber 109 preko voda 162’. Izborno, vod 162’ može biti prenet direktno u apsorber 109 bez kombinovanja sa vodom 168. Deo kondenzovane napojne struje pare može biti vraćen u kolonu 160 i drugi deo može biti usmeren za dalju obradu.

[0133] U drugim primerima izvođenja, PRS sistem je sistem sa dve kolone. Pronalazači su sada našli da napajanje koje izlazi iz bilo koje kolone može da sadrži jodovodonik, npr., povećanu količinu jodovodonika.

[0134] U jednom primeru izvođenja, deo lake tečne faze 133 i/ili teške tečne faze 134 je punjen u destilacionu kolonu koja obogaćuje njegovo napajanje tako da ima acetaldehid i metil jodid. Pored toga, napajanje može takođe biti obogaćeno u jodovodoniku. U zavisnosti od konfiguracije, mogu postojati dve posebne destilacione kolone, i napajanje druge kolone može biti obogaćeno u acetaldehidu i metil jodidu. Napajanje druge kolone može takođe biti obogaćeno u jodovodoniku. Dimetl etar, koji može biti formiran in-situ, može takođe biti prisutno u napajanju. Napajanje može biti podrvrgnuto jednom ili više stadijuma ekstrakcije da bi se uklonio rafinat obogaćen u metil jodidu i ekstraktant. U nekim slučajevima, napajanje (napajanja) sistema za uklanjanje PRC može biti tretirano da bi se uklonio ugljen monoksid. Kao jedan primer, može se koristiti apsorber pritiska. Deo rafinata može biti vraćen u destilacionu kolonu, prvu kolonu, napajajući dekanter i/ili reaktor. Na primer, kada je teška tečna faza tretirana u sistemu za uklanjanje PRC, može biti poželjno vratiti deo rafinata u destilacionu kolonu ili reaktor. Takođe, na primer, kada je laka tečna faza 133 tretirana u sistemu za uklanjanje PRC, može biti poželjno vratiti deo rafinata u jedan od: prve kolone, napajajućeg dekantera ili reaktora. U nekim primerima izvođenja, ekstraktant može biti dalje destilovan da bi se uklonila voda, koja je vraćena u jedan ili više stadijuma ekstrakcije. Dno kolone, koje sadrži više metil acetata i metil jodida od lake tečne faze 133, može takođe biti reciklirano u reaktor 105 i/ili refluksovano u prvu kolonu 120.

[0135] Napajanje jedne kolone jedinice za uklanjanje PRC može da sadrži jodovodonik. Napajanje može biti sakupljeno u prijemniku i ventilacija može biti izvučena iz prijemnika.

[0136] U jednom primeru izvođenja, postupak prema predmetnom pronalasku sadrži korake: punjenja tornja za apsorpciju punjenjem tornja za apsorpciju koje sadrži najmanje deo ventilacione struje napajajućeg prijemnika PRS i/ili napajanja PRS (iz prve i jedine kolone); i dovođenja u kontakt punjenja tornja za apsorpciju prvim apsorbentom izabranim iz grupe koja se sastoji od sirćetne kiseline, metanola i metil acetata da bi se apsorbovao metil jodid da bi se formirao prvi ekstrakt koji sadrži apsorbovani jodovodonik.

[0137] U primeru izvođenja gde se koristi sistem sa dve kolone, postupak prema predmetnom pronalasku sadrži korake: punjenja u toranj za apsorpciju punjenja tornja za apsorpciju koje sadrži najmanje deo ventilacione struje napojnog prijemnika PRS i/ili napojnog PRS (iz druge kolone); dovođenja u kontakt punjenja tornja za apsorpciju prvim apsorbentom izabranim iz grupe koja se sastoji od sirćetne kiseline, metanola i metil acetata da bi se apsorbovao metil jodid da bi se formirao prvi ekstrakt koji sadrži apsorbovani jodovodonik.

[0138] U primerima izvođenja gde se napajanje ili ventilacija prijemnika iz sistema za uklanjanje PRC dovodi u kontakt sa apsorbentom, pronalazači su našli da tretman apsorbentom efikasno uklanja jodovodonik koji može biti formiran u sistemu za uklanjanje PRC.

[0139] Za svrhe predmetne specifikacije i patentnih zahteva, napajajuće struje i napajajući dekanteri kolone za uklanjanje lakih frakcija i kolone za sušenje se smatraju delom kolone za uklanjanje lakih frakcija i kolone za sušenje.

[0140] Kao što je naznačeno u prethodnom tekstu, bilo koja faza napajajuće struje 126 pare niske tačke ključanja može biti kasnije obrađena da bi se uklonili PRCs.

[0141] Destilacione kolone prema predmetnom pronalasku mogu biti uobičajena destilaciona kolona, npr., pločasta kolona, pakovana kolona i druge. Pločaste kolone mogu da obuhvataju perforiranu pločastu kolonu, kolonu sa ispupčenjima, kolonu tipa Kittel, unifluks pladanj ili kolonu sa pukotinama. Za pločastu kolonu, teorijski broj ploča nije posebno ograničen i zavisno od vrste komponente koja se razdvaja, može da obuhvata do 80 ploča, npr. od 2 do 80, od 5 do 60, od 5 do 50, ili još poželjnije od 7 do 35. Destilaciona kolona može da sadrži kombinaciju različitih aparata za destilaciju. Na primer, može biti upotrebljena kombinacija kolone sa ispupčenjima i perforirane pločaste kolone, kao i kombinacija perforirane pločaste kolone i pakovane kolone.

