RS64777B1

RS64777B1 - Postupci upotrebe aktivatora piruvat kinaze

Info

Publication number: RS64777B1
Application number: RS20230866A
Authority: RS
Inventors: Samuel V Agresta; Yue Chen; Marvin Barry Cohen; Leonard Luan C Dang; Charles Kung; Elizabeth A Merica; Bruce Alan Silver; Hua Yang
Original assignee: Agios Pharmaceuticals Inc
Priority date: 2015-06-11
Filing date: 2016-06-10
Publication date: 2023-11-30
Also published as: WO2016201227A1; PL3307271T3; AU2021200060A1; JP2023160891A; JP2018525330A; AU2021200060B2; MA44392B1; SMT202300344T1; EP3307271A1; DK3307271T3; EP4344703A1; US20220211697A1; MA44392A; LT3307271T; CA2989111A1; MD3307271T2; US11234976B2; MX384883B; HUE063541T2; PT3307271T

Description

Opis

PRAVO PRVENSTVA

[0001] Ova prijava se poziva na pravo prvenstva U.S.S.N.62/174,216 podnete 11. juna, 2015. godine.

POZADINA

[0002] Nedostatak piruvat kinaze (PKD) je jedan od najčešćih enzimskih nedostataka kod eritrocita kod ljudi usled autozomnih recesivnih mutacija PKLR gena (Zanella, A., et al., Br J Haematol 2005, 130 (1), 11-25). Takođe je najučestalija enzimska mutacija na centralnom glikolitičkom putu i tek druga do nedostatka glukoza-6 fosfat dehidrogenaze (G6PD) (Kedar, P., et al., Clin Genet 2009, 75 (2), 157-62) heksozo-monofosfatnog šanta.

[0003] Humani eritrociti su jedinstveni u tome što u zrelom dobu ostaju bez jezgra. Nezreli eritrociti imaju jezgra ali tokom rane eritropoeze pre nego što postanu cirkulišući retikulociti, istiskuju jezgra kao i druge organele kao što su mitohondrije, endoplazmatski retikulum, i Goldžijev aparat, kako bi se napravilo prostora za hemoglobin koji nosi kiseonik. Kao rezultat nedostatka mitohondrija, zrela crvena krvna zrnca ne koriste bilo šta od kiseonika koji prenose kako bi ekonomično sintetisali adenozin trifosfat (ATP) kao što to rade druge normalne diferencijalne ćelije. Umesto toga, crvena krvna zrnca u celosti zavise od bilo koje anaerobne glikolize za ciklus nikotinamid adenin dinukleotida (NAD<+>) i radi pravljenja ATP, suštinskog izvora energije koji se u velikoj meri koristi za pokretanje K<+>/Na<+>i Ca<2+>pumpi zavisnih od ATPaze, kako bi se održavao integritet ćelijske membrane i prilagodljivost prilikom prolaza kroz krvne sudove. Kod PKD poremećaja, dve glavne karakteristične metaboličke abnormalnosti su ATP deplecija i istovremeno povećanje 2,3-difosfoglicerata sa akumulacijom gornjih glikolitičkih intermedijera. Štaviše, jedna od posledica povećanih nivoa ATP i piruvata je smanjen nivo laktata koji dovodi do nemogućnosti da se regeneriše NAD<+>putem dehidrogenaze laktata za dodatnu upotrebu u glikolizi. Nedostatak ATP prekida gradijent katjona preko membrane crvenih krvnih zrnaca, čime se uzrokuje gubitak kalijuma i vode, što uzrokuje dehidrataciju ćelija, skupljanje, i krenaciju, i dovodi do prevremene destrukcije smanjenog životnog veka crvenih krvnih zrnaca (RBC). Takvi defektni RBC se uništavaju u slezini, a prekomerna hemoliza u slezini dovodi do manifestacije hemolitičke anemije. Isti mehanizam po kom PKD sekvestira nova zrela RBC u slezini efektivno skraćuje celokupna poluvremena cirkulišućih RBC još uvek nije jasan, ali novija ispitivanja ukazuju da metabolička disregulacija utiče ne samo na preživljavanje ćelija već takođe i na postupak zrelosti što dovodi do neefektivne eritropoeze (Aizawa, S. et al., Exp Hematol 2005, 33 (11), 1292-8).

[0004] Piruvat kinaza katalizuje prenos fosforilne grupe od fosfoenolpiruvata (PEP) do ADP, čime se dobija jedan molekul piruvata i jedan molekul ATP. Ovaj enzim ima apsolutnu potrebu za Mg<2+>i K<+>katjonima kako bi se pokrenula kataliza. PK funkcioniše kao poslednja kritična faza u glikolizi zato što je to suštinski nepovratna reakcija u fiziološkim uslovima. Pored uloge u sintetisanju jednog od dva ATP molekula iz metabolizma glukoze u piruvat, piruvat kinaza takođe predstavlja važan regulator ćelijskog metabolizma. Kontroliše fluks ugljenika u niskoj glikolizi kako bi se obezbedili ključni intermedijeri metabolita za hranjenje biosintetskih procesa, kao što je, između ostalih, put pentoza fosfata, u održavanju zdravog ćelijskog metabolizma. Zbog ovih kritičnih funkcija, piruvat kinaza se usko kontroliše i na nivou ekspresije gena i na nivou alosternog enzima. Kod sisara, potpuno aktivirana piruvat kinaza postoji kao tetramerni enzim. Četiri različita izozima (M1, M2, L i R) se eksprimiraju iz dva odvojena gena. Izozim PKR specifičan za eritrocite se eksprimira iz PKLR gena ("L gena") koji se nalazi na hromozomu 1q21. Ovaj isti gen takođe kodira PKL izozim, koji se uglavnom eksprimira u jetri. PKLR se sastoji od 12 eksona sa eksonom 1 koji je specifičan za eritroide dok je ekson 2 specifičan za jetru. Ta dva druga izozima sisara PKM1 i PKM2 se proizvode od PKM gena ("M gena") alternativnim događajima splajsovanja koje kontrolišu hnRNP proteini. PKM2 izozim se eksprimira u fetalnim tkivima i u proliferišućim ćelijama kod odraslih kao što su ćelije kancera. I PKR i PKM2 se zapravo eksprimiraju u proeritroblastima. Ipak, nakon eritroidne diferencijacije i sazrevanja, PKM2 postepeno opada u ekspresiji i progresivno ga menja PKR u zrelim eritrocitima.

[0005] Klinički, nasledni poremećaj nedostatka PKR se manifestuje kao nesferocitna hemolitička anemija. Klinička ozbiljnost ovog poremećaja je u opsegu od bez simptoma koji mogu da se primete kod potpuno kompenzovane hemolize do potencijalno fatalne ozbiljne anemije koja zahteva hronične transfuzije i/ili splenektomije u ranom razvoju ili tokom fiziološkog stresa ili ozbiljnih infekcija. Pojedinci koji su najviše pogođeni, koji su bez simptoma, paradoksalno usled pojačanog kapaciteta prenosa kiseonika, ne zahtevaju bilo kakvo lečenje. Ipak, za neke od najozbiljnijih slučajeva, iako izuzetno retkih sa procenjenom prevelancom od 51 u milion (Beutler, E. Blood 2000, 95 (11), 3585-8), ne postoji dostupna terapija za menjanje bolesti kod ovih pacijenta osim palijativne nege (Tavazzi, D. et al., Pediatr Ann 2008, 37 (5), 303-10). Ovi pacijenti sa naslednom nesferocitnom hemolitičkom anemijom (HNSHA) predstavljaju jasnu neispunjenu medicinsku potrebu.

[0006] Heterogene genetske mutacije u PKR dovode do disregulacije katalizatorskog dejstva. Od početnog kloniranja PKR i prijave mutacije na jednoj tački Thr<384>>Met povezanoj sa pacijentom sa HNSHA (Kanno, H. et al., Proc Natl Acad Sci U SA 1991, 88 (18), 8218-21), sada postoji blizu 200 različitih prijavljenih mutacija povezanih sa ovom bolešću prijavljenih širom sveta (Zanella, A. et al., Br J Haematol 2005, 130 (1), 11-25; Kedar, P., et al., Clin Genet 2009, 75 (2), 157-62; Fermo, E. et al., Br J Haematol 2005, 129 (6), 839-46; Pissard, S. et al., Br J Haematol 2006, 133 (6), 683-9). Iako ove mutacije predstavljaju širok opseg genetskih lezija koje uključuju delecione i transkripcione ili translacione abnormalnosti, do sada je najučestaliji tip misens mutacija u kodirajućem regionu koja na ovaj ili na onaj način utiče na konzervisane ostatke unutar domena koji su strukturno važni za optimalnu kalatizatorsku funkciju PKR. Čini se da je obrazac prevalencije neravnomerno raspoređen prema specifičnim etničkim pozadinama. Na primer, najučestalije supstitucije kodona prijavljene za južnoameričke i evropske pacijente su Arg<486>>Trp i Arg<510>>Gln, dok su mutacije Arg<479>>His, Arg<490>>Trp i Asp<331>>Gly bile učestalije kod azijskih pacijenata (Kedar, P., et al., Clin Genet 2009, 75 (2), 157-62).

[0007] Kung Charles et al. otkriva da "da aktivacija AG-348 piruvat kinaze in vivo pojačava glikolizu crvenih krvnih zrnaca kod miševa", a Yang Hua et al. otkriva "Phase I Single (SAD) and Multiple Ascending Dose (MAD) Studies of the Safety, Tolerability, Pharmacokinetics (PK) and Pyruvate Kinase-R, in Healthy Subjects" na 56. godišnjem skupu Am. Chem. Soc. Hematol.; San Francisco, CA, USA Dec.06-09, 2014 ISSN: 0006-4971. Inhibitori piruvat kinaze za upotrebu u terapiji su opisani u WO 2012/151451 A1.

KRATAK SADRŽAJ OVOG PRONALASKA

[0008] Ovaj pronalazak je usmeren na Jedinjenje 1 za upotrebu u postupku za lečenje nedostatka piruvat kinaze (PKD) kod subjekta kojem je to potrebno, koji obuhvata oralno davanje subjektu doze od oko 10 mg do oko 60 mg ili oko 60 mg do oko 200 mg Jedinjenja 1 ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili hidrata jednom ili dva puta dnevno kako bi se time lečila PKD kod subjekta, pri čemu Jedinjenje 1 predstavlja N-(4-(4-(ciklopropilmetil)piperazin-1-karbonil)fenil)kvinolin-8-sulfonamid. Dalje, ovaj pronalazak je usmeren na Jedinjenje 1 za upotrebu u postupku za lečenje nedostatka piruvat kinaze (PKD) kod subjekta kojem je to potrebno, koji obuhvata oralno davanje subjektu doze od oko 50 mg do oko 300 mg Jedinjenja 1 ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili hidrata jednom ili dva puta dnevno kako bi se time lečila PKD kod subjekta, pri čemu Jedinjenje 1 predstavlja N-(4-(4-(ciklopropilmetil)piperazin-1-karbonil)fenil)kvinolin-8-sulfonamid. Dalje, ovaj pronalazak je usmeren na Jedinjenje 1 za upotrebu u postupku za lečenje hemolitičke anemije koji obuhvata oralno davanje subjektu kojem je to potrebno doze od oko 10 mg do oko 60 mg ili oko 60 mg do oko 200 mg Jedinjenja 1 ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili hidrata jednom ili dva puta dnevno kako bi se time lečila hemolitička anemija kod subjekta, pri čemu Jedinjenje 1 predstavlja N-(4-(4-(ciklopropilmetil)piperazin-1-karbonil)fenil)kvinolin-8-sulfonamid. Dalje, ovaj pronalazak je usmeren na Jedinjenje 1 za upotrebu u postupku za lečenje hemolitičke anemije kod subjekta kojem je to potrebno, koji obuhvata oralno davanje subjektu doze od oko 50 mg do oko 300 mg Jedinjenja 1 ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili hidrata jednom ili dva puta dnevno kako bi se time lečila hemolitička anemija kod subjekta, pri čemu Jedinjenje 1 predstavlja N-(4-(4-(ciklopropilmetil)piperazin-1-karbonil)fenil)kvinolin-8-sulfonamid. Dalje, ovaj pronalazak je usmeren na Jedinjenje 1 za upotrebu u postupku za lečenje talasemije koji obuhvata oralno davanje subjektu kojem je to potrebno doze od oko 10 mg do oko 60 mg ili oko 60 mg do oko 200 mg Jedinjenja 1 ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili hidrata jednom ili dva puta dnevno kako bi se time lečila talasemija kod subjekta, pri čemu Jedinjenje 1 predstavlja N-(4-(4-(ciklopropilmetil)piperazin-1 -karbonil)fenil)kvinolin-8-sulfonamid. Dalje, ovaj pronalazak je usmeren na Jedinjenje 1 za upotrebu u postupku za lečenje talasemije kod subjekta kojem je to potrebno, koji obuhvata oralno davanje subjektu doze od oko 50 mg do oko 300 mg Jedinjenja 1 ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili hidrata jednom ili dva puta dnevno kako bi se time lečila talasemija kod subjekta, pri čemu Jedinjenje 1 predstavlja N-(4-(4-(ciklopropilmetil)piperazin-1-karbonil)fenil)kvinolin-8-sulfonamid. Dalje, ovaj pronalazak je usmeren na Jedinjenje 1 za upotrebu u postupku za lečenje srpaste anemije koji obuhvata oralno davanje subjektu kojem je to potrebno doze od oko 10 mg do oko 60 mg ili oko 60 mg do oko 200 mg Jedinjenja 1 ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili hidrata jednom ili dva puta dnevno kako bi se time lečila srpasta anemija pri čemu Jedinjenje 1 predstavlja N-(4-(4-(ciklopropilmetil)piperazin-1-karbonil)fenil)kvinolin-8-sulfonamid. Dalje, ovaj pronalazak je usmeren na Jedinjenje 1 za upotrebu u postupku za lečenje srpaste anemije kod subjekta kojem je to potrebno, koji obuhvata oralno davanje subjektu doze od oko 50 mg do oko 300 mg Jedinjenja 1 ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili hidrata jednom ili dva puta dnevno kako bi se time lečila srpasta anemija kod subjekta, pri čemu Jedinjenje 1 predstavlja N-(4-(4-(ciklopropilmetil)piperazin-1-karbonil)fenil)kvinolin-8-sulfonamid.

[0009] U jednom aspektu, otkriven je postupak procene subjekta, pri čemu taj postupak obuhvata: davanje subjektu N-(4-(4-(ciklopropilmetil)piperazin-1-karbonil)fenil)kvinolin-8-sulfonamida (Jedinjenje 1); i dobijanje vrednosti za nivo Jedinjenja 1, nivo 2,3-difosfoglicerata (2,3-DPG), nivo adenozin trifosfata (ATP), ili dejstvo PKR kod subjekta, kako bi se time procenio subjekat.

[0010] U nekim načinima ostvarivanja, vrednost za nivo Jedinjenja 1 je dobijena analiziranjem koncentracije Jedinjenja 1 u plazmi.

[0011] U nekim načinima ostvarivanja, nivo 2,3-DPG je dobijen analiziranjem koncentracije 2,3-DPG u krvi.

[0012] U nekim načinima ostvarivanja, nivo ATP je dobijen analiziranjem koncentracije ATP u krvi.

[0013] U nekim načinima ostvarivanja, dejstvo PKR je dobijeno analiziranjem koncentracije u krvi a<13>C-obeležja u krvi. Na primer,<13>C-obeležena glukoza se daje subjektu, i ugrađuje se u određene glikolitičke interemedijere u krvi.

[0014] U nekim načinima ostvarivanja, analiza se izvodi analizom uzorka telesne tečnosti, kao što je krv, npr., masenom spektroskopijom, npr. LC-MS.

[0015] U drugom aspektu, otkriven je postupak procene subjekta, pri čemu taj postupak obuhvata dobijanje, npr., direktno dobijanje, vrednosti za nivo jedinjenja N-(4-(4-(ciklopropilmetil)piperazin-1-karbonil)fenil)kvinolin-8-sulfonamid (Jedinjenje 1), nivo 2,3-DPG, nivo ATP, ili dejstvo PKR kod subjekta koji se leči Jedinjenjem 1, kako bi se time procenio subjekat. U nekim načinima ostvarivanja, dobijanje obuhvata primanje uzorka od subjekta. U nekim načinima ostvarivanja, dobijanje obuhvata prenos vrednosti do druge strane, npr., strane kojoj se daje Jedinjenje 1.

[0016] U nekim načinima ostvarivanja, vrednost za nivo Jedinjenja 1 je dobijena analiziranjem koncentracije Jedinjenja 1 u plazmi.

[0017] U nekim načinima ostvarivanja, nivo 2,3-DPG je dobijen analiziranjem koncentracija 2,3-DPG u krvi.

[0018] U nekim načinima ostvarivanja, nivo ATP je dobijena analiziranjem koncentracije ATP u krvi.

[0019] U nekim načinima ostvarivanja, dejstvo PKR je dobijeno analiziranjem koncentracija u krvi<13>C-oznake u krvi. Na primer,<13>C-obeležena glukoza se daje subjektu, i ugrađena je u određene glikolitičke intermedijere u krvi.

