RS63660B1 - Anti-muc16 (mucin 16) antitela - Google Patents

Anti-muc16 (mucin 16) antitela

Info

Publication number
RS63660B1
RS63660B1 RS20220906A RSP20220906A RS63660B1 RS 63660 B1 RS63660 B1 RS 63660B1 RS 20220906 A RS20220906 A RS 20220906A RS P20220906 A RSP20220906 A RS P20220906A RS 63660 B1 RS63660 B1 RS 63660B1
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
binding
antigen
muc16
antibody
amino acid
Prior art date
Application number
RS20220906A
Other languages
English (en)
Inventor
Lauric Haber
Eric Smith
Marcus Kelly
Jessica R Kirshner
Sandra Coetzee
Alison Crawford
Thomas Nittoli
Yashu Liu
Original Assignee
Regeneron Pharma
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Application filed by Regeneron Pharma filed Critical Regeneron Pharma
Publication of RS63660B1 publication Critical patent/RS63660B1/sr

Links

Classifications

    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K16/00—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies
    • C07K16/18—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans
    • C07K16/28—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants
    • C07K16/30—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants from tumour cells
    • C07K16/3076—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants from tumour cells against structure-related tumour-associated moieties
    • C07K16/3092—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants from tumour cells against structure-related tumour-associated moieties against tumour-associated mucins
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K39/395—Antibodies; Immunoglobulins; Immune serum, e.g. antilymphocytic serum
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K39/395—Antibodies; Immunoglobulins; Immune serum, e.g. antilymphocytic serum
    • A61K39/39533—Antibodies; Immunoglobulins; Immune serum, e.g. antilymphocytic serum against materials from animals
    • A61K39/39558—Antibodies; Immunoglobulins; Immune serum, e.g. antilymphocytic serum against materials from animals against tumor tissues, cells, antigens
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K47/00—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient
    • A61K47/50—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates
    • A61K47/51—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent
    • A61K47/68—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an antibody, an immunoglobulin or a fragment thereof, e.g. an Fc-fragment
    • A61K47/6835—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an antibody, an immunoglobulin or a fragment thereof, e.g. an Fc-fragment the modifying agent being an antibody or an immunoglobulin bearing at least one antigen-binding site
    • A61K47/6849—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an antibody, an immunoglobulin or a fragment thereof, e.g. an Fc-fragment the modifying agent being an antibody or an immunoglobulin bearing at least one antigen-binding site the antibody targeting a receptor, a cell surface antigen or a cell surface determinant
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K47/00—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient
    • A61K47/50—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates
    • A61K47/51—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent
    • A61K47/68—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an antibody, an immunoglobulin or a fragment thereof, e.g. an Fc-fragment
    • A61K47/6835—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an antibody, an immunoglobulin or a fragment thereof, e.g. an Fc-fragment the modifying agent being an antibody or an immunoglobulin bearing at least one antigen-binding site
    • A61K47/6851—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an antibody, an immunoglobulin or a fragment thereof, e.g. an Fc-fragment the modifying agent being an antibody or an immunoglobulin bearing at least one antigen-binding site the antibody targeting a determinant of a tumour cell
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K47/00—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient
    • A61K47/50—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates
    • A61K47/51—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent
    • A61K47/68—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an antibody, an immunoglobulin or a fragment thereof, e.g. an Fc-fragment
    • A61K47/6835—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an antibody, an immunoglobulin or a fragment thereof, e.g. an Fc-fragment the modifying agent being an antibody or an immunoglobulin bearing at least one antigen-binding site
    • A61K47/6851—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an antibody, an immunoglobulin or a fragment thereof, e.g. an Fc-fragment the modifying agent being an antibody or an immunoglobulin bearing at least one antigen-binding site the antibody targeting a determinant of a tumour cell
    • A61K47/6869—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an antibody, an immunoglobulin or a fragment thereof, e.g. an Fc-fragment the modifying agent being an antibody or an immunoglobulin bearing at least one antigen-binding site the antibody targeting a determinant of a tumour cell the tumour determinant being from a cell of the reproductive system: ovaria, uterus, testes, prostate
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P35/00—Antineoplastic agents
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K16/00—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies
    • C07K16/18—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans
    • C07K16/28—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants
    • C07K16/2803—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants against the immunoglobulin superfamily
    • C07K16/2809—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants against the immunoglobulin superfamily against the T-cell receptor (TcR)-CD3 complex
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K16/00—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies
    • C07K16/18—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans
    • C07K16/28—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants
    • C07K16/2863—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants against receptors for growth factors, growth regulators
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K16/00—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies
    • C07K16/18—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans
    • C07K16/28—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants
    • C07K16/30—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants from tumour cells
    • C07K16/3069—Reproductive system, e.g. ovaria, uterus, testes, prostate
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K16/00—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies
    • C07K16/44—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material not provided for elsewhere, e.g. haptens, metals, DNA, RNA, amino acids
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K16/00—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies
    • C07K16/46—Hybrid immunoglobulins
    • C07K16/468—Immunoglobulins having two or more different antigen binding sites, e.g. multifunctional antibodies
    • G—PHYSICS
    • G01—MEASURING; TESTING
    • G01N—INVESTIGATING OR ANALYSING MATERIALS BY DETERMINING THEIR CHEMICAL OR PHYSICAL PROPERTIES
    • G01N33/00—Investigating or analysing materials by specific methods not covered by groups G01N1/00 - G01N31/00
    • G01N33/48—Biological material, e.g. blood, urine; Haemocytometers
    • G01N33/50—Chemical analysis of biological material, e.g. blood, urine; Testing involving biospecific ligand binding methods; Immunological testing
    • G01N33/53—Immunoassay; Biospecific binding assay; Materials therefor
    • G01N33/575—Immunoassay; Biospecific binding assay; Materials therefor for cancer
    • G01N33/5758—Immunoassay; Biospecific binding assay; Materials therefor for cancer involving compounds serving as markers for tumours, cancers or neoplasias, e.g. cellular determinants, receptors, heat shock/stress proteins, A-protein, oligosaccharides or metabolites
    • G01N33/5759—Immunoassay; Biospecific binding assay; Materials therefor for cancer involving compounds serving as markers for tumours, cancers or neoplasias, e.g. cellular determinants, receptors, heat shock/stress proteins, A-protein, oligosaccharides or metabolites involving compounds localised on the membrane of tumour or cancer cells
    • G—PHYSICS
    • G01—MEASURING; TESTING
    • G01N—INVESTIGATING OR ANALYSING MATERIALS BY DETERMINING THEIR CHEMICAL OR PHYSICAL PROPERTIES
    • G01N33/00—Investigating or analysing materials by specific methods not covered by groups G01N1/00 - G01N31/00
    • G01N33/48—Biological material, e.g. blood, urine; Haemocytometers
    • G01N33/50—Chemical analysis of biological material, e.g. blood, urine; Testing involving biospecific ligand binding methods; Immunological testing
    • G01N33/68—Chemical analysis of biological material, e.g. blood, urine; Testing involving biospecific ligand binding methods; Immunological testing involving proteins, peptides or amino acids
    • G01N33/6854—Immunoglobulins
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/505—Medicinal preparations containing antigens or antibodies comprising antibodies
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/20—Immunoglobulins specific features characterized by taxonomic origin
    • C07K2317/24—Immunoglobulins specific features characterized by taxonomic origin containing regions, domains or residues from different species, e.g. chimeric, humanized or veneered
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/30—Immunoglobulins specific features characterized by aspects of specificity or valency
    • C07K2317/31—Immunoglobulins specific features characterized by aspects of specificity or valency multispecific
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/30—Immunoglobulins specific features characterized by aspects of specificity or valency
    • C07K2317/33—Crossreactivity, e.g. for species or epitope, or lack of said crossreactivity
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/50—Immunoglobulins specific features characterized by immunoglobulin fragments
    • C07K2317/51—Complete heavy chain or Fd fragment, i.e. VH + CH1
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/50—Immunoglobulins specific features characterized by immunoglobulin fragments
    • C07K2317/515—Complete light chain, i.e. VL + CL
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/50—Immunoglobulins specific features characterized by immunoglobulin fragments
    • C07K2317/56—Immunoglobulins specific features characterized by immunoglobulin fragments variable (Fv) region, i.e. VH and/or VL
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/50—Immunoglobulins specific features characterized by immunoglobulin fragments
    • C07K2317/56—Immunoglobulins specific features characterized by immunoglobulin fragments variable (Fv) region, i.e. VH and/or VL
    • C07K2317/565—Complementarity determining region [CDR]
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/70—Immunoglobulins specific features characterized by effect upon binding to a cell or to an antigen
    • C07K2317/73—Inducing cell death, e.g. apoptosis, necrosis or inhibition of cell proliferation
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/90—Immunoglobulins specific features characterized by (pharmaco)kinetic aspects or by stability of the immunoglobulin
    • C07K2317/92—Affinity (KD), association rate (Ka), dissociation rate (Kd) or EC50 value
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/90—Immunoglobulins specific features characterized by (pharmaco)kinetic aspects or by stability of the immunoglobulin
    • C07K2317/94—Stability, e.g. half-life, pH, temperature or enzyme-resistance
    • G—PHYSICS
    • G01—MEASURING; TESTING
    • G01N—INVESTIGATING OR ANALYSING MATERIALS BY DETERMINING THEIR CHEMICAL OR PHYSICAL PROPERTIES
    • G01N2333/00—Assays involving biological materials from specific organisms or of a specific nature
    • G01N2333/435—Assays involving biological materials from specific organisms or of a specific nature from animals; from humans
    • G01N2333/705—Assays involving receptors, cell surface antigens or cell surface determinants

Landscapes

  • Health & Medical Sciences (AREA)
  • Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Life Sciences & Earth Sciences (AREA)
  • Immunology (AREA)
  • Medicinal Chemistry (AREA)
  • Organic Chemistry (AREA)
  • General Health & Medical Sciences (AREA)
  • Molecular Biology (AREA)
  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Biochemistry (AREA)
  • Proteomics, Peptides & Aminoacids (AREA)
  • Biophysics (AREA)
  • Genetics & Genomics (AREA)
  • Cell Biology (AREA)
  • Veterinary Medicine (AREA)
  • Public Health (AREA)
  • Animal Behavior & Ethology (AREA)
  • Pharmacology & Pharmacy (AREA)
  • Epidemiology (AREA)
  • Bioinformatics & Cheminformatics (AREA)
  • Biomedical Technology (AREA)
  • Microbiology (AREA)
  • Hematology (AREA)
  • Urology & Nephrology (AREA)
  • Reproductive Health (AREA)
  • Mycology (AREA)
  • Pathology (AREA)
  • Biotechnology (AREA)
  • General Physics & Mathematics (AREA)
  • Analytical Chemistry (AREA)
  • Physics & Mathematics (AREA)
  • Food Science & Technology (AREA)
  • Pregnancy & Childbirth (AREA)
  • Gynecology & Obstetrics (AREA)
  • Oncology (AREA)
  • Chemical Kinetics & Catalysis (AREA)
  • General Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Nuclear Medicine, Radiotherapy & Molecular Imaging (AREA)
  • Peptides Or Proteins (AREA)
  • Medicines Containing Antibodies Or Antigens For Use As Internal Diagnostic Agents (AREA)

Description

Opis
OBLAST PRONALASKA
[0001] Predmetni pronalazak se odnosi na antitela, i njihove fragmente koji vežu antigen, koji su specifični za Mucin 16 (MUC16), i postupke za njihovu upotrebu.
STANJE TEHNIKE
[0002] Mucin 16 (MUC16), takođe poznat kao antigen 125 kancera, antigen 125 karcinoma, ugljenohidratni antigen 125, ili CA-125, je pojedinačni transmembranski domen visoko glikozilovanog integralnog membranskog glikoproteina koji je visoko eksprimiran u kanceru jajnika. MUC16 se sastoji iz tri glavna domena: ekstracelularnog N-terminalnog domena, veliki tandemski ponovljeni domen raspršen sa spermom morskog ježa, enterokinaza, i agrin (SEA) domeni, i karboksilni terminalni domen koji sadrži segment transmembranskog regiona i kratak citoplazmatski rep. Proteolitičko cepanje dovodi do oslobađanja većeg ekstracelularnog dela MUC16 u krvotok. MUC16 je prekomerno eksprimiran u kancerima uključujući kancer jajnika, kancer dojke, kancer pankreasa, nemikrocelularnom kanceru pluća, intrahepatičnom holangiokarcinomu tipa koji obrazuje masu, adenokarcinomu grlića materice, i adenokarcinomu želudačnog trakta, i u bolestima i stanjima uključujući zapaljensku bolest creva, cirozu jetre, srčanu insuficijenciju, peritonealnu infekciju, i abdominalnu operaciju. (Haridas, D. et al., 2014, FASEB J., 28:4183-4199). Pokazano je da ekspresija na ćelijama kancera štiti ćelije tumora od imunog sistema. (Felder, M. et al., 2014, Molecular Cancer, 13:129) Postupci za lečenje kancera jajnika upotrebom antitela na MUC16 su istraženi. Oregovomab i abgovomab su anti-MUC16 antitela koja su mala ograničeni uspeh. (Felder, supra, Das, S. and Batra, S.K.2015, Cancer Res.75:4660-4674.)
[0003] CD3 je homodimerni ili heterodimerni antigen eksprimiran na T ćelijama u vezi sa kompleksom T ćelijskog receptora (TCR) i neophodan je za aktivaciju T ćelija. Funkcionalni CD3 je obrazovan iz dimernog udruživanja dva od četiri različita lanca: epsilon, zeta, delta i gama. CD3 dimerni aranžmani uključuju gama/epsilon, delta/epsilon i zeta/zeta. Pokazano je da antitela protiv CD3 grupišu CD3 na T ćelijama, time uzrokujući aktivaciju T ćelija na način koji je sličan angažovanju TCR od strane MHC molekula napunjenih peptidima. Prema tome, anti-CD3 antitela su predložena za terapeutske svrhe uključujući aktivaciju T ćelija. Dodatno, bispecifična antitela koja su sposobna za vezivanje CD3 i ciljnog antigena su predložena za terapeutske upotebe uključujući ciljanje T ćelijskih imunih odgovora na tkiva i ćelije koje eksprimiraju ciljni antigen.
[0004] Antigen-vezujući molekuli koji ciljaju MUC16, uključujući konjugate antitela sa lekom, kao i bispecifične antigenvezujuće molekule koji se vežu i za MUC16 i CD3 bili bi od koristi u terapeutskim okruženjima u kojima je poželjno specifično ciljanje i ubijanje ćelija posredovano sa T ćelijama koje eksprimiraju MUC16. Primer anti-MUC16 antitela je prikazan u WO2016/149368.
KRATAK PREGLED PRONALASKA
[0005] Predmetni pronalazak je definisan u priloženim zahtevima i tiče se antitela, ili njihovih fragmenata koji se vežu za antigen, koji se vežu za humani MUC16. Takođe se odnosi na postupak za detekciju MUC16 u biološkom uzorku upotebom antitela iz pronalaska.
IZLAGANJE SUŠTINE TEHNIČKOG UČENJA
[0006] Tehnička informacija koja je predstavljena u tekstu ispod može u nekim aspektima ići dalje od prikaza pronalaska, koji je definisan sa priloženim zahtevima. Dodatna tehnička informacija je obezbeđena za postavljanje stvarnog prikaza u širem tehničkom kontekstu i da bi se ilustrovali mogući srodni tehnički razvoji. Takva dodatna tehnička informacija koja nije obuhvaćena obimom priloženih patentnih zahteva, nije deo pronalaska. Na primer, predmetni pronalazak razmatra različita bispecifična antitela. Međutim, samo antitelo ili njegov fragment koji veže antigen kao što je definisano u zahtevima je obuhvaćeno obimom zahtevanog pronalaska.
[0007] Primer anti-MUC16 antitela iz predmetnog pronalaska su ovde navedeni u Tabelama 1 i 2. Tabela 1 prikazuje identifikatore aminokiselinskih sekvenci varijabilnih regiona teškog lanca (HCVRs) i varijabilnih regiona lakog lanca (LCVRs), kao i regiona koji određuju komplementarnost teškog lanca (HCDR1, HCDR2 i HCDR3), i regiona koji određuju komplementarnost lakog lanca (LCDR1, LCDR2 i LCDR3) od primera anti-MUC16 antitela. Tabela 2 prikazuje identifikatore sekvenci molekula nukleinskih kiselina koji kodiraju HCVRs, LCVRs, HCDR1, HCDR2 HCDR3, LCDR1, LCDR2 i LCDR3 primera anti-MUC16 antitela. Međutim, samo antitelo ili njegov fragment koji vezuje antigen koji sadrži regione koji određuju komplementarnost HCDR1, HCDR2, HCDR3, LCDR1, LCDR2 i LCDR3 koji sadrže aminokiselinske sekvence SEQ ID NOs: 20, 22, 24, 28, 30, i 32, redom, kao što je definisano u zahtevima, je obuhvaćeno obimom antitela iz zahtevanog pronalaska.
[0008] Predmetni prikaz obezbeđuje antitela, ili njihove fragmente koji se vežu za antigen, koji sadrži HCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu izabranu iz bilo koje od HCVR aminokiselinskih sekvenci navedenih u Tabeli 1, ili u suštini njenu sličnu sekvencu koja je bar 90%, bar 95%, bar 98% ili bar 99% identična u sekvenci.
[0009] Predmetni prikaz takođe obezbeđuje antitela, ili njihove fragmente koji se vežu za antigen, koji sadrži LCVR koji sadrži aminokiselinsku sekvencu izabranu iz bilo koje od LCVR aminokiselinskih sekvenci navedenih u Tabeli 1, ili u suštini njenu sličnu sekvencu koja bar 90%, bar 95%, bar 98% ili bar 99% identična u sekvenci.
[0010] Predmetni prikaz takođe obezbeđuje antitela, ili njihove fragmente koji se vežu za antigen, koji sadrži HCVR i LCVR par sekvenci aminokiselina (HCVR/LCVR) koji sadrže bilo koju od HCVR aminokiselinskih sekvenci navedenih u Tabeli 1 koja je uparena sa bilo kojom od LCVR sekvenci aminokiselina navedenih u Tabeli 1. Prema određenim slučajevima, predmetni prikaz obezbeđuje antitela, ili njihove fragmente koji se vežu za antigen, koji sadrži HCVR/LCVR par sekvenci aminokiselina sadržane u bilo kom od primera anti-MUC16 antitela navedenih u Tabeli 1. U određenim slučajevima, HCVR/LCVR par sekvenci aminokiselina je SEQ ID NOs: 18/26 (npr., H1H8767P).
[0011] Predmetni prikaz takođe obezbeđuje antitela, ili njihove fragmente koji se vežu za antigen, koji sadrži CDR1 teškog lanca (HCDR1) koji sadrži aminokiselinsku sekvencu izabranu iz bilo koje od HCDR1 aminokiselinskih sekvenci koje su navedene u Tabeli 1 ili u suštini njenu sličnu sekvencu koja je bar 90%, bar 95%, bar 98% ili bar 99% identična u sekvenci.
[0012] Predmetni prikaz takođe obezbeđuje antitela, ili njihove fragmente koji se vežu za antigen, koji sadrži CDR2 teškog lanca (HCDR2) koji sadrži aminokiselinsku sekvencu izabranu iz bilo koje od HCDR2 aminokiselinskih sekvenci koje su navedene u Tabeli 1 ili u suštini njenu sličnu sekvencu koja je bar 90%, bar 95%, bar 98% ili bar 99% identična u sekvenci.
[0013] Predmetni prikaz takođe obezbeđuje antitela, ili njihove fragmente koji se vežu za antigen, koji sadrže CDR3 teškog lanca (HCDR3) koji sadrži aminokiselinsku sekvencu izabranu iz bilo koje od HCDR3 sekvenci aminokiselina navedenih u Tabeli 1 ili u suštini njenu sličnu sekvencu koja je bar 90%, bar 95%, bar 98% ili bar 99% identična u sekvenci.
[0014] Predmetni prikaz takođe obezbeđuje antitela, ili njihove fragmente koji se vežu za antigen, koji sadrže CDR1 lakog lanca (LCDR1) koji sadrži aminokiselinsku sekvencu izabranu iz bilo koje od LCDR1 sekvenci aminokiselina navedenih u Tabeli 1 ili u suštini njenu sličnu sekvencu koja je bar 90%, bar 95%, bar 98% ili bar 99% identična u sekvenci.
[0015] Predmetni prikaz takođe obezbeđuje antitela, ili njihove fragmente koji se vežu za antigen, koji sadrže CDR2 lakog lanca (LCDR2) koji sadrži aminokiselinsku sekvencu izabranu iz bilo koje od LCDR2 sekveci aminokiselina navedenih u Tabeli 1 ili u suštini njenu sličnu sekvencu koja je bar 90%, bar 95%, bar 98% ili bar 99% identična u sekvenci.
[0016] Predmetni prikaz takođe obezbeđuje antitela, ili njihove fragmente koji se vežu za antigen, koji sadrže CDR3 lakog lanca (LCDR3) koji sadrži aminokiselinsku sekvencu izabranu iz bilo koje od LCDR3 sekvenci aminokiselina navedenih u Tabeli 1 ili u suštini njenu sličnu sekvencu koja je bar 90%, bar 95%, bar 98% ili bar 99% identična u sekvenci.
[0017] Predmetni prikaz takođe obezbeđuje antitela, ili njihove fragmente koji se vežu za antigen, koji sadrži HCDR3 i LCDR3 par sekvenci aminokiselina (HCDR3/LCDR3) koje sadrže bilo koju od HCDR3 aminokiselinskih sekvenci navedenih u Tabeli 1 uparenih sa bilo kojom od LCDR3 aminokiselinskih sekvenci navedenih u Tabeli 1. Prema određenim slučajevima, predmetni prikaz obezbeđuje antitela, ili njihove fragmente koji se vežu za antigen, koji sadrži HCDR3/LCDR3 par sekvenci aminokiselina sadržane u bilo kom od primera anti-MUC16 antitela navedenih u Tabeli 1. U određenim slučajevima, HCDR3/LCDR3 par sekvenci aminokiselina je SEQ ID NOs: 24/32 (npr., H1H8767P).
[0018] Predmetni prikaz takođe obezbeđuje antitela, ili njihove fragmente koji se vežu za antigen, koji sadrži skup od šest CDRs (tj., HCDR1-HCDR2-HCDR3-LCDR1-LCDR2-LCDR3) sadržanih u bilo kom od primera anti-MUC16 antitela navedenih u Tabeli 1. U određenim slučajevima, skup HCDR1-HCDR2-HCDR3-LCDR1-LCDR2-LCDR3 aminokiselinskih sekvenci je izabran iz grupe koja se sastoji iz SEQ ID NOs: 20-22-24-28-30-32 (npr., H1H8767P).
[0019] U srodnom slučaju, predmetni prikaz obezbeđuje antitela, ili njihove fragmente koji se vežu za antigen, koji sadrži skup od šest CDRa (tj., HCDR1-HCDR2-HCDR3-LCDR1-LCDR2-LCDR3) sadržan u HCVR/LCVR paru sekvenci aminokiselina kao što je definisano sa bilo kojim od primera anti-MUC16 antitela navedenih u Tabeli 1. Na primer, predmetni prikaz uključuje antitela, ili njihove fragmente koji se vežu za antigen, koji sadrži set HCDR1-HCDR2-HCDR3-LCDR1-LCDR2-LCDR3 aminokiselinske sekvence sadržane u HCVR/LCVR paru sekvenci aminokiselina SEQ ID NOs: 18/26 (npr., H1H8767P). Postupci i tehnike za identifikovanje CDRs unutar HCVR i LCVR aminokiselinskih sekvenci su dobro poznati u oblasti tehnike i mogu se koristiti za identifikovanje CDRa u specifičnim HCVR i/ili LCVR aminokiselinskim sekvencama koje su ovde prikazane. Primeri konvencija koje se mogu koristiti za identifikovanje granica CDRa uključuju, npr., definisanje po Kabat-u, Chothia definisanje, i AbM definisanje. U opštim terminima, definisanje po Kabat-u je zasnovano na varijabilnosti sekvence, Chothia definisanje je zasnovano na položaju regiona strukturne petlje, i AbM definisanje predstavlja kompromis između pristupa Kabat i Chothia. Videti, npr., Kabat, "Sequences of Proteins of Immunological Interest," National Institutes of Health, Bethesda, Md. (1991); Al-Lazikani et al., J. Mol.