[0142] Temperatura i pritisak destilacije u sistemu za destilaciju mogu biti pogodno izabrani u zavisnosti od uslova kao što su vrste objektivne karboksilne kiseline i vrste kolone za destilaciju ili u zavisnosti od ciljnog molekula koji se uklanja i koji je izabran između nečistoće niže tačke ključanja i više tačke ključanja shodno sastavu dovodnog toka. Na primer, u slučaju kada se prečišćavanje sirćetne kiseline vrši kolonom za destilaciju, unutrašnji pritisak kolone za destilaciju (obično, pritisak vrha kolone) može biti od 0,01 do 1 MPa, npr. od 0,02 do 0,7 MPa, a poželjnije od 0,05 do 0,5 MPa u odnosu na merni pritisak. Štaviše, temperatura destilacije u koloni za destilaciju, preciznije, unutrašnja temperatura kolone na temperaturi vrha kolone, može se kontrolisati podešavanjem unutrašnjeg pritiska kolone, i, na primer, može biti od 20 do 200°C npr. od 50 do 180°C, a poželjnije oko 100 do 160°C.

[0143] Materijal svakog člana ili jedinice koji su povezani sa sistemom za destilaciju, uključujući kolone, ventile, kondenzatore, prijemnike, pumpe, rebojlere i unutrašnjost, kao i razne vodove, pri čemu svaki komunicira sa sistemom za destilaciju, može biti od pogodnog materijala kao što je staklo, metal, keramika ili su njihove kombinacije, odnosno nije posebno ograničen na jedan od njih. Prema ovom pronalasku, materijal prethodnog sistema za destilaciju i raznih vodova su prelazni metali ili legure na bazi prelaznog metala, poput legure gvožđa, npr. nerđajućeg čelika, nikla ili legure nikla, cirkonijuma ili legure cirkonijuma, titanijum ili legure titanijuma ili legure aluminijuma. Pogodne legure na bazi gvožđa uključuju bilo koju leguru koja sadrži gvožđe kao glavnu komponentu, npr. nerđajući čelik koji takođe sadrži hrom, nikl, molibden i druge. Pogodna legura na bazi nikla uključuju nikl kao glavnu komponentu i jedno ili više od hroma, gvožđa, kobalta, molibdena, volframa, mangana i drugih, npr. HASTELLOY™ i INCONEL™. Metali otporni na koroziju mogu biti naročito pogodni kao materijali za sistem za destilaciju i razne vodove.

[0144] Za svrhe predmetne specifikacije, podrazumeva se da se termin "deo alikvota" odnosi i na: (i) deo matične struje koji ima isti sastav kao matična struja iz koje je izvedena, i (ii) struja koji sadrži deo matične struje koja je sa istim sastavom kao matična struja iz koje je izvedena i sa kojom su jedna ili više dodatnih struja kombinovane. Stoga, povratno usmeravanje struje koji sadrži deo alikvota struje dna destilacije PRS na kolonu lakih frakcija obuhvata direktan prenos dela struje dna destilacije PRS na kolonu lakih frakcija, kao i prenos izvedene struje koja sadrži (i) deo struje dna destilacije PRS i (ii) jednu ili više dodatnih struja koje se kombinuju pre uvođenja u kolonu lakih frakcija. "Deo alikvota" ne bi obuhvatao, na primer, struje koje su obrazovane u koraku destilacije ili koraku razdvajanja faza, a koje ne bi bile iste po sastavu kao matična struja iz koje su izvedene niti su izvedene iz takve struje.

[0145] Prosečno iskusan stručnjak iz oblasti tehnike će moći da ima koristi od predmetnog pronalaska i da konstruiše i pokrene rad PRS kolone za destilaciju radi postizanja željenih rezultata. Shodno navedenom, izvođenje ovog postupaka nije nužno ograničeno na specifične karakteristike određene kolone za destilaciju ili njene radne karakteristike, kao što su ukupan broj koraka, tačka napajanja, odnos refluksa, temperatura napajanja, temperatura refluksa, temperaturni profil kolone i slično.

[0146] Kao što je očigledno sa slika i teksta prikazanog gore, razmatrani su različiti primeri izvođenja:

E1. Postupak za proizvodnju sirćetne kiseline koji sadrži:

karbonilaciju, u reaktoru, najmanje jednog od metanola, dimetil etra i metil acetata u reakcionom medijumu koji sadrži metalni katalizator, metil jodid, jodidnu so i izborno sirćetnu kiselinu i finalnu količinu vode, da bi se formirao sirovi proizvod sirćetne kiseline koji sadrži sirćetnu kiselinu, izborno ventiliranje iz reaktora ventilacione struje reaktora koja sadrži jodovodonik;

isparavanje sirovog proizvoda sirćetne kiseline sa ili bez zagrevanja, da bi se formirala prva struja pare koja sadrži sirćetnu kiselinu i metil jodid i prvu struju tečnog ostatka koja sadrži metalni katalizator i halogenidnu so, izborno kondenzovanje dela prve struje pare da bi se formirala kondenzovana povratna struja isparivača i ventilaciona struja isparivača koja sadrži jodovodonik;

odvajanje, u koloni lakih frakcija, prve struje pare isparivača tako da se formira druga struja pare koja sadrži metil jodid i jodovodonik, bočne struje koja sadrži prečišćeni proizvod sirćetne kiseline i drugu struju tečnog ostatka;

punjenje tornja za apsorpciju punjenjem tornja za apsorpciju koje sadrži najmanje deo najmanje jedne od ventilacione struje reaktora, ventilacione struje isparivača i druge struje pare;

dovođenje u kontakt punjenja tornja za apsorpciju sa prvim apsorbentom koji sadrži sirćetnu kiselinu da bi se apsorbovao metil jodid i da bi se formirao prvi ekstrakt koji sadrži prvi apsorbent i apsorbovani metil jodid;

prenošenje prvog ekstrakta, direktno ili indirektno, do kolone lakih frakcija i/ili kolone za sušenje;

završetak dopremanja prvog apsorbenta u toranj za apsorpciju;

dovođenje u kontakt punjenja tornja za apsorpciju sa drugim asporbentom koji sadrži metanol i/ili metil acetat da bi se apsorbovao metil jodid i jodovodonik i da bi se formirao drugi ekstrakt koji sadrži drugi apsorbent i apsorbovani metil jodid;

prenošenje drugog ekstrakta, direktno ili indirektno, u reaktor.