[0020] U nekim načinima ostvarivanja, analiza se izvodi analizom uzorka telesne tečnosti, kao što je krv, npr., masenom spektroskopijom, npr. LC-MS.

[0021] U nekim načinima ostvarivanja, subjektu se daje Jedinjenje 1 u okviru prethodno izabranog perioda od manje od 7 dana, manje od 6 dana, manje od 5 dana, manje od 4 dana, manje od 3 dana, ili manje od 72 sata pre procene, npr., manje od 48 sati, manje od 24 sata, manje od 12 sati, manje od 10 sati, manje od 8 sati, manje od 6 sati, manje od 4 sata, manje od 3 sata, manje od 2 sata, manje od 1.5 sati, manje od 1 sata, manje od 45 minuta, manje od 30 minuta, ili manje od 15 minuta.

[0022] U nekim načinima ostvarivanja, subjektu se daje Jedinjenje 1, npr., oralno, doza od oko 10 mg do oko 3000 mg, npr., oko 10 mg do oko 60 mg, oko 60 mg do oko 200 mg, oko 200 mg do oko 500 mg, oko 500 mg do oko 1200 mg, oko 1200 mg do oko 2000 mg, ili oko 2000 mg do oko 3000 mg, npr., oko 30 mg, oko 120 mg, oko 360 mg, oko 700 mg, oko 1400 mg, oko 2500 mg, Jedinjenja 1.

[0023] U nekim načinima ostvarivanja, subjektu se daje Jedinjenje 1, npr., oralno, doza od oko 50 mg do oko 300 mg, npr., oko 50 mg, oko 75 mg, oko 100 mg, oko 125 mg, oko 150 mg, oko 175 mg, 200 mg, oko 225 mg, oko 250 mg, oko 275 mg, oko 300 mg, Jedinjenja 1.

[0024] U nekim načinima ostvarivanja, subjektu se daje, npr., oralno, Jedinjenje 1 jednom ili dva puta dnevno.

[0025] U nekim načinima ostvarivanja, subjektu se daje Jedinjenje 1, npr., oralno, dva puta dnevno, npr., na oko svakih 12 sati. U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje subjektu na oko 10 mg do oko 1000 mg na oko svakih 12 sati, npr., oko 10 mg do oko 60 mg na oko svakih 12 sati, oko 60 mg do oko 200 mg na oko svakih 12 sati, oko 200 mg do oko 500 mg na oko svakih 12 sati, oko 500 mg do oko 1000 mg na oko svakih 12 sati, npr., oko 15 mg na oko svakih 12 sati, oko 60 mg na oko svakih 12 sati, oko 120 mg na oko svakih 12 sati, oko 360 mg na oko svakih 12 sati, oko 700 mg na oko svakih 12 sati.

[0026] U nekim načinima ostvarivanja, subjektu se daje Jedinjenje 1, npr., oralno, jednom

dnevno, npr., na oko svaka 24 sata. U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje, npr., oralno, subjektu na oko 60 mg do oko 200 mg na oko svaka 24 sata, npr., oko 90 mg na oko svaka 24 sata, oko 120 mg na oko svaka 24 sata, oko 150 mg na oko svaka 24 sata, oko 180 mg na oko svaka 24 sata, ili oko 200 mg na oko svaka 24 sata.

[0027] U nekim načinima ostvarivanja, postupak obuhvata poređenje nivoa Jedinjenja 1, nivoa 2,3-DPG, ili nivoa ATP sa referentnim standardom.

[0028] U nekim načinima ostvarivanja, dejstvo PKR je dobijeno analiziranjem koncentracije u krvi<13>C-oznake u krvi. Na primer,<13>C-obeležena glukoza se daje subjektu, i ugrađena je u određene glikolitičke intermedijere u krvi.

[0029] U nekim načinima ostvarivanja, vrednost za nivo Jedinjenja 1 je dobijena analiziranjem koncentracije Jedinjenja 1 u plazmi.

[0030] U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 je prisutno u količini koja može da se detektuje kod subjekta najmanje 2 sata, najmanje 3 sata, najmanje 4 sata, najmanje 5 sati, najmanje 6 sati, najmanje 7 sati, najmanje 8 sati, najmanje 9 sati, ili najmanje 10 sati posle davanja subjektu.

[0031] U nekim načinima ostvarivanja, nivo 2,3-DPG je dobijen analiziranjem koncentracije 2,3-DPG u krvi.

[0032] U nekim načinima ostvarivanja, nivo ATP je dobijen analiziranjem koncentracije ATP u krvi.

[0033] U nekim načinima ostvarivanja, dejstvo PKR je dobijeno analiziranjem koncentracija u krvi<13>C-oznake u krvi. Na primer,<13>C-obeležena glukoza se daje subjektu, i ugrađena je u određene glikolitičke intermedijere u krvi.

[0034] U nekim načinima ostvarivanja, analiza se izvodi analizom uzorka telesne tečnosti, kao što je krv, npr., masenom spektroskopijom, npr. LC-MS.

[0035] U nekim načinima ostvarivanja, referentni standard za nivo Jedinjenja 1, nivo 2,3-DPG, nivo ATP, ili nivo PRK dejstva je nivo Jedinjenja 1, nivo 2,3-DPG, nivo ATP, ili nivo PRK dejstva pre primene Jedinjenja 1.

[0036] U nekim načinima ostvarivanja, vrednost za nivo Jedinjenja 1 je dobijena analiziranjem koncentracije Jedinjenja 1 u plazmi.

[0037] U nekim načinima ostvarivanja, nivo 2,3-DPG je dobijen analiziranjem koncentracije 2,3-DPG u krvi.

[0038] U nekim načinima ostvarivanja, nivo ATP je dobijen analiziranjem koncentracije ATP u krvi.

[0039] U nekim načinima ostvarivanja, dejstvo PKR je dobijeno analiziranjem koncentracije u krvi<13>C-oznake u krvi. Na primer,<13>C-obeležena glukoza se daje subjektu, i ugrađena je u određene glikolitičke intermedijere u krvi.

[0040] U nekim načinima ostvarivanja, analiza se izvodi analizom uzorka telesne tečnosti, kao što je krv, npr., masenom spektroskopijom, npr. LC-MS.

[0041] U nekim načinima ostvarivanja, koncentracija Jedinjenja 1 u plazmi iznosi od oko 10,000 ng/mL do oko 1 ng/mL, npr., oko 1000 ng/mL do oko 10 ng/mL.

[0042] U nekim načinima ostvarivanja, koncentracija 2,3-DPG u krvi je smanjena za najmanje oko 15% u odnosu na referentni standard (npr., od oko 15% do oko 60%). U nekim načinima ostvarivanja, koncentracija 2,3-DPG u krvi je smanjena za najmanje oko 15%, za najmanje oko 20%, za najmanje oko 25%, za najmanje oko 30%, za najmanje oko 35%, za najmanje oko 40%, za najmanje oko 45%, za najmanje oko 50%, za najmanje oko 55%, za najmanje oko 60%.

[0043] U nekim načinima ostvarivanja, koncentracija 2,3-DPG u krvi je smanjena za najmanje oko 4 sata (npr., najmanje oko 8 sati, najmanje oko 12 sati, najmanje oko 16 sati, najmanje oko 20 sata, najmanje oko 24 sata, najmanje oko 36 sati, najmanje oko 48 sati, najmanje oko 72 sata ili duže).

[0044] U nekim načinima ostvarivanja, koncentracija 2,3-DPG u krvi je smanjena za najmanje oko 15% u odnosu na referentni standard (npr., od oko 15% do oko 60%). U nekim načinima ostvarivanja, koncentracija 2,3-DPG u krvi je smanjena za najmanje oko 15%, za najmanje oko 20%, za najmanje oko 25%, za najmanje oko 30%, za najmanje oko 35%, za najmanje oko 40%, za najmanje oko 45%, za najmanje oko 50%, za najmanje oko 55%, za najmanje oko 60%, za najmanje oko 4 sata (npr., najmanje oko 8 sati, najmanje oko 12 sati, najmanje oko 16 sati, najmanje oko 20 sati, najmanje oko 24 sata, najmanje oko 36 sati, najmanje oko 48 sati, najmanje oko 72 sata ili duže).

[0045] U nekim načinima ostvarivanja, postupak obuhvata davanje količine Jedinjenja 1 dovoljne da se obezbedi koncentracija u krvi 2,3-DPG koja je smanjena za najmanje 15% u odnosu na referentni standard (npr., od oko 15% do oko 60%). U nekim načinima ostvarivanja, koncentracija 2,3-DPG u krvi je smanjena za najmanje oko 15%, za najmanje oko 20%, za najmanje oko 25%, za najmanje oko 30%, za najmanje oko 35%, za najmanje oko 40%, za najmanje oko 45%, za najmanje oko 50%, za najmanje oko 55%, za najmanje oko 60%.

[0046] U nekim načinima ostvarivanja, jedna primena Jedinjenja 1 je dovoljna da obezbedi koncentraciju 2,3-DPG u krvi smanjenu za najmanje 15% u odnosu na referentni standard (npr., od oko 15% do oko 60%). U nekim načinima ostvarivanja, koncentracija 2,3-DPG u krvi je smanjena za najmanje oko 15%, za najmanje oko 20%, za najmanje oko 25%, za najmanje oko 30%, za najmanje oko 35%, za najmanje oko 40%, za najmanje oko 45%, za najmanje oko 50%, za najmanje oko 55%, za najmanje oko 60%.

U drugom aspektu, otkriveno je Jedinjenje 1 za upotrebu u postupku lečenja subjekta za poremećaj, npr., naslednu nesferocitnu hemolitičku anemiju; srpastu anemiju; talasemiju, npr. betatalasemiju; naslednu sferocitozu; naslednu eliptocitozu; sbetalipoproteinemiju; Bassen-Kornzweig-ov sindrom; ili paroksizmalnu noćnu hemoglobinuriju, koji obuhvata davanje subjektu količine Jedinjenja 1 dovoljne da se obezbedi koncentracija u krvi 2,3-DPG smanjena za najmanje 15% u odnosu na referentni standard (npr., od oko 15% do oko 60%). U nekim načinima ostvarivanja, koncentracija 2,3-DPG u krvi je smanjena za najmanje oko 15%, za najmanje oko 20%, za najmanje oko 25%, za najmanje oko 30%, za najmanje oko 35%, za najmanje oko 40%, za najmanje oko 45%, za najmanje oko 50%, za najmanje oko 55%, za najmanje oko 60%.

[0047] U nekim načinima ostvarivanja, referentni standard je, npr., 2,3-DPG nivo ili nivo ATP u krvi, kod bolesnog čoveka, npr., čoveka sa metaboličkim poremećajem ili poremećajem krvi, npr., čoveka dijagnostikovanog sa nedostatkom piruvat kinaze (PKD). U nekim načinima ostvarivanja, referentni standard je, npr., nivo od osnovne linije, npr., 2,3-DPG nivo ili nivo ATP u krvi, kod subjekta pre davanja Jedinjenja 1.

[0048] U nekim načinima ostvarivanja, koncentracija 2,3-DPG u krvi je smanjena za najmanje oko 4 sata (npr., najmanje oko 8 sati, najmanje oko 12 sati, najmanje oko 16 sati, najmanje oko 20 sata, najmanje oko 24 sata, najmanje oko 36 sati, najmanje oko 48 sati, najmanje oko 72 sata ili duže).

[0049] U nekim načinima ostvarivanja, subjektu se daje Jedinjenje 1 u okviru prethodno izabranog perioda od manje od 7 dana, manje od 6 dana, manje od 5 dana, manje od 4 dana, manje od 3 dana, ili manje od 72 sata pre procene, npr., manje od 48 sati, manje od 24 sata, manje od 12 sati, manje od 10 sati, manje od 8 sati, manje od 6 sati, manje od 4 sata, manje od 3 sata, manje od 2 sata, manje od 1.5 sata, manje od 1 sata, manje od 45 minuta, manje od 30 minuta, ili manje od 15 minuta.

[0050] U nekim načinima ostvarivanja, subjekat se procenjuje manje od 72 sata, manje od 48 sati, manje od 24 sata, manje od 12 sati, manje od 10 sati, manje od 8 sati, manje od 6 sati, manje od 4 sata, manje od 3 sata, manje od 2 sata, manje od 1.5 sata, manje od 1 sata, manje od 45 minuta, manje od 30 minuta, ili manje od 15 minuta, posle davanja Jedinjenja 1.

[0051] U nekim načinima ostvarivanja, jedna primena Jedinjenja 1 je dovoljna da obezbedi koncentraciju 2,3-DPG u krvi smanjenu za najmanje 15% u odnosu na referentni standard (npr., od oko 15% do oko 60%). U nekim načinima ostvarivanja, koncentracija 2,3-DPG u krvi je smanjena za najmanje oko 15%, za najmanje oko 20%, za najmanje oko 25%, za najmanje oko 30%, za najmanje oko 35%, za najmanje oko 40%, za najmanje oko 45%, za najmanje oko 50%, za najmanje oko 55%, za najmanje oko 60%. U jednom načinu ostvarivanja, koncentracija 2,3-DPG u krvi je smanjena za najmanje oko 4 sata (npr., najmanje oko 8 sati, najmanje oko 12 sati, najmanje oko 16 sati, najmanje oko 20 sati, najmanje oko 24 sata, najmanje oko 36 sati, najmanje oko 48 sati, najmanje oko 72 sata ili duže).

[0052] U nekim načinima ostvarivanja, subjektu se daje Jedinjenje 1, npr., oralno, doza od oko 10 mg do oko 3000 mg, npr., oko 10 mg do oko 60 mg, oko 60 mg do oko 200 mg, oko 200 mg do oko 500 mg, oko 500 mg do oko 1200 mg, oko 1200 mg do oko 2000 mg, ili oko 2000 mg do oko 3000 mg, npr., oko 30 mg, oko 120 mg, oko 360 mg, oko 700 mg, oko 1400 mg, oko 2500 mg, Jedinjenja 1.

[0053] U nekim načinima ostvarivanja, subjektu se daje Jedinjenje 1, npr., oralno, doza od oko 50 mg do oko 300 mg, npr., oko 50 mg, oko 75 mg, oko 100 mg, oko 125 mg, oko 150 mg, oko 175 mg, 200 mg, oko 225 mg, oko 250 mg, oko 275 mg, oko 300 mg, Jedinjenja 1.

[0054] U nekim načinima ostvarivanja, subjektu se daje, npr.,oralno, Jedinjenje 1 jednom ili dva puta dnevno.

[0055] U nekim načinima ostvarivanja, subjektu se daje Jedinjenje 1, npr., oralno, dva puta dnevno, npr., na oko svakih 12 sati. U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje subjektu na oko 10 mg do oko 1000 mg na oko svakih 12 sati, npr., oko 10 mg do oko 60 mg na oko svakih 12 sati, oko 60 mg do oko 200 mg na oko svakih 12 sati, oko 200 mg do oko 500 mg na oko svakih 12 sati, oko 500 mg do oko 1000 mg na oko svakih 12 sati, npr., oko 15 mg na oko svakih 12 sati, oko 60 mg na oko svakih 12 sati, oko 120 mg na oko svakih 12 sati, oko 360 mg na oko svakih 12 sati, oko 700 mg na oko svakih 12 sati.

[0056] U nekim načinima ostvarivanja, subjektu se daje Jedinjenje 1, npr., oralno, jednom

U drugom aspektu, otkriveno je Jedinjenje 1 za upotrebu u postupku lečenja subjekta za poremećaj, npr., naslednu nesferocitna hemolitičku anemiju; srpastu anemiju; talasemiju, npr. betatalasemiju; naslednu sferocitozu; naslednu eliptocitozu; abetalipoproteinemiju; Bassen-Kornzweig-ov sindrom; ili paroksizmalnu noćnu hemoglobinuriju, pri čemu postupak koji obuhvata oralno davanje subjektu doze od oko 10 mg do oko 3000 mg, npr., oko 10 mg do oko 60 mg, oko 60 mg do oko 200 mg, oko 200 mg do oko 500 mg, oko 500 mg do oko 1200 mg, oko 1200 mg do oko 2000 mg, ili oko 2000 mg do oko 3000 mg, npr., oko 30 mg, oko 120 mg, oko 360 mg, oko 700 mg, oko 1400 mg, oko 2500 mg, Jedinjenja 1.

[0057] U nekim načinima ostvarivanja, poremećaj je nasledna nesferocitna hemolitička anemija.

[0058] U nekim načinima ostvarivanja, poremećaj je srpasta anemija.

[0059] U nekim načinima ostvarivanja, poremećaj je talasemija, npr., beta-talasemija.

[0060] U nekim načinima ostvarivanja, poremećaj je nasledna sferocitoza.

[0061] U nekim načinima ostvarivanja, poremećaj je nasledna eliptocitoza.

[0062] U nekim načinima ostvarivanja, poremećaj je abetalipoproteinemia.

[0063] U nekim načinima ostvarivanja, poremećaj je Bassen-Kornzweig-ov sindrom.

[0064] U nekim načinima ostvarivanja, poremećaj je paroksizmalna noćna hemoglobinurija.