Biol. 273:927-948 (1997); i Martin et al., Proc. Natl. Acad. Sci. USA 86:9268-9272 (1989). Jave baze podataka su takođe dostupne za identifikovanje CDR sekvenci u antitelu.
[0020] Predmetni pronalazak takođe obezbeđuje molekule nukleinskih kiselina koji kodiraju anti-MUC16 antitela ili njihove delove. Na primer, predmetni pronalazak obezbeđuje molekule nukleinskih kiselina koji kodiraju bilo koji od HCVR aminokiselinskih sekvenci navedenih u Tabeli 1; U određenim slučajevima molekul nukleinske kiseline sadrži polinukleotidnu sekvencu izabranu iz bilo koje od HCVR sekvenci nukleinskih kiselina koje se navode u Tabeli 2, ili u suštini njenu sličnu sekvencu koja je bar 90%, bar 95%, bar 98% ili bar 99% identična u sekvenci. Međutim, nukleinske kiseline nisu deo zahtevanog pronalaska.
[0021] Predmetni prikaz takođe obezbeđuje molekule nukleinskih kiselina koji kodiraju bilo koju od LCVR aminokiselinskih sekvenci koje su navedene u Tabeli 1; U određenim slučajevima molekul nukleinske kiseline sadrži polinukleotidnu sekvencu izabranu iz bilo koje od LCVR sekvenci nukleinskih kiselina koje se navode u Tabeli 2, ili u suštini njenu sličnu sekvencu koja je bar 90%, bar 95%, bar 98% ili bar 99% identična u sekvenci.
[0022] Predmetni prikaz takođe obezbeđuje molekule nukleinskih kiselina koji kodiraju bilo koju od HCDR1 aminokiselinskih sekvenci koje su navedene u Tabeli 1; U određenim slučajevima molekul nukleinske kiseline sadrži polinukleotidnu sekvencu izabranu iz bilo koje od HCDR1 sekvenci nukleinskih kiselina koje se navode u Tabeli 2, ili u suštini njenu sličnu sekvencu koja je bar 90%, bar 95%, bar 98% ili bar 99% identična u sekvenci.
[0023] Predmetni prikaz takođe obezbeđuje molekule nukleinskih kiselina koji kodiraju bilo koju od HCDR2 aminokiselinskih sekvenci koje su navedene u Tabeli 1; U određenim slučajevima molekul nukleinske kiseline sadrži polinukleotidnu sekvencu izabranu iz bilo koje od HCDR2 sekvenci nukleinskih kiselina koje se navode u Tabeli 2, ili u suštini njenu sličnu sekvencu koja je bar 90%, bar 95%, bar 98% ili bar 99% identična u sekvenci.
[0024] Predmetni prikaz takođe obezbeđuje molekule nukleinskih kiselina koji kodiraju bilo koju od HCDR3 aminokiselinskih sekvenci koje su navedene u Tabeli 1; U određenim slučajevima molekul nukleinske kiseline sadrži polinukleotidnu sekvencu izabranu iz bilo koje od HCDR3 sekvenci nukleinskih kiselina koje se navode u Tabeli 2, ili u suštini njenu sličnu sekvencu koja je bar 90%, bar 95%, bar 98% ili bar 99% identična u sekvenci.
[0025] Predmetni prikaz takođe obezbeđuje molekule nukleinskih kiselina koji kodiraju bilo koju od LCDR1 aminokiselinskih sekvenci koje su navedene u Tabeli 1; U određenim slučajevima molekul nukleinske kiseline sadrži polinukleotidnu sekvencu izabranu iz bilo koje od LCDR1 sekvenci nukleinskih kiselina koje se navode u Tabeli 2, ili u suštini njenu sličnu sekvencu koja je bar 90%, bar 95%, bar 98% ili bar 99% identična u sekvenci.
[0026] Predmetni prikaz takođe obezbeđuje molekule nukleinskih kiselina koji kodiraju bilo koju od LCDR2 aminokiselinskih sekvenci koje su navedene u Tabeli 1; U određenim slučajevima molekul nukleinske kiseline sadrži polinukleotidnu sekvencu izabranu iz bilo koje od LCDR2 sekvenci nukleinskih kiselina koje se navode u Tabeli 2, ili u suštini njenu sličnu sekvencu koja je bar 90%, bar 95%, bar 98% ili bar 99% identična u sekvenci.
[0027] Predmetni prikaz takođe obezbeđuje molekule nukleinskih kiselina koji kodiraju bilo koju od LCDR3 aminokiselinskih sekvenci koje su navedene u Tabeli 1; U određenim slučajevima molekul nukleinske kiseline sadrži polinukleotidnu sekvencu izabranu iz bilo koje od LCDR3 sekvenci nukleinskih kiselina koje se navode u Tabeli 2, ili u suštini njenu sličnu sekvencu koja je bar 90%, bar 95%, bar 98% ili bar 99% identična u sekvenci.
[0028] Predmetni prikaz takođe obezbeđuje molekule nukleinskih kiselina koji kodiraju HCVR, gde HCVR sadrži set od tri CDRs (tj., HCDR1-HCDR2-HCDR3), pri čemu set HCDR1-HCDR2-HCDR3 aminokiselina je kao što je definisano od strane bilo kojih primera anti-MUC16 antitela koja su navedena u Tabeli 1.
[0029] Predmetni prikaz takođe obezbeđuje molekule nukleinskih kiselina koji kodiraju LCVR, gde LCVR sadrži set od tri CDRs (tj., LCDR1-LCDR2-LCDR3), pri čemu set LCDR1-LCDR2-LCDR3 aminokiselina je kao što je definisano od strane bilo kojih primera anti-MUC16 antitela koja su navedena u Tabeli 1.
[0030] Predmetni prikaz takođe obezbeđuje molekule nukleinskih kiselina koji kodiraju i HCVR i LCVR, pri čemu HCVR sadrži aminokiselinsku sekvencu bilo koje od HCVR sekvenci aminokiselina navedenih u Tabeli 1, i gde LCVR sadrži aminokiselinsku sekvencu bilo koje od LCVR sekvenci aminokiselina navedenih u Tabeli 1. U određenim slučajevima, molekul nukleinske kiseline sadrži polinukleotidnu sekvencu izabranu iz bilo koje od HCVR sekvenci nukleinskih kiselina navedenih u Tabeli 2, ili u suštini njenu sličnu sekvencu koja je bar 90%, bar 95%, bar 98% ili bar 99% identična u sekvenci, i polinukleotidnu sekvencu koja je izabrana iz bilo koje od LCVR sekvenci nukleinskih kiselina koje su navedene u Tabeli 2, ili u suštini njenu sličnu sekvencu koja je bar 90%, bar 95%, bar 98% ili bar 99% identična u sekvenci. U određenim slučajevima prema aspektu iz prikaza, molekul nukleinske kiseline kodira HCVR i LCVR, pri čemu HCVR i LCVR su svaki izvedeni iz istog anti-MUC16 antitela koje se navodi u Tabeli 1.
[0031] Predmetni prikaz takođe obezbeđuje rekombinantne ekspresione vektore koji su sposobni za ekspresiju polipeptida koji sadrži varijabilni region teškog ili lakog lanca anti-MUC16 antitela. Na primer, predmetni prikaz uključuje rekombinantne ekspresione vektore koji sadrže bilo koju od gore pomenutih molekula nukleinskih kiselina, tj., molekuli nukleinske kiseline koji kodiraju bilo koju od HCVR, LCVR, i/ili CDR sekvenci kao što su predstavljene u Tabeli 1. Takođe uključeni u obim predmetnog prikaza su ćelije domaćina u koje su uvedeni takvi vektori, kao i postupci za proizvodnju antitela ili njihovih delova kultivacijom ćelija domaćina u uslovima koji omogućuju proizvodnju antitela ili fragmenata antitela, i obnavljanje antitela i fragmenata antitela koji su na taj način proizvedeni. Međutim, ekspresioni vektori nisu deo zahtevanog pronalaska.
[0032] Predmetni prikaz uključuje anti-MUC16 antitela koji imaju modifikovani obrazac glikozilacije. U nekim slučajevima, modifikacija da bi se uklonila nepoželjna mesta glikozilacija mogu biti korisna, ili antitela kojima nedostaje fukozni ostatak koji se nalazi na oligosaharidnom lancu, na primer, da bi se povećala funkcija ćelijske citotoksičnosti koja zavisi od antitela (ADCC) (videti Shield et al. (2002) JBC 277:26733). U drugim prijavama, modifikacija galaktozilacija može se napraviti da bi se modifikovala citotoksičnost koja zavisi od ćelija (CDC).
[0033] U drugom aspektu, prikaz obezbeđuje farmaceutsku kompoziciju koja sadrži rekombinantno humano antitelo ili njegov fragment koje se specifično veže za MUC16 i farmaceutski prihvatljiv nosač. U srodnom aspektu, prikaz otkriva kompoziciju koja je u kombinaciji sa anti-MUC16 antitelom i drugim terapeutskim sredstvom. U jednom slučaju, drugo terapeutsko sredstvo je bilo koje sredstvo koje je u prednosti kombinovano sa anti-MUC16 antitelom. Dodatne kombinovane terapije i zajedničke formulacije uključujući anti-MUC16 antitela iz predmetnog pronalaska ovde su na drugom mestu prikazani.
[0034] U drugom aspektu, prikaz obezbeđuje terapeutske postupke za ciljanje/ubijanje tumorskih ćelija koje eksprimiraju MUC16 upotrebom anti-MUC16 antitela iz prikaza, pri čemu terapeutski postupci sadrže davanje terapeutski efikasne količine farmaceutske kompozicije koja sadrži anti-MUC16 antitelo iz prikaza subjektu kome je potrebno. U nekim slučajevima, anti-MUC16 antitela (ili njihovi fragmenti koji vežu antigen) mogu se koristiti za lečenje kancera (npr., kancera jajnika), ili mogu biti modifikovani da budu više citotoksični upotrebom postupaka, uključujući ali bez ograničenja na, modifikovane Fc domene da bi se povećala ADCC (videti npr. Shield et al. (2002) JBC 277:26733), radioimunoterapija, konjugata antitela sa lekom, ili drugi postupci za povećanje efikasnosti tumorske ablacije. Međutim, terapeutski postupci nisu deo zahtevanog pronalaska.
[0035] Predmetni prikaz takođe uključuje upotrebu anti-MUC16 antitela iz prikaza u dobijanju leka za lečenje bolesti ili poremećaja (npr., kancera) koji je u vezi sa ili je uzrokovan sa ćelijama koje eksprimiraju MUC16. U jednom aspektu, prikaz se odnosi na jedinjenje koje sadrži anti-MUC16 antitelo ili njegov fragment koji veže antigen, ili MUC16xCD3 bispecifično antitelo, kao što je ovde prikazano, za upotrebu u medicini. U jednom aspektu, prikaz se odnosi na jedinjenje koje sadrži konjugat antitela sa lekom (ADC) kao što je ovde prikazano, za upotrebu u medicini.
[0036] U još drugom aspektu, prikaz obezbeđuje monospecifična anti-MUC16 antitela za dijagnostičke primene, kao što su, npr., reagensi za snimanje.
[0037] U još drugom aspektu, prikaz obezbeđuje terapeutske postupke za stimulaciju aktivacije T ćelija upotrebom anti-CD3 antitela ili dela koji veže antigen antitela iz prikaza, gde terapeutski postupci sadrže davanje terapeutski efikasne količine farmaceutske kompozicije koja sadrži antitelo
[0038] U drugom aspektu, predmetni prikaz obezbeđuje izolovano antitelo ili njegov fragment koji vezuje antigen koji veže humani mucin 16 (MUC16) sa konstatnom ravnoteže disocijacije vezivanja (KD) manjom od oko 53 nM kao što je mereno testom površinske plazmonske rezonancije na 25°C. U još drugom aspektu, predmetni pronalazak obezbeđuje izolovano antitelo ili njegov fragment koji vezuje antigen koji veže humani MUC16 sa polu životom disocijacije (t<1>/2) većim do oko 15 minuta kao što je mereno u testu površinske plazmonske rezonancije na 25°C.
[0039] Prikaz dalje obezbeđuje antitelo ili njegov fragment koji veže antigen koji je u kompeticiji za vezivanje za humani MUC16 sa refentnim antitelom koje se sastoji iz para HCVR/LCVR aminokiselinske sekvence kao što je predstavljen u Tabeli 1. U drugom aspektu, prikaz obezbeđuje antitelo ili njegov fragment koji veže antigen koji je u kompeticiji za vezivanje za humani MUC16 sa referentnim antitelom koje sadrži par HCVR/LCVR aminokiselinske sekvence izabran iz grupe koja se sastoji iz SEQ ID NOs: 2/10; 18/26; 34/42; 50/58, 66/74; 82/90; 98/106; 114/122; 130/138; 146/154; 162/170; 178/186; 194/394; 202/210; 218/226, 234/242; 250/1936; 258/266; 274/1936; 282/290; 298/306; 314/322; 330/338; 346/354; 362/370; i 378/386. Međutim, samo izolovano antitelo ili njegov fragment koji veže antigen kao što je definisano u zahtevima je obuhvaćeno obimom antitela iz zahtevanog pronalaska.
[0040] Prikaz dalje obezbeđuje antitelo ili fragment koji veže antigen, gde antitelo ili njegov antigenvezujući fragment veže se za isti epitop na humanom MUC16 kao referentnom antitelu koji sadrži par HCVR/LCVR aminokiselinske sekvence kao što je predstavljeno u Tabeli 1. U drugom aspektu, antitelo ili antigen-vezujući fragment koji se veže za isti epitop na humanom MUC16 kao referentnom antitelu koje sadrži par HCVR/LCVR aminokiselinske sekvence izabran iz grupe koja se sastoji iz SEQ ID NOs: 2/10; 18/26; 34/42; 50/58, 66/74; 82/90; 98/106; 114/122; 130/138; 146/154; 162/170; 178/186; 194/394; 202/210; 218/226, 234/242; 250/1936; 258/266; 274/1936; 282/290; 298/306; 314/322; 330/338; 346/354; 362/370; i 378/386. Međutim, samo izolovano antitelo ili njegov fragment koji se veže za antigen kao što je definisano u zahtevima je obuhvaćeno obimom antitela iz navedenog pronalaska.
[0041] Prikaz dalje obezbeđuje izolovano antitelo ili njegov fragment koji veže antigen koji vezuje humani MUC16, pri čemu antitelo ili antigen-vezujući fragment sadrži: regione za određivanje komplementarnosti (CDRe) varijabilnog regiona teškog lanca (HCVR) koji ima aminokiselinsku sekvencu kao što je predstavljena u Tabeli 1; i CDRe varijabilnog regiona lakog lanca (LCVR) koji ima aminokiselinsku sekvencu kao što je predstavljena u Tabeli 1. U drugom aspektu, izolovano antitelo ili njegov fragment koji veže antigen koji sadrži CDR-e teškog i lakog lanca para HCVR/LCVR aminokiselinske sekvence izabranog iz grupe koja se sastoji iz: 2/10; 18/26; 34/42; 50/58, 66/74; 82/90; 98/106; 114/122; 130/138; 146/154; 162/170; 178/186; 194/394; 202/210; 218/226, 234/242; 250/1936; 258/266; 274/1936; 282/290; 298/306; 314/322; 330/338; 346/354; 362/370; i 378/386. U još drugom aspektu, izolovano antitelo ili njegov fragment koji veže antigen sadrži HCDR1-HCDR2-HCDR3-LCDR1-LCDR2-LCDR3 domene, redom, izabrane iz grupe koja se sastoji iz: SEQ ID NOs: 4-6-8-12-14-16; 20-22-24-28-30-32; 36-38-40-44-46-48; 52-54-56-60-62-64; 68-70-72-76-78-80; 84-86-88-92-94-96; 100-102-104-108-110-112; 116-118-120-124-126-128; 132-134-136-140-142-144; 148-150-152-156-158-160; 164-166-168-172-174-176; 180-182-184-188-190-192; 196-198-200-396-398-400; 204-206-208-212-214-216; 220-222-224-228-230-232; 236-238-240-244-246-248; 252-254-256-1938-1940-1942; 260-262-264-268-270-272; 276-278-280-1938-1940-1942; 284-286-288-292-294-296; 300-302-304-308-310-312; 316-318-320-324-326-328; 332-334-336-340-342-344; 348-350-352-356-358-360; 364-366-368-372-374-376; i 380-382-384-388-390-392..
[0042] U drugom aspektu, prikaz obezbeđuje izolovano antitelo ili njegov fragment koji veže antigen koje vezuje humani MUC16, pri čemu antitelo ili njegov fragment koji veže antigen sadrži: (a) varijabilni region teškog lanca (HCVR) koji ima aminokiselinsku sekvencu izabranu iz grupe koja se sastoji iz SEQ ID NOs: 2, 18, 34, 50, 66, 82, 98, 114, 130, 146, 162, 178, 194, 202, 218, 234, 250, 258, 274, 282, 298, 314, 330, 346, 362, i 378; i (b) varijabilni region lakog lanca (LCVR) koji ima aminokiselinsku sekvencu izabranu iz grupe koja se sastoji iz SEQ ID NOs: 10; 26; 42; 58, 74; 90; 106; 122; 138; 154; 170; 186; 210; 226, 242; 266; 290; 306; 322; 338; 354; 370; 386; 1936 i 394. U daljem aspektu, izolovano antitelo ili fragment koji veže antigen prema zahtevu 10, pri čemu antitelo ili njegov fragment koji veže antigen sadrže par HCVR/LCVR aminokiselinske sekvence izabran iz grupe koja se sastoji iz: SEQ ID NOs: 2/10; 18/26; 34/42; 50/58, 66/74; 82/90; 98/106; 114/122; 130/138; 146/154; 162/170; 178/186; 194/394; 202/210; 218/226, 234/242; 250/1936; 258/266; 274/1936; 282/290; 298/306; 314/322; 330/338; 346/354; 362/370; i 378/386. Međutim, samo izolovano antitelo ili njegov fragment koji veže antigen koji sadrži regione koji određuju komplementarnost HCDR1, HCDR2, HCDR3, LCDR1, LCDR2 i LCDR3 koji sadrži aminokiselinske sekvence SEQ ID NOs: 20, 22, 24, 28, 30, i 32, kao što je definisano u zahtevima, je obuhvaćeno obimom antitela iz navedenog pronalaska.
[0043] Prikaz dalje obezbeđuje izolovano antitelo ili njegov fragment koji veže antigen koji vezuje humani MUC16 u epitopu unutar opsega od ostatka 428 do ostatka 481 SEQ ID NO: 1902. U nekim slučajevima, izolovano antitelo ili njegov fragment koji veže antigen interaguje sa ostacima aminokiselina 428-434, 429-434, 453-467, 459-467, 460-467 i/ili 474-481 SEQ ID NO: 1902. U nekim slučajevima, antitelo ili njegov fragment koji veže antigen interaguje sa ostacima aminokiselina 428-434, 429-434, 453-467, 459-467, 460-467 i 474-481 SEQ ID NO: 1902. Prikaz dalje obezbeđuje izolovano antitelo ili njegov fragment koji veže antigen koji se veže za humani MUC16 unutar epitopa u opsegu od ostatka 126 do ostatka 138 SEQ ID NO: 1902. U nekim slučajevima, izolovano antitelo ili antigen-vezujući fragment interaguje sa aminokiselinskim ostacima 126-131, 127-131 i/ili 132-138 SEQ ID NO: 1902. U nekim slučajevima, antitelo ili antigen-vezujući fragment interaguje sa aminokiselinskim ostacima 126-131, 127-131 i 132-138 SEQ ID NO: 1902. Prikaz dalje obezbeđuje izolovano antitelo ili njegov fragment koji veže antigen koji veže humani MUC16 unutar epitopa u opsegu od ostatka 357 do ostatka 369 SEQ ID NO: 1902. U nekim slučajevima, izolovano antitelo ili njegov fragment koji veže antigen interaguje sa aminokiselinskim ostacima 357-369, 358-366, 358-369 i/ili 361-369 SEQ ID NO: 1902. U nekim slučajevima, antitelo ili njegov fragment koji se veže za antigen interaguje sa aminokiselinskim ostacima 357-369, 358-366, 358-369 i 361-369 SEQ ID NO: 1902. Prikaz dalje obezbeđuje izolovano antitelo ili njegov fragment koji veže antigen koji vezuje humani MUC16 unutar jednog ili više od pet SEA domena proksimalnih membrani humanog MUC 16 (SEQ ID NO: 1899). Pet SEA domena proksimalnih membrani odgovaraju ostacima 13791-14451 SEQ ID NO: 1899. U nekim slučajevima, antitelo ili antigen-vezujući fragment veže sa KDmanjom od oko 60 nM kao što je mereno u testu površinske plazmon rezonancije na 25°C. U nekim slučajevima, antitelo ili antigenvezujući fragment veže unutar ostataka 14237 do 14290 SEQ ID NO: 1899. U jednom slučaju, antitelo ili antigen-vezujući fragment koji sadrži CDR-e HCVR/LCVR para koji sadrži sekvence aminokiselina SEQ ID NO: 18/26. U nekim slučajevima, antitelo ili njegov fragment koji veže antigen vezuje unutar ostataka 13935 do 13947 SEQ ID NO: 1899. U jednom slučaju, antitelo ili njegov fragment koji veže antigen sadrži CDR-e HCVR/LCVR para koji sadrži sekvence aminokiselina SEQ ID NO: 82/858. U nekim slučajevima, antitelo ili njegov fragment koji veže antigen veže unutar ostataka 14165 do 14178 SEQ ID NO: 1899. U jednom slučaju, antitelo ili njegov fragment koji veže antigen sadrži CDR-e para HCVR/LCVR sadrži aminokiselinske sekvence SEQ ID NO: 98/170. Međutim, samo izolovano antitelo ili njegov fragment koji veže antigen koji veže unutar ostataka 14237 do 14290 humanog MUC 16 (SEQ ID NO: 1899) kao što je definisano u zahtevima, je obuhvaćeno obimom antitela iz navedenog pronalaska.
[0044] U jednom aspektu, prikaz obezbeđuje antitela ili njihove fragmente koji vežu antigen koji vezuju jedan ili više od SEA domena MUC16. U različitim slučajevima, anti-MUC16 antitela ili njihovi fragmenti koji vežu antigen koji se vežu za jedan ili više od SEA1, SEA2, SEA3, SEA4, SEA5, SEA6, SEA7, SEA8, SEA9, SEA10, SEA11, SEA12, SEA13, SEA14, SEA15 ili SEA16. U jednom slučaju, anti-MUC16 antitelo ili fragment veže se unutar SEA1 (ostaci 12074 do 12229 SEQ ID NO: 1899). U jednom slučaju, anti-MUC16 antitelo ili fragment veže se unutar SEA2 (ostaci 12230 do 12387 SEQ ID NO: 1899). U jednom slučaju, anti-MUC16 antitelo ili fragment veže ze unutar SEA3 (ostaci 12388 do 12543 SEQ ID NO: 1899). U jednom slučaju, anti-MUC16 antitelo ili fragment veže se unutar SEA4 (ostaci 12544 do 12698 SEQ ID NO: 1899). U jednom slučaju, anti-MUC16 antitelo ili fragment vezuje unutar SEA5 (ostaci 12699 do 12854 SEQ ID NO: 1899). U jednom slučaju, anti-MUC16 antitelo ili fragment veže se unutar SEA6 (ostaci 12855 do 13010 SEQ ID NO: 1899). U jednom slučaju, anti-MUC16 antitelo ili fragment vezuje unutar SEA7 (ostaci 13011 do 13166 SEQ ID NO: 1899). U jednom slučaju, anti-MUC16 antitelo ili fragment veže se unutar SEA8 (ostaci 13167 do 13323 SEQ ID NO: 1899). U jednom slučaju, anti-MUC16 antitelo ili fragment veže se unutar SEA9 (ostaci 13324 do 13478 SEQ ID NO: 1899). U jednom slučaju, anti-MUC16 antitelo ili fragment veže se unutar SEA10 (ostaci 13479 do 13634 SEQ ID NO: 1899). U jednom slučaju, anti-MUC16 antitelo ili fragment veže se unutar SEA11 (ostaci 13635 do 13790 SEQ ID NO: 1899). U jednom slučaju, anti-MUC16 antitelo ili fragment veže se unutar SEA12 (ostaaci 13791 do 13923 SEQ ID NO: 1899). U jednom slučaju, anti-MUC16 antitelo ili fragment veže se unutar SEA13 (ostaci 13924 do 14074 SEQ ID NO: 1899). U jednom slučaju, anti-MUC16 antitelo ili fragment vezuje unutar SEA14 (ostaci 14075 do 14227 SEQ ID NO: 1899). U jednom slučaju, anti-MUC16 antitelo ili fragment vezuje unutar SEA15 (ostaci 14228 do 14320 SEQ ID NO: 1899). U jednom slučaju, anti-MUC16 antitelo ili fragment vezuje unutar SEA16 (ostaci 14321 do 14464 SEQ ID NO: 1899). Samo izolovano antitelo ili njegov fragment koji se veže za antigen koji vezuje unutar jednog ili više od pet SEA domena proksimalnih membrani humanog MUC 16 (SEQ ID NO: 1899) kao što je definisano u zahtevima, je obuhvaćeno obimom antitela iz navedenog pronalaska.