E2. Postupak prema primeru izvođenja E1, pri čemu se drugi apsorbent uglavnom sastoji od metanola.

E3. Postupak prema primeru izvođenja E1 ili E2, koji salje sadrži korak hlađenja prvog apsorbenta pre dovođenja u kontakt.

E4. Postupak prema bilo kom od primera izvođenja E1 do E3, koji salje sadrži korak hlađenja drugog apsorbenta pre dovođenja u kontakt.

E5. Postupak prema bilo kom od primera izvođenja E1 do E4, koji dalje sadrži mešanje druge povratne struje apsorbera sa metanolom ili njenog reaktivnog derivata pre prenošenja.

E6. Postupak prema bilo kom od primera izvođenja E1 do E5, pri čemu punjenje tornja za apsorpciju sadrži metil acetat i drugi apsorbenti apsorbuju metil acetat iz punjenja tornja za apsorpciju.

E7. Postupak prema bilo kom od primera izvođenja E1 do E6, pri čemu postupak ne koristi striper kolonu za tretman prvog apsorbenta i/ili drugog apsorbenta.

E8. Postupak prema bilo kom od primera izvođenja E1 do E7, pri čemu karbonilacija se izvodi uz održavanje reakcionog sistema na koncentracijama od 2 do 25 težinskih% jodidne soli, 1 do 20 težinskih % metil jodid, 0.1 do 30 težinskih % metil acetata i 0.1 do 10 težinskih % vode.

E9. Postupak prema bilo kom od primera izvođenja E1 do E8, pri čemu druga povratna struja apsorbera nije vraćena u separacionu zonu.

E10. Postupak prema bilo kom od primera izvođenja E1 do E9, pri čemu dovođenje u kontakt punjenja tornja za apsorpciju sa metanolom ili metil acetatom u drugom apsorbentu formira metil jodid.

E11. Postupak prema bilo kom od primera izvođenja E1 do E10, pri čemu prenošenje druge povratne struje apsorbera sadrži: prenošenje druge povratne struje apsorbera u reaktor u toku prelaznog perioda; i posle prelaznog perioda, nastavljanje punjenja druge povratne struje apsorbera u reaktor.

E12. Postupak prema bilo kom od primera izvođenja E1 do E11, pri čemu prenošenje druge povratne struje apsorbera sadrži prenošenje druge povratne struje apsorbera u reaktor posle završetka dopremanja prvog apsorbenta.

E13. Postupak prema bilo kom od primera izvođenja E1 do E12, pri čemu druga struja pare sadrži isparljive komponente.

E14. Postupak prema bilo kom od primera izvođenja E1 do E13, pri čemu isparavanje sadrži kondenzovanje najmanje dela prve struje pare da bi se fomirala kondenzovana povratna struja isparivača i ventilaciona struja pare isparivača koja sadrži jodovodonik i usmeravanje ventilacione struje pare isparivača u toranj za apsorpciju.

E15. Postupak prema bilo kom od primera izvođenja E1 do E14, pri čemu karbonilacija sadrži ventiliranje ventilacione struje reaktora koja sadrži jodovodonik i usmeravanje najmanje dela ventilacione struje reaktora u toranj za apsorpciju.

E16. Postupak prema bilo kom od primera izvođenja E1 do E15, pri čemu karbonilacija sadrži kondenzovanje najmanje dela ventilacione struje reaktora da bi se formirala kondenzovana povratna struja reaktora i ventilaciona struja pare reaktora koja sadrži jodovodonik i usmeravanje ventilacione struje pare reaktora u toranj za apsorpciju.

E17. Postupak prema bilo kom od primera izvođenja E1 do E16, pri čemu druga struja pare je odlivena tako da se formira ventilaciona struja dekantera koja sadrži jodovodonik i najmanje deo druge struje pare sadrži ventilacionu struju dekantera.

E18. Postupak prema bilo kom od primera izvođenja E1 do E16, pri čemu odvajanje dalje sadrži kondenzovane najmanje dela druge struje pare tako da se formira kondenzovana povratna struja lakih frakcija i ventilaciona struja pare lakih frakcija koja sadrži jodovodonik i usmeravanje ventilacione struje pare lakih frakcija u toranj za apsorpciju.

E19. Postupak za funkcionisanje tornja za apsorpciju u postupku karbonilacije, pri čemu taj postupak sadrži:

karbonilaciju, u reaktoru, najmanje jednog od metanola, dimetil etra i metil acetata u reakcionom medijumu koji sadrži metalni katalizator, metil jodid, jodidnu so i izborno sirćetnu kiselinu i finalnu količinu vode, da bi se formirao sirovi proizvod sirćetne kiseline koji sadrži sirćetnu kiselinu, izborno ventiliranje iz reaktora ventilacione struje reaktora koja sadrži jodovodonik;

isparavanje sirovog proizvoda sirćetne kiseline sa ili bez zagrevanja, da bi se formirala prva struja pare koja sadrži sirćetnu kiselinu i metil jodid i prva struja tečnog ostatka koja sadrži metalni katalizator i halogenidnu so, izborno kondenzovanje najmanje dela prve struje pare tako da se formira kondenzovana povratna struja isparivača i ventilaciona struja isparivača koja sadrži jodovodonik;

odvajanje, u koloni lakih frakcija, isparene struje pare tako da se formira druga struja pare koja sadrži metil jodid i jodovodonik, bočne struje koja sadrži prečišćeni proizvod sirćetne kiseline i druge struje tečnog ostatka;