[0065] U nekim načinima ostvarivanja, postupak obuhvata davanje, npr., oralno, subjektu doze od oko 50 mg do oko 300 mg, npr., oko 50 mg, oko 75 mg, oko 100 mg, oko 125 mg, oko 150 mg, oko 175 mg, 200 mg, oko 225 mg, oko 250 mg, oko 275 mg, oko 300 mg, Jedinjenja 1.

[0066] U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje jednom ili dva puta dnevno.

[0067] U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje, npr., oralno, dva puta dnevno, npr., na oko svakih 12 sati. U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje subjektu na oko 10 mg do oko 1000 mg na oko svakih 12 sati, npr., oko 10 mg do oko 60 mg na oko svakih 12 sati, oko 60 mg do oko 200 mg na oko svakih 12 sati, oko 200 mg do oko 500 mg na oko svakih 12 sati, oko 500 mg do oko 1000 mg na oko svakih 12 sati, npr., oko 15 mg na oko svakih 12 sati, oko 60 mg na oko svakih 12 sati, oko 120 mg na oko svakih 12 sati, oko 360 mg na oko svakih 12 sati, oko 700 mg na oko svakih 12 sati.

[0068] U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje, npr., oralno, jednom dnevno, npr., na oko svaka 24 sata. U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje, npr., oralno, subjektu na oko 60 mg do oko 200 mg na oko svaka 24 sata, npr., oko 90 mg na oko svaka 24 sata, oko 120 mg na oko svaka 24 sata, oko 150 mg na oko svaka 24 sata, oko 180 mg na oko svaka 24 sata, ili oko 200 mg na oko svaka 24 sata.

[0069] Ovde opisani postupci lečenja dodatno mogu da obuhvataju razne faze procene pre i/ili posle lečenja Jedinjenjem 1.

[0070] U nekim načinima ostvarivanja, pre i/ili posle lečenja Jedinjenjem 1, taj postupak dodatno obuhvata fazu procene PK i PD parametre (npr., koncentracija u plazmi Jedinjenja 1, 2,3-DPG i/ili ATP). Ova procena može da se postigne analizom uzorka telesne tečnosti, kao što je krv npr., masenom spektroskopijom, npr. LC-MS.

[0071] U drugom aspektu, otkrivena je oralna dozna jedinica Jedinjenja 1, pri čemu se ta oralna dozna jedinica sastoji od oko 10 mg do oko 3000 mg, npr., oko 10 mg do oko 60 mg, oko 60 mg do oko 200 mg, oko 200 mg do oko 500 mg, oko 500 mg do oko 1200 mg, oko 1200 mg do oko 2000 mg, ili oko 2000 mg do oko 3000 mg, npr., oko 30 mg, oko 120 mg, oko 360 mg, oko 700 mg, oko 1400 mg, oko 2500 mg, Jedinjenja 1.

[0072] U nekim načinima ostvarivanja, oralna dozna jedinica se sastoji od oko 50 mg do oko 300 mg, npr., oko 50 mg, oko 75 mg, oko 100 mg, oko 125 mg, oko 150 mg, oko 175 mg, 200 mg, oko 225 mg, oko 250 mg, oko 275 mg, oko 300 mg, Jedinjenja 1.

[0073] U drugom aspektu, otkriven je postupak procene subjekta, pri čemu taj postupak obuhvata davanje subjektu N-(4-(4-(ciklopropilmetil)piperazin-1-karbonil)fenil)kvinolin-8-sulfonamida (Jedinjenja 1) i dobijanje informacija u pogledu javljanja neželjenog događaja (AE) kako bi se na taj način procenio subjekat.

[0074] U jednom načinu ostvarivanja, neželjeni događaj je izabran iz grupe koju čine glavobolja, mučnina, povraćanje, i infekcija gornjeg respiratornog trakta. U jednom načinu ostvarivanja, neželjeni događaj je mučnina. U jednom načinu ostvarivanja, neželjeni događaj je povraćanje. U jednom načinu ostvarivanja, neželjeni događaj je infekcija gornjeg respiratornog trakta.

[0075] U nekim načinima ostvarivanja, subjektu se daje Jedinjenje 1, npr., oralno, doza od oko 10 mg do oko 3000 mg, npr., oko 10 mg do oko 60 mg, oko 60 mg do oko 200 mg, oko 200 mg do oko 500 mg, oko 500 mg do oko 1200 mg, oko 1200 mg do oko 2000 mg, ili oko 2000 mg do oko 3000 mg, npr., oko 30 mg, oko 120 mg, oko 360 mg, oko 700 mg, oko 1400 mg, oko 2500 mg, Jedinjenja 1.

[0076] U nekim načinima ostvarivanja, subjektu se daje Jedinjenje 1, npr., oralno, doza od oko 50 mg do oko 300 mg, npr., oko 50 mg, oko 75 mg, oko 100 mg, oko 125 mg, oko 150 mg, oko 175 mg, 200 mg, oko 225 mg, oko 250 mg, oko 275 mg, oko 300 mg, Jedinjenja 1.

[0077] U nekim načinima ostvarivanja, subjektu se daje, npr., oralno, Jedinjenje 1 jednom ili dva puta dnevno.

[0078] U nekim načinima ostvarivanja, subjektu se daje Jedinjenje 1, npr., oralno, dva puta dnevno, npr., na oko svakih 12 sati. U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje subjektu na oko 10 mg do oko 1000 mg na oko svakih 12 sati, npr., oko 10 mg do oko 60 mg na oko svakih 12 sati, oko 60 mg do oko 200 mg na oko svakih 12 sati, oko 200 mg do oko 500 mg na oko svakih 12 sati, oko 500 mg do oko 1000 mg na oko svakih 12 sati, npr., oko 15 mg na oko svakih 12 sati, oko 60 mg na oko svakih 12 sati, oko 120 mg na oko svakih 12 sati, oko 360 mg na oko svakih 12 sati, oko 700 mg na oko svakih 12 sati.

[0079] U nekim načinima ostvarivanja, subjektu se daje Jedinjenje 1, npr., oralno, jednom

Dodatno je otkriveno (1) Jedinjenje 1 ili njegova farmaceutski prihvatljiva so; (2) kompozicija koja obuhvata Jedinjenje l ili njegovu so ili nosač; ili (3) farmaceutska kompozicija koja obuhvata Jedinjenje 1 ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so i farmaceutski prihvatljiv nosač za upotrebu u postupku za povećanje životnog veka crvenih krvnih zrnaca (RBC) kojem je to potrebno koji obuhvata stupanje u kontakt krvi sa efektivnom količinom (1) Jedinjenja 1 ili njegove farmaceutski prihvatljive soli; (2) kompozicije koja obuhvata Jedinjenje 1 ili njegovu so i nosač; ili (3) farmaceutske kompozicije koja obuhvata Jedinjenje 1 ili njegovu farmaceutski prihvatljiva so, i farmaceutski prihvatljiv nosač.

[0080] U nekim načinima ostvarivanja, postupak obuhvata oralno davanje subjektu doze od oko 10 mg do oko 3000 mg, npr., oko 10 mg do oko 60 mg, oko 60 mg do oko 200 mg, oko 200 mg do oko 500 mg, oko 500 mg do oko 1200 mg, oko 1200 mg do oko 2000 mg, ili oko 2000 mg do oko 3000 mg, npr., oko 30 mg, oko 120 mg, oko 360 mg, oko 700 mg, oko 1400 mg, oko 2500 mg, Jedinjenja 1.

[0081] U nekim načinima ostvarivanja, postupak obuhvata davanje, npr., oralno, subjektu doze od oko 50 mg do oko 300 mg, npr., oko 50 mg, oko 75 mg, oko 100 mg, oko 125 mg, oko 150 mg, oko 175 mg, 200 mg, oko 225 mg, oko 250 mg, oko 275 mg, oko 300 mg, Jedinjenja 1.

[0082] U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje jednom ili dva puta dnevno.

[0083] U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje, npr., oralno, dva puta dnevno, npr., na oko svakih 12 sati. U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje subjektu na oko 10 mg do oko 1000 mg na oko svakih 12 sati, npr., oko 10 mg do oko 60 mg na oko svakih 12 sati, oko 60 mg do oko 200 mg na oko svakih 12 sati, oko 200 mg do oko 500 mg na oko svakih 12 sati, oko 500 mg do oko 1000 mg na oko svakih 12 sati, npr., oko 15 mg na oko svakih 12 sati, oko 60 mg na oko svakih 12 sati, oko 120 mg na oko svakih 12 sati, oko 360 mg na oko svakih 12 sati, oko 700 mg na oko svakih 12 sati.

[0084] U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje, npr., oralno, jednom dnevno, npr., na oko svaka 24 sata. U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje, npr., oralno, subjektu na oko 60 mg do oko 200 mg na oko svaka 24 sata, npr., oko 90 mg na oko svaka 24 sata, oko 120 mg na oko svaka 24 sata, oko 150 mg na oko svaka 24 sata, oko 180 mg na oko svaka 24 sata, ili oko 200 mg na oko svaka 24 sata.

[0085] Dodatno je otkriveno (1) Jedinjenje 1 ili njegova farmaceutski prihvatljiva so; (2) kompozicija koja obuhvata Jedinjenje l ili njegovu so ili nosač; ili (3) farmaceutska kompozicija koja obuhvata Jedinjenje 1 ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so i farmaceutski prihvatljiv nosač za upotrebu u postupku za regulisanje nivoa 2,3-difosfoglicerata, npr., smanjenja nivoa 2,3-difosfoglicerata, u krvi gde je to potrebno koji obuhvata stupanje u kontakt krvi sa efektivnom količinom (1) Jedinjenja 1 ili njegove farmaceutski prihvatljive soli; (2) kompozicije koja obuhvata Jedinjenje 1 ili njegovu so i nosač; ili (3) farmaceutska kompozicije koja obuhvata Jedinjenje 1 ili njegovu farmaceutsku prihvatljivu so, i farmaceutski prihvatljiv nosač.

[0086] U nekim načinima ostvarivanja, postupak obuhvata oralno davanje subjektu doze od oko 10 mg do oko 3000 mg, npr., oko 10 mg do oko 60 mg, oko 60 mg do oko 200 mg, oko 200 mg do oko 500 mg, oko 500 mg do oko 1200 mg, oko 1200 mg do oko 2000 mg, ili oko 2000 mg do oko 3000 mg, npr., oko 30 mg, oko 120 mg, oko 360 mg, oko 700 mg, oko 1400 mg, oko 2500 mg, Jedinjenja 1.

[0087] U nekim načinima ostvarivanja, postupak obuhvata davanje, npr., oralno, subjektu doze od oko 50 mg do oko 300 mg, npr., oko 50 mg, oko 75 mg, oko 100 mg, oko 125 mg, oko 150 mg, oko 175 mg, 200 mg, oko 225 mg, oko 250 mg, oko 275 mg, oko 300 mg, Jedinjenja 1.

[0088] U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje jednom ili dva puta dnevno.

[0089] U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje, npr., oralno, dva puta dnevno, npr., na oko svakih 12 sati. U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje subjektu na oko 10 mg do oko 1000 mg na oko svakih 12 sati, npr., oko 10 mg do oko 60 mg na oko svakih 12 sati, oko 60 mg do oko 200 mg na oko svakih 12 sati, oko 200 mg do oko 500 mg na oko svakih 12 sati, oko 500 mg do oko 1000 mg na oko svakih 12 sati, npr., oko 15 mg na oko svakih 12 sati, oko 60 mg na oko svakih 12 sati, oko 120 mg na oko svakih 12 sati, oko 360 mg na oko svakih 12 sati, oko 700 mg na oko svakih 12 sati.

[0090] U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje, npr., oralno, jednom dnevno, npr., na oko svaka 24 sata. U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje, npr., oralno, subjektu na oko 60 mg do oko 200 mg na oko svaka 24 sata, npr., oko 90 mg na oko svaka 24 sata, oko 120 mg na oko svaka 24 sata, oko 150 mg na oko svaka 24 sata, oko 180 mg na oko svaka 24 sata, ili oko 200 mg na oko svaka 24 sata.

[0091] U drugom aspektu, otkriveno je (1) Jedinjenje 1 ili njegova farmaceutski prihvatljiva so; (2) kompozicija koja obuhvata Jedinjenje l ili njegovu so ili nosač; ili (3) farmaceutska kompozicija koja obuhvata Jedinjenje 1 ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so i farmaceutski prihvatljiv nosač za upotrebu u postupku lečenja subjekta, pri čemu taj postupak obuhvata: davanje subjektu terapeutski efektivne količine (1) Jedinjenje 1 ili njegova farmaceutski prihvatljiva so; (2) kompozicija koja obuhvata Jedinjenje 1 ili njegovu so i nosač; ili (3) farmaceutska kompozicija koja obuhvata Jedinjenje 1 ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, i farmaceutski prihvatljiv nosač; i dobijanje a vrednost za nivo Jedinjenja 1, nivo 2,3-difosfoglicerat (2,3-DPG), nivo adenozin trifosfat (ATP), ili dejstvo PKR kod subjekta, kako bi se time lečio subjekat.

[0092] U nekim načinima ostvarivanja, postupak obuhvata oralno davanje subjektu doze od oko 10 mg do oko 3000 mg, npr., oko 10 mg do oko 60 mg, oko 60 mg do oko 200 mg, oko 200 mg do oko 500 mg, oko 500 mg do oko 1200 mg, oko 1200 mg do oko 2000 mg, ili oko 2000 mg do oko 3000 mg, npr., oko 30 mg, oko 120 mg, oko 360 mg, oko 700 mg, oko 1400 mg, oko 2500 mg, Jedinjenja 1.

[0093] U nekim načinima ostvarivanja, postupak obuhvata davanje, npr., oralno, subjektu doze od oko 50 mg do oko 300 mg, npr., oko 50 mg, oko 75 mg, oko 100 mg, oko 125 mg, oko 150 mg, oko 175 mg, 200 mg, oko 225 mg, oko 250 mg, oko 275 mg, oko 300 mg, Jedinjenja 1.

[0094] U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje jednom ili dva puta dnevno.

[0095] U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje, npr., oralno, dva puta dnevno, npr., na oko svakih 12 sati. U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje subjektu na oko 10 mg do oko 1000 mg na oko svakih 12 sati, npr., oko 10 mg do oko 60 mg na oko svakih 12 sati, oko 60 mg do oko 200 mg na oko svakih 12 sati, oko 200 mg do oko 500 mg na oko svakih 12 sati, oko 500 mg do oko 1000 mg na oko svakih 12 sati, npr., oko 15 mg na oko svakih 12 sati, oko 60 mg na oko svakih 12 sati, oko 120 mg na oko svakih 12 sati, oko 360 mg na oko svakih 12 sati, oko 700 mg na oko svakih 12 sati.

[0096] U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje, npr., oralno, jednom dnevno, npr., na oko svaka 24 sata. U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje, npr., oralno, subjektu na oko 60 mg do oko 200 mg na oko svaka 24 sata, npr., oko 90 mg na oko svaka 24 sata, oko 120 mg na oko svaka 24 sata, oko 150 mg na oko svaka 24 sata, oko 180 mg na oko svaka 24 sata, ili oko 200 mg na oko svaka 24 sata.

[0097] U nekim načinima ostvarivanja, vrednost za nivo Jedinjenja 1 je dobijena analiziranjem koncentracije Jedinjenja 1 u plazmi.

[0098] U nekim načinima ostvarivanja, nivo 2,3-DPG je dobijen analiziranjem koncentracije 2,3-DPG u krvi.

[0099] U nekim načinima ostvarivanja, nivo ATP je dobijen analiziranjem koncentracije ATP u krvi.

[0100] U nekim načinima ostvarivanja, dejstvo PKR je dobijeno analiziranjem koncentracija u krvi<13>C-oznake u krvi. Na primer,<13>C-obeležena glukoza se daje subjektu, i ugrađena je u određene glikolitičke intermedijere u krvi.

[0101] U nekim načinima ostvarivanja, analiza se izvodi analizom uzorka telesne tečnosti, kao što je krv, npr., masenom spektroskopijom, npr. LC-MS.

[0102] U drugom aspektu, otkriveno je (1) Jedinjenje 1 ili njegova farmaceutski prihvatljiva so; (2) kompozicija koja obuhvata Jedinjenje l ili njegovu so ili nosač; ili (3) farmaceutska kompozicija koja obuhvata Jedinjenje 1 ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so i farmaceutski prihvatljiv nosač za upotrebu u postupku za lečenje nedostatka piruvat kinaze (PKD) kod subjekta kojem je to potrebno, koji obuhvata davanje subjektu terapeutski efektivne količine (1) Jedinjenja 1 ili njegove farmaceutski prihvatljive soli; (2) kompozicije koja obuhvata Jedinjenje 1 ili njegovu so i nosač; ili (3) farmaceutske kompozicije koja obuhvata Jedinjenje 1 ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, i farmaceutski prihvatljiv nosač, kako bi se time lečila PKD kod subjekta.

[0103] U nekim načinima ostvarivanja, pre, tokom, i/ili posle lečenja (1) Jedinjenjem 1 ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju; (2) kompozicijom koja obuhvata Jedinjenje 1 ili njegovu so i nosač; ili (3) farmaceutskom kompozicijom koja obuhvata Jedinjenje 1 ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, i farmaceutski prihvatljiv nosač, postupak dalje obuhvata fazu procene za nivoe Jedinjenja 1, ili za nivoe jednog ili više intermedijera u putu glikolize, npr., procene za nivoe jednog ili više 2,3-difosfoglicerata (2,3-DPG), adenozin trifosfata (ATP), ili drugog intermedijera u putu glikolize.