[0045] Prema drugom aspektu, predmetni pronalazak obezbeđuje konjugate antitela sa lekom koji sadrže anti-MUC16 antitelo ili njegov fragment koji veže antigen i terapeutsko sredstvo (npr., citotoksično sredstvo). U nekim slučajevima, antitelo ili njegov fragment koji veže antigen i citotoksično sredstvo su vezani kovalentno preko linkera, kao što je ovde razmatrano. U različitim slučajevima, anti-MUC16 antitelo ili njegov fragment koji veže antigen može biti bilo koji od anti-MUC16 antitela ili fragmenti koji su ovde opisani.
[0046] U nekim slučajevima, citotoksično sredstvo je izabrano iz auristatina, maitansinoida, tubulisina, derivata tomaimicina, ili derivata dolastatina. U nekim slučajevima, citotokično sredstvo je auristatin izabran od MMAE ili MMAF, ili maitansinoid izabran od DM1 ili DM4. U nekim slučajevima, citotoksično sredstvo je maitansinoid koji ima strukturu Formule (I) ili Formule (II), kao što je ovde razmotreno.
[0047] U nekim slučajevima, citotoksično sredstvo je maitansinoid koji ima strukturu:
[0048] U nekim slučajevima, citotoksično sredstvo je maitansinoid koji ima strukturu:
[0049] U nekim slučajevima, konjugat antitela sa lekom sadrži anti-MUC16 antitelo ili njegov fragment, i
gde
1
je veza sa anti-MUC16 antitelom ili njegovim fragmentom.
[0050] U nekim slučajevima, konjugat antitela sa lekom sadrži anti-MUC16 antitelo ili njegov fragment, i
gde
je veza sa anti-MUC16 antitelom ili njegovim fragmentom.
[0051] U nekim slučajevima, konjugat antitela sa lekom sadrži anti-MUC16 antitelo ili njegov fragment, i
gde
je veza sa anti-MUC16 antitelom ili njegovim fragmentom.
[0052] U nekim slučajevima, veza dovodi u kontakt antitelo ili njegov fragment preko preko sumpornog konstituenta cisteinskog ostatka.
[0053] U nekim slučajevima, konjugat antitela sa lekom sadrži anti-MUC16 antitelo ili njegov fragment, i
ili
, ili
ili njihovu smešu,
gde
je veza sa anti-MUC16 antitelom ili njegovim fragmentom.
[0054] U nekim slučajevima, veza dovodi u kontakt antitelo ili njegov fragment preko azotnog konstituenta ostatka lizina.
[0055] U bilo kom od različitih slučajeva konjugata antitela sa lekom koji su razmotreni gore u tekstu ili ovde, konjugat antitela sa lekom može sadržati od 1 do 4 citotoksična sredstva po anti-MUC16 antitelu ili njegovom fragmentu.
[0056] Prema jednom aspektu, predmetni pronalazak obezbeđuje bispecifične antigen-vezujuće molekule (npr., antitela) koji vežu MUC16 i CD3. Takvi bispecifični antigen-vezujući molekuli ovde su takođe naznačeni kao "anti-MUC16/anti-CD3 bispecifični molekuli," "anti-CD3/anti-MUC16 bispecifični molekuli," ili "MUC16xCD3 bsAt-a." Anti-MUC16 deo anti-MUC16/anti-CD3 bispecifičnog molekula je koristan za ciljanje ćelija (npr., ćelije tumora) koje eksprimiraju MUC16 (npr., tumori jajnika), i anti-CD3 deo bispecifičnog molekula je koristan za aktivaciju T-ćelija. Istovremeno vezivanje MUC16 na ćelijama tumora i CD3 na T-ćeliji olakšava usmereno ubijanje (ćelijsku lizu) ciljanih tumorskoh ćelija sa aktiviranom T-ćelijom. Anti-MUC16/anti-CD3 bispecifični molekuli iz prikaza su prema tome korisni, između ostalog, za lečenje bolesti i poremećaja koji su u vezi sa ili uzrokovani sa tumorima koji eksprimiraju MUC16 (npr., kanceri jajnika). Bispecifična antitela su korisna, između ostalog, za ciljanje T ćelija koje ekspirimiraju CD3, i za stimulaciju ćelijske aktivacije, npr., pod uslovima gde ubijanje posredovano T ćelijama ćelija koje eksprimiraju MUC16 je korisno ili poželjno. Na primer, bispecifično antitelo može usmeriti CD3-posredovanu aktivaciju T ćelija na specifične ćelije koje eksprimiraju MUC16, kao što su ćelije tumora jajnika.
[0057] Bispecifični antigen-vezujući molekuli prema ovom aspektu iz predmetnog pronalaska sadrže prvi antigen-vezujući domen koji specifično vezuje humani CD3, i drugi antigen-vezujući domen koji specifično vezuje MUC16. Predmetni pronalazak uključuje anti-MUC16/anti-CD3 bispecifične molekule (npr., bispecifična antitela) gde svaki antigen-vezujući domen sadrži varijabilni region teškog lanca (HCVR) uparen sa varijabilnim regionom lakog lanca (LCVR). U određenim primerima slučajeva iz prikaza, anti-CD3 antigen-vezujući domen i anti-MUC16 antigen vezujući domen svaki sadrži različite, izrazite HCVRs uparene sa zajedničkim LCVR. Na primer, kao što je ovde ilustrovano na Primeru 3, bispecifična antitela su konstruisana koja se sastoje iz prvog antigen-vezujućeg domena koji specifično vezuje CD3, gde prvi antigen-vezujući domen sadrži HCVR izveden iz anti-CD3 antitela uparenog sa LCVR koji je izveden iz anti-MUC16 antitela (npr., isti LCVR koji je uključen u anti-MUC16 antigen-vezujući domen); i drugi antigen-vezujući domen koji specifično vezuje MUC16, u kojima drugi antigen-vezujući domen sadrži HCVR/LCVR koji je izveden iz anti-MUC16 antitela. Drugim rečima, u ovde prikazanim primerima molekula, uparivanje HCVR iz anti-CD3 antitela sa LCVR iz anti-MUC16 antitela daje antigen-vezujući domen koji specifično vezuje CD3 (ali ne vezuje MUC16). U takvim slučajevima, prvi i drugi antigen-vezujući domeni sadrže izraziti anti-CD3 i anti-MUC16 HCVRs ali dele zajednički anti-MUC16 LCVR. U drugim slučajevima, bispecifični antigen-vezujući molekuli sadrže izraziti anti-CD3 i anti-MUC16 HCVRs, ali dele zajednički LCVR. Prikazana je aminokiselinska sekvenca ovog LCVR, npr., u SEQ ID NO:1890, i aminokiselinske sekvence odgovarajućih CDRa (tj., LCDR1-LCDR2-LCDR3) su prikazane u SEQ ID NOs:1892, 1894 i 1896, redom. Genetički modifikovani miševi mogu se koristiti za prozivodnju potpuno humanih bispecifičnih antigen-vezujućih molekula koji sadrže dva različita teška lanca koji se povezuju sa identičnim lakim lancem koji sadrži variijabilni domen izveden iz jednog od dva različita segmenta gena varijabilnog regiona humanog lakog lanca. Alternativno, varijabilni teški lanci mogu se upariti sa jednim zajedničkim lakim lancem i rekombinantno eksprimirani u ćelijama domaćina. Kao takvi, antitela iz prikaza mogu sadržati teške lance imunoglobulina povezane sa jednim preuređenim lakim lancem. U nekim slučajevima, laki lanac sadrži varijabilni domen izveden iz segmenta gena humanog Vκ1-39 ili Vκ3-20 genskog segmenta. U drugim slučajevima, laki lanac sadrži varijabilni domen izveden iz segmenta gena humanog Vκ1-39 preuređenog sa segmentom humanog gena za Jκ5 ili humanog gena za Jκ1.
[0058] Predmetni prikaz obezbeđuje anti-CD3/anti-MUC16 bispecifične molekule, gde prvi antigenvezujući domen koji specifično vezuje CD3 sadrži bilo koju od HCVR aminokiselinskih sekvenci, bilo koja od LCVR aminokiselinskih sekvenci, bilo koja od HCVR/LCVR para aminokiselinskih sekvenci, bilo koja od sekvenci aminokiselina CDR1-CDR2-CDR3 teškog lanca, ili bilo koja od sekvenci aminokiselina CDR1-CDR2-CDR3 lakog lanca kao što je predstavljeno u US objavi 2014/0088295 koja je objavljena 27 marta, 2014 i PCT/US2016/044732 podneta 29 jula, 2016.
[0059] Dodatno, predmetni prikaz obezbeđuje anti-CD3/anti-MUC16 bispecifične molekule, pri čemu prvi antigenvezujući domen koji specifično vezuje CD3 sadrži bilo koju od HCVR aminokiselinskih sekvenci kao što su ovde predstavljene u Tabelama 16, 18, i 22. Prvi antigen-vezujući domen koji specifično vezuje CD3 može takođe sadržati bilo koju od LCVR aminokiselinskih sekvenci kao što su ovde predstavljene u Tabelama 1, 16, 19, i 23. Prema određenim slučajevima, prvi antigenvezujući domen koji specifično vezuje CD3 sadrži bilo koji od HCVR/LCVR parova aminokiselinskih sekvenci kao što je ovde predstavljeno u Tabelama 16, 18, 19, 22, i 23. Predmetni pronalazak takođe obezbeđuje anti-CD3/anti-MUC16 bispecifične molekule, gde prvi antigen-vezujući domen koji specifično vezuje CD3 sadrži bilo koju od aminokiselinskih sekvenci CDR1-CDR2-CDR3 teškog lanaca kao što je ovde predstavljeno u Tabelama 16, 18, i 22, i/ili bilo koju od aminokiselinskih sekvenci CDR1-CDR2-CDR3 lakog lanca kao što su ovde predstavljene u Tabelama 1, 16, 19, i 23.
1
[0060] Prema određenim slučajevima, predmetni prikaz obezbeđuje anti-CD3/anti-MUC16 bispecifične molekule, gde prvi antigen-vezujući domen koji specifično vezuje CD3 sadrži varijabilni region teškog lanca (HCVR) koji ima aminokiselinsku sekvencu kao što je predstavljena u Tabelama 16, 18, i 22 ovde ili u suštini njenu sličnu sekvencu koja je bar 90%, bar 95%, bar 98% ili bar 99% identična u sekvenci.
[0061] Predmetni prikaz takođe obezbeđuje anti-CD3/anti-MUC16 bispecifične molekule, gde prvi antigenvezujući domen koji specifično vezuje CD3 sadrži varijabilni region lakog lanca (LCVR) koji ima aminokiselinsku sekvencu kao što je predstavljena u Tabelama 1, 6, 19, i 23 ovde, ili u suštini njenu sličnu sekvencu koja je bar 90%, bar 95%, bar 98% ili bar 99% identična u sekvenci.
[0062] Predmetni prikaz takođe obezbeđuje anti-CD3/anti-MUC16 bispecifične molekule, gde prvi antigenvezujući domen koji specifično vezuje CD3 sadrži HCVR i LCVR (HCVR/LCVR) par aminokiselinskih sekvenci kao što je predstavljeno ovde u Tabelama 16, 18, 19, 22, i 23.
[0063] Predmetni prikaz takođe obezbeđuje anti-CD3/anti-MUC16 bispecifične molekule, gde prvi antigenvezujući domen koji specifično vezuje CD3 sadrži CDR3 (HCDR3) domen teškog lanca koji ima aminokiselinsku sekvencu kao što je predstavljena u Tabelama 16, 18, i 22 ovde, ili suštinski slična sekvena koja je bar 90%, bar 95%, bar 98% ili bar 99% identična u sekvenci; i domen CDR3 (LCDR3) lakog lanca koji ima aminokiselinsku sekvencu kao što je predstavljena u Tabelama 1, 16, 19, i 23 ovde, ili u suštini njenu sličnu sekvencu koja je bar 90%, bar 95%, bar 98% ili bar 99% identična u sekvenci.
[0064] U određenim slučajevima, prvi antigen-vezujući domen koji specifično vezuje CD3 sadrži par HCDR3/LCDR3 aminokiselinskih sekvenci kao što je predstavljen u Tabelama 16, 18, 19, 22, i 23 ovde.
[0065] Predmetni prikaz takođe obezbeđuje anti-CD3/anti-MUC16 bispecifične antigen-vezujuće molekule, pri čemu prvi antigen-vezujući domen koji specifično vezuje CD3 sadrži domen CDR1 (HCDR1) teškog lanca koji ima aminokiselinu kao što je ovde predstavljena u Tabelama 16, 18, i 22, ili u suštini njenu sličnu sekvencu koja je bar 90%, bar 95%, bar 98% ili bar 99% identična u sekvenci; domen CDR2 (HCDR2) teškog lanca koji ima aminokiselinu kao što je predstavljena u Tabelama 16, 18, i 22, ili u suštini njenu sličnu sekvencu koja je bar 90%, bar 95%, bar 98% ili bar 99% identična u sekvenci; domen CDR3 (HCDR3) teškog lanca koji ima aminokiselinu kao što je predstavljena u Tabelama 16, 18, i 22, ili u suštini njenu sličnu sekvencu koja je bar 90%, bar 95%, bar 98% ili bar 99% identična u sekvenci; domen CDR1 (LCDR1) lakog lanca koji ima aminokiselinsku sekvencu kao što je predstavljena u Tabelama 1, 16, 19, i 23 ovde, ili u suštini njenu sličnu sekvencu koja je bar 90%, bar 95%, bar 98% ili bar 99% identična u sekvenci; domen CDR2 (LCDR2) lakog lanca koji ima aminokiselinsku sekvencu kao što je predstavljena u Tabelama 1, 16, 19, i 23 ovde, ili u suštini njenu sličnu sekvencu koja je bar 90%, bar 95%, bar 98% ili bar 99% identična u sekvenci, i domen CDR3 (LCDR3) lakog lanca koji ima aminokiselinsku sekvencu kao što je ovde predstavljena u Tabelama 1, 16, 19, i 23, ili u suštini njenu sličnu sekvencu koja je bar 90%, bar 95%, bar 98% ili bar 99% identična u sekvenci.
[0066] Određeni ne-ograničavajući, primer anti-CD3/anti-MUC16 bispecifičnih antigen-vezujućih molekula iz prikaza uključuje prvi antigen-vezujući domen koji specifično vezuje CD3 koji sadrži HCDR1-HCDR2-HCDR3-LCDR1-LCDR2-LCDR3 domene, redom, koji ima aminokiselinske sekvence kao što su ovde predstavljene u Tabelama 16, 18, 19, 22, i 23.
[0067] Predmetni prikaz dalje obezbeđuje bispecifični antigen-vezujući molekul, gde prvi antigenvezujući domen koji specifično vezuje humani CD3 sadrži regione koji određuju komplementarnost teškog lanca (HCDR1, HCDR2 i HCDR3) iz varijabilnog regiona teškog lanca (HCVR) koji sadrži aminokiselinsku sekvencu kao što je predstavljena u Tabeli 16, Tabeli 18, ili Tabeli 22 i regioni koji određuju komplementarnost lakog lanca (LCDR1, LCDR2 and LCDR3) iz varijabilnog regiona lakog lanca (LCVR) koji sadrži aminokiselinsku sekvencu kao što je predstavljena u Tabeli 1, Tabeli 16, Tabeli 19 ili Tabeli 23.
[0068] U drugom aspektu, prikaz obezbeđuje bispecifični antigen-vezujući molekul gde prvi antigenvezujući domen koji specifično vezuje humani CD3 sadrži regione koji određuju komplementarnost teškog lanca (HCDR1, HCDR2 i HCDR3) iz varijabilnog regiona teškog lanca (HCVR) izabran iz grupe koja se sastoji iz SEQ ID NOs: 1730, 1762, 1778, 1786, i 1866" i regiona koji određuju komplementarnost lakog lanca (LCDR1, LCDR2 i LCDR3) iz varijabilnog regiona lakog lanca (LCVR) koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 26.
[0069] Prikaz dalje obezbeđuje bispecifični antigen-vezujući molekul, gde prvi antigen-vezujući domen koji specifično vezuje humani CD3 sadrži tri regiona koji određuju komplementarnost teškog lanca (A1-HCDR1, A1- HCDR2 i A1-HCDR3) i tri regiona koji određuju komplementarnost lakog lanca (A1-LCDR1, A1-LCDR2 i A1-LCDR3), gde A1-HCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu izabranu iz grupe koja se sastoji iz SEQ ID NOs:1732, 1764, 1780, 1788, i 1868; A1-HCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu izabranu iz grupe koja se sastoji iz SEQ ID NOs:1734, 1766, 1782, 1790, i 1870; A1-HCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu izabranu iz grupe koja se sastoji iz SEQ ID NOs:1736, 1768, 1784, 1792, i 1872; A1-LCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:28; A1-LCDR2 koja sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:30; i A1-LCDR3 koja sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:32.
[0070] U daljem aspektu, prikaz obezbeđuje bispecifični antigen-vezujući molekul, pri čemu prvi antigenvezujući domen koji specifično vezuje humani CD3 sadrži CDRs teškog i lakog lanca para HCVR/LCVR aminokiselinske sekvence koji su izabrani iz grupe koja se sastoji iz: SEQ ID NOs: 1730/26, 1762/26, 1778/26, 1786/26, i 1866/26
[0071] U drugom aspektu, prikaz obezbeđuje bispecifični antigen-vezujući molekul, u kome prvi antigenvezujući domen koji specifično vezuje humani CD3 sadrži tri regiona koji određuju komplementarnost teškog lanca (A1-HCDR1, A1-HCDR2 i A1-HCDR3) i tri regiona koji određuju komplementarnost lakog lanca (A1-LCDR1, A1-LCDR2 i A1-LCDR3), i u kojima drugi antigen-vezujući domen koji specifično vezuje humani MUC16 sadrži tri regiona koji određuju komplementarnost teškog lanca (A2-HCDR1, A2-HCDR2 i A2-HCDR3) i tri regiona koji određuju komplementarnost lakog lanca (A2-LCDR1, A2-LCDR2 i A2-LCDR3); pri čemu A1-HCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu izabranu iz grupe koja se sastoji iz SEQ ID NOs: 1732, 1764, 1780, 1788, i 1868; A1-HCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu izabranu iz grupe koja se sastoji iz SEQ ID NOs: 1734, 1766, 1782, 1790, i 1870; A1-HCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu izabranu iz grupe koja se sastoji iz SEQ ID NOs: 1736, 1768, 1784, 1792, i 1872; A1-LCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:28; A1-LCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:30; i A1-LCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:32; i gde A2-HCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:20; A2-HCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:22; A2-HCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:24; A2-LCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:28; A2-LCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:30; i A2-LCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:32.
[0072] Određeni neograničavajući, primer anti-CD3/anti-MUC16 bispecifičnih antigen-vezujućih molekula iz prikaza uključuje prvi antigen-vezujući domen koji specifično vezuje CD3 koji sadrži težak lanac koji sadrži regione okvira varijabilnog domena koji imaju aminokiselinsku sekvencu izabranu iz FR1 (SEQ ID NO: 1903), FR2 (SEQ ID NO: 1904), FR3 (SEQ ID NO: 1905), i FR4 (SEQ ID NO: 1906).
[0073] U više slučajeva, primer anti-CD3/anti-MUC16 bispecifičnih antigen-vezujućih molekula iz prikaza uključuje bispecifični antigen-vezujući molekul u kome prvi antigen-vezujući domen koji
1
specifično vezuje humani CD3 sadrži HCVR koji se sastoji iz HCDR1-HCDR2-HCDR3 koji ima aminokiselinske sekvence SEQ ID NOs: 1907-1908-1909.
[0074] Predmetni prikaz takođe obezbeđuje anti-CD3/anti-MUC16 bispecifične molekule, u kojima drugi antigenvezujući domen koji specifično vezuje MUC16 sadrži varijabilni region teškog lanca (HCVR) koji ima aminokiselinsku sekvencu izabranu iz grupe koja se sastoji iz SEQ ID NOs: 2, 18, 34, 50, 66, 82, 98, 114, 130, 146, 162, 178, 194, 202, 218, 234, 250, 258, 274, 282, 298, 314, 330, 346, 362, i 378, ili u suštini njenu sličnu sekvencu koja je bar 90%, bar 95%, bar 98% ili bar 99% identična u sekvenci.
[0075] Predmetni prikaz takođe obezbeđuje anti-CD3/anti-MUC16 bispecifične molekule, u kojima drugi antigenvezujući domen koji specifično vezuje MUC16 sadrži varijabilni region lakog lanca (LCVR) koji ima aminokiselinsku sekvencu izabranu iz grupe koja se sastoji iz SEQ ID NOs:10; 26; 42; 58, 74; 90; 106; 122; 138; 154; 170; 186; 210; 226, 242; 266; 290; 306; 322; 338; 354; 370; 386; 1936; o 394, ili u suštini njenu sličnu sekvencu koja je bar 90%, bar 95%, bar 98% ili bar 99% identična u sekvenci.
[0076] Predmetni prikaz takođe obezbeđuje anti-CD3/anti-MUC16 bispecifične molekule, u kojima drugi antigenvezujući domen koji specifično vezuje MUC16 sadrži HCVR i LCVR (HCVR/LCVR) par aminokiselinske sekvence izabran iz grupe koja se sastoji iz SEQ ID NOs:18/26.
[0077] Predmetni prikaz takođe obezbeđuje anti-CD3/anti-MUC16 bispecifične molekule, u kojima drugi antigenvezujući domen koji specifično vezuje MUC16 sadrži CDR3 (HCDR3) domen teškog lanca koji ima aminokiselinsku sekvencu izabranu iz grupe koja se sastoji iz SEQ ID NOs:8, 24, 40, 56, 72, 88, 104, 120, 136, 152, 168, 184, 200, 208, 224, 240, 256, 264, 280, 288, 304, 320, 336, 352, 368, i 384, ili suštinsku sličnu sekvencu je bar 90%, bar 95%, bar 98% ili bar 99% identična i sekvenci; i CDR3 (LCDR3) domen lakog lanca koji ima aminokiselinsku sekvencu izabranu iz grupe koja se sastoji iz SEQ ID NOs:16, 32, 48, 64, 80, 96, 112, 128, 144, 160, 176, 192, 216, 232, 248, 272, 296, 312, 328, 344, 360, 376, 392, 400, i 1942, ili u suštini njenu sličnu sekvencu koja je bar 90%, bar 95%, bar 98% ili bar 99% identična u sekvenci.
[0078] U određenim slučajevima, drugi antigen-vezujući domen koji specifično vezuje MUC16 sadrži HCDR3/LCDR3 par aminokiselinske sekvence izabran iz grupe koja se sastoji iz SEQ ID NOs: 24/32.