punjenje u toranj za apsorpciju najmanje dela najmanje jedne od ventilacione struje reaktora, ventilacione struje isparivača i druge struje pare da bi se započeo period pokretanja, u toku perioda pokretanja, dovođenje u kontakt punjenja tornja za apsorpciju sa prvim apsorbentom koji sadrži sirćetnu kiselinu da bi se apsorbovao metil jodid i da bi se formirala prva povratna struja apsorbera koja sadrži prvi apsorbent i apsorbovani metil jodid;

prenošenje prve povratne struje apsorbera do kolone lakih frakcija i/ili kolone za sušenje; prelazak od pokretanja do stalnog rada u toku perioda promene završetkom dopremanja prvog apsorbenta u toranj za apsorpciju;

obezbeđivanje u toranj za apsorpciju drugog apsorbenta koji sadrži metanol i/ili metil acetat, pri čemu, u toku najmanje dela perioda promene, sirćetna kiselina, metanol i metil jodid su obezbeđeni u toranj za apsorpciju;

formiranje kombinovane povratne struje apsorbera koja sadrži sirćetnu kiselinu, metanol i metil jodid;

prenošenje kombinovane povratne struje apsorbera iz tornja za apsorpciju do reaktora započinjući funkcionisanje u stabilnom stanju posle perioda promene, u toku funkcionisanja u stabilnom stanju, dovođenje u kontakt druge struje pare sa drugim apsorbentom koji sadrži metanol i/ili metil acetat da bi se apsorbovao metil jodid i jodovodonik i da bi se formirala druga povratna struja apsorbera koja sadrži drugi apsorbent i apsorbovani metil jodid;

u toku rada u stabilnom stanju, mešanje druge povratne struje apsorbera sa metanolom ili njegovim reaktivnim derivatom da bi se formirala mešana struja; i

prenošenje mešane struje u reaktor.

E20. Postupak prema primeru izvođenja E19, pri čemu se drugi apsorbent uglavnom sastoji od metanola.

E21. Postupak prema primeru izvođenja E19 ili E20, koji salje sadrži korak hlađenja prvog apsorbenta i/ili drugog apsorbenta pre dovođenja u kontakt.

E22. Postupak prema bilo kom od primera izvođenja E19 do E21, pri čemu se završetak dopremanja prvog apsorbenta do tornja za apsorpciju i obezbeđivanje drugog apsorbenta u toranj za apsorpciju javlja uglavnom istovremeno.

E23. Postupak prema bilo kom od primera izvođenja E19 do E22, pri čemu najmanje deo najmanje dva od ventilacione struje reaktora, ventilacione struje isparivača i druge struje pare su kombinovani tako da formiraju punjenje tornja za apsorpciju.

E24. Postupak prema bilo kom od primera izvođenja E19 do E23, pri čemu stopa protoka ventilacione struje reaktora i druge struje pare su veće od kombinovane stope protoka preostalih ventilacionih struja.

E25. Postupak za proizvodnju sirćetne kiseline, pri čemu postupak sadrži: karbonilaciju, u reaktoru, najmanje jednog od metanola, dimetil etra i metil acetata u reakcionom medijumu koji sadrži metalni katalizator, metil jodid, jodidnu so i izborno sirćetnu kiselinu i finalnu količinu vode, da bi se formirao sirovi proizvod sirćetne kiseline koji sadrži sirćetnu kiselinu, izborno ventiliranje iz reaktora ventilacione struje reaktora koja sadrži jodovodonik;

kondenzovanje najmanje dela ventilacione struje reaktora tako da se formira kondenzovana ventilaciona struja reaktora;

punjenje u toranj za apsorpciju punjenja tornja za apsorpciju koje sadrži najmanje deo kondenzovane ventilacione struje reaktora;

dovođenje u kontakt punjenja tornja za apsorpciju sa prvim apsorbentom izabranim iz grupe koja se sastoji od sirćetne kiseline, metanola i metil acetata da bi se apsorbovao metil jodid i jodovodonik i da bi se formirao prvi ekstrakt koji sadrži prvi apsorbent i apsorbovani metil jodid i jodovodonik;

prenošenje prvog ekstrakta, direktno ili indirektno, do kolone lakih frakcija i/ili kolone za sušenje;

smanjenje dopremanja prvog apsorbenta u toranj za apsorpciju;

dovođenje u kontakt punjenja tornja za apsorpciju sa drugim apsorbentom koji sadrži metanol i/ili metil acetat da bi se apsorbovao metil jodid i jodovodonik i da bi se formirao drugi ekstrakt koji sadrži drugi apsorbent i apsorbovani metil jodid;

prenošenje drugog ekstrakta, direktno ili indirektno, u reaktor.

E26. Postupak za proizvodnju sirćetne kiseline, pri čemu postupak sadrži:

karbonilaciju, u reaktoru, najmanje jednog od metanola, dimetil etra i metil acetata u reakcionom medijumu koji sadrži metalni katalizator, metil jodid, jodidnu so i izborno sirćetnu kiselinu i finalnu količinu vode, da bi se formirao sirovi proizvod sirćetne kiseline koji sadrži sirćetnu kiselinu;

isparavanje sirovog proizvoda sirćetne kiseline sa ili bez zagrevanja, da bi se formirala prva struja pare koja sadrži sirćetnu kiselinu i metil jodid i prva struja tečnog ostatka koja sadrži metalni katalizator i halogenidnu so, izborno kondenzovanja dela prve struje pare da bi se formirala kondenzovana povratna struja isparivača i ventilaciona struja isparivača koja sadrži jodovodonik;

punjenje u toranj za apsorpciju punjenja tornja za apsorpciju koje sadrži najmanje deo ventilacione struje isparivača;

dovođenje u kontakt punjenja tornja za apsorpciju sa prvim apsorbentom izabranim iz grupe koja se sastoji od sirćetne kiseline, metanola i metil acetata da bi se apsorbovao metil jodid i jodovodonik i da bi se formirao prvi ekstrakt koji sadrži prvi apsorbent i apsorbovani metil jodid i jodovodonik;

prenošenje prvog ekstrakta, direktno ili indirektno, do kolone lakih frakcija i/ili kolone za sušenje;

smanjenje dopremanja prvog apsorbenta u toranj za apsorpciju;

dovođenja u kontakt punjenja tornja za apsorpciju sa drugim apsorbentom koji sadrži metanol i/ili metil acetat da bi se apsorbovao metil jodid i jodovodonik i da bi se formirao drugi ekstrakt koji sadrži drugi apsorbent i apsorbovani metil jodid;

prenošenje drugog ekstrakta, direktno ili indirektno, u reaktor.