[0104] U nekim načinima ostvarivanja, postupak obuhvata aktiviranje jednog ili više izozima piruvat kinaze, npr., jednog ili više PKR, PKM2 i/ili PKL izozima.

[0105] U nekim načinima ostvarivanja, postupak obuhvata aktiviranje PKR izozima divljeg tipa i/ili izozima mutanta PKR.

[0106] U nekim načinima ostvarivanja, postupak obuhvata oralno davanje subjektu doze od oko 10 mg do oko 3000 mg, npr., oko 10 mg do oko 60 mg, oko 60 mg do oko 200 mg, oko 200 mg do oko 500 mg, oko 500 mg do oko 1200 mg, oko 1200 mg do oko 2000 mg, ili oko 2000 mg do oko 3000 mg, npr., oko 30 mg, oko 120 mg, oko 360 mg, oko 700 mg, oko 1400 mg, oko 2500 mg, Jedinjenja 1.

[0107] U nekim načinima ostvarivanja, postupak obuhvata davanje, npr., oralno, subjektu doze od oko 50 mg do oko 300 mg, npr., oko 50 mg, oko 75 mg, oko 100 mg, oko 125 mg, oko 150 mg, oko 175 mg, 200 mg, oko 225 mg, oko 250 mg, oko 275 mg, oko 300 mg, Jedinjenja 1.

[0108] U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje jednom ili dva puta dnevno.

[0109] U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje, npr., oralno, dva puta dnevno, npr., na oko svakih 12 sati. U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje subjektu na oko 10 mg do oko 1000 mg na oko svakih 12 sati, npr., oko 10 mg do oko 60 mg na oko svakih 12 sati, oko 60 mg do oko 200 mg na oko svakih 12 sati, oko 200 mg do oko 500 mg na oko svakih 12 sati, oko 500 mg do oko 1000 mg na oko svakih 12 sati, npr., oko 15 mg na oko svakih 12 sati, oko 60 mg na oko svakih 12 sati, oko 120 mg na oko svakih 12 sati, oko 360 mg na oko svakih 12 sati, oko 700 mg na oko svakih 12 sati.

[0110] U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje, npr., oralno, jednom dnevno, npr., na oko svaka 24 sata. U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje, npr., oralno, subjektu na oko 60 mg do oko 200 mg na oko svaka 24 sata, npr., oko 90 mg na oko svaka 24 sata, oko 120 mg na oko svaka 24 sata, oko 150 mg na oko svaka 24 sata, oko 180 mg na oko svaka 24 sata, ili oko 200 mg na oko svaka 24 sata.

[0111] U drugom aspektu, otkriveno je (1) Jedinjenje 1 ili njegova farmaceutski prihvatljiva so; (2) kompozicija koja obuhvata Jedinjenje l ili njegovu so ili nosač; ili (3) farmaceutska kompozicija koja obuhvata Jedinjenje 1 ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so i farmaceutski prihvatljiv nosač za upotrebu u postupku aktiviranja piruvat kinaze kod subjekta kojem je to potrebno, koji obuhvata davanje subjektu terapeutski efektivne količine (1) Jedinjenja 1 ili njegove farmaceutski prihvatljive soli; (2) kompozicije koja obuhvata Jedinjenje 1 ili njegovu so i nosač; ili (3) farmaceutske kompozicije koja obuhvata Jedinjenje 1 ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, i farmaceutski prihvatljiv nosač, kako bi se time aktivirala piruvat kinaza kod subjekta.

[0112] U nekim načinima ostvarivanja, postupak obuhvata aktiviranje jednog ili više izozima piruvat kinaze, npr., jednog ili više PKR, PKM2 i/ili PKL izozima.

[0113] U nekim načinima ostvarivanja, postupak obuhvata aktiviranje PKR izozima divljeg tipa i/ili izozima mutanta PKR. U nekim načinima ostvarivanja, izozim mutanta PKR je izabran iz grupe koju čine G332S, G364D, T384M, G37E, R479H, R479K, R486W, R532W, R510Q, I90N, i R490W.

[0114] U nekim načinima ostvarivanja, postupak obuhvata oralno davanje subjektu doze od oko 10 mg do oko 3000 mg, npr., oko 10 mg do oko 60 mg, oko 60 mg do oko 200 mg, oko 200 mg do oko 500 mg, oko 500 mg do oko 1200 mg, oko 1200 mg do oko 2000 mg, ili oko 2000 mg do oko 3000 mg, npr., oko 30 mg, oko 120 mg, oko 360 mg, oko 700 mg, oko 1400 mg, oko 2500 mg, Jedinjenja 1.

[0115] U nekim načinima ostvarivanja, postupak obuhvata davanje, npr., oralno, subjektu doze od oko 50 mg do oko 300 mg, npr., oko 50 mg, oko 75 mg, oko 100 mg, oko 125 mg, oko 150 mg, oko 175 mg, 200 mg, oko 225 mg, oko 250 mg, oko 275 mg, oko 300 mg, Jedinjenja 1.

[0116] U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje jednom ili dva puta dnevno.

[0117] U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje, npr., oralno, dva puta dnevno, npr., na oko svakih 12 sati. U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje subjektu na oko 10 mg do oko 1000 mg na oko svakih 12 sati, npr., oko 10 mg do oko 60 mg na oko svakih 12 sati, oko 60 mg do oko 200 mg na oko svakih 12 sati, oko 200 mg do oko 500 mg na oko svakih 12 sati, oko 500 mg do oko 1000 mg na oko svakih 12 sati, npr., oko 15 mg na oko svakih 12 sati, oko 60 mg na oko svakih 12 sati, oko 120 mg na oko svakih 12 sati, oko 360 mg na oko svakih 12 sati, oko 700 mg na oko svakih 12 sati.

[0118] U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje, npr., oralno, jednom dnevno, npr., na oko svaka 24 sata. U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje, npr., oralno, subjektu na oko 60 mg do oko 200 mg na oko svaka 24 sata, npr., oko 90 mg na oko svaka 24 sata, oko 120 mg na oko svaka 24 sata, oko 150 mg na oko svaka 24 sata, oko 180 mg na oko svaka 24 sata, ili oko 200 mg na oko svaka 24 sata.

[0119] Dodatno je otkriveno (1) Jedinjenje 1 ili njegova farmaceutski prihvatljiva so; (2) kompozicija koja obuhvata Jedinjenje l ili njegovu so ili nosač; ili (3) farmaceutska kompozicija koja obuhvata Jedinjenje 1 ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so i farmaceutski prihvatljiv nosač za upotrebu u postupku za lečenje nasledne nesferocitne hemolitičke anemije koji obuhvata davanje subjektu kojem je to potrebno terapeutski efektivne količine (1) Jedinjenja 1 ili njegove farmaceutski prihvatljive soli; (2) kompozicije koja obuhvata Jedinjenje 1 ili njegovu so i nosač; ili (3) farmaceutske kompozicije koja obuhvata Jedinjenje 1 ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, i farmaceutski prihvatljiv nosač.

[0120] U nekim načinima ostvarivanja, pre, tokom, i/ili posle lečenja (1) Jedinjenje 1 ili njegova farmaceutski prihvatljiva so; (2) kompozicija koja obuhvata Jedinjenje 1 ili njegovu so i nosač; ili (3) farmaceutska kompozicija koja obuhvata Jedinjenje 1 ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, i farmaceutski prihvatljiv nosač, pri čemu taj postupak dodatno obuhvata fazu procene za nivo Jedinjenja 1, ili za nivoe jednog ili više intermedijera u putu glikolize, npr., procene za nivoe jednog ili više 2,3-difosfoglicerata (2,3-DPG), adenozin trifosfata (ATP), ili drugog intermedijera u putu glikolize.

[0121] U nekim načinima ostvarivanja, postupak obuhvata oralno davanje subjektu doze od oko 10 mg do oko 3000 mg, npr., oko 10 mg do oko 60 mg, oko 60 mg do oko 200 mg, oko 200 mg do oko 500 mg, oko 500 mg do oko 1200 mg, oko 1200 mg do oko 2000 mg, ili oko 2000 mg do oko 3000 mg, npr., oko 30 mg, oko 120 mg, oko 360 mg, oko 700 mg, oko 1400 mg, oko 2500 mg, Jedinjenja 1.

[0122] U nekim načinima ostvarivanja, postupak obuhvata davanje, npr., oralno, subjektu doze od oko 50 mg do oko 300 mg, npr., oko 50 mg, oko 75 mg, oko 100 mg, oko 125 mg, oko 150 mg, oko 175 mg, 200 mg, oko 225 mg, oko 250 mg, oko 275 mg, oko 300 mg, Jedinjenja 1.

[0123] U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje jednom ili dva puta dnevno.

[0124] U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje, npr., oralno, dva puta dnevno, npr., na oko svakih 12 sati. U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje subjektu na oko 10 mg do oko 1000 mg na oko svakih 12 sati, npr., oko 10 mg do oko 60 mg na oko svakih 12 sati, oko 60 mg do oko 200 mg na oko svakih 12 sati, oko 200 mg do oko 500 mg na oko svakih 12 sati, oko 500 mg do oko 1000 mg na oko svakih 12 sati, npr., oko 15 mg na oko svakih 12 sati, oko 60 mg na oko svakih 12 sati, oko 120 mg na oko svakih 12 sati, oko 360 mg na oko svakih 12 sati, oko 700 mg na oko svakih 12 sati.

[0125] U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje, npr., oralno, jednom dnevno, npr., na oko svaka 24 sata. U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje, npr., oralno, subjektu na oko 60 mg do oko 200 mg na oko svaka 24 sata, npr., oko 90 mg na oko svaka 24 sata, oko 120 mg na oko svaka 24 sata, oko 150 mg na oko svaka 24 sata, oko 180 mg na oko svaka 24 sata, ili oko 200 mg na oko svaka 24 sata.

Dodatno je otkriveno (1) Jedinjenje 1 ili njegova farmaceutski prihvatljiva so; (2) kompozicija koja obuhvata Jedinjenje l ili njegovu so ili nosač; ili (3) farmaceutska kompozicija koja obuhvata Jedinjenje 1 ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so i farmaceutski prihvatljiv nosač za upotrebu u postupku za borbu protiv srpaste anemije koji obuhvata davanje subjektu kojem je to potrebno terapeutski efektivne količine (1) Jedinjenja 1 ili njegove farmaceutski prihvatljive soli; (2) kompozicije koja obuhvata Jedinjenje 1 ili njegovu so i nosač; ili (3) farmaceutske kompozicije koja obuhvata Jedinjenje 1 ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, i farmaceutski prihvatljiv nosač.

[0126] U nekim načinima ostvarivanja, pre, tokom, i/ili posle lečenja (1) Jedinjenjem 1 ili njegovom farmaceutski prihvatljivom solju; (2) kompozicijom koja obuhvata Jedinjenje 1 ili njegovu so i nosač; ili (3) farmaceutskom kompozicijom koja obuhvata Jedinjenje 1 ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, i farmaceutski prihvatljiv nosač, pri čemu taj postupak dodatno obuhvata fazu procene za nivo Jedinjenja 1, ili za nivoe jednog ili više intermedijera u putu glikolize, npr., procene za nivoe jednog ili više 2,3-difosfoglicerata (2,3-DPG), adenozin trifosfata (ATP), ili drugog intermedijera u putu glikolize.

[0127] U nekim načinima ostvarivanja, postupak obuhvata oralno davanje subjektu doze od oko 10 mg do oko 3000 mg, npr., oko 10 mg do oko 60 mg, oko 60 mg do oko 200 mg, oko 200 mg do oko 500 mg, oko 500 mg do oko 1200 mg, oko 1200 mg do oko 2000 mg, ili oko 2000 mg do oko 3000 mg, npr., oko 30 mg, oko 120 mg, oko 360 mg, oko 700 mg, oko 1400 mg, oko 2500 mg, Jedinjenja 1.

[0128] U nekim načinima ostvarivanja, postupak obuhvata davanje, npr., oralno, subjektu doze od oko 50 mg do oko 300 mg, npr., oko 50 mg, oko 75 mg, oko 100 mg, oko 125 mg, oko 150 mg, oko 175 mg, 200 mg, oko 225 mg, oko 250 mg, oko 275 mg, oko 300 mg, Jedinjenja 1.

[0129] U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje jednom ili dva puta dnevno.

[0130] U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje, npr., oralno, dva puta dnevno, npr., na oko svakih 12 sati. U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje subjektu na oko 10 mg do oko 1000 mg na oko svakih 12 sati, npr., oko 10 mg do oko 60 mg na oko svakih 12 sati, oko 60 mg do oko 200 mg na oko svakih 12 sati, oko 200 mg do oko 500 mg na oko svakih 12 sati, oko 500 mg do oko 1000 mg na oko svakih 12 sati, npr., oko 15 mg na oko svakih 12 sati, oko 60 mg na oko svakih 12 sati, oko 120 mg na oko svakih 12 sati, oko 360 mg na oko svakih 12 sati, oko 700 mg na oko svakih 12 sati.

[0131] U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje, npr., oralno, jednom dnevno, npr., na oko svaka 24 sata. U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje, npr., oralno, subjektu na oko 60 mg do oko 200 mg na oko svaka 24 sata, npr., oko 90 mg na oko svaka 24 sata, oko 120 mg na oko svaka 24 sata, oko 150 mg na oko svaka 24 sata, oko 180 mg na oko svaka 24 sata, ili oko 200 mg na oko svaka 24 sata.

[0132] Dodatno je otkriveno (1) Jedinjenje 1 ili njegova farmaceutski prihvatljiva so; (2) kompozicija koja obuhvata Jedinjenje l ili njegovu so ili nosač; ili (3) farmaceutska kompozicija koja obuhvata Jedinjenje 1 ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so i farmaceutski prihvatljiv nosač za upotrebu u postupku za lečenje hemolitičke anemije (npr., hronične hemolitičke anemije uzrokovane nedostatkom fosfoglicerat kinaze, Blood Cells Mol Dis, 2011; 46(3):206) koji obuhvata davanje subjektu kojem je to potrebno terapeutski efektivne količine (1) Jedinjenja 1 ili njegove farmaceutski prihvatljive soli; (2) kompozicije koja obuhvata Jedinjenje 1 ili njegovu so i nosač; ili (3) farmaceutske kompozicije koja obuhvata Jedinjenje 1 ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, i farmaceutski prihvatljiv nosač.

[0133] U nekim načinima ostvarivanja, pre, tokom, i/ili posle lečenja (1) Jedinjenje 1 ili njegova farmaceutski prihvatljiva so; (2) kompozicija koja obuhvata Jedinjenje 1 ili njegovu so i nosač; ili (3) farmaceutska kompozicija koja obuhvata Jedinjenje 1 ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, i farmaceutski prihvatljiv nosač, pri čemu taj postupak dodatno obuhvata fazu procene za nivo Jedinjenja 1, ili za nivoe jednog ili više intermedijera u putu glikolize, npr., procene za nivoe jednog ili više 2,3-difosfoglicerata (2,3-DPG), adenozin trifosfata (ATP), ili drugog intermedijera u putu glikolize.

[0134] U nekim načinima ostvarivanja, postupak obuhvata oralno davanje subjektu doze od oko 10 mg do oko 3000 mg, npr., oko 10 mg do oko 60 mg, oko 60 mg do oko 200 mg, oko 200 mg do oko 500 mg, oko 500 mg do oko 1200 mg, oko 1200 mg do oko 2000 mg, ili oko 2000 mg do oko 3000 mg, npr., oko 30 mg, oko 120 mg, oko 360 mg, oko 700 mg, oko 1400 mg, oko 2500 mg, Jedinjenja 1.

[0135] U nekim načinima ostvarivanja, postupak obuhvata davanje, npr., oralno, subjektu doze od oko 50 mg do oko 300 mg, npr., oko 50 mg, oko 75 mg, oko 100 mg, oko 125 mg, oko 150 mg, oko 175 mg, 200 mg, oko 225 mg, oko 250 mg, oko 275 mg, oko 300 mg, Jedinjenja 1.

[0136] U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje jednom ili dva puta dnevno.

[0137] U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje, npr., oralno, dva puta dnevno, npr., na oko svakih 12 sati. U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje subjektu na oko 10 mg do oko 1000 mg na oko svakih 12 sati, npr., oko 10 mg do oko 60 mg na oko svakih 12 sati, oko 60 mg do oko 200 mg na oko svakih 12 sati, oko 200 mg do oko 500 mg na oko svakih 12 sati, oko 500 mg do oko 1000 mg na oko svakih 12 sati, npr., oko 15 mg na oko svakih 12 sati, oko 60 mg na oko svakih 12 sati, oko 120 mg na oko svakih 12 sati, oko 360 mg na oko svakih 12 sati, oko 700 mg na oko svakih 12 sati.

[0138] U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje, npr., oralno, jednom dnevno, npr., oko svaka 24 sata. U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje, npr., oralno, subjektu na oko 60 mg do oko 200 mg na oko svaka 24 sata, npr., oko 90 mg na oko svaka 24 sata, oko 120 mg na oko svaka 24 sata, oko 150 mg na oko svaka 24 sata, oko 180 mg na oko svaka 24 sata.