[0079] Predmetni prikaz takođe obezbeđuje anti-CD3/anti-MUC16 bispecifične antigen-vezujuće molekule, u kojima drugi antigen-vezujući domen koji specifično vezuje MUC16 sadrži domen CDR1 (HCDR1) teškog lanca koji ima aminokiselinsku sekvencu izabranu iz grupe koja se sastoji iz SEQ ID NOs:4, 20, 36, 52, 68, 84, 100, 116, 132, 148, 164, 180, 196, 204, 220, 236, 252, 260, 276, 284, 300, 316, 332, 348, 364, i 380, ili u suštini njenu sličnu sekvencu koja je bar 90%, bar 95%, bar 98% ili bar 99% identična u sekvnenci; domen CDR2 (HCDR2) teškog lanca koji ima aminokiselinsku sekvencu izabranu iz grupe koja se sastoji iz SEQ ID NOs:6, 22, 38, 54, 70, 86, 102, 118, 134, 150, 166, 182, 198, 206, 222, 238, 254, 262, 278, 286, 302, 318, 334, 350, 366, i 382, ili u suštini njenu sličnu sekvencu koja je bar 90%, bar 95%, bar 98% ili bar 99% identična u sekvenci; domen CDR3 (HCDR3) teškog lanca koji ima aminokiselinsku sekvencu izabranu iz grupe koja se sastoji iz SEQ ID NOs:8, 24, 40, 56, 72, 88, 104, 120, 136, 152, 168, 184, 200, 208, 224, 240, 256, 264, 280, 304, 320, 336, 352, 368, i 384, ili u suštini njenu sličnu sekvencu koja je bar 90%, bar 95%, bar 98% ili bar 99% identična u sekvenci; domen CDR1 (LCDR1) lakog lanca koji ima aminokiselinsku sekvencu izabranu iz grupe koja se sastoji iz SEQ ID NOs:12, 28, 44, 60, 76, 92, 108, 124, 140, 156, 172, 188, 396, 212, 228, 244, 396, 268, 396, 292, 308, 324, 340, 356, 372, 1938, i 388, ili u suštini njenu sličnu sekvencu koja je bar 90%, bar 95%, bar 98% ili bar 99% identična u sekvenci; i domen CDR2 (LCDR2) lakog lanca koji ima aminokiselinsku sekvencu izabranu iz grupe koja se sastoji iz SEQ ID NOs:14, 30, 46, 62, 78, 94, 110, 126, 142, 158, 174, 190, 398,
1
214, 230, 246, 398, 270, 398, 294, 310, 326, 342, 358, 374, 1940, i 390, ili u suštini njenu sličnu sekvencu koja je bar 90%, bar 95%, bar 98% ili bar 99% identična u sekvenci; ; id omen CDR3 (LCDR3) lakog lanca koji ima aminokiselinsku sekvencu izabranu iz grupe koja se sastoji iz SEQ ID NOs:16, 32, 48, 64, 80, 96, 112, 128, 144, 160, 176, 192, 400, 216, 232, 248, 400, 272, 400, 296, 312, 328, 344, 360, 376, 1942, i 392, ili u suštini njenu sličnu sekvencu koja je bar 90%, bar 95%, bar 98% ili bar 99% identična u sekvenci.
[0080] Određeni neograničavajući, primeri anti-CD3/anti-MUC16 bispecifičnih antigen-vezujućih molekula iz prikaza uključuju drugi antigen-vezujući domen koji specifično veže MUC16 koji sadrži HCDR1-HCDR2-HCDR3-LCDR1-LCDR2-LCDR3 domene, redom, sa aminokiselinskim sekvencama izabranim iz grupe koja se sastoji iz: SEQ ID NOs: 20-22-24-28-30-32.
[0081] U srodnom slučaju, prikaz uključuje anti-CD3/anti-MUC16 bispecifične antigen-vezujuće molekule gde drugi antigen-vezujući domen koji se specifično veže za MUC16 sadrži CDR domene teškog i lakog lanca koji se nalaze u sekvencama varijabilnih regiona teškog i lakog lanca (HCVR/LCVR) izabranih iz grupe koja se sastoji iz SEQ ID NOs: 18/26.
[0082] U jednom slučaju, prikaz obezbeđuje anti-CD3/anti-MUC16 bispecifično antitelo, koje sadrži anti-MUC16 vezujući krak koji sadrži težak lanac koji se sastoji iz aminokiselinske sekvence SEQ ID NO: 1959 i laki lanac koji se sastoji iz aminokiselinske sekvence SEQ ID NO: 1960, i anti-CD3 vezujući krak koji sadrži težak lanac koji se sastoji iz aminokiselinske sekvence SEQ ID NO: 1961 i laki lanac koji se sastoji iz aminokiselnske sekvence SEQ ID NO: 1960. U drugom slučaju, prikaz obezbeđuje anti-CD3/anti-MUC16 bispecifično antitelo, koje sadrži anti-MUC16 vezujući krak koji sadrži težak lanac koji se sastoji iz aminokiselinske sekvence SEQ ID NO: 1959 i laki lanac koji se sastoji iz aminokiselinske sekvence SEQ ID NO: 1960, i anti-CD3 vezujući krak koji sadrži težak lanac koji se sastoji iz aminokiselinske sekvence SEQ ID NO: 1962 i laki lanac koji se sastoji iz aminokiselinske sekvence SEQ ID NO: 1960.
[0083] U drugom aspektu, prikaz obezbeđuje bispecifični antigen-vezujući molekul koji sadrži prvi antigen-vezujući domen koji veže humani CD3 i drugi antigen-vezujući domen koji veže humani MUC16, pri čemu drugi antigen-vezujući domen je izveden iz antitela ili fragmenta koji veže antigen prema bilo kom od anti-MUC16 antitela iz prikaza. U daljem aspektu, prikaz obezbeđuje bispecifični antigen-vezujući molekul koji sadrži prvi antigen-vezujući domen koji specifično veže CD3, i drugi antigen-vezujući domen koji specifično veže humani MUC16.
[0084] Prikaz dalje obezbeđuje bispecifični antigen-vezujući molekul koji veže humane ćelije koje ekspimiraju humani CD3 i ćelije cinomolgus majmuna koje eksprimiraju CD3 cinomolgusa. U drugom aspektu, bispecifični antigen-vezujući molekul vezuje humane ćelije koje ekspimiraju humani MUC16.
[0085] U drugom aspektu prikaz obezbeđuje bispecifični antigen-vezujući molekul koji inhibira tumorksi rast u imunokompromitovanim miševima koji nose ksenografte humanog kancera jajnika. Prikaz dalje obezbeđuje bispecifični antigen-vezujući molekul koji suprimira tumorski rast uspostavljenih tumora u imunokompromitovanim miševima koji nose ksenografte humanog kancera jajnika.
[0086] U drugom aspektu prikaz obezbeđuje bispecifični antigen-vezujući molekul koji sadrži i) prvi antigen-vezujući domen koji se specifično veže za efektorsku ćeliju sa EC50vrednosti veće od oko 4 nM i, i ii) drugi antigen-vezujući domen koji se specifično veže za ciljnu ćeliju humanog tumora jajnika sa EC50vrednosti manjom od 3 nM, pri čemu navedena EC50vrednost vezivanja je izmerena u in vitro FACS testu vezivanja.
1
[0087] U jednom slučaju, bispecifični antigen-vezujući molekul može uključiti drugi antigen-vezujući domain koji se specifično veže za ciljnu ćeliju tumora jajnika sa EC50vrednosti manjom od oko 2 nM. U nekim slučajevima, prvi antigen-vezujući domen specifično vezuje svaki od humanog CD3 i CD3 cinomolgusa sa EC50vrednosti većoj od oko 40 nM, većoj od oko 100 nM, većoj od oko 200 nM, većoj od oko 300 nM, većoj od oko 400 nM, većoj od oko 500 nM, ili većoj od oko 1 µM. U nekim slučajevima, prvi antigen-vezujući domen specifično vezuje svaki od humanog CD3 i CD3 cinomolgusa sa slabom ili bez merljivog vezivanja ili afiniteta vezivanja.
[0088] U nekim slučajevima, antigen-vezujući molekul indukuje ubijanje tumorskih ćelija posredovano sa T ćelijama sa EC50vrednosti manjom od oko 31 pM, kao što je mereno u in vitro testu ubijanja tumorskih ćelija posredovanom sa T ćelijama, na primer, gde su ćelije tumora OVCAR3 ćelije.
[0089] U nekim primenama, prvi antigen-vezujući domen vezuje humani CD3 sa KDvrednosti većom od oko 11 nM, kao što je mereno u in vitro testu vezivanja površinskom plazmon rezonancom. U nekim slučajevima, prvi antigen-vezujućo domen veže se za svaki od humanog CD3 i CD3 cinomolgusa sa KDvrednosti većom od oko 15 nM, većom od oko 30 nM, većom od oko 60 nM, većom od oko 120 nM, većom od oko 300 nM, ili većom od oko 500 nM kao što je mereno u in vitro testu vezivanja površinskom plazmonskom rezonancijom.
[0090] U određenim slučajevima, anti-CD3 antitela iz prikaza, fragmenti koji vezuju antigen i njihova bispecifična antitela su dobijena zamenom matičnih aminokiselinskih ostataka na postupan način na osnovu razlika između germinativne sekvence i sekvence matičnog antitela.
[0091] U nekim slučajevima, prikaz obezbeđuje bispecifični antigen-vezujući molekul, pri čemu drugi antigenvezujući domen je u kompeticiji za vezivanje za humani MUC16 sa referentnim antigenvezujućim proteinom koji sadrži tri regiona koji određuju komplementarnost teškog lanca(A2-HCDR1, A2-HCDR2 i A2-HCDR3) i tri regiona koji određuju komplementarnost lakog lanca (A2-LCDR1, A2-LCDR2 and A2-LCDR3), pri čemu A2-HCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 20; A2-HCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 22; A2-HCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 24; A2-LCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 28; A2- LCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 30; i A2-LCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:32. U nekim slučajevima, prikaz obezbeđuje bispecifični antigen-vezujući molekul, pri čemu drugi antigen-vezujući domen je u kompeticiji za vezivanje za humani MUC16 sa referentnim antigen-vezujućim proteinom koji sadrži varijabilni region teškog lanca (HCVR) koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 18, i varijabilni region lakog lanca (LCVR) koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 26.
[0092] U nekim slučajevima, prikaz obezbeđuje bispecifični antigen-vezujući molekul, pri čemu prvi antigenvezujući domen je u kompeticiji za vezivanje za humani CD3 sa antigen-vezujućim proteinom koji sadrži tri regiona koji određuju komplementarnost teškog lanca (A1-HCDR1, A1-HCDR2 i A1-HCDR3) i tri regiona koji određuju komplementarnost lakog lanca (A1-LCDR1, A1-LCDR2 i A1-LCDR3), A1-HCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu izabranu iz grupe koja se sastoji iz SEQ ID NOs: 1732, 1764, 1780, 1788, i 1868; A1-HCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu izabranu iz grupe koja se sastoji iz SEQ ID NOs: 1734, 1766, 1782, 1790, i 1870; A1-HCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu izabranu iz grupe koja se sastoji iz SEQ ID NOs: 1736, 1768, 1784, 1792, i 1872; A1-LCDR1 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 28; A1-LCDR2 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 30; i A1-LCDR3 sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 32. U nekim slučajevima, prikaz obezbeđuje bispecifični antigenvezujući molekul , pri čemu prvi domen za vezivanje antigena je u kompeticiji za vezivanje za humani CD3 sa referentnim antigen-vezujućim proteinom koji sadrži varijabilni region teškog lanca (HCVR) koij sadrži aminokiselinsku sekvencu izabranu iz grupe koja se sastoji iz SEQ ID NOs: 1730, 1762, 1778, 1786, i 1866, i varijabilni region lakog lanca (LCVR) koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:26.
1
[0093] U nekim slučajevima, prikaz obezbeđuje bispecifični antigen-vezujući molekul, pri čemu prvi domen koji veže antigen je u kompeticiji sa vezivanjem za humani CD3 sa referentnim antigenvezujućim proteinom koji sadrži varijabilni region teškog lanca (HCVR) koji se sastoji iz aminokiselinske sekvence izabrane iz grupe koja se sastoji iz SEQ ID NOs: 1730, 1762, 1778, 1786, i 1866, i varijabilni region lakog lanca (LCVR) koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:26; i gde drugi antigenvezujući domen je u kompeticiji za vezivanje za humani MUC16 sa referentnim antigen vezujućim proteinom koji sadrži varijabilni region teškog lanca (HCVR) koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO:18, i varijabilni region lakog lanca (LCVR) koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 26.
[0094] U jednom aspektu, prikaz obezbeđuje farmaceutsku kompoziciju koja sadrži anti-MUC16 antigen-vezujući molekul ili anti-MUC16/anti-CD3 bispecifični antigen-vezujući molekul i farmaceutski prihvatljiv nosač ili razblaživač. Prikaz dalje obezbeđuje postupak za lečenje kancera kod subjekta, postupak obuhvata davanje subjektu farmaceutske kompozicije koja sadrži anti-MUC16 antigenvezujući molekul ili anti-MUC16/anti-CD3 bispecifični antigen-vezujući molekul i farmaceutski prihvatljiv nosač ili razblaživač. U nekim slučajevima, kancer je izabran iz grupe koja se sastoji iz kancera uključujući kancer jajnika, kancer dojke, kancer pankreasa, nemikrocelularni kancer pluća, intrahepatični holangiokarcinom-tip formiranja mase, adenokarcinom grlića materice, i adenokarcinom želudca. U nekim slučajevima, kancer je kancer jajnika. Međutim, postupci lečenja nisu deo navedenog pronalaska.
[0095] U drugom aspektu, predmetni pronalazak obezbeđuje molekule nukleinskih kiselina koji kodiraju bilo koji od HCVR, LCVR ili sekvence CDR anti-CD3/anti-MUC16 bispecifičnih antigen-vezujućih molekula koji su ovde prikazani, uključujući molekule nukleinskih kiselina koji sadrže polinukleotidne sekvence kao što su ovde predstavljene u Tabelama 2, 17, 20, 21, 23, i 25, kao i molekule nukleinskih kiselina koji sadrže dve ili više od polinukleotidnih sekvenci kao što su predstavljene u Tabelama 2, 17, 20, 21, 23, u 25 u bilo kojoj funkcionalnoj kombinaciji ili njihovom uređenju. Rekombinantni ekspresioni vektori koji nose nukleinske kiseline iz prikaza, i ćelije domaćina u koje su takvi vektori uvedeni, su takođe obuhvaćene pronalaskom, kao što su postupci za proizvodnju antitela kultivacijom ćelija domaćina pod uslovima koji omogućavaju proizvodnju antitela, i obnavljanje proizvedenih antitela. Međutim, nukleinske kiseline, vektori, ćelije domaćina i postupci za proizvodnju antitela nisu deo navedenog pronalaska.
[0096] Predmetni pronalazak uključuje anti-CD3/anti-MUC16 bispecifične antigen-vezujuće molekule pri čemu bilo koji od prethodno pomenutih antigen-vezujućih domena koji specifično vežu CD3 su kombinovani, spojeni ili na drugi način povezani sa bilo kojim od prethodno pomenutih antigenvezujućih domena koji specifično vežu MUC16 da bi se obrazovao bispecifični antigen-vezujući molekul koji veže CD3 i MUC16.
[0097] Predmetni pronalazak uključuje anti-CD3/anti-MUC16 bispecifične antigen-vezujuće molekule sa modifikovanim obrascem glikozilacije. U nekim prijavama, modifikacija da bi se uklonila nepoželjna mesta glikozilacije mogu biti korisna, ili antitelo kome nedostaje fukozni ostatak koji se nalazi na oligosaharidnom lancu, na primer, da bi se povećala funkcija ćelijske citotoksičnosti koja zavisi od antitela (ADCC) (videti Shield et al. (2002) JBC 277:26733). U drugim prijavama, modifikacija galaktozilacijom može se napraviti da bi se modifikovala citotoksičnost koja zavisi od komplementa (CDC).
[0098] U drugom aspektu, prikaz obezbeđuje farmaceutsku kompoziciju koja sadrži anti-CD3/anti-MUC16 bispecifični antigen-vezujući molekul kao što je ovde prikazan i farmaceutski prihvatljiv nosač. U srodnom aspektu, prikaz otkriva kompoziciju koja je kombinacija anti-CD3/anti-MUC16 bispecifičnog antigen-vezujućeg molekula i drugog terapeutskog sredstva. U jednom slučaju, drugo
1
terapeutsko sredstvo je bilo koje sredstvo koje se povoljno kombinuje sa anti-CD3/anti-MUC16 bispecifičnim antigen-vezujućim molekulom. Primeri sredstava koja se mogu povoljno kombinovati sa anti-CD3/anti-MUC16 bispecifičnim antigen-vezujućim molekulom ovde su detaljno razmotreni na drugom mestu.
[0099] U još drugom aspektu, prikaz obezbeđuje terapeutske postupke za ciljanje/ubijanje tumorskih ćelija koje eksprimiraju MUC16 upotrebom anti-CD3/anti-MUC16 bispecifičnog antigen-vezujućeg molekula iz pronalaska, pri čemu terapeutski postupci obuhvataju davanje terapeutski efikasne količine farmaceutske kompozicije koja sadrži anti-CD3/anti-MUC16 bispecifični antigen-vezujući molekul iz prikaza subjektu kome je potrebno. Terapeutski postupci nisu deo navedenog pronalaska.
[0100] Predmetni prikaz takođe uključuje upotrebu anti-CD3/anti-MUC16 bispecifičnog antigenvezujućeg molekula iz prikaza u pravljenju leka za lečenje bolesti ili poremećaja u vezi sa ili uzrokovan sa ćelijama koje eksprimiraju MUC16.
[0101] U drugom aspektu, predmetni prikaz obezbeđuje postupak za detekciju MUC16 u biološkom uzorku, koji obuhvata: dobijanje biološkog uzorka iz subjekta, i detekcije da li je MUC16 prisutan u biološkom uzorku dovođenjem u kontakt biološkog uzorka sa anti-MUC16 antitelom ili njegovim fragmentom koji se veže za antigen i detekcije vezivanja između MUC16 i anti-MUC16 antitela ili fragmenta koji se veže za antigen. U nekim slučajevima, biološki uzorak je tkivo ili uzorak tečnosti odabran iz plazme, seruma, ascita, jajnika, materice, cerviksa, jetre, bešike, pankreasa, stomaka, tankog ili debelog creva, žučne kese, dojke, pluća, bubrega, pljuvačne žlezde, i suznih žlezda, ili bilo kojeg njihovog epiteloidnog maligniteta. U nekim slučajevima, antitelo ili njegov fragment koji veže antigen vezuje humani MUC16 unutar jednog ili više od SEA domena proksimalnih membrani humanog MUC16 koji odgovara ostacima 13791-14451 SEQ ID NO: 1899. U nekim slučajevima, antitelo ili njegov fragment koji veže antigen vezuje humani MUC16 unutar ostataka 13810-14451 SEQ ID NO: 1899. U nekim slučajevima, antitelo ili njegov fragment koji veže antigen vezuje se za bilo koji od više SEA1, SEA2, SEA3, SEA4, SEA5, SEA6, SEA7, SEA8, SEA9, SEA10, SEA11, SEA12, SEA13, SEA14, SEA15 ili SEA16 humanog MUC16. Međutim, postupak za detekciju MUC16 u biološkom uzorku u skladu sa pronalaskom koristi antitelo iz pronalaska, kao što je definisano u zahtevima.
[0102] U drugom aspektu, prikaz obezbeđuje postupak za detekciju MUC16 kod pacijenta, koji obuhvata: dobijanje uzorka tkiva iz pacijenta; i detekcije da li je MUC16 prisutan u uzorku tkiva dovođenjem u kontakt uzorka tkva sa anti-MUC16 antitelom i detekcije vezivanja između MUC16 i anti-MUC16 antitela. U nekim slučajevima, postupak dalje sadrži dijagnostikovanje kancera kod pacijenta kada je u uzorku tkiva detektovan MUC16. U jednom slučaju, uzorak tkiva je tkivo jajnika. U nekim slučajevima, anti-MUC16 antitelo je specifično za epitop unutar ostataka 12783-13467 SEQ ID NO: 1899. U jednom slučaju, anti-MUC16 antitelo sadrži CDR-e para HCVR/LCVR koji sadrži aminokiselinska sekvenca SEQ ID NO: 202/210. U nekim slučajevima, anti-MUC16 antitelo je specifično za epitop unutar ostataka 13810-14451 SEQ ID NO: 1899. U jednom slučaju, anti-MUC16 antitelo sadrži CDR-e para sekvenci aminokiselina HCVR/LCVR izabranu iz grupe koja se sastoji iz SEQ ID NO: 250/1936, 258/266, 314/322 i 1944/1952. Postupci koji sadrže dobijanje uzorka iz pacijenta nisu deo navedenog pronalaska.
2
[0103] U drugom aspektu, prikaz obezbeđuje postupak za detekciju MUC16 kod pacijenta, koji obuhvata: dobijanje uzorka plazme iz pacijenta; i detekciju da li se MUC16 nalazi u uzorku plazme dovođenjem u kontakt uzorka plazme sa anti-MUC16 antitelom koje sadrži CDRs HCVR/LCVR para koji sadrži sekvence aminokiselina SEQ ID NO: 202/210, i detekciju vezivanja između MUC16 i anti-MUC16 antitela. U nekim slučajevima, postupak dalje sadrži postavljanje dijagnoze pacijentu sa kancerom kada je detektovano prisustvo MUC16 u uzorku plazme. U nekim slučajevima, postupak dalje obuhvata davanje efikasne količine anti-CD3xMUC16 bispecifičnog antitela pacijentu kome je postavljena dijagnoza. U nekim slučajevima, postupak dalje obuhvata davanje efikasne količine ADC koji sadrži anti-MUC16 antitelo ili njegovog fragmenta koji veže antitelo i citotoksičnog sredstva pacijentu kome je postavljena dijagnoza. Postupci koji obuhvataju davanje pacijentu nisu deo navedenog pronalaska.
[0104] U drugom aspektu, prikaz obezbeđuje izolovano antitelo ili njegov fragment koji veže antigen koji veže MUC16, pri čemu antitelo ili fragment koji veže antigen sadrži CDRs od HCVR/LCVR para sekvenci aminokiselina izabranog iz grupe koja se sastoji iz SEQ ID NO: 202/210, 250/1936, 258/266, 314/322, 82/858, 98/170, i 1944/1952. U nekim slučajevima, antitelo ili. njegov fragment koji veže antigen sadrži HCDR1-HCDR2-HCDR3-LCDR1-LCDR2-LCDR3 domene, redom, izabrane iz grupe koja se sastoji iz SEQ ID NOs: 204-206-208-212-214-216; 252-254-256-1938-1940-1942; 260-262-264-268-270-272; 316-318-320-324-326-328; 84-86-88-1892-1894-1896; 100-102-104-172-174-176; i 1946-1948-1950-1954-1956-1958. U nekim slučajevima, antitelo ili fragment koji veže antigen sadrži HCVR/LCVR par sekvenci aminokiselina izabran iz grupe koja se sastoji iz 202/210, 250/1936, 258/266, 314/322, 82/858, 98/170, i 1944/1952.
[0105] Drugi slučajevi će biti očigledni iz pregleda detaljnog opisa koji sledi.
KRATAK OPIS NACRTA
[0106]
Slike 1, 2, i 3 ilustruju farmakokinetičke profile anti-MUC16 x CD3 bispecifičnih antitela u miševima divljeg tipa (Sl. 1), humanizovanim CD3 miševima (Sl. 2) ili humanizovanim MUC16 x CD3 miševima (SL.3).
Slika 4 pokazuje rezultate OVCAR-3 model ispitivanja 1 (Srednja radijancija [p/s/cm<2>/sr] u Danu 6). Sve grupe su imale slično opterećenje tumorom kao što je procenjeno sa BLI pre početka doziranja. Prikazani podaci su opterećenje tumorom kao što je procenjeno sa BLI u Danu 6 posle implantacije tumora. Statistički značaj je određen upotrebom nezavisnih neparametrijskih Mann-Whitney t-testova. Nije bilo značajne razlike u opterećenju tumorom između grupa.