E27. Postupak prema primeru izvođenja E26, prio čemu je ventilaciona struja isparivača kondenzovana pre koraka punjenja.

E28. Postupak za proizvodnju sirćetne kiseline, pri čemu postupak sadrži:

karbonilaciju, u reaktoru, najmanje jednog od metanola, dimetil etra i metil acetata u reakcionom medijumu koji sadrži metalni katalizator, metil jodid, jodidnu so i izborno sirćetnu kiselinu i finalnu količinu vode, da bi se formirao sirovi proizvod sirćetne kiseline koji sadrži sirćetnu kiselinu;

isparavanje sirovog proizvoda sirćetne kiseline sa ili bez zagrevanja, da bi se formirala prva struja pare koja sadrži sirćetnu kiselinu i metil jodid i prva struja tečnog ostatka koja sadrži metalni katalizator i halogenidnu so;

odvajanje, u koloni lakih frakcija, isparene prve struje pare da bi se formirala druga struja pare koja sadrži metil jodid i jodovodonik, bočne struje koja sadrži prečišćeni proizvod sirćetne kiseline i druge struje tečnog ostatka;

punjenja tornja za apsorpciju punjenja tornja za apsorpciju koje sadrži najmanje deo druge struje pare;

dovođenje u kontakt punjenja tornja za apsorpciju sa prvim apsorbentom izabranim iz grupe koja se sastoji od sirćetne kiseline, metanola i metil acetata da bi se apsorbovao metil jodid i jodovodonik i da bi se formirao prvi ekstrakt koji sadrži prvi apsorbent i apsorbovani metil jodid i jodovodonik;

prenošenje prvog ekstrakta, direktno ili indirektno, do kolone lakih frakcija i/ili kolone za sušenje;

smanjenje dopremanja prvog apsorbenta u toranj za apsorpciju;

dovođenja u kontakt punjenja tornja za apsorpciju sa drugim apsorbentom koji sadrži metanol i/ili metil acetat da bi se apsorbovao metil jodid i jodovodonik i da bi se formirao drugi ekstrakt koji sadrži drugi apsorbent i apsorbovani metil jodid;

prenošenje drugog ekstrakta, direktno ili indirektno, u reaktor.

E29. Postupak prema primeru izvođenja E28, pri čemu je druga struja pare kondenzovana pre koraka punjenja.

E30. Postupak za proizvodnju sirćetne kiseline, pri čemu postupak sadrži:

karbonilaciju, u reaktoru, najmanje jednog od metanola, dimetil etra i metil acetata u reakcionom medijumu koji sadrži metalni katalizator, metil jodid, jodidnu so i izborno sirćetnu kiselinu i finalnu količinu vode, da bi se formirao sirovi proizvod sirćetne kiseline koji sadrži sirćetnu kiselinu;

isparavanje sirovog proizvoda sirćetne kiseline sa ili bez zagrevanja, da bi se formirala prva struja pare koja sadrži sirćetnu kiselinu i metil jodid i prva struja tečnog ostatka koja sadrži metalni katalizator i halogenidnu so, izborno kondenzovanja dela prve struje pare da bi se formirala kondenzovana povratna struja isparivača i ventilaciona struja isparivača koja sadrži jodovodonik;

odvajanje, u koloni lakih frakcija, isparene prve struje pare da bi se formirala druga struja pare koja sadrži metil jodid i jodovodonik, bočne struje koja sadrži prečišćeni proizvod sirćetne kiseline i druge struje tečnog ostatka;

odlivanje druge struje pare da bi se formirala laka faza koja sadrži acetaldehid i jodovodonik i teška faza koja sadrži acetaldehid, metil jodid, metil acetat i jodovodonik;

odvajanje najmanje dela lake faze i/ili teške faze u sistemu za uklanjanje PRC da bi se formiralo napajanje PRS koje sadrži jodovodonik;

izborno sakupljanje napojnog PRS u napojnom prijemniku i ventiliranje iz napojnog prijemnika ventilacione struje napojnog prijemnika PRS koja sadrži jodovodonik;

punjenje tornja za apsorpciju punjenjem tornja za apsorpciju koje sadrži najmanje deo ventilacione struje napojnog prijemnika PRS i/ili napojni PRS;

dovođenje u kontakt punjenja tornja za apsorpciju sa prvim apsorbentom izabranim iz grupe koja se sastoji od sirćetne kiseline, metanola i metil acetata da bi se apsorbovao jodovodonik da bi se formirao prvi ekstrakt koji sadrži apsorbovan jodovodonik.