[0139] Dodatno je otkriveno (1) Jedinjenje 1 ili njegova farmaceutski prihvatljiva so; (2) kompozicija koja obuhvata Jedinjenje l ili njegovu so ili nosač; ili (3) farmaceutska kompozicija koja obuhvata Jedinjenje 1 ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so i farmaceutski prihvatljiv nosač za upotrebu u postupku za lečenje talasemije (npr., beta-talasemija), nasledne sferocitoze, nasledne eliptocitoze, abetalipoproteinemije (ili Bassen-Kornzweig-ovog sindroma), paroksizmalne noćne hemoglobinurije, stečene hemolitičke anemije (npr., kongenitalnih anemija (npr., enzimopatija)), ili anemije hroničnih bolesti koji obuhvata davanje subjektu kojem je to potrebno terapeutski efektivne količine (1) N-(4-(4-(ciklopropilmetil)piperazin-1-karbonil)fenil)kvinolin-8-sulfonamida (Jedinjenja 1) ili njegove farmaceutski prihvatljive soli; (2) kompozicije koja obuhvata Jedinjenje 1 ili njegovu so i nosač; ili (3) farmaceutske kompozicije koja obuhvata Jedinjenje 1 ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, i farmaceutski prihvatljiv nosač.

[0140] U nekim načinima ostvarivanja, pre, tokom, i/ili posle lečenja (1) Jedinjenje 1 ili njegova farmaceutski prihvatljiva so; (2) kompozicija koja obuhvata Jedinjenje 1 ili njegovu so i nosač; ili (3) farmaceutska kompozicija koja obuhvata Jedinjenje 1 ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, i farmaceutski prihvatljiv nosač, postupak dalje obuhvata fazu procene za nivo Jedinjenja 1, ili za nivoe jednog ili više intermedijera u putu glikolize, npr., procene za nivoe jednog ili više 2,3-difosfoglicerat (2,3-DPG), adenozin trifosfat (ATP), ili drugog intermedijera u putu glikolize.

[0141] U nekim načinima ostvarivanja, postupak obuhvata oralno davanje subjektu doze od oko 10 mg do oko 3000 mg, npr., oko 10 mg do oko 60 mg, oko 60 mg do oko 200 mg, oko 200 mg do oko 500 mg, oko 500 mg do oko 1200 mg, oko 1200 mg do oko 2000 mg, ili oko 2000 mg do oko 3000 mg, npr., oko 30 mg, oko 120 mg, oko 360 mg, oko 700 mg, oko 1400 mg, oko 2500 mg, Jedinjenja 1.

[0142] U nekim načinima ostvarivanja, postupak obuhvata davanje, npr., oralno, subjektu doze od oko 50 mg do oko 300 mg, npr., oko 50 mg, oko 75 mg, oko 100 mg, oko 125 mg, oko 150 mg, oko 175 mg, 200 mg, oko 225 mg, oko 250 mg, oko 275 mg, oko 300 mg, Jedinjenja 1.

[0143] U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje jednom ili dva puta dnevno.

[0144] U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje, npr., oralno, dva puta dnevno, npr., na oko svakih 12 sati. U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje subjektu na oko 10 mg do oko 1000 mg na oko svakih 12 sati, npr., oko 10 mg do oko 60 mg na oko svakih 12 sati, oko 60 mg do oko 200 mg na oko svakih 12 sati, oko 200 mg do oko 500 mg na oko svakih 12 sati, oko 500 mg do oko 1000 mg na oko svakih 12 sati, npr., oko 15 mg na oko svakih 12 sati, oko 60 mg na oko svakih 12 sati, oko 120 mg na oko svakih 12 sati, oko 360 mg na oko svakih 12 sati, oko 700 mg na oko svakih 12 sati.

[0145] U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje, npr., oralno, jednom dnevno, npr., na oko svaka 24 sata. U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje, npr., oralno, subjektu na oko 60 mg do oko 200 mg na oko svaka 24 sata, npr., oko 90 mg na oko svaka 24 sata, oko 120 mg na oko svaka 24 sata, oko 150 mg na oko svaka 24 sata, oko 180 mg na oko svaka 24 sata.

[0146] Dodatno je otkriveno (1) Jedinjenje 1 ili njegova farmaceutski prihvatljiva so; (2) kompozicija koja obuhvata Jedinjenje l ili njegovu so ili nosač; ili (3) farmaceutska kompozicija koja obuhvata Jedinjenje 1 ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so i farmaceutski prihvatljiv nosač za upotrebu u postupku za lečenje bolesti ili stanja povezanih sa povišenim nivoima 2,3-difosfoglicerata (npr., oboljenja jetre (Am J Gastroenterol, 1987;82(12):1283) i Parkinsonova bolest (J. Neurol, Neurosurg, and Psychiatry 1976,39:952) koji obuhvata davanje subjektu kojem je to potrebno terapeutski efektivne količine (1) Jedinjenja 1 ili njegove farmaceutski prihvatljive soli; (2) kompozicije koja obuhvata Jedinjenje 1 ili njegovu so i nosač; ili (3) farmaceutske kompozicije koja obuhvata Jedinjenje 1 ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, i farmaceutski prihvatljiv nosač.

[0147] U nekim načinima ostvarivanja, postupak obuhvata oralno davanje subjektu doze od oko 10 mg do oko 3000 mg, npr., oko 10 mg do oko 60 mg, oko 60 mg do oko 200 mg, oko 200 mg do oko 500 mg, oko 500 mg do oko 1200 mg, oko 1200 mg do oko 2000 mg, ili oko 2000 mg do oko 3000 mg, npr., oko 30 mg, oko 120 mg, oko 360 mg, oko 700 mg, oko 1400 mg, oko 2500 mg, Jedinjenja 1.

[0148] U nekim načinima ostvarivanja, postupak obuhvata davanje, npr., oralno, subjektu doze od oko 50 mg do oko 300 mg, npr., oko 50 mg, oko 75 mg, oko 100 mg, oko 125 mg, oko 150 mg, oko 175 mg, 200 mg, oko 225 mg, oko 250 mg, oko 275 mg, oko 300 mg, Jedinjenja 1.

[0149] U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje jednom ili dva puta dnevno.

[0150] U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje, npr., oralno, dva puta dnevno, npr., na oko svakih 12 sati. U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje subjektu na oko 10 mg do oko 1000 mg na oko svakih 12 sati, npr., oko 10 mg do oko 60 mg na oko svakih 12 sati, oko 60 mg do oko 200 mg na oko svakih 12 sati, oko 200 mg do oko 500 mg na oko svakih 12 sati, oko 500 mg do oko 1000 mg na oko svakih 12 sati, npr., oko 15 mg na oko svakih 12 sati, oko 60 mg na oko svakih 12 sati, oko 120 mg na oko svakih 12 sati, oko 360 mg na oko svakih 12 sati, oko 700 mg na oko svakih 12 sati.

[0151] U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje, npr., oralno, jednom dnevno, npr., oko svaka 24 sata. U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje, npr., oralno, subjektu na oko 60 mg do oko 200 mg na oko svaka 24 sata, npr., oko 90 mg na oko svaka 24 sata, oko 120 mg na oko svaka 24 sata, oko 150 mg na oko svaka 24 sata, oko 180 mg na oko svaka 24 sata.

[0152] Jedinjenje N-(4-(4-(ciklopropilmetil)piperazin-1-karbonil)fenil)kvinolin-8-sulfonamid (Jedinjenje 1) i kompozicije koje obuhvataju ovde opisano Jedinjenje 1 predstavljaju alosterne aktivatore PKR mutanata i izoforma sa manjim aktivnostima u odnosu na divlji tip, i samim tim su korisne za postupke ovog pronalaska. Takve mutacije u PKR mogu da utiču na aktivnost enzima (katalizatorska efikasnost), regulatorna svojstva (modulaciju bifosfatom fruktoze (FBP)/ATP), i/ili termostabilnost enzima. Primeri takvih mutacija su opisani kod Valentini et al, JBC 2002. Neki primeri mutanata koje aktiviraju ovde opisana jedinjenja uključuju G332S, G364D, T384M, G37E, R479H, R479K, R486W, R532W, R510Q, I90N, i R490W. Bez vezivanja za teoriju, Jedinjenje 1 utiče na dejstva PKR mutanata aktiviranjem PKR mutanata koji ne reaguju na FBP, čime se mutantima vraća termostabilnost uz smanjenu stabilnost, ili im se vraća katalizatorska efikasnost oštećenim mutantima. Jedinjenje 1 je takođe aktivator PKR divljeg tipa.

[0153] U jednom načinu ostvarivanja, kako bi se produžio životni vek crvenih krvnih zrnaca, N-(4-(4-(ciklopropilmetil)piperazin-1-karbonil)fenil)kvinolin-8-sulfonamid (Jedinjenje 1), ovde opisana kompozicija ili farmaceutska kompozicija se dodaje direktno u celu krv ili upakovane ćelije ekstrakorporalno ili se obezbeđuju subjektu (npr., pacijentu) direktno (npr., i.p., i.v., i.m., oralno, udisanjem (aerosolnom isporukom), transdermalno, sublingvalno i drugim putevima isporuke). Bez vezivanja za teoriju, Jedinjenje 1 produžava životni vek RBC, čime se suprotstavlja starenju čuvane krvi, uticanjem na brzinu oslobađanja 2,3-DPG iz krvi. Smanjenje nivoa koncentracije 2,3-DPG izaziva pomeranje na levo krive disocijacije kiseonika i hemoglobina i pomera alosternu ravnotežu do R, ili stanje obogaćeno kiseonikom, čime se proizvodi terapeutska inhibicija intracelularne polimerizacije koja je u osnovi srpastih promena povećanjem afiniteta prema kiseoniku usled deplecije 2,3-DPG, čime se stabilizuje rastvorljiviji oksihemoglobin. Shodno tome, u jednom načinu ostvarivanja, Jedinjenje 1 je korisno kao sredstvo protiv srpastih promena. U drugom načinu ostvarivanja, za regulisanje 2,3-difosfoglicerata, npr. smanjenja nivoa 2,3-difosfoglicerata, Jedinjenje 1 se dodaje direktno u celu krv ili upakovane ćelije ekstrakorporealno ili se obezbeđuju subjektu (npr., pacijentu) direktno (npr.,i.p., i.v., i.m., oralno, udisanjem (aerosolnom isporukom), transdermalno, sublingvalno i drugim putevima isporuke).

KRATAK OPIS CRTEŽA

[0154]

Fig.1 prikazuje linijske grafikone koji prikazuju PKR dejstvo (levo), ATP nivoe (središnji deo), i 2,3-DPG nivoe (desno) u celoj krvi od C57/BL6 miševa tretiranih pojedinačnom dozom jedinjenja N-(4-(4-(ciklopropilmetil)piperazin-1-karbonil)fenil)kvinolin-8-sulfonamida (Jedinjenja 1) na nivoima četiri doze (1 mpk, 10 mpk, 50 mpk, i 150 mpk). Gornji red: Sirovi podaci za PKR dejstvo, ATP nivo, i procene 2,3-DPG nivoa; Red u središnjem delu: Procentualne promene svakog markera za svaku dozu normalizovane do tretiranog vehikuluma; Donji red: Farmakokinetička / farmakodinamička korelacija između izloženosti Jedinjenja 1 u plazmi i svakog markera.

Fig.2 prikazuje linijske grafikone koji prikazuju PKR dejstvo (levo), ATP nivoe (središnji deo), i 2,3-DPG nivoe (desno) u celoj krvi od C57/BL6 miševa tretiranih sa više doza (13 doza, BID) jedinjenja N-(4-(4-(ciklopropilmetil)piperazin-1-karbonil)fenil)kvinolin-8-sulfonamid (Jedinjenje 1) na nivoima četiri doze (1 mpk, 10 mpk, 50 mpk, i 150 mpk). Gornji red: Sirovi podaci za PKR dejstvo, ATP nivo, i 2,3-DPG nivo procene ; Red u središnjem delu: procentualne promene svakog markera za svaku dozu normalizovane do tretiranog vehikuluma; Donji red: Farmakokinetička / farmakodinamička korelacija između izloženosti Jedinjenja 1 u plazmi i svakog markera.

Fig.3 prikazuje šemu za određivanje dejstva PK fluksa kod miševa. C57/BL6 miševima se daje 13 doza (BID) jedinjenja N-(4-(4-(ciklopropilmetil)piperazin-1-karbonil)fenil)kvinolin-8-sulfonamida (Jedinjenje 1, 100 mpk), a uzorci cele krvi se uklanjaju tokom vremena. Uzorci krvi se neposredno inkubiraju na 37 °C u prisustvu [U-<13>C6]-glukoze, a metaboliti se ekstrahuju i kvantifikuju. Dobijeni podaci se podvrgavaju modelu kinetičkog fluksa kako bi se odredila celokupna promena u protoku ugljenika kroz PKR reakciju.

Fig.4 prikazuje sažetak broja subjekata koji su iskusili neželjene događaje (AE) po tretiranoj grupi u SAD ispitivanju, uključujući skup analize bezbednosti i posle jela i natašte.

Fig.5 prikazuje linijske grafikone koji prikazuju srednje profile koncentracija-vreme jedinjenja N-(4-(4-(ciklopropilmetil)piperazin-1-karbonil)fenil)kvinolin-8-sulfonamid (Jedinjenje 1) u humanoj plazmi nakon jedne oralne doze na 30 mg, 120 mg, 360 mg, 700 mg, 1400 mg, i 2500 mg.

Fig.6 prikazuje vrednosti farmakokinetičkog (PK) parametra jedinjenja N-(4-(4-(ciklopropilmetil)piperazin-1-karbonil)fenil)kvinolin-8-sulfonamid Jedinjenja 1 nakon jedne oralne doze (SAD ispitivanje).

Fig.7 prikazuje linijske grafikone koji prikazuju srednje profile koncentracija-vreme 2,3-DPG u humanoj krvi nakon jedne oralne doze placeba, 30 mg, 120 mg, 360 mg, 700 mg, 1400 mg, i 2500 mg jedinjenja N-(4-(4-(ciklopropilmetil)piperazin-1-karbonil)fenil)kvinolin-8-sulfonamida (Jedinjenja 1). Fig.8 prikazuje linijske grafikone koji prikazuju srednje profile koncentracija-vreme u krvi 2,3-DPG nakon više oralnih doza placeba, 120 mg, i 360 mg jedinjenja N-(4-(4-(ciklopropilmetil)piperazin-1-karbonil)fenil)kvinolin-8-sulfonamida (Jedinjenja 1) za kohorte 1 i 2 u MAD ispitivanju.

Fig.9 prikazuje linijske grafikone koji prikazuju srednje profile koncentracija-vreme u krvi ATP nakon više oralnih doza placeba, 120 mg, i 360 mg jedinjenja N-(4-(4-(ciklopropilmetil)piperazin-1-karbonil)fenil)kvinolin-8-sulfonamida (Jedinjenja 1) za kohorte 1 i 2 u MAD ispitivanju.

Fig.10A prikazuje linijske grafikone koji prikazuju promenu od osnovne linije profila koncentracijavreme 2,3-DPG nakon više oralnih doza placeba, 15 mg (na svakih 12h), 60 mg (na svakih 12h), 120 mg (na svakih 12h), 360 mg (na svakih 12h), 700 mg (na svakih 12h) jedinjenja N-(4-(4-(ciklopropilmetil)piperazin-1-karbonil)fenil)kvinolin-8-sulfonamida (Jedinjenja 1), ili pojedinačne doze Jedinjenja 1 na 120 mg (svaka 24h).

Fig.10B prikazuje linijske grafikone koji prikazuju promenu od osnovne linije profila koncentracijavreme ATP nakon više oralnih doza placeba, 15 mg (na svakih 12h), 60 mg (na svakih 12h), 120 mg (na svakih 12h), 360 mg (na svakih 12h), 700 mg (na svakih 12h) jedinjenja N-(4-(4-(ciklopropilmetil)piperazin-1-karbonil)fenil)kvinolin-8-sulfonamida (Jedinjenja 1), ili pojedinačne doze Jedinjenja 1 na 120 mg (svaka 24h).

Fig.11 predstavlja šemu koja ilustruje Fazu 2 ispitivanja opisanog u ovde datim primerima. BID (na svakih 12h) = dva puta dnevno (svakih 12 sati); DRT = tim za pregled podataka; PKR = izoform crvenih krvnih zrnaca piruvat kinaze; TBD = da se odredi; w = nedelje.

Fig.12 je šematski prikaz enzimske reakcije piruvat kinaze R (PKR) i kako nekoliko farmakodinamičkih (PD) ocena doprinosi mehanističkom razumevanju dejstva Jedinjenja 1.

DETALJAN OPIS OVOG PRONALASKA

[0155] Detalji konstrukcije i rasporeda komponenti definisanih u opisu koji sledi ili ilustrovanih na crtežima nemaju nameru da budu ograničavajući. Načini ostvarivanja mogu da se praktikuju i izvode na razne načine. Takođe, frazeologija i terminologija koje se koriste ovde su u svrhu opisa i ne bi trebalo da se posmatraju kao ograničavajuće. Upotreba "koji uključuje," "koji obuhvata," ili "koji ima," "koji sadrži", "koji uključuje", i njihovih ovde datih varijacija, ima za cilj da obuhvati kasnije navedene stavke i njihove ekvivalente kao i dodatne stavke.