Slika 5 pokazuje rezultate OVCAR-3 model ispitivanja 1 (Srednja radijancija [p/s/cm2<2>/sr] u Danu 20). BSMUC16/CD3-001 značajno smanjuje opterećenje tumorom u 0.1 i 0.5 mg/kg. NSG miševi koji su primili graft sa humanom T ćelijama su primili implant sa humanim OVCAR-3/Luc ćelijama. Tretman je započet 6 dana posle implantacije tumora. Miševi su tretirani u Danima 6, 10, 13, 16 i 21 sa 0.01, 0.1, ili 0.5 mg/kg BSMUC16/CD3-001 davanim IP ili su tretirani sa CD3-vezujućom kontrolom ili nevezujućom kontrolom (0.5 mg/kg IP). Prikazani podaci su opterećenje tumorom kao što je procenjeno sa BLI u Danu 20 posle implantacije tumorom. Statistički značaj je određen upotrebom nezavisnih neparametrijskih Mann-Whitney t-testova. Tretman sa BSMUC16/CD3-001 je upoređen sa nevezujućom kontrolom (** p < 0.01 za 0.5 mg/kg, # p < 0.05 za 0.1 mg/kg BSMUC16/CD3-001).
Slika 6 pokazuje rezulate OVCAR-3 modela ispitivanja 1 (Stepen promene u BLI-evidentnim tumorima između D6 i D20). BSMUC16/CD3-001 značajno smanjuje stepen promene u opterećenju tumorom na 0.01, 0.1, i 0.5 mg/kg. NSG miševi koji su primili graft sa humanim T ćelijama su primili implant sa humanim OVCAR-3/Luc ćelijama. Miševi koji su tretirani u Danima 6, 10, 13, 16 i 21 sa 0.01, 0.1 ili 0.5 mg/kg BSMUC16/CD3-001 davanim IP ili tretirani sa CD3-vezujućom kontrolom ili nevezujućom kontrolom (0.5 mg/kg IP). Prikazani podaci su opterećenje tumorom iz prvog merenja (uzeto pre početka tretmana) i u Danu 20 na kraju ispitivanja. Statistički značaj je određen upotrebom nezavisnih neparametrijskih Mann-Whitney t-testova. Tretman sa BSMUC16/CD3-001 je upoređen sa nevezujućom kontrolom (** p < 0.01 za 0.5 mg/kg, # p < 0.05 za 0.1 mg/kg, $ p < 0.05 za 0.01 mg/kg BSMUC16/CD3-001).
Slika 7 pokazuje rezultate OVCAR-3 model ispitivanja 2 (Srednja radijancija[p/s/cm2/sr] u Danu 4). Sve grupe su imale slično opterećenje tumorom kao što je procenjeno sa BLI pre nego što je počelo doziranje. Prikazani podaci su opterećenje tumorom kao što je procenjeno sa BLI u Danu 4 posle implantacije tumora. Statistički značaj je određen upotrebom nezavisnih neparametrijskih Mann-Whitney t-testova. Nije bilo značajne razlike u opterećenju tumorom u Danu 4 između grupa.
Slika 8 pokazuje rezultate OVCAR-3 model ispitivanja 2 (Srednja radijancija [p/s/cm2<2>/sr] u Danu 25). BSMUC16/CD3-005 značajno smanjuje opterećenje tumorom na 0.5, 1 i 5 mg/kg. NSG miševi koji su primili graft sa humanim T ćelijama su primili implant sa humanim OVCAR-3/Luc ćelijama. Tretman je započet 5 dana posle implantacije tumora. Miševi su tretirani u Danima 5, 8, 12, 15, 19, i 22 sa 0.1, 0.5, 1, ili 5 mg/kg REGN4019 davanim IV ili davanim CD3-vezujućom kontrolom ili nevezujućom kontrolom (5 mg/kg IV). Prikazani podaci su opterećenje tumorom kao što je procenjeno sa BLI u Danu 25 posle implantacije tumora. Statistički značaj je određen upotrebom nezavisnih neparametrijskih Mann-Whitney ttestova. Tretman sa BSMUC16/CD3-005 je upoređen sa nevezujućom kontrolom (** p < 0.01 za 5 mg/kg, ## p < 0.01 za 1 mg/kg, $$ p < 0.01 za 0.5 mg/kg BSMUC16/CD3-005).
Slika 9 pokazuje rezultate OVCAR-3 model ispitivanja 2 (Stepen promene u BLI-evidentnim tumorima između D4 i D25). BSMUC16/CD3-005 značajno smanjuje rast tumora na 0.5, 1 i 5 mg/kg. NSG miševi koji su primili graft sa humanim T ćelijama su primili implant sa humanim OVCAR-3/Luc ćelijama. Miševi su tretirani u Danima 5, 8, 12, 15, 19, i 22 sa 0.1, 0.5, 1, ili 5 mg/kg REGN4019 davano IV ili tretirani sa CD3-vezujućom kontrolom ili nevezujućom kontrolom (5 mg/kg IV). Prikazani podaci su stepen promene u opterećenju tumorom iz prvog merenja (uzeto dan pred početak tretmana) i u Danu 25, na kraju ispitivanja. Statistički značaj je određen upotrebom nezavisnih neparametrijskih Mann- Whitney t-testova. Tretman sa BSMUC16/CD3-005 v (** p < 0.01 za 5 mg/kg, ## p < 0.01 za 1 mg/kg, $$ p < 0.01 za 0.5 mg/kg REGN4019).
Slika 10 pokazuje rezultate ID8-VEGF/huMUC16 modela. Veličina tumora u Danu 47 posle implantaciju BSMUC16/CD3-001 značajno smanjuje rast tumora u singenom modelu kada tretman počine ili u danu implantacije ili 10 dana posle implantacije tumora. Miševi koji eksprimiraju humani CD3 umesto mišjeg CD3 i himerni MUC16 molekul su primili implant sa linijom tumora mišjeg jajnika koji eksprimira deo humanog MUC16. Miševima je davano BSMUC16/CD3-001 (100ug IP) u danu implantacije ili 10 dana posle implantacije ili im je davana CD3-vezujuća kontrola (100ug IP) u danu implantacije. Miševi su tretirani u Danima 0, 4, 7, 10, 13, 17, 20 ili 24 za grupe sa trenutnim tretmanom i u danima 10, 13, 17, 20 i 24 za grupe gde je doziranje započeto u D10. Prikazani podaci su zapremina tumora u Danu 47 posle implantacije. Statistički značaj je određen upotrebom nezavisnih neparametrijskih Mann-Whitney t-testova. Tretman sa BSMUC16/CD3-001 je upoređen sa CD3-vezujućom kontrolom (** p < 0.01 počev od D0, * p < 0.05 počev od D10).
Slike 11A-11C ilustruju rezultate protočno citometrijske analize (ili FACS) vezivanja odabranih bispecifičnih antitela za PEO-1, OVCAR3-Luc, Jurkat ćelije, i T ćelije cinomolgusa. Titraciona analiza je je izvedena ispitivanjem opsega serijskih razblaženja svakog antitela: ili MUC16xCD3 bispecifičnih antitela BSMUC16/CD3-001, BSMUC16/CD3-002, ili BSMUC16/CD3-003, ili prvog ili drugog izotipa kontrolnog antitela (koje nema ukrštenu reaktivnost CD3 ili MUC16).
Slike 12A i 12B prikazuju prikaze PEO-1 (Sl. 12A) ili OVCAR3-Luc (Sl. 12B) ubijanja ćelija u 48 h testu citotoksičnosti koji prati anti-MUC16xanti-CD3 tretman u prisustvu humanih PBMCs.
DETALJNI OPIS NACRTA
[0107] Tehnička informacija koja je predstavljena u nastavku može u nekim apektima ići izvan prikaza pronalaska, koja je definisana isključivo sa priloženim patentnim zahtevima. Dodatna tehnička informacija je obezbeđena da bi se aktuelni prikaz postavio u širi tehnički kontektu i da bi se ilustovala mogući srodni tehnički razvoji. Takva dodatna tehnička informacija koja ne spada u okvire priloženih zahteva, nije deo pronalaska.
[0108] Pre nego što je predmetni prikaz opisan, treba razumeti da prikaz nije ograničen na određene postupke i opisane eksperimentalne uslove, kao što se takvi postupci i uslovi mogu razlikovati. Takođe treba razumeti da terminologija koja je ovde korišćena je za svrhu opisivanja samo određenih aspekata, i nije namenjena da bude ograničavajuća, s obzirom na to da će obim predmetnog pronalaska biti ograničen samo navedenim patentnim zahtevima.
[0109] Osim ukoliko nije drugačije definisano, svi tehnički i naučni termini koji su ovde korišćeni imaju isto značenje kao što je biti jasno osobni koja je uobičajeno verzirana u stanje tehnike kojoj ovaj pronalazak pripada. Kao što je ovde korišćen, izraz "oko," kada se koristi u odnosu na određenu navedenu numeričku vrednost, znači da se ta vrednost može razlikovati od navedene vrednosti za ne više od 1%. Na primer, kao što je ovde korišćen, izraz "oko 100" uključuje 99 i 101 i sve vrednosti između (npr., 99.1, 99.2, 99.3, 99.4, itd.).
[0110] Iako mnogi postupci i materijali slični ili ekvivalentni sa onima koji su ovde opisani mogu da se koriste u praksi ili ispitivanju predmetnog pronalaska, sada su opisani poželjni postupci i materijali.
Definicija
[0111] Izraz "CD3," kao što je ovde korišćen, odnosi se na antigen koji je eksprimiran na T ćelijama kao deo multimolekulskog T ćelijskog receptora (TCR) i koji se sastoji iz homodimera ili heterodimera koji su obrazovani iz udruživanja dva ili više lanaca receptora: CD3-epsilon, CD3-delta, CD3-zeta, i CD3-gama. Humani CD3-epsilon sadrži aminokiselinsku sekvencu kao što je predstavljena u SEQ ID NO:1897; humani CD3-delta sadrži aminokiselinsku sekvencu kao što je predstavljena u SEQ ID NO:1898. Sve reference na proteine, polipeptide i ovde navedene fragmente proteina su ovde namenjene da se odnose na humanu verziju odgovarajućeg proteina, polipeptida ili fragmeta proteina osim ukoliko nije eksplicitno navedeno da su iz druge nehumane vrste. Prema tome, izraz "CD3" označava humani CD3 osim ukoliko nije naznačeno da je iz nehumane vrste, npr., "mišji CD3," "majmunski CD3," itd.
[0112] Kao što je ovde korišćen, "antitelo koje veže CD3" ili "anti-CD3 antitelo" uključuje antitela i njihove fragmente koji vežu antigen koji specifično prepoznaju pojedinačnu CD3 podjedinicu (npr., epsilon, delta, gama ili zeta), kao i antitela i njihove fragmente koji vežu antigen koja specifično prepoznaju dimerni kompleks od dve CD3 podjedinice (npr., gama/epsilon, delta/epsilon, i zeta/zeta CD3 dimere). Antitela i fragmenti koji vežu antigen iz predmetnog pronalaska mogu vezati rastvorljivi CD3 i/ili CD3 eksprimiran na ćelijskoj površini. Rastvorljivi CD3 uključuje prirodne CD3 proteine ka oi
2
rekombinantne varijante CD3 proteina kao što su, npr., monomerni i dimerni konstrukti CD3, kojima nedostaje transmembranski domen ili su na drugačiji način nepovezani sa membranom.
[0113] Kao što je ovde korišćen, izraz "CD3 eksprimiran na ćelijskoj površini" označava jedan ili više CD3 protein(a) koji je/su eksprimirani na površini ćelije in vitro ili in vivo, tako da je bar deo CD3 proteina izložen vanćelijskoj strani ćelijske membrane i dostupan je delu antitela koji veže antigen. "CD3 eksprimiran na ćelijskoj površini" uključuje CD3 proteine koji se nalaze u kontekstu funkcionalnog T ćelijskog receptora u membrani ćelije. Izraz "CD3 eksprimiran na ćelijskoj površini" uključuje CD3 protein eksprimiran kao deo homodimerа ili heterodimera na površini ćelije (npr., gama/epsilon, delta/epsilon, i zeta/zeta CD3 dimeri). Ekspresija, "CD3 eksprimiranog na ćelijskoj površini" takođe uključuje lanac CD3 (npr., CD3-epsilon, CD3-delta ili CD3-gama) koji je eskprimiran sam po sebi, bez drugih tipova CD3 lanca, na površini ćelije. "CD3 eksprimiran na ćelijskoj površini" može sadržati ili se sastojati iz CD3 proteina koji je eksprimiran na površini ćelije koja normalno eksprimira CD3 protein. Alternativno, "CD3 eksprimiran na ćelijskoj površini "može sadržati ili se sastojati iz CD3 proteina eksprimiranog na površini ćelije koja normalno ne eksprimira humani CD3 na svojoj površini ali je veštački modifikovana da na svojoj površini eksprimira CD3.
[0114] Izraz "MUC16," kao što je ovde korišćen, odnosi se na mucin 16. MUC16 je pojedinačni transmembranski domen visoko glikozilovani integralni membranski glikoprotein koji je visoko eksprimiran u kanceru jajnika. Sekvenca aminokiselina humanog MUC16 je predstavljena u SEQ ID NO:1899.
[0115] Kao što je ovde korišćen, "antitelo koje veže MUC16" ili "anti-MUC16 antitelo" uključuje antitela i njihove fragmente koji vežu antigen koji specifično prepoznaju MUC16.
[0116] Izraz "molekul koji veže antigen" uključuje antitela i fragmente antitela koji vežu antigen, uključujući, npr., bispecifična antitela.
[0117] Izraz "antitelo", kao što je ovde korišćen, označava bilo koji molekul koji veže antigen ili molekulski kompleks koji sadrži bar jedan region koji određuje komplementarnost (CDR) koji se specifično vezuje za ili interaguje sa određenim antigenom (npr., MUC16 ili CD3). Izraz "antitelo" uključuje molekule imunoglobulina koji sadrže četiri polipeptidna lanca, dva teška (H) lanca i dva laka (L) lanca međusobno povezana sa disulfidnim vezama, kao i njihovim multimerima (npr., IgM). Svaki težak lanac sadrži varijabilni region teškog lanca (ovde skraćen kao HCVR ili VH) i konstantni region teškog lanca. Konstantni region teškog lanca sadrži tri domena, CH1, CH2 i CH3. Svaki laki lanac sadrži varijabilni region lakog lanca (ovde skraćen kao LCVR ili VL) i konstantni region lakog lanca. Konstantni region lakog lanca sadrži jedan domen (CL1). VHi VLregioni mogu dalje biti podeljeni u regione hipervarijabilnosti, nazvane regioni za određivanje komplementarnosti (CDRs), koji su rasuti među regionima koji su konzervativniji, poznati kao regioni okvira (FR). Svaki VHi VLse sastoji iz tri CDR-a i četiri regiona okvira (FRs), uređenih od aminokraja prema karboksi-kraju u sledećem redu: FR1, CDR1, FR2, CDR2, FR3, CDR3, FR4. U različitim slučajevima iz prikaza, FRs iz anti-MUC16 antitela ili anti-CD3 antitela (ili njegovog dela koji veže antigen) mogu biti identični sa humanim zametnim sekvencama, ili mogu biti prirodno ili veštački modifikovani. Konsenzusna sekvenca aminokiselina može biti definisana na osnovu paralelne analize dva ili više CDRs.
[0118] Izraz "antitelo", Kao što je ovde korišćen, takođe uključuje antigen-vezujuće fragmente punih molekula antitela. Termini "antigen-vezujući deo" antitela, "antigen-vezujući fragment" antitela, i slično, kao što je ovde korišćen, uključuje bilo koji koji se nalazi u prirodi, koji se može enzimski dobiti, sintetički, ili genetički modifikovani polipeptid ili glikoprotein koji specifično vezuje antigen kako bi se formirao kompleks. Fragmenti antitela koji vežu antigen mogu se izvesti, npr., iz punih molekula antitela upotrebom bilo kojih pogodnih standardnih postupaka kao što je proteolitička digestija ili postupcima rekombinantnog genetičkog inženjerstva uključujući manipulaciju i ekspresiju DNK koja kodira varijabilne i po potrebi konstantne domene antitela. Takva DNK je poznata i/ili je odmah dostupna od, npr., komercijalnih izvora, biblioteka DNK (uključuju, npr., biblioteke fag-antitela), ili se mogu sintetisati. DNK se može sekvencirati i hemijski manipulisati ili upotrebom molekularno bioloških postupaka, na primer, da bi se uredio jedan ili više varijabilnih i/ili konstantnih domena u odgovarajuću konfiguraciju, ili da bi se uveli kodoni, kreirali cisteinski ostaci, modifikovale, dodale ili uklonile aminokiseline, itd.
[0119] Neograničavajući primeri antigen-vezujućih fragmenata uključuju: (i) Fab fragmente; (ii) F(ab’)2 fragmente; (iii) Fd fragmente; (iv) Fv fragmente; (v) jednolančane Fv (scFv) molekule; (vi) dAb fragmente; and (vii) minimalne jedinice za prepoznavanje koje se sastoje iz aminokiselinskih ostataka koji imitiraju hipervarijabilni region antitela (npr., izolovani region koji određuje komplementarnost (CDR) kao što je CDR3 peptid), ili ograničeni FR3-CDR3-FR4 peptid. Drugi modifikovani molekuli, kao što su antitela specifična za domen, antitela sa jednim domenom, antitela sa deletiranim domenom, himerna antitela, antitela sa graftom CDR-a, diatela, triatela, tetratela, minitela, nanotela (npr. monovalentna nanotela, bivalentna nanotela, itd.), mali modularni imunofarmaceutici (SMIPs), i varijabilni IgNAR domeni ajkula, su takođe obuhvaćeni izrazom "fragment koji veže antigen," kao što je ovde korišćen.
[0120] Fragment antitela koji veže antigen obično će sadržati bar jedan varijabilni domen. Varijabilni domen može biti bilo koje veličine ili sastava aminokiselina i generalno će sadržati bar jedan CDR koji je susedan sa ili je u okviru sa jednom ili više sekvenci okvira. U fragmentima koji vezuju antigen koji imaju domen VHpovezan sa domenom VL, VHi VLdomeni mogu se nalaziti relativno jedan u odnosu na drugi u bilo kom pogodnom uređenju. Na primer, varijabilni region može biti dimerni i sadržati VH-VH, VH-VLili VL-VLdimere. Alternativno, fragment antitela koji veže antiten može sadržati monomerni VHili VLdomen.
[0121] U određenim slučajevima, fragment antitela koji veže antigen može sadržati bar jedan varijabilni domen koji je kovalentno vezan za bar jedan konstantni domen. Neograničavajući, primeri konfiguracija varijabilnih i konstantnih domena koji se mogu pronaći u fragmentu antitela koji veže antigen iz predmetnog pronalska uključuje: (i) VH-CH1; (ii) VH-CH2; (iii) VH-CH3; (iv) VH-CH1-CH2; (v) VH-CH1-CH2-CH3; (vi) VH-CH2-CH3; (vii) VH-CL; (viii) VL-CH1; (ix) VL-CH2; (x) VL-CH3; (xi) VL-CH1-CH2; (xii) VL-CH1-CH2-CH3; (xiii) VL-CH2-CH3; i (xiv) VL-CL. U bilo kojoj konfiguraciji varijabilnih i konstantnih domena, uključujući bilo koje od primera gore navedenih konfiguracija, varijabilni i konstantni domeni mogu biti ili direktno spojeni jedan sa drgugim ili mogu biti spojeni sa punim ili parcijalnim zglobom ili regionom linkera. Region zgloba se može sastojati iz bar 2 (npr., 5, 10, 15, 20, 40, 60 ili više) aminokiselina koje dovode do fleksibilne ili polu-fleksibilne veze između susednih varijabilnih i/ili konstantnih domena u pojedinačnom polipeptidnom molekulu. Osim toga, fragment antitela koji veže antigen iz predmetnog pronalaska može sadržati homo-dimer ili hetero-dimer (ili drugi multimer) bilo koje od konfiguracija varijabilnih i konstantnih domena koje su gore navedene u nekovalentnoj vezi sa jednom drugom i/ili sa jednim ili više monomera domena VHili VL(npr., sa disulfidnom vezom(ama)).
[0122] Kako sa molekulima punih antitela, fragmenti koji vežu antigen mogu biti monospecifični ili multispecifični (npr., bispecifični). Multispecifični fragment antitela koji veže antigen obično će sadržati bar dva različita varijabilna domena, pri čemu je svaki varijabilni domen sposoban da se specifično veže za odvojeni antigen ili za različiti epitope na istom antigenu. Bilo koji format multispecifičnog antitela, uključujući primere formata bispecifičnih antitela koji su ovde prikazani, mogu biti prilagođeni za upotrebu u kontekstu fragmenta antitela koji veže antigen iz predmetnog pronalaska upotrebom rutinskih postupaka koji su dostupni iz oblasti tehnike.
2
[0123] Antitela iz predmetnog prikaza mogu funkcionisati preko citotoksičnosti koja je zavisna od komplementa (CDC) ili ćelijski posredovane citotoksičnosti koja zavisi od antitela (ADCC). "Citotoksičnost koja je zavisna od antitela" (CDC) odnosi se na lizu ćelija koje eksprimiraju antigen sa antitelom iz prikaza u prisustvu komplementa. "Ćelijski posredovana citotoksičnost koja zavisi od antitela " (ADCC) odnosi se na reakciju koja je posredovana ćelijama u kojoj nespecifične citotoksične ćelije koje eksprimiraju Fc receptore (FcRs) (npr., prirodne ćelije ubice (NK), neutrofili, i makrofagi) prepoznaju vezano antitelo na ciljnoj ćeliji i zatim dovode do lize ciljne ćelije. CDC i ADCC se mogu izmeriti korišćenjem testova koji su dobro poznati i dostupni u oblasti tehnike. (Videti, npr., U.S. Patent br.-e 5,500,362 i 5,821,337, i Clynes et al. (1998) Proc. Natl. Acad. Sci. (USA) 95:652-656). KOnstantni region antitela je važan u sposobnosti antitela da veže komplement i posreduje u citotoksičnosti koja je zavisna od ćelija. Prema tome, izotip antitela može biti odabran na osnovu toga da li je poželjno da antitelo posreduje u citotoksičnosti.
[0124] U određenim slučajevima iz prikaza, anti-MUC16 monospecifična antitela ili anti-MUC16/anti-CD3 bispecifična antitela iz prikaza su humana antitela. Izraz "humano antitelo", kao što je ovde korišćen, je namenjen da uključi antitela koja imaju varijabilne i konstantne regione koji su izvedeni iz humanih zametnih sekvenci imunoglobulina. Humana anitela iz prikaza mogu uključiti aminokiselinske ostatke koji nisu kodirani od strane humanih zametnih sekvenci imunnoglobulina (npr., mutacije koje su uvedene slučajnom ili mutagenezom koja je specifična za mesto in vitro ili somatskom mutacijom in vivo), na primer u CDRa i naročito CDR3. Međutim, izraz "humano antitelo", kao što je ovde korišćen, nije namenjen da uključi antitela u kojima su sekvence CDR sekvence izvedene iz zametnih drugih sisarskih vrsta, kao što je miš, koje su prenete graftom u humane sekvence regiona okvira.