E31. Postupak za proizvodnju sirćetne kiseline, pri čemu postupak sadrži:

karbonilaciju, u reaktoru, najmanje jednog od metanola, dimetil etra i metil acetata u reakcionom medijumu koji sadrži metalni katalizator, metil jodid, jodidnu so i izborno sirćetnu kiselinu i finalnu količinu vode, da bi se formirao sirovi proizvod sirćetne kiseline koji sadrži sirćetnu kiselinu, izborno ventiliranje iz reaktora ventilacione struje reaktora koja sadrži jodovodonik;

isparavanje sirovog proizvoda sirćetne kiseline sa ili bez zagrevanja, da bi se formirala prva struja pare koja sadrži sirćetnu kiselinu i metil jodid i prvu struju tečnog ostatka koja sadrži metalni katalizator i halogenidnu so, izborno kondenzovanje dela prve struje pare da bi se formirala kondenzovana povratna struja isparivača i ventilaciona struja isparivača koja sadrži jodovodonik;

odvajanje, u koloni lakih frakcija, prve struje pare isparivača tako da se formira druga struja pare koja sadrži metil jodid i jodovodonik, bočne struje koja sadrži prečišćeni proizvod sirćetne kiseline i drugu struju tečnog ostatka;

odlivanje druge struje pare tako da se fomira laka faza koja sadrži acetaldehid i jodovodonik i teška faza koja sadrži acetaldehid, metil jodid, metil acetat i jodovodonik odvajanjem najmanje dela lake faze i/ili teške faze u sistem za odvajanje PRC da bi se formirao napojni PRS koji sadrži jodovodonik;

izborno sakupljanje napojnog PRS u napojnom prijemniku i ventiliranje iz napojnog prijemnika ventilacione struje napojnog prijemnika PRS koja sadrži jodovodonik; punjenje tornja za apsorpciju punjenjem tornja za apsorpciju koje sadrži najmanje deo ventilacione struje napojnog prijemnika PRS i/ili napojni PRS;

dovođenje u kontakt punjenja tornja za apsorpciju sa prvim apsorbentom izabranim iz grupe koja se sastoji od sirćetne kiseline, metanola i metil acetata da bi se apsorbovao metil jodid i jodovodonik da bi se formirao prvi ekstrakt koji sadrži prvi apsorbent i apsorbovani metil jodid i jodovodonik;

smanjenje dopremanja prvog apsorbenta u toranj za apsorpciju;

dovođenje u kontakt punjenja tornja za apsorpciju sa drugim asporbentom koji sadrži metanol i/ili metil acetat da bi se apsorbovao metil jodid i jodovodonik i da bi se formirao drugi ekstrakt koji sadrži drugi apsorbent i apsorbovani metil jodid.

E32. Postupak prema primeru izvođenja E31, koji dalje sadrži prenošenje drugog ekstrakta, direktno ili indirektno, u reaktor.

E33. Postupak za proizvodnju sirćetne kiseline, pri čemu postupak sadrži:

karbonilaciju, u reaktoru, najmanje jednog od metanola, dimetil etra i metil acetata u reakcionom medijumu koji sadrži metalni katalizator, metil jodid, jodidnu so i izborno sirćetnu kiselinu i finalnu količinu vode, da bi se formirao sirovi proizvod sirćetne kiseline koji sadrži sirćetnu kiselinu;

isparavanje sirovog proizvoda sirćetne kiseline sa ili bez zagrevanja, da bi se formirala prva struja pare koja sadrži sirćetnu kiselinu i metil jodid i prvu struju tečnog ostatka koja sadrži metalni katalizator i halogenidnu so, izborno kondenzovanje dela prve struje pare da bi se formirala kondenzovana povratna struja isparivača i ventilaciona struja isparivača koja sadrži jodovodonik;

punjenje u toranj za apsorpciju punjenja tornja za apsorpciju koje sadrži najmanje deo ventilacione struje isparivača;

dovođenje u kontakt punjenja tornja za apsorpciju sa prvim apsorbentom izabranim iz grupe koja se sastoji od sirćetne kiseline, metanola i metil acetata da bi se apsorbovao metil jodid i jodovodonik da bi se formirao prvi ekstrakt koji sadrži prvi apsorbent, jodovodonik i metil jodid.

E34. Postupak za proizvodnju sirćetne kiseline, pri čemu postupak sadrži:

karbonilaciju, u reaktoru, najmanje jednog od metanola, dimetil etra i metil acetata u reakcionom medijumu koji sadrži metalni katalizator, metil jodid, jodidnu so i izborno sirćetnu kiselinu i finalnu količinu vode, da bi se formirao sirovi proizvod sirćetne kiseline koji sadrži sirćetnu kiselinu;

isparavanje sirovog proizvoda sirćetne kiseline sa ili bez zagrevanja, da bi se formirala prva struja pare koja sadrži sirćetnu kiselinu i metil jodid i prvu struju tečnog ostatka koja sadrži metalni katalizator i halogenidnu so;

odvajanje, u koloni lakih frakcija, prve struje pare isparivača tako da se formira druga struja pare koja sadrži metil jodid i jodovodonik, bočne struje koja sadrži prečišćeni proizvod sirćetne kiseline i drugu struju tečnog ostatka;

punjenje tornja za apsorpciju punjenja tornja za apsorpciju koje sadrži najmanje deo druge struje pare;

dovođenje u kontakt punjenja tornja za apsorpciju sa prvim apsorbentom izabranim iz grupe koja se sastoji od sirćetne kiseline, metanola i metil acetata da bi se apsorbovao metil jodid i jodovodonik da bi se formirao prvi ekstrakt koji sadrži prvi apsorbent, jodovodonik i metil jodid.