[0156] Kako se ovde koristi, pojam "lečiti" znači smanjiti, suzbiti, ublažiti, umanjiti, zaustaviti, ili stabilizovati razvoj ili napredovanje bolesti/poremećaja (npr.npr., nasledne nesferocitne hemolitičke anemije; srpaste anemije; talasemije, npr. beta-talasemije; nasledne sferocitoze; nasledne eliptocitoze; sbetalipoproteinemije; Bassen-Kornzweig-ovog sindroma; ili paroksizmalne noćne hemoglobinurije), smajniti ozbiljnost bolesti/poremećaja (npr., nasledne nesferocitne hemolitičke anemije; srpaste anemije; talasemije, npr. beta-talasemije; nasledne sferocitoze; nasledne eliptocitoze; sbetalipoproteinemije; Bassen-Kornzweig-ovog sindroma; ili paroksizmalne noćne hemoglobinurije) ili poboljšati simptome povezane s bolešću/poremećajem (npr., npr., naslednom nesferocitnom hemolitičkom anemijom; srpastom anemijom; talasemijom, npr. beta-talasemijom; naslednom sferocitozom; naslednom eliptocitozom; sbetalipoproteinemijom; Bassen-Kornzweig-ovim sindromom; ili paroksizmalnom noćnom hemoglobinurijom).

[0157] Kako se ovde koristi, količina jedinjenja N-(4-(4-(ciklopropilmetil)piperazin-1-karbonil)fenil)kvinolin-8-sulfonamida (Jedinjenja 1) efektivna da se leči poremećaj, ili "terapeutski efektivna količina" se odnosi na količinu Jedinjenja koje je efektivno, nakon davanja subjektu jedne ili više doza, kod tretiranja ćelije, ili kod lečenja, ublažavanja, olakšavanja ili poboljšavanja subjekta sa poremećajem iznad onoga što se očekuje bez takvog lečenja.

[0158] Kako se ovde koristi, količina za doziranje se odnosi na slobodnu bazu Jedinjenja 1 ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so ili solvat (npr., hidrat).

[0159] Kako se ovde koristi, pojam "subjekat" je predviđen da označava čoveka. Primeri humanih subjekata uključuju humanog pacijenta (koji je obeležen kao pacijent) sa poremećajem, npr., ovde opisanim poremećajem ili normalnog subjekta.

[0160] Kako se ovde koristi, pojam "sticanje" ili "dobijanje" kao pojmovi koji se ovde koriste, se odnose na sticanje posedovanja fizičkog entiteta (npr., uzorka, npr., uzorka iz krvi ili uzorka plazme iz krvi), ili vrednosti, npr., numeričke vrednosti, "direktnim dobijanjem" ili "indirektnim dobijanjem" fizičkog entiteta ili vrednosti. "Direktno dobijanje" znači izvođenje postupka (npr., analitičkog postupka) kako bi se dobio fizički entitet ili vrednost. "Indirektno dobijanje" se odnosi na primanje fizičkog entiteta ili vrednosti od druge strane ili izvora (npr., laboratorije treće strane koja je direktno stekla fizički entitet ili vrednost). Direktno dobijanje vrednosti uključuje izvođenje postupka koji uključuje fizičku promenu u uzorku ili drugoj supstanci, npr., izvođenje analitičkog postupka koji uključuje fizičku promenu u supstanci, npr., uzorku, izvođenje analitičkog postupka, npr., postupka kako je ovde

opisan, npr., analizom uzorka telesne tečnosti, kao što je krv, npr., masenom spektroskopijom, npr. LC-MS.

Postupci lečenja

[0161] Otkriveno je Jedinjenje 1 za upotrebu u postupku za lečenje ili sprečavanje bolesti, stanja ili poremećaja kao ovde opisanog (npr., lečenja) koji obuhvata davanje subjektu kojem je to potrebno N-(4-(4-(ciklopropilmetil)piperazin-1-karbonil)fenil)kvinolin-8-sulfonamida (Jedinjenja 1).

[0162] U nekim načinima ostvarivanja, poremećaj je izabran iz grupe koju čine nasledna nesferocitna hemolitička anemija; srpasta anemija; talasemija, npr. beta-talasemija; nasledna sferocitoza; nasledna eliptocitoza; sbetalipoproteinemija; Bassen-Kornzweig-ov sindrom; ili paroksizmalna noćna hemoglobinurija.

[0163] N-(4-(4-(ciklopropilmetil)piperazin-1-karbonil)fenil)kvinolin-8-sulfonamid (Jedinjenje 1) i ovde opisane kompozicije mogu da se daju ćelijama u kulturi, npr. in vitro ili ex vivo, ili subjektu, npr., in vivo, za lečenje, sprečavanje, i/ili dijagnostikovanje raznih poremećaja, uključujući one opisane u nastavku.

Kompozicije i putevi primene

[0164] Ovde opisane kompozicije uključuju jedinjenje N-(4-(4-(ciklopropilmetil)piperazin-1-karbonil)fenil)kvinolin-8-sulfonamid (Jedinjenje 1), kao i dodatne terapeutske agense ukoliko us prisutni, u količinama efektivnim za postizanje modulacije bolesti ili simptoma bolesti, uključujući one koji su ovde opisani.

[0165] Pojam "farmaceutski prihvatljiv nosač ili adjuvans" se odnosi na nosač ili adjuvans koji može da se daje pacijentu, zajedno sa Jedinjenjem 1, i koji ne uništava njegovo farmakološko dejstvo i netoksičan je kada se daje u dozama dovoljnim za isporuku terapeutske količine jedinjenja.

[0166] Farmaceutski prihvatljivi nosači, adjuvansi i vehikulumi koji mogu da se koriste u ovde datim farmaceutskim kompozicijama uključuju, ali bez ograničenja na, jonske izmenjivače, glinicu, aluminijumstearat, lecitin, samoemulgirajuće sisteme za isporuku lekova (SEDDS) kao što su d-αtokoferol polietileneglikol 1000 sukcinat, surfaktante koji se koriste u farmaceutskim doznim oblicima kao što su Tweens ili druge slične matrice za isporuku polimera, serumske proteine, kao što je albumin humanog seruma, supstance pufera kao što su fosfati, glicin, sorbinska kiselina, kalijumsorbat, delimične mešavine zasićenih biljnih masnih kiselina, voda, soli ili elektroliti, kao što je protaminsulfat, dinatrijum hidrogen fosfat, kalijum hidrogen fosfat, natrijumhlorid, cinkove soli, koloidni silicijumdioksid, magnezijumtrisilikat, polivinil pirolidon, supstance na bazi celuloze, polietilen glikol, natrijum karboksimetilceluloza, poliakrilati, voskovi, blok polimeri polietilen-polioksipropilena, polietilen glikol i vunena mast. Ciklodekstrini kao što su α-, β-, i γ-ciklodekstrin, ili hemijski modifikovani derivati kao što su hidroksialkilciklodekstrini, uključujući 2- i 3-hidroksipropil-β-ciklodekstrine, ili druge solubilizovane derivate takođe mogu poželjno da se koriste kako bi se pojačala isporuka jedinjenja ovde opisanih formula.

[0167] Ovde obezbeđene farmaceutske kompozicije mogu oralno da se daju u bilo kakvom oralno prihvatljivom doznom obliku, ali bez ograničenja na, kapsule, tablete, emulzije i vodene suspenzije, disperzije i rastvore. U slučaju tableta za oralnu primenu nosači koji se obično koriste uključuju laktozu i kukuruzni skrob. Lubrikanti, kao što su magnezijumstearat, se takođe obično dodaju. Za oralnu primenu u obliku kapsule, korisni razblaživači uključuju laktozu i osušeni kukuruzni skrob. Kada se vodene suspenzije i/ili emulzije daju oralno, aktivan sastojak može biti suspendovan ili rastvoren u bilo kojoj uljanoj fazi koja se kombinuje sa emulgatorima i/ili sredstvima za suspenziju. Po želji, mogu da se dodaju određeni zaslađivači i/ili arome i/ili sredstva za bojenje.

[0168] U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se oralno daje subjektu u dozi od oko 10 mg do oko 3000 mg, npr., oko 10 mg do oko 60 mg, oko 60 mg do oko 200 mg, oko 200 mg do oko 500 mg, oko 500 mg do oko 1200 mg, oko 1200 mg do oko 2000 mg, ili oko 2000 mg do oko 3000 mg, npr., oko 30 mg, oko 120 mg, oko 360 mg, oko 700 mg, oko 1400 mg, oko 2500 mg.

[0169] U nekim načinima ostvarivanja, postupak obuhvata davanje, npr., oralno, subjektu doze od oko 50 mg do oko 300 mg, npr., oko 50 mg, oko 75 mg, oko 100 mg, oko 125 mg, oko 150 mg, oko 175 mg, 200 mg, oko 225 mg, oko 250 mg, oko 275 mg, oko 300 mg, Jedinjenja 1.

[0170] U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje jednom ili dva puta dnevno.

[0171] U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje, npr., oralno, dva puta dnevno, npr., na oko svakih 12 sati. U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje subjektu na oko 10 mg do oko 1000 mg na oko svakih 12 sati, npr., oko 10 mg do oko 60 mg na oko svakih 12 sati, oko 60 mg do oko 200 mg na oko svakih 12 sati, oko 200 mg do oko 500 mg na oko svakih 12 sati, oko 500 mg do oko 1000 mg na oko svakih 12 sati, npr., oko 15 mg na oko svakih 12 sati, oko 60 mg na oko svakih 12 sati, oko 120 mg na oko svakih 12 sati, oko 360 mg na oko svakih 12 sati, oko 700 mg na oko svakih 12 sati.

[0172] U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje, npr., oralno, jednom dnevno, npr., na oko svaka 24 sata. U nekim načinima ostvarivanja, Jedinjenje 1 se daje, npr., oralno, subjektu na oko 60 mg do oko 200 mg na oko svaka 24 sata, npr., oko 90 mg na oko svaka 24 sata, oko 120 mg na oko svaka 24 sata, oko 150 mg na oko svaka 24 sata, oko 180 mg na oko svaka 24 sata.

[0173] Kada ovde obezbeđene kompozicije obuhvataju kombinaciju Jedinjenja 1 i jednog ili više dodatnih terapeutskih ili profilaktičkih agenasa, pri čemu bi i Jedinjenje i dodatni agens trebalo da budu prisutni u doznim nivoima između oko 1 do 100%, a poželjnije između oko 5 do 95% doze koja se normalno daje u monoterapijskom režimu. Dodatni agensi mogu da se daju odvojeno, kao deo višedoznog režima, od ovde obezbeđenih jedinjenja. Alternativno, ti agensi mogu biti deo jednog doznog oblika, pomešanog zajedno sa Jedinjenjem 1 u pojedinačnoj kompoziciji.

[0174] Mogu biti potrebne doze koje su manje ili veće od prethodno navedenih. Specifična doza i režimi lečenja za bilo kog određenog pacijenta će zavisiti od raznih faktora, uključujući dejstvo konkretnog jedinjenja koje se koristi, uzrast, telesnu masu, opšti zdravstveni status, pol, ishranu, vreme primene, brzinu izlučivanja, kombinaciju lekova, ozbiljnost i tok bolesti, stanje ili simptome, sklonost pacijenta ka bolesti, stanje ili simptome, i procenu ordinirajućeg lekara.

[0175] Nakon poboljšanja pacijentovog stanja, doza održavanje jedinjenja, ovde date kompozicije ili kombinacije mogu da se daju, po potrebi. Naknadno, doza ili učestalost primene, ili oboje mogu biti smanjeni, kao funkcija simptoma, do nivoa na kojem se poboljšano stanje zadržava kada se simptomi ublaže do željenog nivoa. Međutim pacijenti, mogu da zahtevaju povremeno lečenje u dugoročnom smislu po bilo kom vraćanju simptoma bolesti.

Odabir pacijenata i praćenje

[0176] Jedinjenje N-(4-(4-(ciklopropilmetil)piperazin-1-karbonil)fenil)kvinolin-8-sulfonamid (Jedinjenje 1) može da aktivira PKR divljeg tipa i/ili mutantne PKR. Neki primeri mutanata koje aktiviraju neki od ovde opisanih jedinjenja uključuju G332S, G364D, T384M, G37E, R479H, R479K, R486W, R532W, R510Q, I90N, i R490W. Shodno tome, pacijent i/ili subjekat mogu biti izabrani za lečenje pomoću Jedinjenja 1 tako što se prvo pacijent/subjekat procenjuje kako bi se odredilo da li subjekata nosi mutaciju u PKR (primera radi, jedna od mutacija kao što je ovde opisana), i ako je određeno da subjekat nosi mutaciju u PKR samim tim mu je potrebna aktivacija dejstva mutanata PKR, zatim opciono davanje subjektu Jedinjenja 1. Subjekat može biti procenjen kao mutacija u PKR upotrebom postupaka poznatih u tehnici. Subjekat takođe može da se prati, na primer, nakon davanja Jedinjenja 1. U načinima ostvarivanja, taj subjekat može da se prati zbog procene određenih PK/PD parametara Jedinjenja 1 kao što su nivoi Jedinjenja 1, nivoi 2,3-DPG, ili nivoi ATP.

PRIMERI

Primer 1 Sinteza N-(4-(4-(ciklopropilmetil)piperazin-1-karbonil)fenil)kvinolin-8-sulfonamida (Jedinjenje 1)

[0177] Sinteza Jedinjenja 1 se izvodi u skladu sa postupkom opisanim u američkoj prijavi patenta br.

8,785,450.

Primer 2 N-(4-(4-(ciklopropilmetil)piperazin-1-karbonil)fenil)kvinolin-8-sulfonamid (Jedinjenje 1) Aktivacija piruvat kinaze in vivo pojačava glikolizu crvenih krvnih zrnaca kod miševa

[0178] Nedostatak piruvat kinaze (PKD) je autozomalna recesivna enzimopatija koja je najčešći uzročnik nasledne nesferocitične hemolitičke anemije (HNSHA). PKD predstavlja retko oboljenje koje karakteriše hemoliza tokom celog života sa ozbiljnim komorbiditetima. Pretpostavka je da nedovoljna proizvodnja energije za održavanje homeostaze membrane crvenih krvnih zrnaca pospešuje hroničnu hemolizu. Lečenje je generalno palijativno, sa fokusom na anemiju koja se javlja kao posledica, i nema odobrenih lekova koji direktno ciljaju mutiranu piruvat kinazu.

[0179] Jedinjenje 1 je alosterni aktivator izoforma crvenih krvnih zrnaca piruvat kinaze (PKR)koje je skoro ušlo u fazu I kliničkih ispitivanja kod normalnih zdravih dobrovoljaca. Jedinjenje 1 povećava katalizatorsku efikasnost i pojačava stabilnost proteina spektra rekombinantno eksprimirnaih PKR mutantnih proteina koji su povezani sa PKD. PKD crvena krvna zrnca karakterišu promene u metabolizmu povezane sa defektnom glikolizom, uključujući ugrađivanje ushodnog glikolitičkog intermedijera 2,3-DPG i nedostatak kod PKR proizvoda adenozin trifosfata (ATP). PKR fluks, npr. brzina protoka ugljenika putem PKR enzimske reakcije, se ispituje kod pacijenta sa PKD ili uzoraka krvi WT davaoca inkubiranjem cele krvi sa stabilnim izotopnim markerom, [U-<13>C6]-glukozom. U raznim vremenskim tačkama posle dodavanja [U-<13>C6]-glukoze, metabolizam se ugasi i metaboliti se ekstrahuju. Veličine pula metabolita i ugrađivanje<13>C oznake u glikolitičke intermedijere se prati putem LC/MS. Za brzinu ugrađivanja oznake se došlo do zaključka da je značajno sporija u crvenim krvnim zrncima PKD pacijenata u skladu sa smanjenim glikolitičkim dejstvom. Lečenje PKD crvenih krvnih zrnaca Jedinjenjem 1 ex-vivo izaziva promene u metabolizmu u skladu sa povećanim glikolitičkim dejstvom uključujući snižene nivoe 2,3-DPG nivoe, povećane ATP nivoe, i povećane nivoe dejstva PKR enzima.

[0180] Efekat Jedinjenja 1 na metabolizam crvenih krvnih zrnaca in vivo je procenjen kod miševa.

C57/BL6 miševima je cevčicom dozirana ili jedna doza, ili više doza (13 doza, BID) Jedinjenja 1 tokom 7 dana. Dozni nivoi su ispitivani 1 mpk, 10 mpk, 50 mpk, i 150 mpk. Posle poslednje doze, miševi su ostavljani da krvara kako bi se procenila izloženost leku i farmakodinamički markeri uključujući 2,3-DPG i ATP nivoe, i PKR dejstvo. Za Jedinjenje 1 se pokazalo da je jedinjenje koje se dobro ponaša, sa porastom kod izloženosti koji je proporcionalan dozi, i u ispitivanjima pojedinačne doze i višestrukih doza.