[0125] Antitela iz prikaza mogu, u nekim slučajevima, biti rekombinantna humana antitela. Izraz "rekombinantno humano antitelo", kao što je ovde korišćen, je namenjen da uključi sva humana antitela koja su pripremljena, eksprimirana, kreirana ili izolovana rekominantnim načinima, kao što su antitela koja su eksprimirana upotrebom rekombinantnog ekspresionog vektora koji je transfektovan u ćeliju domaćina (opisano detaljnije ispod), antitela koja su izolovana iz rekombinantne, kombinatorne biblioteke humanih antitela (opisano detaljnije ispod), antitela koja su izolovana iz životinje (npr., miša) koji je transgeni za humane imunoglobulinske gene (videti npr., Taylor et al. (1992) Nucl. Acids Res. 20:6287-6295) ili antitela koja su pripremljena, eksprimirana, kreirana ili izolovana sa bilo kojim drugim načinima koji uključuju spajanje sekvenci gena humanih imunoglobulina sa drugim sekvencama DNK. Takva rekombinantna humana antitela imaju varijabilne i konstantne regione koji su izvedeni iz zametnih sekvenci humanih imunoglobulina. U određenim slučajevima, međutim, takva rekombinantna humana antitela su izložena in vitro mutagenezi (ili, kada je korišćena životinja transgena za sekvence humanog Ig, in vivo somatskom mutagenezom) i prema tome aminokiselinske sekvence VHi VLregiona rekombinantnih antitela su sekvence koje, dok su izvedene i srodne sa humanim zametnim sekvencama VHi VL, ne moraju prirodno postojati u zametnom repertoaru humanog antitela in vivo.
[0126] Human antitela mogu postojati u dva oblika koja povezana sa heterogenosti zgloba. U jednom obliku, molekul imunoglobulina sadrži stabili kontrukt četiri lanca od približno 150-160 kDa u kome su dimeri držani zajedno međulančanom disulfidnom vezom teškog lanca. U drugom obliku, dimeri nisu povezani preko međulančanih disulfidnih veza i molekul od oko 75-80 kDa je obrazovan koji se sastoji iz kovalentno kuplovanog lakog i teškog lanca (polovna-antitela). Ove oblike je bilo izuzetno teško odvojiti, čak i posle afinitetnog prečišćavanja.
[0127] Učestalost pojavljivanja drugog oblika u različitim inaktnim izotipovima IgG je zbog, ali nije ograničen na, strukturalne razlike koje su povezane sa regionom zgloba izotipa antitela. Jedna aminokiselinska supstitucija u region zgloba zgloba humanog IgG4 može značajno smanjiti
2
pojavljivanje drugog oblika (Angal et al. (1993) Molecular Immunology 30:105) do nivoa koji su obično uočeni korišćenjem zgloba humanog IgG1. Ovaj prikaz prikaz obuhvata antitela koja imaju jednu ili više mutacija u zglobu, CH2 ili CH3 regionu koja mogu biti poželjna, na primer, u proizvodnju, da bi se unapredio prinos željenog oblika antitela.
[0128] Antitela iz prikaza mogu biti izolovana antitela. "Izolovano antitelo," kao što je ovde korišćen, označava antitelo koje je identifikovano i razdvojeno i/ili obnovljeno iz bar jedne komponente njegovog prirodnog okruženja. Na primer, antitelo koje je razdvojeno ili uklonjeno iz bar jedne komponente organizma, ili iz tkiva ili ćelije u kojoj antitelo prirodno postoji ili je prirodno proizvedeno je, "izolovano antitelo" za svrhe predmetnog pronalaska. Izolovano antitelo takođe uključuje antitelo in situ u rekombinantnoj ćeliji. Izolovana antitela su antitela koja su izložena bar jednom koraku prečišćavanja ili izolacije. Prema određenim slučajevima, izolovano antitelo može biti u suštini oslobođeno od drugog ćelijskog materijala i/ili hemikalija. Samo izolovano antitelo ili njegov fragment koji se veže za antigen, kao što je definisano u patentnim zahtevima, je obuhvaćeno obimom antitela iz zahtevanog pronalaska.
[0129] Predmetni pronalazak takođe uključuje antitela sa jednim krakom koja vežu MUC16. Kao što je ovde korišćen, "antitelo sa jednim krakom" označava molekul koji veže antigen koji sadrži jedan težak lanac antitela i jedan laki lanac antitela. Antitela sa jednim krakom iz predmetnog pronalaska mogu sadržati bilo koju od HCVR/LCVR ili CDR sekvenci aminokiselina kao što je predstavljeno u Tabeli 1. Međutim, samo antitelo ili njegov fragment koji veže antigen koji sadrži regione koji određuju komplementarnost HCDR1, HCDR2, HCDR3, LCDR1, LCDR2 i LCDR3 koji sadrže sekvence aminokiselina prema SEQ ID NOs: 20, 22, 24, 28, 30, i 32, redom, kao što je definisano u patentnim zahtevima, je obuhvaćeno obimom antitela u zahtevanom pronalasku.
[0130] Anti-MUC16 ili anti-MUC16/anti-CD3 antitela koja su ovde prikazana mogu sadržati jednu ili više zamena aminokiselina, insercija i/ili delecija u region okvira i/ili regionima CDR varijabilnih regiona teškog i lakog lanca u poređenju sa odgovarajućim zametnim sekvencama iz kojih su antitela izvedena. Takve mutacije se mogu lako utvrditi poređenjem ovde prikazanih aminokiselinskih sekvenci sa zametnim sekvencama koje su dostupne od, na primer, javnosti dostupnih baza podataka sekvenci antitela. Predmetni pronalazak uključuje antitela, i njihove fragmente koji vežu antigen, koji se mogu izvesti iz bilo koje od ovde prikazanih sekvenci aminokiselina, gde jedna ili više aminokiselina u jednom ili više regiona okvira i/ili regiona CDR su mutirane do odgovarajućih ostatak(a) zametne sekvence iz koje je antitelo izvedeno, ili do odgovarajućih ostatak(a) druge humane zametne sekvence, ili u konzervativnu zamenu aminokiselina odgovarajućeg zametnog ostatak(a) (takve promene u sekvenci su ovde kolektivno nazvane "zametne mutacije"). Osoba koja je uobičajeno verzirana u stanje tehnije, počev od ovde opisanih sekvenci varijabilnog regiona teškog i lakog lanca, može jednostavno proizvesti brojna antitela i fragmente koji vežu antigen koji sadrže jednu ili više individualnih zametnih mutacija ili njihovih kombinacija. U određenim slučajevima, svaki od regiona okvira i/ili ostataka CDR unutar VH i/ili VL domena su mutirani nazad do ostataka koji je mogu naći u originalnoj zametnoj sekvenci iz koje je antitelo izvedeno. U drugim slučajevima, samo određeni ostaci su mutirani nazad do originalne zametne sekvence, npr., samo mutirani ostaci koji su pronađeni u prvih 8 aminokiselina FR1 ili u poslednjih 8 aminokiselina FR4, ili samo mutirani ostaci koji su pronađeni u CDR1, CDR2 ili CDR3. U drugim slučajevima, jedan ili više od regiona okvira i/ili CDR ostatak(a) su mutirani u odgovarajuće ostatak(tke) različite zametne sekvence (tj., zametna sekvenca koja se razlikuje od zametne sekvence iz koje je antitelo originalno izvedeno). Dalje, antitela iz predmetnog pronalaska mogu sadržati bilo koju kombinaciju dve ili više zametnih mutacija u regionu okvira i/ili regionima CDR, npr., gde su određeni individualni ostaci mutirani u odgovarajući ostatak određene zametne sekvence dok određeni drugi ostaci koji se razlikuju od originalne zametne sekvence su održavani ili su mutirani u
2
odgovarajući ostatak različite zametne sekvence. Jednom dobijena, antitela i fragmenti koji vežu antigen koji sadrže jednu ili više zametnih mutacija mogu se jednostavno isptitati za jednu ili više željenih okvira kao što su, unapređenu specifičnost vezivanja, povdećano vezivanje (npr., kao što je mereno sa titracijom ćelijskog vezivanja ili FACS vezivanjem) ili afinitetom vezivanja (npr., KD), unapređena ili poboljšana antagonistička ili agonistička biološka svojstva (kao što to može biti slučaj), smanjena imunogenost, itd. Antitela i fragmenti koji vežu antigen dobijeni na ovaj opšti način su obuhvaćeni predmetnim pronalaskom. Međutim, samo antitelo ili njegov fragment koji veže antigen koji sadrži regione koji određuju komplementarnost HCDR1, HCDR2, HCDR3, LCDR1, LCDR2 i LCDR3 koji sadrže sekvence aminokiselina SEQ ID NOs: 20, 22, 24, 28, 30, i 32, redom, kao što je definisano u patentnim zahtevima, je obuhvaćeno obimom antitela iz predmetnog pronalaska.
[0131] Predmetni pronalazak takođe uključuje anti-MUC16 ili anti-MUC16/anti-CD3 antitela koja obuhvataju varijante bilo kojih od HCVR, LCVR, i/ili CDR sekvenci aminokiselina koje su ovde opisane koje imaju jednu ili više konzervativnih supstitucija. Na primer, predmetni pronalazak uključuje anti-MUC16 ili anti-MUC16/anti-CD3 antitela koja imaju HCVR, LCVR, i/ili CDR sekvence aminokiselina sa, npr., 10 ili manje, 8 ili manje, 6 ili manje, 4 ili manje, itd. konzervativnih supstitucija aminokiselina u odnosu na bilo koju od HCVR, LCVR, i/ili CDR sekvenci aminokiselina kao što su predstavljene ovde u Tabeli 1 ili kao što su ovde opisane u Tabelama 16, 18, 19, 22, i 23.
[0132] Izraz "epitop" odnosi se na antigensku determinantu koja interaguje sa specifičnim mestom za vezivanje antigena u varijabilnom regionu molekula antitela koji je poznat pod imenom paratop. Pojedinačni antigen može imati više od jednog epitopa. Prema tome, različita antitela se mogu vezati za različite oblasti na antigenu i mogu imati različite biološke efekte. Epitopi mogu biti ili konformacioni ili linearni. Konformacioni epitop je proizveden prostornim suprostavljanjem aminokiselina iz različitih segmenata linearnog polipeptidnog lanca. Linearni epitop je onaj koji je proizveden susednim aminokiselinskim ostacima u polipeptidnom lancu. U određenom slučaju, epitop može uključiti ostatke saharida, fosforil grupa, ili sulfonil grupa na antigenu.
[0133] Izraz "suštinski identitet" ili "suštinski identično," kada se odnosi na nukleinsku kiselinu ili njen fragment, označava da, kada su optimalno poravnate sa odgovarajućim insercijama nukleotida ili delecijama sa drugom nukleinskom kiselinom (ili njenim komplementarnim lancem), postoji identitet u nukleotidnoj sekvenci od najmanje oko 95%, i poželjnije najmanje oko 96%, 97%, 98% ili 99% baza nukleotida, kao što je mereno upotrebom bilo kojeg poznatog algoritma za identitet sekvenci, kao što je FASTA, BLAST ili Gap, kao što je razmatrano ispod. Molekul nukleinske kiseline koji je suštinski identičan sa referentnim molekulom nukleinske kiseline može, u određenim slučajevima, kodirati polipeptid koji ima istu ili u suštini sličnu sekvencu aminokiseline kao polipeptid koji je kodiran od strane referentnog molekula nukleinske kiseline.
[0134] Kao što je primenjen na polipeptide, izraz "suštinska sličnost" ili "u suštini sličan" označava da dve peptidne sekvence, kada su optimalno poravnate, kao što je pomoću programa GAP ili BESTFIT upotrebom podrazumevanih gap težina, dele bar 95% identitet u sekvenci, još poželjnije bar 98% ili 99% identitet u sekvenci. Poželjno, položaji ostataka koji nisu identični se razlikuju za konzervativne supstitucije aminokiselina. "Konzervativna supstitucija aminokiselina" je ona gde je ostatak aminokiseline supstituisan sa drugim ostatkom aminokiseline koji ima bočni lanac (R grupu) sa sličnim hemijskim svojstvima (npr., šaržom ili naelektrisanjem). Generalno, konzervativna supstitucija aminokiselina neće u suštini izmeniti šaržu I funkcionalna svojstva proteina. U slučajevima u kojima se dve ili više sekvenci aminokiselna razlikuju jedna od druge sa konzervativnim supstitucijama, procenat identiteta u sekvenci ili stepen sličnosti može biti podešen naviše da bi se korigovala konzervativna priroda supstitucije. Sredstva za ovo prilagođavanje su dobro poznata stučnjacima iz oblasti tehnike. Videti, npr., Pearson (1994) Methods Mol. Biol. 24: 307-331, što je ovde obuvaćeno sekvencom.
2
Primeri grupa aminokiselina koje imaju bočne lance sa sličnim hemijskim osobinama uključuju (1) alifatične bočne lance: glicin, alanin, valin, leucin I izoleucin; (2) aliftične-hidroksilne bočne grupe: serin i treonin; (3) bočne lance koji sadrže amid: asparagin i glutamin; (4) aromatičn bočne lance: fenilalanin, tirozin, i triptofan; (5) bazne bočne lance: lizin, arginin, i histidin; (6) kisele bočne lance: aspartat i glutamat, i (7) bočni lanci koji sadrže sumpor su cistein i metionin. Poželjne konzervative grupe supstitucija aminokiselina su: valin-leucin-izoleucin, fenilalanin-tirozin, lizin-arginin, alanin-valin, glutamat-aspartat, i asparagin-glutamin. Alternativno, konzervativna zamena je bilo koja izmena koja ima pozitivnu vrednost u PAM250 log-matrici verovatnoće koja je prikazana u Gonnet et al. (1992) Science 256: 1443-1445, koja je ovde obuhvaćena referencom."Umereno konzervativna" zamena je bilo koja izmena koja ima nenegativnu vrednost u PAM250 log-matriksu verovatnoće.
[0135] Sličnost u sekvenci za polipeptide, koja je takođe naznačena kao identitet sekvence, obično je merena upotrebom softvera za analizu sekvence. Softver za analizu proteina poklapa slične sekvence upotrebom merenja sličnosti koje su dodeljene različitim supstitucijama, delecijama i drugim modifikacijama, uključujući konzervativne aminokiselinske supstucije. Na primer, GCG softver sadrži programe kao što su Gap i Bestfit koji se mogu koristiti sa podrazumevanim parametrima da bi se odredila homologija sekvenci ili identitet sekvenci između srodnih polipeptida, kao što su homologni polipeptidi iz različitih vrsta organizama ili između proteina divljeg tipa i njegovog muteina. Videti, npr., GCG Verzija 6.1. Polipeptidne sekvence se takođe mogu uporediti upotrebom FASTA upotrebom podrazumevanih ili preporučenih parametara, programa u GCG Verziji 6.1. FASTA (npr., FASTA2 i FASTA3) obezbeđuje poravnanja i procenat identičnosti u sekvenci u regionima sa najboljim poklapanjem između ispitivanih i pretraženih sekvenci (Pearson (2000) supra). Drugi poželjni algoritam kada se uporedi sekvenca iz prikaza sa bazom podataka koja sadrži veliki broj sekvenci iz različitih organizama je računaraski program BLAST, naročito BLASTP ili TBLASTN, upotrebom podrazumevanih parametara. Videti, npr., Altschul et al. (1990) J. Mol. Biol.215:403-410 i Altschul et al. (1997) Nucleic Acids Res.25:3389-402, svaka je ovde uključena referencom.
Zametne mutacije
[0136] Anti-CD3 antitela koja su ovde prikazana sadrže jednu ili više supstitucija aminokiselina, insercija i/ili delecija u regionu okvira i/ili regionima CDR varijabilnih domena teškog lanca u poređenju sa odgovarajućim zametnim sekvencama iz kojih su antitela izvedena.
[0137] Predmetni prikaz takođe uključuje antitela, i njihove fragmente koji vežu antigen, koji su izvedeni iz bilo koje od ovde prikaznih aminokiselinskih sekvenci, gde je jedna ili više aminokiselina u jednom ili više regiona okvira i/ili CDR regioni su mutirani u odgovarajuće ostatke(ak) zametne sekvence iz koje je antitelo izvedeno, ili do odgovarajućih ostataka druge humane zametne sekvence, ili u konzervativnu zamenu aminokiseline odgovarajućih zametnih ostataka (takve promene sekvence su ovde kolektivno nazvane "zametne mutacije"), i imaju slabo ili nemaju detektabilno vezivanje za CD3 antigen. Nekoliko takvih primera antitela koja prepoznaju CD3 su opisani u Tabelama 16, 18, 19, 22, i 23 ovde. Međutim, samo antitelo ili njegov fragment koji veže antigen kao što je definisan u zahtevima, i koji se veže za humani MUC 16 (SEQ ID NO: 1899) je obuhvaćen obimom antitela navedenog pronalaska.
[0138] Dalje, antitela iz predmetnog prikaza mogu sadržati bilo koju kombinaciju dve ili više zametnih mutacija u regionu okvira i/ili CDR regionima, npr., gde su određeni individualni ostaci mutirani u odgovarajući ostatak određene zametne sekvence dok određeni drugi ostaci koji se razlikuju od originalne zametne sekvence su održavani ili su mutirani u odgovarajući ostatak različite zametne sekvence. Jednom dobijena, antitela i fragmenti koji vežu antigen koji sadrže jednu ili više zametnih mutacija mogu se ispitati za jedno ili više željenih svojstava kao što su, unapređena specifičnost
2
vezivanja, slabo ili smanjeno vezivanje ili afinitet vezivanja, unapređena ili pojačana farmakokinetička svojstva, smanjena imunogenost, itd. Antitela i fragmenti koji vežu antigen koji su dobijeni pomoću ovog opšteg načina s obzirom na smernice predmetnog prikaza su obuhvaćeni predmetnim prikazom
[0139] Predmetni prikaz uključuje anti-CD3 antitela koja sadrže varijante bilo kojih os HCVR, LCVR, i/ili CDR sekvenci aminokiselina koje su ovde prikazane koje imaju jednu ili više konzervativnih supstitucija. Na primer, predmetni prikaz uključuje anti-CD3 antitela koja imaju HCVR, LCVR, i/ili CDR sekvence aminokiselina sa, npr., 10 ili manje, 8 ili manje, 6 ili manje, 4 ili manje, itd. konzervativnih supstitucija aminokiselina u odnosu na bilo koju od HCVR, LCVR, i/ili CDR sekvenci aminokiselina koje su predstavljene ovde u Tabelama 16, 18, 19, 22, i 23. Antitela i bispecifični antigen-vezujući molekuli iz predmetnog prikaza sadrže jednu ili više aminokiselinskih supstitucija, insercija i/ili delecija u regionu okvira i/ili CDR regionima varijabilnih domena teškog i lakog lanca u poređenju sa odgovarajućim zametnim sekvencama iz kojih su izvedeni individualni domeni koji vežu antigen, dok se održavaju ili unapređuju željeno slabo do bez detektabilnog vezivanja za CD3 antigen. "Konzervativna supstitucija aminokiselina" je ona u kojoj je aminokiselinski ostatak supstituisan sa drugim aminokiselinskim ostatkom koji ima bočni lanac (R grupu) sa sličnim hemijskim osobinama (npr., šaržom ili hidrofobnosto). Generalno, konzervativna supstitucija aminokiselina neće u suštini izmeniti funkcionalna svojstva proteina, tj. aminokiselinska supstitucija održava ili unapređuje željeno slabo do bez detektabilnog vezivanja ili afinitet vezivanja u slučaju anti-CD3 vezujućih molekula. Primeri grupa aminokiselina koje imaju bočne lance sa sličnim hemijskim svojstvima uključuju (1) alifatične bočne lance: glicin, alanin, valin, leucin i izoleucin; (2) alifatične-hidroksilne bočne lance: serin i treonin; (3) bočne lance koji sadrže amid: asparagin i glutamin; (4) aromatične bočne lance: fenilalanin, tirozin, i triptofan; (5) bazne bočne lance: lizin, arginin, i histidin; (6) kisele bočne lance: aspartat i glutamat, i (7) bočne lance koji sadrže sumpor su cistein i metionin. Poželjne konzervativne aminokiselinske supstitucione grupe su: valin-leucin-izoleucin, fenilalanintirozin, lizin-arginin, alanin-valin, glutamataspartat, i asparagin-glutamin. Alternativno, konzervativna zamena je bilo koja promena koja ima pozitivnu vrednost u PAM250 log-matrici verovatnoće koja je prikazana u Gonnet et al. (1992) Science 256: 1443-1445. "Umereno konzervativna" zamena je bilo koja izmena koja ima nenegativnu vrednost u PAM250 log-matrici verovatnoće.
[0140] Predmetni prikaz takođe uključuje molekule koji vežu antigen koji sadrži domen koji veže antigen sa HCVR i/ili CDR sekvencom aminokiselina koja je u suštini identična sa bilo kojom od HCVR i/ili CDR sekvenci aminokiselina koje su ovde prikazane, dok se održava ili unapređuje željeni slabi afinitet za CD3 antigen. Izraz "u suštini identičan" ili "suštinski identičan," kada se odnosi na aminokiselinsku sekvencu označava da su dve sekvence aminokiselina, kada se optimalno poravnaju, kao što je upotrebom progama GAP ili BESTFIT upotrebom podrazumevanih “gap” težina, dele bar 95% identitet u sekvenci, još poželjnije bar 98% ili 99% identitet u sekvenci. Poželjno, položaji ostataka koji nisu identični razlikuju se u konzervativnim aminokiselinskim supstitucijama. U slučajevima u kojima se dve ili više aminokiselinskih sekvenci razlikuju jedna od druge u konzervativnim supstitucijama, procenat identiteta u sekvenci ili stepen sličnosti može biti podešen naviše da bi se korigovala konzervativna priroda supstitucije. Sredstva kojima se dobijaju ova podešavanja su dobro poznata stručnjacima iz oblasti tehnike. Videti, npr., Pearson (1994) Methods Mol. Biol.24: 307-331.
[0141] Sličnost u sekvenci za polipeptide, koja je takođe naznačena kao identitet sekvence, obično je merena upotrebom softvera za analizu sekvence. Softver za analizu proteina poklapa slične sekvence upotrebom merenja sličnosti dodeljenih različitim zamenama, delecijama i drugim modifikacijama, uključujći konzervativne aminokiselinske zamene. Na primer, GCG softver sadrži programe kao što su “Gap” i “Bestfit” koji se mogu upotrebiti sa podešenim parametrima da bi se odredila homologija sekvenci ili identitet u sekvenci između blisko povezavnih polipeptida, kao što su homologni polipeptidi iz različitih vrsta organizama ili između divljeg tipa proteina i njegovog muteina. Videti, npr., GCG Verzija 6.1. Polipeptidne sekvence se takođe mogu uporediti upotrebom FASTA upotrebom podešenih parametara ili preporučenih parametara, programa u GCG Verziji 6.1. FASTA (npr., FASTA2 i FASTA3) obezbeđuje poravnanja i procenat u identičnosti u sekvenci regiona najboljeg preklapanja između ispitivane i sekvenci pretraživanja (Pearson (2000) supra). Drugi poželjan algoritam kada se poredi sekvenca iz prikaza sa bazom podataka koja sadrži veliki broj sekvenci iz različitih organizama je računarski program BLAST, posebno BLASTP ili TBLASTN, upotrebom podešenih parametara. Videti, npr., Altschul et al. (1990) J. Mol. Biol.215:403-410 i Altschul et al. (1997) Nucleic Acids Res.25:3389-402.
[0142] Jednom dobijeni, domeni koji vežu antiten koji sadrže jednu ili više zametnih mutacija su ispitani za smanjeno vezivanje ili afinitet vezivanja korišćenjem jednog ili više in vitro testova. Iako antitela koja prepoznaju određeni antigen su obično ispitana za njihovu svrhu testiranjem za visoko (tj. jako) vezivanje ili afinitet vezivanja za antigen, antitela iz predmetnog prikaza pokazuju slabo vezivanja ili nema detektabilnog vezivanja. Bispecifični antigen-vezujući molekuli koji sadrže jedan ili više domena koji vežu antigen koji su dobijeni na ovaj opšti način takođe su obuhvaćeni predmetnim prikazom i pronađeno je da su od prednosti za terapije protiv tumora koje su vođene aviditetom.
[0143] Neočekivani benefiti, na primer, unapređena farmakokinetička svojstva i niska toksičnost za pacijenta mogu se realizovati iz ovde opisanih postupaka.
Svojstva vezivanja antitela
[0144] Kao što je ovde korišćen, izraz "vezivanje" u kontekstu vezivanja antitela, imunoglobulina, fragmenta koji veže antitelo, ili proteina koji sadrži Fc za ili, npr., prethodno određeni antigen, kao što je protein na ćelijskoj površini ili njegov fragment, obično se odnosi na interakciju ili povezivanje između minimum dva entiteta ili molekularnih struktura, kao što je interakcija antitela sa antigenom.