E35. Postupak za proizvodnju sirćetne kiseline, pri čemu postupak sadrži:

karbonilaciju, u reaktoru, najmanje jednog od metanola, dimetil etra i metil acetata u reakcionom medijumu koji sadrži metalni katalizator, metil jodid, jodidnu so i izborno sirćetnu kiselinu i finalnu količinu vode, da bi se formirao sirovi proizvod sirćetne kiseline koji sadrži sirćetnu kiselinu;

isparavanje sirovog proizvoda sirćetne kiseline sa ili bez zagrevanja, da bi se formirala prva struja pare koja sadrži sirćetnu kiselinu i metil jodid i prvu struju tečnog ostatka koja sadrži metalni katalizator i halogenidnu so, izborno kondenzovanje dela prve struje pare da bi se formirala kondenzovana povratna struja isparivača i ventilaciona struja isparivača koja sadrži jodovodonik;

odvajanje, u koloni lakih frakcija, prve struje pare isparivača tako da se formira druga struja pare koja sadrži metil jodid i jodovodonik, bočne struje koja sadrži prečišćeni proizvod sirćetne kiseline i drugu struju tečnog ostatka;

odlivanje druge struje pare tako da se formira laka faza koja sadrži acetaldehid i jodovodonik i teška faza koja sadrži acetaldehid, metil jodid, metil acetat i jodovodonik;

odvajanje najmanje dela lake faze i/ili teške faze u sistemu za uklanjanje PRC koji sadrži jednu kolonu da bi se formirao napojni PRS koji sadrži jodovodonik;

izborno sakupljanja napojnog PRS u napojnom prijemniku i ventiliranje iz napojnog prijemnika ventilacione struje napojnog prijemnika PRS koja sadrži jodovodonik; punjenje tornja za apsorpciju punjenjem tornja za apsorpciju koje sadrži najmanje deo ventilacione struje napojnog prijemnika PRS i/ili napojni PRS;

dovođenje u kontakt punjenja tornja za apsorpciju sa prvim apsorbentom izabranim iz grupe koja se sastoji od sirćetne kiseline, metanola i metil acetata da bi se apsorbovao jodovodonik da bi se formirao prvi ekstrakt koji sadrži apsorbovan jodovodonik; and

izborno dovođenje u kontakt punjenja tornja za apsorpciju sa drugim asporbentom koji sadrži metanol i/ili metil acetat da bi se apsorbovao metil jodid i jodovodonik i da bi se formirao drugi ekstrakt koji sadrži drugi apsorbent i apsorbovani metil jodid.

E36. Postupak za proizvodnju sirćetne kiseline, pri čemu postupak sadrži: karbonilaciju, u reaktoru, najmanje jednog od metanola, dimetil etra i metil acetata u reakcionom medijumu koji sadrži metalni katalizator, metil jodid, jodidnu so i izborno sirćetnu kiselinu i finalnu količinu vode, da bi se formirao sirovi proizvod sirćetne kiseline koji sadrži sirćetnu kiselinu;

isparavanje sirovog proizvoda sirćetne kiseline sa ili bez zagrevanja, da bi se formirala prva struja pare koja sadrži sirćetnu kiselinu i metil jodid i prvu struju tečnog ostatka koja sadrži metalni katalizator i halogenidnu so, izborno kondenzovanje dela prve struje pare da bi se formirala kondenzovana povratna struja isparivača i ventilaciona struja isparivača koja sadrži jodovodonik;

odvajanje, u koloni lakih frakcija, prve struje pare isparivača tako da se formira druga struja pare koja sadrži metil jodid i jodovodonik, bočne struje koja sadrži prečišćeni proizvod sirćetne kiseline i drugu struju tečnog ostatka;

odlivanje druge struje pare tako da se formira laka faza koja sadrži acetaldehid i jodovodonik i teška faza koja sadrži acetaldehid, metil jodid, metil acetat i jodovodonik;

odvajanje najmanje dela lake faze i/ili teške faze u sistemu za uklanjanje PRC koji sadrži prvu kolonu i drugu kolonu da bi se dobio drugi napojni PRS koji sadrži jodovodonik iz druge kolone za uklanajnje PRC;

izborno sakupljanje drugog napojnog PRS u napojnom prijemniku i ventiliranje iz napojnog prijemnika druge ventilacione struje napojnog prijemnika PRS koja sadrži jodovodonik; punjenje u toranj za apsorpciju punjenja tornja za apsorpciju koji sadrži najmanje deo druge ventilacione struje napojnog prijemnika PRS i/ili drugog napojnog PRS;

dovođenje u kontakt punjenja tornja za apsorpciju sa prvim apsorbentom izabranim iz grupe koja se sastoji od sirćetne kiseline, metanola i metil acetata da bi se apsorbovao jodovodonik da bi se formirao prvi ekstrakt koji sadrži apsorbovan jodovodonik; and

izborno dovođenje u kontakt punjenja tornja za apsorpciju sa drugim asporbentom koji sadrži metanol i/ili metil acetat da bi se apsorbovao metil jodid i jodovodonik i da bi se formirao drugi ekstrakt koji sadrži drugi apsorbent i apsorbovani metil jodid.

E37. Postupak prema bilo kom od primera izvođenja E1 do E36, pri čemu se drugi apsorbent uglavnom sastoji od metanola.

E38. Postupak prema bilo kom od primera izvođenja E1 do E37, koji salje sadrži korak hlađenja prvog apsorbenta ili drugog apsorbenta pre dovođenja u kontakt.

E39. Postupak prema bilo kom od primera izvođenja E1 do E38, pri čemu druga struja pare je kondenzovana pre koraka punjenja.

E40. Postupak prema bilo kom od primera izvođenja E1 do E39, koji dalje sadrži prenošenje drugog ekstrakta, direktno ili indirektno, u reaktor.

[0147] Dok je pronalazak opisan detaljno, modifikacije unutar duha i obima pronalaska će biti veoma očigledne stručnjacima iz date oblasti tehnike. U pogledu gore navedene diskusije, relevantno znanje u stanju tehnike i reference razmatrane u prethodnom tekstu u vezi sa Osnovom i detaljnim opisom, čiji navodi su svi obuhvaćeni ovde preko reference. Pored toga, potrebno je razumeti da aspekti pronalaska i delovi različitih primera izvođenja i različite karakteristike navedene u daljem tekstu i/ili u priloženim patentnim zahtevima mogu biti kombinovani ili međusobno izmenjeni u celini ili delimično. U gore navedenim opisima različitih primera izvođenja, ti primeri izvođenja koji se pozivaju na drugi primer izvođenja mogu biti odgovarajuće kombinovani sa drugim primerima izvođenja kao što će biti jasno stručnjaku iz date oblasti tehnike. Pored toga, stručnjacima iz date oblasti tehnike će biti jasno da je gore navedeni opis dat samo kao primer i nije bila namera da ograniči pronalazak.