Pojedinačna doza Jedinjenja 1 je dovela do porasta zavisnog od doze kod nivoa PKR dejstva (Fig.1, levo), istovremeno sa smanjenjem 2,3-DPG nivoa (Fig.1, desno). Ne postoje značajne promene kod ATP nivoa posle jedne primene Jedinjenja 1 (Fig.1, središnji deo). U ispitivanjima višestrukih doza, primećene su slične promene kod PKR dejstva (Fig.2, levo) i 2,3-DPG nivoa (Fig.2, desno). Nasuprot ispitivanju pojedinačne doze, za ATP nivoe kod višestrukih doza je primećeno da su robusno porasli zavisno od doze (Fig.2, središnji deo). Dobijene farmakokinetičke/farmakodinamičke korelacije između izloženosti Jedinjenja 1 u plazmi i svakog farmakodinamičkog markera (PKR dejstva kao i ATP i 2,3-DPG nivoa) i za ispitivanja pojedinačne i višestrukih doza dodatno naglašavaju ova opažanja (Fig.1 i 2, donji paneli).

[0181] Efekat Jedinjenja 1 na PKR fluks je ocenjen u celoj krvi od miševa tretiranih Jedinjenjem 1.

C57BL/6 miševi su dozirani oralnom cevčicom Jedinjenjem 1 na 100 mpk BID za ukupno 13 doza. Cela krv je inkubirana sa [U-<13>C6]-glukozom na 37 °C i veličine pula metabolita i brzina ugradnje<13>C oznake u glikolitičke intermedijere su ocenjeni. Podaci su naknadno analizirani pomoću matematičkog kinetičkog modela fluksa za kvanitfikovanje celokupne promene u protoku ugljenika putem PKR reakcije. Pomoću ovog modela, određeno je da je lečenje Jedinjenjem značajno povećalo glikolitički fluks putem PKR reakcije kao što je šematski prikazano na Fig.3.

[0182] Zajedno, ovi podaci pokazuju da Jedinjenje 1 ne samo da se potentno vezuje za i aktivira PKR enzim in vivo, već da aktivacija ovog enzima izaziva pojačano dejstvo glikolitičkog puta u crvenim krvnim zrncima što dovodi do dubokih promena u ćelijskom metabolizmu, kao što se vidi u dramatično povišenim ATP nivoima i smanjenim 2,3-DPG nivoima. Kako Jedinjenje 1 ima sličnu potentnost u odnosu na WT PKR enzim u odnosu na ispitane mutantne PKR enzime in vitro, ovi podaci idu u prilog pretpostavci da lečenje Jedinjenjem 1 na sličan način može da pojača glikolitičko dejstvo kod PKD pacijenata i samim tim koriguje patologiju koja je u osnovi PKD.

Primer 3. Klinička ispitivanja bezbednosti, podnošljivosti, farmakokinetike (PK) i farmakodinamike (PD) aktivatora piruvat kinaze-R kod zdravih subjekata

[0183] Jedinjenje 1 predstavlja nov, prvi u klasi, alosterni aktivator malih molekula PK-R koji direktno cilja osnovni metabolički nedostatak PKD. Pretklinička ispitivanja su pokazala da Jedinjenje 1 povećava dejstvo i raznih mutiranih PK-R enzima i onih divljeg tipa. Ključni cilj ove faze I, randomizovanih, dvostruko slepih, placebo kontrolisanih ispitivanja sprovedenih prvo kod ljudi pojedinačnih i višestrukih rastućih doza (SAD i MAD) je da se identifikuje bezbedna i farmakodinamički aktivna doza i raspored za Jedinjenje 1 koji će se koristi u naknadnom kliničkom ispitivanju kod subjekata sa nedostatkom piruvat kinaze.

Postupci

[0184] U ispitivanju rastuće pojedinačne doze (SAD), zdravi muškarci i žene (bez mogućnosti rađanja) uzrasta između 18 i 60 godina su randomizovani tako da su primali pojedinačnu oralnu dozu Jedinjenja 1 ili placeba (P). Ključni kriterijumi za isključivanje su uključivali nedostatak dehidrogenaze glukoza 6-fosfata, davanje krvi, gubitak krvi veći od 500 mL, ili transfuziju krvi ili plazme unutar tri meseca skrininga. Šest kohorta je procenjeno, pri čemu je svaki brojao 8 subjekata (6 subjekata je primalo Jedinjenje 1, 2 subjekta su primala placebo (P)), počevši sa 30 mg u kohortu 1 praćeno sa 120 mg, 360 mg, 700 mg, 1400 mg i 2500 mg u kohortima 2-6, tim redom.

[0185] U ispitivanju višestruke rastuće doze (MAD), 2 kohorta (120 mg BID i 360 mg BID) pri čemu svaki ima 8 subjekata (6 subjekata prima Jedinjenje 1, 2 subjekta primaju placebo (P)) su ispunili 14 dana doziranja i 2 nedelje perioda praćenja. U oba ispitivanja, procene bezbednosti su uključivale neželjene događaje (AE), vitalne znake, EKG i parametre kliničke laboratorije. Uzorci serijske krvi su uzimani zbog procene PK i PD parametara (2,3-DPG i ATP) pre-doziranja i u regularnim intervalima posle toga u višestrukim dozama i u SAD i u MAD ispitivanjima. Konkretno, koncentracija u plazmama Jedinjenja 1 i koncentracija 2,3-DPG i ATP u krvi su analizirane postupcima tandemske masene spektrometrije.

[0186] MAD ispitivanje je završeno procenom bezbednosti, podnošljivosti, i farmakokinetike/farmakodinamike (PK/PD) Jedinjenja 1 kod zdravih dobrovoljaca kako bi se identifikovao dozni raspored za buduća ispitivanja kod pacijenata sa nedostatkom PK. Faza 1, jednocentričnog, randomizovanog, dvostruko slepog, placebo-kontrolisanog MAD ispitivanja (ClinicalTrials.gov NCT02149966) je izvedena kod zdravih muškaraca i žena (18-60 godina), u 6 sekvencijalnih kohorta (pri čemu svaki kohort: n=6 Jedinjenje 1, n=2 placebo). Subjekti su primali dva puta dnevno oralne doze Jedinjenje 1 na 15 mg do 700 mg (na svakih 12h), ili 120 mg jednom dnevno (svaka 24h) tokom 14 dana uz period praćenja do 29. dana. Praćeni su neželjeni događaji (AE), laboratorijski parametri, EKG, i vitalni znaci. Koncentracije u plazmi Jedinjenja 1 i celoj krvi 2,3-DPG i ATP nivoi su mereni u serijskim uzorcima iz krvi za PK/PD procenu. Hormonski nivoi su praćeni jer su pretklinički podaci ukazivali na potencijalnu modulaciju.

Rezultati

(SAD) Ispitivanje pojedinačne rastuće doze

[0187] U SAD, svih 48 subjekata uključenih u ispitivanje ga je završilo, od toga 47 muškaraca i 1 žena. Ovi subjekti su predstavljali raznoliki rasni i etnički pul (15 belaca, 31 Afroamerikanac, 1 Azijat, 1 rođeni Havajčanin ili drugi ostrvljanin iz Pacifika, pri čemu je 7 subjekata identifikovano kao Hispanci ili Latinoamerikanci) i prosečan uzrast je bio oko 40 godina. Analiza bezbednosnih podataka je ukazivala da 19/48 (39%) subjekta koji su primali Jedinjenje 1 ili placebo (P) natašte i/ili nakon obroka su imali najmanje 1 hitan neželjeni događaj (AE) tokom lečenja tokom ispitivanja (Fig.4). Svi AE su bili blagi do umereni (stepen 1 ili 2) po ozbiljnosti, a najčešći su bili mučnina (n=5; 10%) i glavobolja (n=8; 17%). Kod dva završena MAD kohorta (13 muškaraca; 3 žene; prosečnog uzrasta 44 godine) 8/16 (50%) subjekata koji su primali Jedinjenje 1 ili placebo su imali 11 AE. Svi AE su bili blagi (n=10) ili umereni (n=1) a najučestaliji su bile modrice nakon punkcije vene. Nije bilo ozbiljnih AE, prekida usled AE, ili doznoograničavajućih toksičnosti ni u jednom ispitivanju. Maksimalna podnošljiva doza nije dostignuta u SAD a eskalacija doze je nastavljena u MAD. U SAD kohortima 1-6, izloženost pojedinačnim dozama jedinjenja 1 je porasla proporcionalno sa dozom (srednja koncentracija u plazmi Cmax, AUC0-12hri AUC0-72hr) (Fig.5). Apsorpcija je bila brza, sa medijanom Tmaxod 0.75-4.0 h. Vrednosti farmakokinetičkih parametara Jedinjenja 1 za svaki kohort SAD su ukratko prikazane na Fig.6. Kao što je i očekivano, Jedinjenje 1 je imalo fazu brze distribucije ili eliminacije tokom prvih 12 sati nakon doziranja, uz očigledno poluvreme eliminacije od približno 2-4 sata (Fig.5). Srednje očigledno termalno poluvreme eliminacije (t1/2) je bilo u opsegu od 17.5-20.5 sati ili 50-80 sati, kada su koncentracije bile merene za 72 ili 120 sati, tim redom (Fig.6). Pored toga, dozno-zavisno smanjenje u koncentraciji farmakodinamičkog markera 2,3-DPG je primećeno tokom 24 sata nakon izloženosti Jedinjenju 1(uz 48% smanjenja), koje se vratilo na nivoe placeba posle 72 sata (Fig.7). Preliminarni rezultati su ukazivali da hrana ima minimalno efekta na izloženost Jedinjenju 1.

Ispitivanje višestruke rastuće doze (MAD)

[0188] U MAD ispitivanju, farmakokinetički rezultati za kohorte 1 i 2, 1. dana su bili konzistentni sa onim iz SAD ispitivanja. Ipak, vrednosti farmakokinetičkog parametra Jedinjenja 1 su bile niže 14. dana u odnosu na 1. dan, što je ukazivalo da višestruke doze Jedinjenja 1 mogu da dovedu do povećanja brzine metabolizma leka. Smanjenje izloženosti 14. dana je konzistentno sa pretkliničkim podacima što ukazuje da je Jedinjenje 1 umeren induktor citohroma P4503A4 (CYP3A4), koji je glavni put oksidativnog metabolizma Jedinjenja 1. Slično, smanjenja 2,3-DPG nivoa su takođe praćena nakon primene konačne doze u kohortima 1 i 2 MAD ispitivanja. Koncentracije 2,3-DPG u krvi su se vratile na nivoe između 48 i 72 sata posle poslednje doze (Fig.8). Postojala su minimalna povećanja ATP nivoa u krvi posle pojedinačne doze Jedinjenja 1 u SAD ispitivanju. Suprotno tome, postojala su suštinska povećanja ATP nivoa u krvi 8-14. dana subjekata u kohortima 1 i 2 u MAD ispitivanju, i nivoi su ostali povišeni tokom 72 sata posle poslednje doze (Fig.9).

[0189] U 6 sekvencijalnih kohorta, uključeno je 48 subjekata (42 muškarca i 6 žena) prosečne starosti 41.5 (25-60). Konačno, poznati bezbednosni podaci su pokazali ≥1 AE kod 16 od 36 (44%) subjekata lečenih sa jedinjenjem 1 i 4 od 12 (33%) placebo (P) subjekata. AE povezani sa lečenjem ≥1 AE su zabeleženi kod 1 od 36 (31%) subjekata lečenih Jedinjenjem 1 i 3 od 12 (25%) placebo subjekata. Svi AE povezani sa lečenjem su bili blagi ili umereni (sam o1 događaj 3. stepena) po ozbiljnosti i često reverzibilni uprkos kontinuiranom doziranju. Najučestaliji AE povezani sa Jedinjenjem 1 su bili mučnina i glavobolja, 5 od 36 (14%) subjekata za svaku (P: 0/12 (0%) mučninu; glavobolja 1 od 12 (8%)).

Gastrointestinalni AE su se javljali kod subjekata lečenih Jedinjenjem 1 samo u najvećoj dozi, 700 mg na svakih 12h. Jedan AE 3. stepena se javio (Jedinjenje 1 (700 mg na svakih 12h), povišeni testovi funkcije jetre (LFT) koji su nestali nakon prestanka lečenja). Postojala su četiri prekidanja Jedinjenja 1: usled AE kod 2 subjekta (erupcija leka 2. stepena), 60 mg na svakih 12h; povišeni LFT 3. stepena, 700 mg na svakih 12h), i 2 subjekata su povukla saglasnost (oba su imala mučninu 1/2 stepena i povraćanje 1/1 stepena, oba pri 700 mg na svakih 12h).

[0190] Najviša doza koja se dobro podnosi je 360 mg na svakih 12h (doze između 360 i 700 nisu istraživane). Izloženost Jedinjenja 1 u plazmi je zavisilo od doze sa niskom do umerenom varijabilnošću kod PK parametara Jedinjenja 1 i njegovog metabolita. Postojalo je dozno zavisno smanjenje 2,3-DPG i povećanje ATP sa maksimalnim efektima na 360 mg na svakih 12h. Smanjenje 2,3-DPG je bilo robusno nakon doze 1, dok se povećanje ATP javilo postepeno i bilo je izuzetno očigledno 8. dana. Promena od osnovne linije 2,3-DPG i maksimalan ATP na ∼300 µg/ml (-50% smanjenje) i -175 µg/ml (∼50% povećanje), tim redom (Fig.10A i 10B, tim redom). Posle finalne doze 14. dana, 2,3-DPG se vratio na nivoe slične osnovnoj liniji između 72 i 120 sata (Fig.10A). ATP nivoi su ostali povišeni tokom 120 sati posle doze (Fig.10B).

[0191] Jedinjenje 1 je imalo povoljan bezbednosni profil i dobro ga podnose zdravi subjekti na osnovu preliminarne analize subjekta koji je primao pojedinačnu dozu od do 2500 mg ili višestruke BID doze od do 360 mg do 14 dana. Jedinjenje 1 je takođe pokazalo poželjna PK profil, sa brzom apsorpcijom, malom PK varijabilnošću i dozno-proporcionalnom izloženošću sa PD efektom kao što je pokazano na 2,3-DPG i ATP. Nije bilo ozbiljnih AE, prekida usled AE, ili dozno-ograničavajućih toksičnosti, i do sa da nije bilo ozbiljnih AE u MAD ispitivanju.

[0192] Dozno-zavisne promene u ATP i nivoi 2,3-DPG u krvi primećeni u ovim ispitivanjima su konzistentni sa povišenim dejstvom glikolitičkog puta, koji predstavlja očekivani farmakodinamički efekat Jedinjenja 1. Ovi podaci su konzistentni sa pretkliničkim ispitivanjima kod miševa opisanih u primeru 2. Kako Jedinjenje 1 ima grubo ekvipotentno biohemijsko dejstvo na PKR enzime divljeg tipa i mutantne enzime, podaci idu u prilog pretpostavci da Jedinjenje 1 može biti sposoban da pojača glikolitičko dejstvo u crvenim krvnim zrncima pacijenata sa PKD kako bi se rešio osnovni uzrok bolesti.

[0193] Kako je prikazano na Fig.10A, 2,3-DPG je smanjen u krvi sa Jedinjenjem 1. Srednji nivoi 2,3-DPG u krvi su se generalno smanjili od osnovne linije tokom 12-časovnog perioda posle prve doze Jedinjenja 1 kod ispitivanih doznih nivoa. Brzina smanjenja nivoa 2,3-DPG je bila sporija pri nižim dozama. Velika frakcija smanjenja se desila posle prve doze i smanjenje je doseglo svoj puni opseg tokom 7 dana od doziranja. Dozno-povezana smanjenja 2,3-DPG nivoa su primećena sa rastućim dozama Jedinjenja 1 pri nižim dozama od 15 i 60 mg Jedinjenja 1 na svakih 12h i dosegli su maksimum od 120 do 700 mg doznih nivoa na svakih 12h, uz minimalno dodatno smanjenje sa većim dozama. Maksimalno smanjenje 2,3-DPG nivoa je bilo približno 300 µg/mL, približno 50% smanjenje. Koncentracija od 2,3-DPG se vratila na osnovnu liniju tokom 72 sata posle finalne doze Jedinjenja 1.

[0194] Kako je prikazano na Fig.10B došlo je do povećanja ATP u krvi sa Jedinjenjem 1. ATP nivoi su porasli tokom primene višestrukih doza Jedinjenja 1. Bilo koji efekat Jedinjenja 1 na ATP nivoe tokom 12 sati nakon prive doze je bio minimalan. Povećanje ATP nivoa je dostiglo svoj puni opseg tokom 10 dana doziranja. Povećanja ATP nivoa su primećena sa rastućim dozama pri malim dozama od 15 i 60 mg AG-348 na svakih 12h i dostigli su svoj maksimum doznih nivoa od 120 do 700 mg, sa minimalnim dodatnim povećanjima sa većim dozama. Maksimalno povećanje ATP nivoa je bilo približno 175 µg/mL, približno povećanje od 50%. Koncentracija ATP je ostala povišena tokom 120 sati posle finalne doze Jedinjenja 1.