[0145] Na primer, afinitet vezivanja obično odgovara vrednosti KDod oko 10<-7>M ili manjoj, kao što je oko 10<-8>M ili manjoj, kao što je oko 10<-9>M ili manjoj kao što je određeno sa, na primer, tehnologijom površinske plazmonske rezonancije (SPR) u BIAcore 3000 instrumentu upotrebom antigena kao liganda i antitela, Ig, vezujući fragment antitela, ili protein koji sadrži Fc kao analit (ili antiligand). Strategije vezivanja koje su zasnovane na ćelijama, kao što su testovi vezivanja sortiranih fluorescento aktiviranih ćelija (FACS), takođe su rutinski korišćeni, i FACS podaci se dobro podudaraju sa drugim postupcima kao što je kompetitivno vezivanje radioliganda i SPR (Benedict, CA, J Immunol Methods.
1997, 201(2):223-31; Geuijen, CA, et al. J Immunol Methods.2005, 302(1-2):68-77).
[0146] Prema tome, antitelo ili antigen-vezujući protein iz prikaza veže se za prethodno određeni antigen ili molekul na ćelijskoj površini (receptor) sa afinitetom koji odgovara vrednosti KDkoja je bar deset puta niža u odnosu na njegov afinitet za vezivanje za nespecifični antigen (npr., BSA, kazein). U skladu sa predmetnim prikazom, afinitet antitela koji odgovara vrednosti KDkoji je jednak sa ili je deset puta niži u odnosu na nespecifični antigen može se razmatrati nedetektabilnim vezivanjem, međutim takvo antitelo može biti upareno sa drugim vezujućim krakom antitela za proizvodnju bispecifičnog antitela iz prikaza.
[0147] Izraz "KD" (M) odnosi se na konstantu ravnoteže disocijacije određene interakcije antiteloantigen, ili konstantu ravnoteže disocijacije antitela ili vezujućeg fragmenta antitela koji se veže za antigen. Postoji inverzna veza između KDi afiniteta vezivnja, prema tome što je KDvrednost manja, veći, tj., jači je afinitet. Prema tome, termini "veći afinitet" ili "jači afinitet" odnose se na veću sposobnost obrazovanja interakcije i prema tome manju KDvrednost, i obrnuto termini "niži afinitet" ili "slabiji afinitet" odnose se na nižu sposobnost da se obrazuje interakcije is toga veću KDvrednost. U
1
određenim slučajevima, veći afinitet vezivanja (ili KD) određenog molekula (npr. antitela) sa njegovim interaktivnim partnerskim molekulom (npr. antigen X) u poređenju sa afinitetom vezivanja molekula (npr. antitela) sa drugim interaktivnim partnerskim molekulom (npr. antigen Y) može se izraziti kao odnos vezivanja koji je određen deljenjem veće vrednosti KD(niži, ili slabiji, afinitet) sa manjom KD(veći, ili jači, afinitet), na primer eksprimiran kao 5-puta ili 10-puta veći afinitet vezivanja, kao što to može biti slučaj.
[0148] Izraz "kd" (sec -1 ili 1/s) odnosi se na konstantu brzine disocijacije određene interakcije antiteloantigen, ili konstantu brzine disocijacije antitelа ili vezujući fragment antitela. Pomenuta vrednost je takođe naznačena kao koff vrednost.
[0149] Izraz "ka" (M-1 x sec-1 ili 1/M) odnosi se na konstantu brzine vezivanja određene interakcije antitelo-antigen, ili konstantu brzine vezivanja antitela ili vezujući fragment antitela.
[0150] Izraz "KA" (M-1 ili 1/M) odnosi se na konstantu ravnoteže vezivanja određene interakcije antitelo-antigen, ili konstantu ravnoteže vezivanja antitela ili vezujućeg fragmenta antitela. Konstanta ravnoteže vezivanja je dobijena deljenjem kasa kd.
[0151] Izraz "EC50" ili "EC50" odnosi se na polovinu maksimalne efikasne koncentrаcije, koji uključuje koncentraciju antitela koja indukuje odgovor na pola puta između osnovne vrednosti i maksimuma nakon definisanog vremena izlaganja. EC50u suštini predstavlja koncentraciju antitela gde se primećuje 50% njegovog maksimalnog efekta. U određenim slučajevima, EC50vrednost je jednaka koncentraciji antitela iz prikaza koja daje polovinu-maksimalne vrednosti vezivanje za ćelije koje eksprimiraju CD3 ili antigena koji je povezan sa tumorom, kao što je određeno sa npr. FACS testom vezivanja. Prema tome, smanjeno ili oslabljeno vezivanje je uočeno sa povećanom EC50, ili polovina maksimalne efektivne vrednosti koncentracije.
[0152] U jednom slučaju, smanjeno vezivanje se može definisati kao povećana EC50koncentracija antitela koja omogućava vezivanje za polovinu maksimalne količine ciljnih ćelija.
[0153] U drugom slučaju, vrednost EC50predstavlja koncentraciju antitela iz prikaza koja pokreće polovinu-maksimalnog iscrpljivanja ciljnih ćelija sa citotoksičnom aktivnosti T ćelija. Prema tome, povećana citotoksična aktivnost (npr. ubijanje tumorskih ćelija posredovano sa T ćelijama) je uočeno sa smanjenom EC50, ili vrednosti polovine maksimalne efikasne koncentracije.
Bispecifični antigen-vezujući molekuli
[0154] Antitela iz predmetnog pronalaska mogu biti monospecifična, bi-specifična, ili multispecifična. Multispecifična antitela mogu biti specifična za različite epitope jednog ciljnog polipeptida ili mogu sadržati antigen-vezujuće domene koji su specifični za više od jednog ciljnog polipeptida. Videti, npr., Tutt et al., 1991, J. Immunol. 147:60-69; Kufer et al., 2004, Trends Biotechnol. 22:238-244. Anti-MUC16 monospecifična antitela ili anti-MUC16/anti-CD3 bispecifična antitela iz predmetnog pronalaska mogu biti povezani sa ili istovremeno eksprimirani sa drugim funkcionalnim molekulom, npr., drugim peptidome ili proteinom. Na primer, antitelo ili njegov fragment može funkiconalno u vezi (npr., hemijskim kuplovanjem, genetičkom fuzijom, nekovalentnim spajanjem ili drugačije) za jedan ili više drugih molekulskih entiteta, kao što je drugo antitelo ili fragment antitela da bi se proizvelo bi-specifično ili multispecifično antitelo sa drugom ili dodatnom specifičnosti vezivanja.
[0155] Upotreba izraza "anti-CD3 antitelo" ili "anti-MUC16 antitelo" ovde je namenjen da uključi oba monospecifično anti-CD3 ili anti-MUC16 antitela kao bispecifična antitela koja sadrže CD3-vezujući krak i MUC16-vezujući krak. Prema tome, predmetni pronalazak uključuje bispecifična antitela u kojima jedan krak imunoglobulina veže humani CD3, i drugi krak imunoglobulina je specifičan za
2
humani MUC16. CD3-vezujući krak može sadržati bilo koju od HCVR/LCVR ili CDR sekvenci aminikiselina kao što su ovde predstavljene u Tabelama 1, 16, 18, 19, 22, i 23.
[0156] U određenim slučajevima, CD3-vezujući krak se veže za CD3 i indukuje aktivaciju humanih T ćelija. U određenim slučajevima, CD3-vezujući krak veže se slabo za humani CD3 i indukuje aktivaciju humanih T ćelija. U drugim slučajevima, CD3-vezujući krak veže se slabo za humani CD3 i indukuje ubijanje ćelija koje eksprimiraju antigen koji je povezan sa tumorom u kontekstu bispecifičnog ili multispecifičnog antitela. U drugim slučajevima, CD3-vezujući krak se veže za ili se slabo povezuje sa humanim i CD3 cinomolgus (majmuna), ipak interakcija vezivanja se ne može detektovati sa in vitro testovima koji su poznati u oblasti tehnike. MUC16-vezujući krak može sadržati bilo koju od HCVR/LCVR ili CDR sekvenci aminokiselina kao što su ovde predstavljene u Tabeli 1.
[0157] Prema određenim primerima slučajeva, predmetni pronalazak uključuje bispecifične antigenvezujuće molekule koji specifično vežu CD3 i MUC16. Takvi molekuli mogu ovde biti naznačeni kao, npr., "anti-CD3/anti-MUC16," ili "anti-CD3xMUC16" ili "CD3xMUC16" bispecifični molekuli, ili upotrebom druge slične terminologije (npr., anti-MUC16/anti-CD3). Prikaz obezbeđuje bispecifične antigen-vezujuće molekule koji su konstruisani sa prvim antigen-vezujućim krakom koji veže MUC16 i drugim antigen-vezujućim krakom koji veže CD3. U nekim slučajevima, anti-CD3 krak sadrži težak lanac koji je izveden iz IGHV3-9*01, IGHJ6*02, IGHD5-12*01. U drugim slučajevima, bispecifični antigenvezujući molekul aktivira humane PBMC ćelije i/ili indukuje citotoksičnu aktivnost na ćelijskim linijama koje eksprimiraju tumorski antigen.
[0158] Izraz "MUC16," kao što je ovde korišćen, odnosi se na humani MUC16 protein osim ukoliko nije naznačeno da je iz nehumanih vrsta (npr., "mišji MUC16," "MUC16 majmuna," itd.). Humani MUC16 protein ima sekvencu aminokiselina kao što je prikazana u SEQ ID NO:1899.
[0159] Prethodno pomenuti bispecifični antigen-vezujući molekuli koji specifično vežu CD3 i MUC16 mogu sadržati anti-CD3 antigen-vezujući molekul koji se veže za CD3 sa slabim afinitetom vezivanja tako da ispoljava KDveću od oko 40 nM, kao što je mereno sa in vitro testom afinitetnog vezivanja. Prethodno pomenuti bispecifični antigen-vezujući molekuli mogu sadržati anti-CD3 antigen-vezujući molekul koji se veže za CD3 i ispoljava EC50veći od oko 100 nM, kao što je mereno sa FACS testom titracije. Prethodno pomenuti bispecifični antigen-vezujući molekuli mogu sadržati anti-CD3 antigenvezujući molekul koji ne ispoljava merljivo ili uočljivo vezivanje za CD3, kao što je mereno sa in vitro afinitetnim testom vezivanja ili FACS testom titracije, ipak zadržava sposobnost da aktivira humane PBMC ćelije i/ili indukuje citotoksičnu aktivnost na ćelijskim linijama koje eksprimiraju tumorski antigen.
[0160] Kao što je ovde korišćen, izraz "molekul koji veže antigen" označava protein, polipeptid ili molekulski kompleks koji sadrži ili se sastoji iz bar jednog regiona koji određuje komplementarnost (CDR) koji sam, ili u kombinaciji sa jednim ili više dodatnih CDRs i/ili regiona okvira (FRs), specifično vezuje određeni antigen. U određenim slučajevima, molekul koji veže antigen je antitelo ili fragment antitela, kao što su ovi termini ovde definisani na drugom mestu.
[0161] Kao što je ovde korišćen, izraz "bispecifični antigen-vezujući molekul" označava protein, polipeptid ili molekulski kompleks koji se sastoji iz bar prvog domena koji veže antigen i drugog domena koji veže antigen. Svaki domen koji veže antigen u bispecifičnom antigen-vezujućem molekulu sadrži bar jedan CDR koji sam, ili u kombinaciji sa jednim ili više dodatnih CDRs i/ili FRs, specifično se veže za određeni antigen. U kontekstu iz predmetnog pronalaska, prvi domen koji veže antigen specifično veže prvi antigen (npr., CD3), i drugi domen koji veže antigen specifično veže drugi, različiti antigen (npr., MUC16).
[0162] U određenim primerima slučajeva iz predmetnog prikaza, bispecifični antigen-vezujući molekul je bispecifično antitelo. Svaki domen koji veže antigen bispecifičnog antitela sadrži varijabilni domen teškog lanca (HCVR) i varijabilni domen lakog lanca (LCVR). U kontekstu bispecifičnog antigenvezujućeg molekula koji sadrži prvi i drugi domen koji veže antigen (npr., bispecifično antitelo), CDRs iz prvog antigen-vezujućeg domena mogu biti označeni sa prefiksom "A1" i CDRs drugog domena koji veže antigen mogu biti označeni sa prefiksom "A2". Prema tome, CDRs prvog domena koji veže antigen mogu ovde biti označeni kao A1-HCDR1, A1-HCDR2, i A1-HCDR3; i CDRs drugog domena koji veže antigen mogu ovde biti označeni kao A2-HCDR1, A2-HCDR2, i A2-HCDR3.
[0163] Prvi antigen-vezujući domen i drugi antigen-vezujući domen može biti direktno ili indirektno povezan jedan sa drugim da se obrazuj bispecifični antigen-vezujući molekul iz predmetnog pronalaska. Alternativno, prvi antigen-vezujući domen i drugi antigen-vezujući domen mogu svaki biti povezani sa odvojenim domenom za multimerizaciju. Povezivanje jednog domena za multimerizaciju sa drugim domenom za multimerizaciju olakšava povezivanje između dva domena za vezivanje antigena, na taj način obrazujući bispecifični antigen-vezujući molekul. Kao što je ovde korišćen, "domen za multimerizaciju" je bilo koji makromolekul, protein, polipeptid, peptid, ili aminokiselina koja ima sposobnost da se poveže sa drugim domenom za multimerizaciju iste ili slične strukture ili konstitucije. Na primer, domen za multimerizaciju može biti polipeptid koji sadrži CH3 domen imunoglobulina. Neograničavajući primer komponente za multimerizaciju je Fc deo imunoglobulina (koji sadrži CH2-CH3 domen), npr., Fc domen IgG odabranog iz izotipova IgG1, IgG2, IgG3, i IgG4, kao i bilo koji alotip unutar svake grupe izotipa.
[0164] Bispecifični antigen-vezujući molekuli iz predmetnog pronalaska će obično sadržati dva domena za multumeriaciju, npr., dva Fc domena koja su svaki zasebno deo odvojenog teškog lanca antitela. Prvi i drugi domeni za multimerizaciju mog biti istog izotipa IgG kao što je, npr., IgG1/IgG1, IgG2/IgG2, IgG4/IgG4. Alternativno, prvi i drugi domeni za multimerizaciju mogu biti različitih IgG izotipova kao što su, npr., IgG1/IgG2, IgG1/IgG4, IgG2/IgG4, itd.
[0165] U određenim slučajevima, domen za multimerizaciju je Fc fragment ili aminokiselinska sekvenca od oko 1 do oko 200 aminokiselina dužine koja sadrži bar jedan cisteinski ostatak. U drugim slučajevima, domen za multimerizaciju je cisteinski ostatak, ili kratak peptid koji sadrži cistein. Drugi domeni za multimerizaciju uključuju peptide ili polipeptide koji sadrže ili se sastoje iz leucinskog zatvarača, motiva zavojnica-petlja, ili upredena zavojnica motiva.
[0166] Bilo koji format bispecifičnog antitela ili tehnologija može se koristiti da bi se dobili bispecifični antigen-vezujući molekuli iz predmetnog pronalaska. Na primer, antitelo ili njegov fragment koji imaju prvu specifičnost za vezivanje antigena mogu biti u fukcionalnoj vezi (npr., hemijskim kuplovanjem, genetičkom fuzijom, nekovalentnim udruživanjem ili drugačije) za jedan ili više drugih molekulskih entiteta, kao što je drugo antitelo ili fragment antitela koji ima drugu specifičnost za vezivanje antigena da bi se proizveo bispecifični antigen-vezujući molekul. Specifični primeri bispecifičnih formata koji se mogu koristiti u kontekstu predmetnog pronalaska uključuju, bez ograničenja, npr., scFv-zasnovane ili diatelo bispecifične formate, IgG-scFv fuzije, dualni varijabilni domen (DVD)-Ig, Quadroma, “knobsinto-holes”, zajednički laki lanac (npr., zajednički laki lanac sa “knobs-into-holes”, itd.), CrossMab, CrossFab, (SEED)telo, leucinski zatvarač, Duotelo, IgG1/IgG2, Fab sa dualnim dejstvom (DAF)-IgG, i Mab<2>bispecifični formati (videti, npr., Klein et al. 2012, mAbs 4:6, 1-11, i reference koje su tamo citirane, za pregled prethodno navedenih formata).
[0167] U kontekstu bispecifičnih antigen-vezujućih molekula iz predmetnog pronalaska, domeni za multimerizaciju, npr., Fc domei, mogu sadržati jednu ili više promena aminokiselina (npr., insercije, delecije ili zamene) u poređenju sa divljim tipom, verzijomFc domena koja se nalazii u prirodi. Na
4
primer, prikaz uključuje bispecifične antigenvezujuće molekule koji sadrže jednu ili više modifikacija u Fc domenu koje rezultuju u modifikovanom Fc domenu sa modifikovanom interakcijom vezivanja (npr., pojačanom ili umanjenom) između Fc i FcRn. U jednom slučaju, bispecifični antigen-vezujući molekul sadrži modifikaciju u CH2 ili CH3 regionu, pri čemu modifikacija povećava afinitet Fc domena za FcRn u kiselinskom okruženju (npr., u endozomu gde su pH opsezi od oko 5.5 do oko 6.0). Neograničavajući primeri takvih Fc modifikacija uključuju, npr., modifikaciju u položaju 250 (npr., E ili Q); 250 i 428 (npr., L ili F); 252 (npr., L/Y/F/W ili T), 254 (npr., S ili T), i 256 (npr., S/R/Q/E/D ili T); ili modifikaciju u položaju 428 i/ili 433 (npr., L/R/S/P/Q ili K) i/ili 434 (npr., H/F ili Y); ili modifikaciju u položaju 250 i/ili 428; ili modifikaciju u položaju 307 ili 308 (npr., 308F, V308F), i 434. U jednom slučaju, modifikacija sadrži 428L (npr., M428L) i 434S (npr., N434S) modifikaciju; 428L, 259I (npr., V259I), i 308F (npr., V308F) modifikaciju; 433K (npr., H433K) i 434 (npr., 434Y) modifikaciju; 252, 254, i 256 (npr., 252Y, 254T, i 256E) modifikaciju; 250Q i 428L modifikaciju (npr., T250Q i M428L); i 307 i/ili 308 modifikaciju (npr., 308F ili 308P).
[0168] Predmetni pronalazak takođe uključuje bispecifične antigen-vezujuće molekule koji sadrže prvi CH3 domen i drugi Ig CH3 domen, pri čemu prvi i drugi Ig CH3 domeni se razlikuju jedan od drugog za bar jednu aminokiselinu, i gde bar jedna razlika u aminokiselini smanjuje vezivanje bispecifičnog antitela za Protein A u poređenju sa bi-specifičnim antitelom kome nedostaje razlika u aminokiselini. U jednom slučaju, prvi Ig CH3 domen veže Protein A i drugi Ig CH3 domen sadrži mutaciju koja smanjuje ili uklanja vezivanje Proteina A tako da H95R modifikacija (sa IMGT numerisanjem egzona; H435R sa EU numerisanjem). Drugi CH3 može dalje sadržati Y96F modifikaciju (od IMGT; Y436F sa EU). Videti, na primer, US Patent br.8,586,713. Druge modifikacije koje se mogu naći u drugom CH3 uključuju: D16E, L18M, N44S, K52N, V57M, i V82I (sa IMGT; D356E, L358M, N384S, K392N, V397M, i V422I sa EU) u slučaju IgG1 antitela; N44S, K52N, i V82I (IMGT; N384S, K392N, i V422I od EU) u slučaju IgG2 antitela; i Q15R, N44S, K52N, V57M, R69K, E79Q, i V82I (od IMGT; Q355R, N384S, K392N, V397M, R409K, E419Q, i V422I od EU) u slučaju IgG4 antitela.
[0169] U određenim slučajevima, Fc domen može biti himerni, kombinovanjem Fc sekvenci koje su izvedene iz više od jednog izotipa imunoglobulina. Na primer, himerni Fc domen može sadržati deo ili celu CH2 sekvencu izvednu iz humanog IgG1, humanog IgG2 ili humanog IgG4 CH2 regiona, i deo ili celu CH3 sekvencu izvedenu iz humanog IgG1, humanog IgG2 ili humanog IgG4. Himerni Fc domen može takođe sadržati himerni region zgloba. Na primer, himerni zglob može sadržati sekvencu "gornjeg zgloba", izvedenu iz regiona zgloba humanog IgG1, humanog IgG2 ili humanog IgG4, kombinovanu sa sekvencom "nižeg zgloba", koja je izvedena iz regiona zgloba humanog IgG1, humanog IgG2 ili humanog IgG4. Poseban primer određenog Fc domena koji može biti uključen u bilo koji od molekula koji vežu antigen koji su ovde prikazani sadrži, od N- ka C-kraju: [IgG4 CH1] - [IgG4 gornji zglob] - [IgG2 donji zglob] - [IgG4 CH2] - [IgG4 CH3]. Drugi primer himernog Fc domena koji može biti uključen u bilo koji od molekula koji vežu antigen koji su ovde predstavljeni sadrži, od N- ka C-kraju: [IgG1 CH1] - [IgG1 gornji zglob] - [IgG2 donji zglob] - [IgG4 CH2] - [IgG1 CH3]. Ovi i drugi primeri himernih Fc domena koji mogu biti uključeni u bilo koji od molekula koji vežu antigen iz predmetnog pronalaska opisani su u US objavi 2014/0243504, koja je objavljena 28 avgusta, 2014, koja je ovde uključena u celosti. Himerni Fc domeni koji imaju ove opšte strukturne aranžmane, i njihove varijante, mogu imati izmeneno vezivanje Fc receptora, što sa druge strane utiče na efektorsku funkciju Fc.
[0170] U određenim slučajevima, prikaz obezbeđuje teški lanac antitela pri čemu region konstantnog regiona teškog lanca (CH) sadrži aminokiselinsku sekvencu bar 95%, bar 96%, bar 97%, bar 98%, bar 99% identičnu sa bilo kojom od SEQ ID NO: 1911, SEQ ID NO: 1912, SEQ ID NO: 1913, SEQ ID NO: 1914, SEQ ID NO: 1915, SEQ ID NO: 1916, SEQ ID NO: 1917, SEQ ID NO: 1918, SEQ ID NO: 1919 ili SEQ ID NO: 1920. U nekim slučajevima, region konstantnog regiona teškog lanca (CH) sadrži aminokiselinsku sekvencu izabranu iz grupe koja se sastoji iz SEQ ID NO: 1911, SEQ ID NO: 1912, SEQ ID NO: 1913, SEQ ID NO: 1914, SEQ ID NO: 1915, SEQ ID NO: 1916, SEQ ID NO: 1917, SEQ ID NO: 1918, SEQ ID NO: 1919 i SEQ ID NO: 1920.
[0171] U drugim slučajevima, prikaz obezbeđuje teški lanac antitela pri čemu Fc domen sadrži aminokiselinsku sekvencu bar 95%, bar 96%, bar 97%, bar 98%, bar 99% identičnu sa bilo kojom od SEQ ID NO: 1921, SEQ ID NO: 1922, SEQ ID NO: 1923 SEQ ID NO: 1924 SEQ ID NO: 1925, SEQ ID NO: 1926, SEQ ID NO: 1927, SEQ ID NO: 1928, SEQ ID NO: 1929 ili SEQ ID NO: 1930. U nekim slučajevima, Fc domen sadrži aminokiselinsku sekvencu izabranu iz grupe koja se sastoji iz SEQ ID NO: 1921, SEQ ID NO: 1922, SEQ ID NO: 1923 SEQ ID NO: 1924 SEQ ID NO: 1925, SEQ ID NO: 1926, SEQ ID NO: 1927, SEQ ID NO: 1928, SEQ ID NO: 1929 i SEQ ID NO: 1930. Međutim, samo antitelo ili njegov fragment za vezivanje antigena koji sadrži regione koji određuju komplementarnost HCDR1, HCDR2, HCDR3, LCDR1, LCDR2 i LCDR3 koji sadrže aminokiselinske sekvence SEQ ID NOs: 20, 22, 24, 28, 30, i 32, redom, kao što je definisano u zahtevima, je unutar obima antitela navedenog pronalaska.