Claims (15)

Patentni zahtevi

1. Postupak za proizvodnju sirćetne kiseline, naznačen time što postupak sadrži:

karbonilaciju, u reaktoru, najmanje jednog od metanola, dimetil etra i metil acetata u reakcionom medijumu koji sadrži metalni katalizator, metil jodid, jodidnu so i izborno sirćetnu kiselinu i finalnu količinu vode, da bi se formirao sirovi proizvod sirćetne kiseline koji sadrži sirćetnu kiselinu, ventiliranje iz reaktora ventilacione struje reaktora koja sadrži jodovodonik;

isparavanje sirovog proizvoda sirćetne kiseline sa ili bez zagrevanja, dako da se formira prva struja pare koja sadrži sirćetnu kiselinu i metil jodid i prva struja tečnog ostatka koja sadrži metalni katalizator i halogenidnu so, izborno kondenzovanje dela prve struje pare tako da se formira kondenzovana povratna struja isparivača i ventilaciona struja isparivača koja sadrži jodovodonik;

odvajanje, u koloni lakih frakcija, isparene prve struje pare tako da se formira druga struja pare koja sadrži metil jodid i jodovodonik, bočne struje koja sadrži prečišćeni proizvod sirćetne kiseline i druge struje tečnog ostatka;

punjenje u toranj za apsorpciju punjenja tornja za apsorpciju koje sadrži najmanje deo najmanje jedne od ventilacione struje reaktora, ventilacione struje isparivača i druge struje pare;

dovođenje u kontakt punjenja tornja za apsorpciju sa prvim apsorbentom koji sadrži sirćetnu kiselinu tako da se apsorbuje metil jodid i tako da se formira prvi ekstrakt koji sadrži prvi apsorbent i apsorbovani metil jodid;

prenošenje prvog ekstrakta, direktno ili indirektno, do kolone lakih frakcija i/ili kolone za sušenje;

završetak dopremanja prvog apsorbenta u toranj za apsorpciju;

dovođenje u kontakt punjenja tornja za apsorpciju sa drugim apsorbentom koji sadrži metanol i/ili metil acetat tako da se apsorbuje metil jodid i jodovodonik i tako da se formira drugi ekstrakt koji sadrži drugi apsorbent i apsorbovani metil jodid;

prenošenje drugog ekstrakta, direktno ili indirektno, u reaktor, pri čemu karbonilacija sadrži kondenzovanje najmanje dela ventilacione struje reaktora da bi se formirala kondenzovana povratna struja reaktroa i ventilaciona struja pare reaktora koja sadrži jodovodonik i usmeravanje ventilacione struje pare reaktora u toranj za apsorpciju.

2. Postupak prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što se drugi apsorbent uglavnom sastoji od metanola.

3. Postupak prema patentnom zahtevu 1 ili patentnom zahtevu 2, naznačen time što dalje sadrži korak hlađenja prvog apsorbenta i/ili drugog apsorbenta pre dovođenja u kontakt.

4. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 1 - 3, naznačen time što dalje sadrži mešanje druge povratne struje apsorbera sa metanolom ili njegovim reaktivnim derivatom pre prenošenja.

5. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 1-4, naznačen time što punjenje tornja za apsorpciju sadrži metil acetat i prvi i drugi apsorbent apsorbuju metil acetat iz punjenja tornja za apsorpciju.

6. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 1-5, naznačen time što postupak ne koristi striper kolonu za tretman prvog apsorbenta i/ili drugog apsorbenta.

7. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 1 - 6, naznačen time što se karbonilacija izvodi uz održavanje reakcionog sistema na koncentracijama od 2 do 25 težinskih % jodidne soli, 1 do 20 težinskih % metil jodida, 0.1 do 30 težinskih % metil acetata i 0.1 do 10 težinskih % vode.

8. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 1 - 7, naznačen time što druga povratna struja apsorbera nije vraćena u separacionu zonu.

9. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 1 - 8, naznačen time što dovođenje u kontakt punjenja tornja za apsorpciju sa metanolom ili metil acetatom u drugom apsorbentu formira metil jodid.

10. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 1 - 9, naznačen time što penošenje druge povratne struje apsorbera sadrži prenošenje druge povratne struje apsorbera u reaktor u toku prelaznog perioda; i posle prelaznog perioda, nastavljanje punjenja druge povratne struje apsorbera u reaktor.

11. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 1 - 10, naznačen time što prenošenje druge povratne struje apsorbera sadrži prenošenje druge povratne struje apsorbera u reaktor posle završetka dopremanja prvog apsorbenta.

12. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 1 - 11, naznačen time što druga struja pare sadrži isparljive komponente.

13. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 1 - 12, naznačen time što isparavanje sadrži kondenzovanje najmanje dela prve struje tako da se formira kondenzovana povratna struja isparivača i ventilaciona struja pare isparivača koja sadrži jodovodonik i usmeravanje ventilacione struje pare isparivača u toranj za apsorpciju.

14. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 1 - 13, naznačen time što druga struja pare je odlivena tako da se formira ventilaciona struja dekantera koja sadrži jodovodonik i najmanje deo druge struje pare sadrži ventilacionu struju dekantera.

15. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 1 - 14, naznačen time što odvajanje dalje sadrži kondenzovanje najmanje dela druge struje pare tako da se formira kondenzovana povratna struja lakih frakcija i ventilaciona struja pare lakih frakcija koja sadrži jodovodonik i usmeravanje ventilacione struje pare lakih frakcija u toranj za apsorpciju.