Primer 4. Klinička ispitivanja bezbednosti, efikasnosti, farmakokinetike (PK), i farmakodinamike (PD) aktivatora piruvat kinaze-R (PKR) kod subjekata sa nedostatkom piruvat kinaze

[0195] Ovaj primer opisuje fazu 2, otvorenog, dvokrakog, multicentričnog, randomizovanog ispitivanja sa opsegom doza Jedinjenja 1 kod odraslih pacijenata sa nedostatkom piruvat kinaze (PK nedostatak).

Ovo je prvo ispitivanje koje se izvodi kod pacijenata sa PK nedostatkom. Ključni cilj ovog ispitivanja je da se proceni bezbednost i podnošljivost do 24 nedelje nakon primene Jedinjenja 1 kod pacijenata sa PK nedostatkom.

Postupci

[0196] U ovoj fazi 2, otvorenog, dvokrakog, multicentričnog, randomizovanog, ispitivanja sa opsegom doza, odrasli (muškarci i žene) pacijenti sa nedostatkom piruvat kinaze su primali višestruke doze jedinjenja 1 do 24 nedelje. Nedostatak piruvat kinaze kod pacijenata je potvrđen enzimskim ispitivanjem piruvat kinaze crvenih krvnih zrnaca (RBC). Tokom 25. nedelje, pacijenti koji bezbedno podnose Jedinjenje 1 i pokazuju kliničko dejstvo Jedinjenja 1 mogu biti pogodni za uključivanje u odvojeno ispitivanje proširenja bezbednosti radi kontinuiranog lečenja. Pacijenti koji su završili lečenje na kraju 24 nedelje ili pre će biti podvrgnuti oceni tokom perioda praćenja 4 nedelje posle poslednje doze ispitivanog leka. Pacijenti sa toksičnošću za koju se sumnja da je povezana sa ispitivanim lekom će nastaviti da budu praćeni dok se neželjeni događaj (AE) ne reši, proglasi hroničnim, ili dok se pacijent ne izgubi tokom perioda praćenja.

Izbor pacijenata

[0197] Pacijenti su pregledani pre randomizovanja 1. dana perioda lečenja kako bi se ispunili određeni kriterijumi. Pacijenti uključeni u ispitivanje su odrasle osobe (npr., uzrasta 18 ili stariji) koji imaju anamnezu/dijagnozu nedostatka piruvat kinaze i koji su anemični ali nisu zavisni od transfuzije.

Randomizovanje i doziranje

[0198] U početku, do 25 pacijenata su randomizovani po otvorenoj, 1:1 osnovi u svakom od dva kraka, npr., 25 pacijenata po kraku. U kraku 1, dve, dva puta dnevno (BID) doze Jedinjenja 1 se daju – 300 mg Jedinjenja 1 koje se daje oralno svakih 12 sati (q12h), (BID), npr., sa minimumom od 10h sati između doza. U kraku 2, 50 mg Jedinjenja 1 se daje oralno na svakih 12h (BID). (videti Fig.11) počevši od 1. dana, doziranje se nastavlja (npr., bez perioda odmaranja). Jedinjenje 1 je obezbeđeno u obliku kapsule od 25 mg ili 100 mg (ekvivalent slobodne baze) Jedinjenja 1. Broj kapsule po dozi će varirati po dodeljenoj doznoj grupi. Pacijenti će primati višestruke oralne (PO) doze Jedinjenja 1 tokom perioda lečenja od 24 nedelje.

Ocene pacijenata

[0199] Bezbednost će se kontinuirano pratiti, npr., u pravilnim intervalima, ili ad hoc po potrebi. Na primer, praćeni su neželjeni događaji (AE), vitalni znaci (VS), klinička laboratorija (hematologija, klinička hemija, koagulacija, i analiza urina), i elektrokardiogrami (EKG) uključenih pacijenata. Pored toga, dostupni PK/PD podaci i pokazatelji kliničkog dejstva (npr., promene hemoglobina od osnovne linije (Hb)) su ocenjeni.

Farmakokinetičke i farmakodinamičke procene

[0200] Farmakokinetičke procene uključuju uzorkovanje uzoraka iz krvi radi određivanja profila koncentracija-vreme Jedinjenja 1 i izvedene su, npr., posle prve doze i jutarnje doze 15. Na primer, dobijeni su dodatni donji nivoi Jedinjenja 1. Jedinjenje 1 je analizirano pomoću ispitivanja za određivanje koncentracija u plazmi. Farmakokinetički parametri 1. dana i 15. dana se računaju pomoću standardnih postupaka bez odeljaka na osnovu primećenih koncentracija Jedinjenja 1 u plazmi.

[0201] Farmakodinamičke ocene uključuju serijsko uzorkovanje uzoraka iz krvi za određivanje nivoa ATP i 2,3-DPG. Serijsko uzorkovanje krvi za određivanje nivoa ATP i, 2,3-DPG se izvodi, npr., na primer nakon prve doze i jutarnje doze 15. dana, i dobiće se dodatni donji nivoi ATP i 2,3-DPG. ATP i 2,3-DPG se analiziraju pomoću ispitivanja za određivanje koncentracija u celoj krvi. Farmakodinamički parametri 1. dana i 15. dana se računaju na osnovu primećenog ATP u celoj krvi i 2,3-DPG koncentracija.

[0202] U nekim slučajevima, ocene uključuju određivanje PKR dejstva, PKR proteina, i ispitivanja glikolitičkog fluksa. Uzorci iz krvi se procenjuju zbog PKR dejstva u RBC, a ocena glikolitičkog fluksa u celoj krvi se izvodi putem ex-vivo obeležavanja sa<13>C-glukozom. Krv se takođe procenjuje zbog ukupnih nivoa PKR proteina. Nivoi dodatnih metabolita se takođe ocenjuju u uzorcima krvi kako bi se dodatno razjasnio mehanizam i efekti PKR aktivacije Jedinjenjem 1. Primeri PD markera su prikazani na Fig.12. PKR enzim katalizuje reakciju PEP-sa-piruvatom, sa istovremenim stvaranjem ATP. Vezivanje Jedinjenja 1 sa PKR tetramerom može da se oceni putem ex-vivo biohemijskog ispitivanja ćelijskih lizata pacijenata lečenih Jedinjenjem. Nivoi PKR proteina u celoj krvi su ocenjeni putem Western blota ili kvantitativnom ELISA-om (ili drugim sličnim ispitivanjem).

[0203] Ispitivanje PKR fluksa meri promenu u protoku ugljenika iz glukoze kroz reakciju PKR sa piruvatom posle lečenja Jedinjenjem 1. Ovo je drugačije od ciljanog vezivanja merenog ispitivanjem PKR dejstva zato što se izvodi u intaktnim ćelijama i samim tim direktnije i funkcionalnije dejstvo puta. Ispitivanje PKR fluksa se izvodi inkubiranje sveže dobijene krvi od pacijenata na 37 stepeni C sa<13>C6-obeleženom glukozom. Alikvoti iz reakcije inkubacije su uzeti tokom vremena i brzo zamrzavaju.

Naknadna analiza masenom spektrometrijom otkriva brzinu inkorporisanja oznake u glikolitičke intermedijere uključujući DHAP, 2,3-DPG, 3-PG, i PEP. Podaci se uklapaju matematičkim modelovanjem da bi se kvantifikovao protok ugljenika putem PKR reakcije. Povećanje protoka ugljenika kroz PKR reakciju znači efikasnost Jedinjenja 1. Vezivanje cilja Jedinjenja 1 i stimulacija dejstva glikolitičkog puta su prikazani u pretkliničkim modelima i kliničkim ispitivanjima kod zdravih dobrovoljaca da bi se došlo do akumulacije ATP i deplecije ushodnog metabolita 2,3-DPG. Stoga, povećanje ATP nivoa i/ili smanjenje 2,3-DPG nivoa ukazuje na efikasnost Jedinjenja 1. Nivoi ovih metabolita mogu da se izmere masenom spektrometrijom iz smrznutih uzoraka cele krvi.

Claims

[0204] U nekim slučajevima, analiza izloženost-odgovor je izvedena kako bi se procenila veza izloženosti Jedinjenju 1 i PD efekata sa promenama indikatora kliničkog dejstva (npr., promene u Hb nivoima).

[0205] Mogu biti pregledani dodatni ili alternativni podaci/primedbe pored onih gorenavedenih. Na osnovu pregleda, može da se primeni jedna ili više od sledećih faza:

● Dodavanje 1 novog doznog kraka (krak 3) kako bi se uključilo 25 pacijenata u dozi koja bi trebalo da se odredi; doza za krak 3 može biti manja ili veća od doze kraka 1 i kraka 2, ali neće premašivati 360 mg na svakih 12h; a dozni režim može biti manje češći od na svakih 12h.

[0206] Nakon opisa nekoliko aspekata nekoliko načina ostvarivanja, trebalo bi da se ima u vidu da će stručnjacima iz ove oblasti desiti razne promene, modifikacije, i poboljšanja. Shodno tome, prethodni opis i crteži su dati samo primera radi.

Patentni zahtevi

1. Jedinjenje 1 za upotrebu u postupku za lečenje nedostatka piruvat kinaze (PKD) kod subjekta kojem je to potrebno, koji obuhvata oralno davanje subjektu doze od oko 10 mg do oko 60 mg ili oko 60 mg do oko 200 mg Jedinjenja 1 ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili hidrata jednom ili dva puta dnevno kako bi se na taj način lečila PKD kod subjekta, pri čemu Jedinjenje 1 predstavlja N-(4-(4-(ciklopropilmetil)piperazin-1-karbonil)fenil)kvinolin-8-sulfonamid.
2. Jedinjenje 1 za upotrebu u postupku za lečenje nedostatka piruvat kinaze (PKD) kod subjekta kojem je to potrebno, koji obuhvata oralno davanje subjektu doze od oko 50 mg do oko 300 mg Jedinjenja 1 ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili hidrata jednom ili dva puta dnevno kako bi se na taj način lečila PKD kod subjekta, pri čemu Jedinjenje 1 predstavlja N-(4-(4-(ciklopropilmetil)piperazin-1-karbonil)fenil)kvinolin-8-sulfonamid.
3. Jedinjenje 1 za upotrebu u postupku prema zahtevu 1 ili 2, pri čemu taj postupak obuhvata aktiviranje piruvat kinaze R, ili

pri čemu taj postupak obuhvata aktiviranje izozima mutanta PKR.
4. Jedinjenje 1 za upotrebu u postupku prema bilo kom od zahteva 1 do 3, pri čemu taj postupak obuhvata aktiviranje izozima mutanta PKR.
5. Jedinjenje 1 za upotrebu u postupku za lečenje hemolitičke anemije koji obuhvata oralno davanje subjektu kojem je to potrebno doze od oko 10 mg do oko 60 mg ili oko 60 mg do oko 200 mg Jedinjenja 1 ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili hidrata jednom ili dva puta dnevno kako bi se na taj način lečila hemolitička anemija kod subjekta, pri čemu Jedinjenje 1 predstavlja N-(4-(4(ciklopropilmetil)piperazin-1-karbonil)fenil)kvinolin-8-sulfonamid.
6. Jedinjenje 1 za upotrebu u postupku za lečenje hemolitičke anemije kod subjekta kojem je to potrebno, koji obuhvata oralno davanje subjektu doze od oko 50 mg do oko 300 mg Jedinjenja 1 ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili hidrata jednom ili dva puta dnevno kako bi se na taj način lečila hemolitička anemija kod subjekta, pri čemu Jedinjenje 1 predstavlja N-(4-(4-(ciklopropilmetil)piperazin-1-karbonil)fenil)kvinolin-8-sulfonamid.
7. Jedinjenje 1 za upotrebu u postupku prema zahtevu 5 ili 6, pri čemu ta hemolitička anemija predstavlja naslednu nesferocitnu hemolitičku anemiju.
8. Jedinjenje 1 za upotrebu u postupku za lečenje talasemije koji obuhvata oralno davanje subjektu kojem je to potrebno doze od oko 10 mg do oko 60 mg ili oko 60 mg do oko 200 mg Jedinjenja 1 ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili hidrata jednom ili dva puta dnevno kako bi se na taj način lečila talasemija kod subjekta, pri čemu Jedinjenje 1 predstavlja N-(4-(4-(ciklopropilmetil)piperazin-1-karbonil)fenil)kvinolin-8-sulfonamid.
9. Jedinjenje 1 za upotrebu u postupku za lečenje talasemije kod subjekta kojem je to potrebno, koji obuhvata oralno davanje subjektu doze od oko 50 mg do oko 300 mg Jedinjenja 1 ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili hidrata jednom ili dva puta dnevno kako bi se na taj način lečila talasemija kod subjekta, pri čemu Jedinjenje 1 predstavlja N-(4-(4-(ciklopropilmetil)piperazin-1-karbonil)fenil)kvinolin-8-sulfonamid.
10. Jedinjenje 1 za upotrebu u postupku prema zahtevu 7 ili 8, pri čemu talasemija predstavlja betatalasemiju.
11. Jedinjenje 1 za upotrebu u postupku za lečenje srpaste anemije koji obuhvata oralno davanje subjektu kojem je to potrebno doze od oko 10 mg do oko 60 mg ili oko 60 mg do oko 200 mg Jedinjenja 1 ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili hidrata jednom ili dva puta dnevno kako bi se na taj način lečila srpasta anemija pri čemu Jedinjenje 1 predstavlja N-(4-(4-(ciklopropilmetil)piperazin-1-karbonil)fenil)kvinolin-8-sulfonamid.
12. Jedinjenje 1 za upotrebu u postupku za lečenje srpaste anemije kod subjekta kojem je to potrebno, koji obuhvata oralno davanje subjektu doze od oko 50 mg do oko 300 mg Jedinjenja 1 ili njegove farmaceutski prihvatljive soli ili hidrata jednom ili dva puta dnevno kako bi se na taj način lečila srpasta anemija kod subjekta, pri čemu Jedinjenje 1 predstavlja N-(4-(4-(ciklopropilmetil)piperazin-1karbonil)fenil)kvinolin-8-sulfonamid.
13. Jedinjenje 1 za upotrebu u postupku prema bilo kom od zahteva 1, 5, 8, i 11, pri čemu taj postupak obuhvata oralno davanje subjektu jednom ili dva puta dnevno doze od oko 10 mg do oko 60 mg Jedinjenja 1.
14. Jedinjenje 1 za upotrebu u postupku prema bilo kom od zahteva 1, 5, 8, i 11, pri čemu taj postupak obuhvata oralno davanje subjektu jednom ili dva puta dnevno doze od oko 60 mg do oko 200 mg Jedinjenja 1.
15. Jedinjenje 1 za upotrebu u postupku prema bilo kom od zahteva 1 do 14, pri čemu taj postupak obuhvata oralno davanje subjektu jednom ili dva puta dnevno doze od oko 30 mg, ili oko 120 mg Jedinjenja 1.
16. Jedinjenje 1 za upotrebu u postupku prema bilo kom od zahteva 1 do 14, pri čemu taj postupak obuhvata davanje subjektu jednom ili dva puta dnevno doze od oko 50 mg, oko 75 mg, oko 100 mg, oko 125 mg, oko 150 mg, oko 175 mg, oko 200 mg, oko 225 mg, oko 250 mg, oko 275 mg ili oko 300 mg Jedinjenja 1.
17. Jedinjenje 1 za upotrebu u postupku prema bilo kom od zahteva 1 do 14, pri čemu taj postupak obuhvata davanje Jedinjenja 1 jednom dnevno.
18. Jedinjenje 1 za upotrebu u postupku prema bilo kom od zahteva 1 do 14, pri čemu taj postupak obuhvata davanje Jedinjenja 1 dva puta dnevno.
19. Jedinjenje 1 za upotrebu u postupku prema bilo kom od zahteva 1 do 14, pri čemu taj postupak obuhvata davanje Jedinjenja 1 u dozi od oko 50 mg dva puta dnevno.
20. Jedinjenje 1 za upotrebu u postupku prema bilo kom od zahteva 1 do 14, pri čemu taj postupak obuhvata davanje Jedinjenja 1 u dozi od oko 100 mg dva puta dnevno.
21. Jedinjenje 1 za upotrebu u postupku prema bilo kom od zahteva 1 do 14, pri čemu taj postupak obuhvata davanje subjektu doze Jedinjenja 1 od oko 15 mg na oko svakih 12 sati, oko 60 mg na oko svakih 12 sati, oko 120 mg na oko svakih 12 sati.
22. Jedinjenje 1 za upotrebu u postupku prema bilo kom od zahteva 1 do 14, pri čemu taj postupak obuhvata davanje subjektu doze Jedinjenja 1 od oko 10 mg do oko 60 mg na oko svakih 12 sati ili oko 60 mg do oko 200 mg na oko svakih 12 sati.
23. Jedinjenje 1 za upotrebu u postupku prema bilo kom od zahteva 1 do 14, pri čemu taj postupak obuhvata davanje subjektu doze Jedinjenja 1 od oko 60 mg do oko 200 mg na oko svaka 24 sata.
24. Jedinjenje 1 za upotrebu u postupku prema bilo kom od zahteva 1 do 14, pri čemu taj postupak obuhvata davanje subjektu doze Jedinjenja 1 od oko 90 mg na oko svaka 24 sata, oko 120 mg na oko svaka 24 sata, oko 150 mg na oko svaka 24 sata, oko 180 mg na oko svaka 24 sata, ili oko 200 mg na oko svaka 24 sata.