Varijante sekvenci
[0172] Antitela i bispecifični antigen-vezujući molekuli iz predmetnog pronalaska mogu sadržati jednu ili više aminokiselinskih supstitucija, insercija i/ili delecija u regionu okvira i/ili CDR regionima varijabilnih domena teškog i lakog lanca u poređenju sa odgovarajućim zametnim sekvencama iz kojih su dobijeni pojedinačni domeni koji vežu antigen. Takve mutacije se lako mogu utvrditi poređenjem ovde prikazanih sekvenci aminokiselina sa zametnim sekvencama koje su dostupne od, na primer, javnih baza podataka sekvenci antitela. Molekuli koji vežu antigen iz predmetnog pronalaska mogu sadržati domene koji vežu antigen koji su izvedeni iz bilo koje od ovde prikazanih primera sekvenci aminokiselina, pri čemu jedna ili više aminokiselina u jednom ili više region okvira i/ili CDR regionima su mutirane u odgovarajući ostatak(ke) zametne sekvence iz koje je antitelo izvedeno, ili u odgovarajući ostatak(e) druge humane zametne sekvence, ili u konzervativnu supstituciju aminokiselina odgovarajućeg zametnog ostatak(a) (takve promene u sekvenci ovde su kolektivno naznačene sa "zametne mutacije"). Osoba koja je uobičajeno verzirana u stanje tehnike, počev od ovde prikazanih sekvenci varijabilnog regiona teškog i lakog lanca, može jednostavno proizvesti brojna antitela i fragmente koji vežu antigen koji sadrže jednu ili više individualnih zametnih mutacija ili njihove kombinacije. U određenim slučajevima, svaki od regiona okvira i/ili CDR ostataka u VHi/ili VLdomenima su mutirani nazad do ostataka koji se mogu pronaći u originalnoj zametnoj sekvenci iz koje je originalno izveden domen koji veže antigen. U drugim slučajevima, samo određeni ostaci su mutirani nazad do originalne zametne sekvence, npr., samo mutirani ostaci su pronađeni u prvih 8 aminokiselina FR1 ili u poslednjih 8 aminokiselina iz FR4, ili samo mutirani ostaci su pronađeni u CDR1, CDR2 ili CDR3. U drugim slučajevima, jedan ili više od regiona okvira i/ili CDR ostatak(a) su mutirani u odgovarajuće ostatak(e) različite zametne sekvence (tj., zametna sekvenca koja se razlikuje od zametne sekvence iz koje je originalno izveden domen koji veže antigen). Dalje, domeni koji vežu antigen mogu sadržati bilo koju kombinaciju od dve ili više zametnih mutacija u regionu okvira i/ili CDR regionima, npr., gde su određeni individualni ostaci mutirani u odgovarajući ostatak određene zametne sekvence dok su određeni drugi ostaci koji se razlikuju od originalne zametne sekvence održavani ili su mutirani u odgovarajući ostatak različite zametne sekvence. Jednom dobijeni, domeni koji vežu antigen koji sadrže jednu ili više zametnih mutacija mogu se jednostavno ispitati za jedno ili više željenih svojstava kao što je, unapređena specifičnost vezivanja, povećano vezivanje ili afinitet vezivanja, unapređena ili pojačana antagonistička ili agonistička biološka svojstva (kao što može biti slučaj), smanjena imunogenost, itd. Bispecifični antigen-vezujući molekuli koji sadrže jedan ili više domena koji vežu antigen u ovom opštem smislu su obuhvaćeni predmetnim pronalaskom.
[0173] Predmetni pronalazak takođe uključuje molekule koji vežu antigen gde jedan ili oba domena koji vežu antigen sadrže varijante bilo koje od ovde prikazanih HCVR, LCVR, i/ili CDR sekvenci aminokiselina koje imaju jednu ili više konzervativnih supstitucija. Na primer, predmetni pronalazak uključuje molekule koji vežu antigen koji sadrže antigen- vezujući domen koji ima HCVR, LCVR, i/ili CDR sekvence aminokiselina sa, npr., 10 ili manje, 8 ili manje, 6 ili manje, 4 ili manje, itd. konzervativnih aminokiselinskih supstitucija u odnosu na bilo koju od HCVR, LCVR, i/ili ovde prikazanih CDR sekvenci aminokiselina. "konzervativna supstitucija aminokiselina" je ona u kojoj je ostatak aminokiselina zamenjen sa drugim ostatkom aminokiseline koji ima bočni lanac (R grupu) sa sličnim hemijskim osobinana (npr., naelektrisanje ili hidrofobnost). Generalno, konzervativna supstitucija aminokiselina neće u suštini menjati funkcionalne osobine proteina. Primeri grupa aminokiselina koje imaju bočne lance sa sličnim osobinama uključuju (1) alifatične bočne lance: glicin, alanin, valin, leucin i izoleucin; (2) alifatični-hidoksilni bočni lanci: serin i treonin; (3) bočni lanci koji sadrže amid: asparagin i glutamin; (4) aromatični bočni lanci: fenilalanin, tirozin, i triptofan; (5) bazni bočni lanci: lizin, arginin, i histidin; (6) kiseli bočni lanci: aspartat i glutamat, i (7) bočni lanci koji sadrže sumpor su cistein i metionin. Poželjne konzervativne grupe supstitucija aminokiselina su: valin-leucin-izoleucin, fenilalanin-tirozin, lizin-arginin, alanin-valin, glutamat-aspartat, i asparagin-glutamin. Alternativno, konzervativna zamena je bilo koja promena koja ima pozitivnu vrednost u PAM250 log-matriksu verovatnoće prikazanom u Gonnet et al. (1992) Science 256: 1443-1445, koji je ovde uključen referencom. "Umereno konzervativna" zamena je bilo koja promena koja ima nenegativnu vrednost u PAM250 logmatriksu verovatnoće
[0174] Predmetni pronalazak takođe uključuje molekule koji vežu antigen koji sadrži domen za vezivanje antigena sa HCVR, LCVR, i/ili CDR aminokiselinskom sekvencom koja je u suštini identična sa bilo kojom od HCVR, LCVR, i/ili CDR aminokiselinskih sekvenci koje su ovde prikazane. Izraz "u suštini identične" ili "suštinski identične," kada se odnose na aminokiselinsku sekvencu označava da dve aminokiselinske sekvence, kada su optimalno poravnane, kao što je upotrebom programa GAP ili BESTFIT upotrebom podešenih gap težina, dele bar 95% identitet sekvence, još poželjnije bar 98% ili 99% identitet sekvence. Poželjno, položaji u ostatku koji nisu identični razlikuju se u konzervativnim zamenama aminokiselina. U slučajevima gde se dve ili više sekvenci aminokiselina razlikuju jedna od druge sa konzervativnim zamenama, procenat identiteta u sekvenci ili stepen sličnosti može biti podešen naviše da ispravi konzervativnu prirodu zamena. Načini za dobijanje ovih podešavanja dobro su poznati stručnjacima iz oblasti tehnike. Videti, npr., Pearson (1994) Methods Mol. Biol.24: 307-331, ovde uključeni referencom.
[0175] Sličnost u sekvenci za polipeptide, koja je takođe naznačena sa identitetom sekvence, je obično merena upotrebom softvera za analizu sekvence. Softver za analizu proteina poklapa slične sekvence upotrebom merenja sličnosti dodeljenih različitim zamenama, delecijama i drugim modifikacijama, uključujći konzervativne aminokiselinske zamene. Na primer, GCG softver sadrži programe kao što su “Gap” i “Bestfit” koji se mogu upotrebiti sa podešenim parametrima da bi se odredila homologija sekvencim ili identitet u sekvenci između blisko povezavnih polipeptida, kao što su homologni polipeptidi iz različitih vrsta organizama ili između divljeg tipa proteina i njegovog muteina. Videti, npr., GCG Verzija 6.1. Polipeptidne sekvence se takođe mogu uporediti upotrebom FASTA upotrebom podešenih parametara ili preporučenih parametara, programa u GCG Verziji 6.1. FASTA (npr., FASTA2 i FASTA3) obezbeđuje poravnanja i procenat u identičnosti u sekvenci regiona najboljeg preklapanja između ispitivane i sekvenci pretraživanja (Pearson (2000) supra). Drugi poželjan algoritam kada se poredi sekvenca iz prikaza sa bazom podataka koja sadrži veliki broj sekvenci iz različitih organizama je računarski program BLAST, posebno BLASTP ili TBLASTN, upotrebom podešenih parametara. Videti, npr., Altschul et al. (1990) J. Mol. Biol.215:403-410 i Altschul et al. (1997) Nucleic Acids Res.25:3389-402, svaki ovde uključen referencom.
Vezivanje koje zavisi od pH
[0176] Predmetni pronalazak uključuje anti-MUC16 antitela, i anti-CD3/anti-MUC16 bispecifične antigen-vezujuće molekule, sa pH-zavisnim karakteristikama vezivanja. Na primer, anti-MUC16 antitela iz predmetnog pronalaska mogu ispoljiti smanjeno vezivanje za MUC16 na kiseloj pH u poređenju sa neutralnom pH. Alternativno, anti-MUC16 antitela iz prikaza mogu ispoljiti pojačano vezivanje za MUC16 na kiseloj pH u poređenju sa neutralnom pH. Izraz "kiselina pH" uključuje pH vrednosti manje od oko 6.2, npr., oko 6.0, 5.95, 5,9, 5.85, 5.8, 5.75, 5.7, 5.65, 5.6, 5.55, 5.5, 5.45, 5.4, 5.35, 5.3, 5.25, 5.2, 5.15, 5.1, 5.05, 5.0, ili manje. Kao što je ovde korišćen, izraz "neutralna pH" označava pH od oko 7.0 do oko 7.4. Izraz "neutralna pH" uključuje pH vrednosti od oko 7.0, 7.05, 7.1, 7.15, 7.2, 7.25, 7.3, 7.35, i 7.4.
[0177] U određenim slučajevima, "smanjeno vezivanje ... na kiseloj pH u poređenju sa neutralnom pH" je izračeno u terminima odnosa KDvrednosti vezivanja antitela sa njegovim antigenom na kiseloj pH do KDvrednosti vezivanja antitela sa njegovim antigenom na neutralnoj pH (ili obrnuto). Na primer, antitelo ili njegov fragment koji veže antigen može se posmatrati da ispoljava "smanjeno vezivanje za MUC16 na kiseloj pH u poređenju sa neutralnom pH" za svrhe predmetnog pronalaska ukoliko antitelo ili njegov fragment koji veže antigen ispoljava kiseli/neutralni KDodnos od oko 3.0 ili veći. U određenim primerima slučaja, kiseli/neutralni KDodnos za antitelo ili njegov fragment koji veže antigen iz predmetnog pronalaska može biti od oko 3.0, 3.5, 4.0, 4.5, 5.0, 5.5, 6.0, 6.5, 7.0, 7.5, 8.0, 8.5, 9.0, 9.5, 10.0, 10.5, 11.0, 11.5, 12.0, 12.5, 13.0, 13.5, 14.0, 14.5, 15.0, 20.0.25.0, 30.0, 40.0, 50.0, 60.0, 70.0, 100.0 ili više.
[0178] Antitela sa pH-zavisnim karakteristikama vezivanja mogu se dobiti, npr., skriningom populacije antitela za smanjeno (ili pojačano) vezivanje sa određenim antigenom na kiseloj pH u poređenju sa neutralnom pH. Dodatno, modifikacijama domena za vezivanje antigena na nivou aminokiselina mogu se dobiti antitela sa karakteristikama koje zavise od pH. Na primer, zamenom jedne ili više aminokiselina domena koji veže antigen (npr., unutar CDR) sa ostatkom histidina, može se dobiti antitelo sa smanjenim vezivanjem antigena na kiseloj pH u odnosu na neutralnu pH.
Antitela koja sadrže Fc varijante
[0179] Prema određenim slučajevima iz predmetnog pronalaska, anti-MUC16 antitela, i anti-CD3/anti-MUC16 bispecifični antigen-vezujući molekuli, su obezbeđeni koji sadrže Fc domen koij sadrži jednu ili više mutacija koje pojačavaju ili smanjuju vezivanje antitela za FcRn receptor, npr., na kiseloj pH u poređenju sa neutralnom pH. Na primer, predmetni pronalazak uključuje antitela koja sadrže mutaciju u CH2 ili CH3 regionu Fc domena, gde mutacija(e) povećava afinitet Fc domena prema FcRn u kiselom okruženju (npr., u endozomu gde su opsezi pH od oko 5.5 do oko 6.0). Takve mutacije mogu rezultovati u povećanju polu-života antitela u serumu kada su davani životinjama. Neograničavajući primeri takvih Fc modifikacija uključuju, npr., modifikaciju na položaju 250 (npr., E ili Q); 250 i 428 (npr., L ili F); 252 (npr., L/Y/F/W ili T), 254 (npr., S ili T), i 256 (npr., S/R/Q/E/D ili T); ili modifikaciju na položaju 428 i/ili 433 (npr., H/L/R/S/P/Q ili K) i/ili 434 (npr., H/F ili Y); ili modifikaciju na položaju 250 i/ili 428; ili modifikaciju na položaju 307 ili 308 (npr., 308F, V308F), i 434. U jednom slučaju, modifikacija sadrži 428L (npr., M428L) i 434S (npr., N434S) modifikaciju; 428L, 2591 (npr., V259I), i 308F (npr., V308F) modifikaciju; 433K (npr., H433K) i 434 (npr., 434Y) modifikaciju; 252, 254, i 256 (npr., 252Y, 254T, i 256E) modifikaciju; 250Q i 428L modifikaciju (npr., T250Q i M428L); i 307 i/ili 308 modifikaciju (npr., 308F ili 308P).
[0180] Na primer, predmetni pronalazak uključuje anti-MUC16 antitela, i anti-CD3/anti-MUC16 bispecifične antigen-vezujuće molekule, koji sadrže Fc domen koji se sastoji iz jednog ili više parova ili grupa mutacija izabranih iz grupe koja se sastoji iz: 250Q i 248L (npr., T250Q i M248L); 252Y, 254T i 256E (npr., M252Y, S254T i T256E); 428L i 434S (npr., M428L i N434S); i 433K i 434F (npr., H433K i N434F). Sve moguće kombinacije prethodno navedenih mutacija u Fc domenu, i drugih mutacija u ovde prikazanim varijabilnim domenima antitela, su razmatrane obimom predmetnog pronalaska.
Biološke karakteristike antitela i bispecifičnih antigen-vezujućih molekula
[0181] Predmetni pronalazak uključuje antitela i njihove fragmente koji vežu antigen koji se vežu za humani MUC16 sa visokim afinitetom (npr., sub-nanomolarne KDvrednosti).
[0182] Prema određenim slučajevima, predmetni pronalazak uključuje antitela i fragmente antitela koji vežu antigen koji vezuju humani MUC16 (npr., na 25°C) sa KDmanjom od oko 60 nM kao što je mereno površinskom plazmon rezonancijom, npr., upotrebom formata testa kao što je ovde definisano u Primeru 4. U određenim slučajevima, antitela ili antigenvezujući fragmenti iz predmetnog pronalaska vežu MUC16 sa KDmanjom od oko 60 nM, manjom od oko 40 nM, manjom od oko 20 nM, manjom od oko 10 nM, manjom od oko 8 nM, manjom od oko 7 nM, manjom od oko 6 nM, manjom od oko 5 nM, manjom od oko 4 nM, manjom od oko 3 nM, manjom od oko 2 nM, manjom od oko 1 nM, manjom od oko 800 pM, manjom od oko 700 pM, manjom od oko 500 pM, manjom od oko 400 pM, ili manjom od oko 300 pM, kao što je mereno površinskom plazmon rezonancijom, npr., upotrebom formata testa kao što je ovde definisano u Primeru 4 (npr., format havatanja mAt ili hvatanja antigena), ili u suštini sličnim testom. Predmetni pronalazak uključuje bispecifične antigenvezujuće molekule (npr., bispecifična antitela koja vežu MUC16 sa KDmanjom od oko 7 nM, kao što je mereno površinskom plazmon rezonancijom, npr., upotrebom formata testa kao što je definisano ovde u Primeru 4 (npr., format hvatanja mAt ili format hvatanja antigena), ili u suštini sličnim testom..
[0183] Predmetni pronalazak takođe uključuje antitela i njihove fragmente koji vežu antigen koji vežu MUC16 sa polu-životom disocijacije (t<1>\2) većim od oko 10 minuta ili većim od oko 125 minuta kao što je mereno površinskom plazmon rezonancijom na 25°C, npr., upotrebom formata testa kao što je ovde opisano u Prmeru 4, ili u suštini sličnim testom. U određenim slučajevima, antitela ili fragmenti koji vežu antigen iz predmetnog pronalaska vežu MUC16 sa t t<1>\2većim od oko 10 minuta, većim od oko 20 minuta, većim od oko 30 minuta, većim od oko 40 minuta, većim od oko 50 minuta, većim od oko 60 minuta, većim od oko 70 minuta, većim od oko 80 minuta, većim od oko 90 minuta, većim od oko 100 minuta, većim od oko 110 minuta, ili većim od oko 120 minuta, kao što je mereno površinskom plazmon rezonancijom na 25°C, npr., upotrebom formata testa kao što je ovde opisano u Primeru 4 (npr., format hvatanja mAt ili hvatanja antigena), ili u suštini sličnim testom. Predmetni pronalazak uključuje bispecifične antigen-vezujuće molekule (npr., bispecifična antitela koja vežu MUC16 sa a većim od oko 10 minuta ili većim od oko 20 minuta kao što je mereno površinskom plazmon rezonancijom na 25°C, npr., upotrebom formata testa kao što je ovde opisano u Primeru 4, ili u suštini sličnim testom.
[0184] Predmetni pronalazak takođe uključuje antitela i njihove fragmente koji vežu antigen koji se specifično vežu za humane ćelijske linije koje eksprimiraju endogeni MUC16 (npr., OVCAR-3), kao što je određeno upotrebom testa za detekciju zasnovanog na elektohemoluminiscenciji kao što je predstavljeno u Primeru 2 ili u suštini sličnim testom.
[0185] Predmetni pronalazak takođe uključuje anti-CD3/anti-MUC16 bispecifične antigen-vezujuće molekule koji ispoljavaju jednu ili više karakteristika izabranih iz grupe koja se sastoji iz: (a) inhibicije tumorskog rasta kod imunokompromitovanih miševa koji nose ksenografte humanog kancera jajnika; i (b); supresiju tumorskog rasta uspostavljenih tumora kod imunokompromitovanih miševa koji nose ksenografte humanog kancera jajnika (videti, npr., Primer 8).
[0186] Predmetni pronalazak uklljučuje antitela i njihovi fragmenti koji vežu antigen koji vezuju humani CD3 sa visokim afinitetom. Predmetni pronalazak takođe uključuje antitela i njihove fragmente koji vežu antigen koji vezuju humani CD3 sa srednjim ili niskim afinitetom, u zavisnosti od terapeutskog konteksta i određena svojstva ciljanja koja su poželjna. U nekim slučajevima, nizak afinitet uključuje antitela koja vezuju CD3 sa KDili EC50(npr., kao što je mereno u testu površinske plazmon rezonancije) veći od 300 nM, veći od 500 nM ili veći od 1 µM. Predmetni pronalazak takođe uključuje antitela i njihove fragmente koji vežu antigen koji vezuju humani CD3 sa afinitetom koji se ne može izmeriti. Na primer, u kontekstu bispecifičnog antigen-vezujućeg molekula, gde jedan krak veže CD3 i drugi krak veže ciljni antigen (npr., MUC16), može biti poželjno za ciljanje kraka koji veže antigen da bi se vezao ciljni antigen sa visokim afinitetom dok anti-CD3 krak veže CD3 sa samo umerenim ili niskim afinitetom ili bez afiniteta. Na ovaj način, poželjno ciljanje antigen-vezujućeg molekula za ćelije koje eksprimiraju ciljni antigen može se postići dok bi se izbeglo generalno/ neciljano vezivanje CD3 i posledični neželjeni efekti koji su sa njima u vezi.
[0187] Predmetni pronalazak uključuje bispecifične antigen-vezujuće molekue (npr., bispecifična antitela) koja su sposobna za istovremeno vezivanje za humani CD3 i MUC16. Vezujući krak koji interaguje sa ćelijama koje eksprimiraju CD3 može imati slabo do vezivanje koje se ne može detektovati kao što je mereno sa pogodnim in vitro testom vezivanja. Obim do kojeg bispecifični antigen-vezujući molekul veže ćelije koje eksprimiraju CD3 i/ili MUC16 može se proceniti sa fluorescentno aktiviranim sortiranjem ćelija (FACS), kao što je ovde ilustrovano u Primeru 5.
[0188] Na primer, predmetni pronalazak uključuje antitela, fragmente koji vežu antigen, i njihova bispecifična antitela koja specifično vežu humane T-ćelijske linije koje eksprimiraju CD3 ali ne eksprimiraju MUC16 (npr., Jurkat), T-ćelije primata (npr., mononuklearne ćelije iz periferne krvi cinomolgusa [PBMCs]), i/ili ćelije koje eksprimiraju MUC16.
[0189] Predmetni pronalazak uključuje antitela, antitela, fragmente koji vežu antigen, i njihova bispecifična antitela koja vežu humani CD3 sa slabim (tj. niskim) ili čak bez detektabilnog vezivanja ili afiniteta vezivanja.
[0190] Predmetni pronalazak uključuje antitela, antitela, fragmente koji vežu antigen, i njihova bispecifična antitela koja vežu CD3 majmuna (tj. cinomolgusa) sa slabim (tj. niskim) ili čak bez detektabilnog vezivanja ili afiniteta vezivanja.
[0191] Predmetni pronalazak uključuje antitela, fragmente koji vežu antigen, i njihova bispecifična antitela koja vežu humani CD3 i indukuju aktivaciju T ćelije.
[0192] Predmetni pronalazak uključuje anti-CD3/anti-MUC16 bispecifične antigen-vezujuće molekule koji su sposobni za iscrpljivanje ćelija koje eksprimiraju tumorski antgen kod subjekta (videti, npr., Primer 8, u testu bioluminiscentnog snimanja, ili u suštini sličnim testom). Na primer, prema određenim slučajevima, anti-CD3/anti-MUC16 bispecifični antigen-vezujući molekuli su obezbeđeni, gde u pojedinačnom davanju 10 µg bispecifičnog antigen-vezujućeg molekula subjektu dovodi do smanjenja u broju ćelija koje eksprimiraju MUC16 u subjektu (npr., rast tumora u subjektu je suprimiran ili inhibiran). Osim ukoliko nije drugačije naznačeno, bioluminescentni sjaj se odnosi na [p/s/cm2<2>/sr].
[0193] Predmetni pronalazak takođe uključuje konjugate leka sa anti-MUC16 antitelom koji inhibiraju tumorksi rast in vivo u modelima ksenografta kancera jajnika pozitivnog na MUC16 (videti, npr., Referentni Primer 2, u testu Bioluminiscentnog snimanja, ili u suštini sličnom testu). U određenim slučajevima, ovde su obezbeđeni konjugati anti-MUC16 antitela sa lekom sa Jedinjenjem 7 pri čemu su četiri doze jednom nedeljno primenjene u dozi od 85 mg/kg inhibirale intraperitonealni OVCAR3/luc
4
tumorski rast in in vivo. U određenim slučajevima, ovde su obezbeđeni konjugati anti-MUC16 antitela sa lekom sa Jedinjenjem 7 pri čemu su četiri doze jednom nedeljno davane u dozi od 85 µg/kg inhibirale subkutanozni OVCAR3/luc tumorski rast in in vivo. U određenim slučajevima, ovde su obezbeđeni konjugati anti-MUC16 antitela sa lekom sa Jedinjenjem 10 pri čemu pojedinačna doza od 85 µg/kg, 170 µg/kg, ili 340 µg/kg inhibira intraperitonealni OVCAR3/luc tumorski rast in vivo. Osim ukoliko nije drugačije naznačeno, bioluminescentni sjaj se odnosi na [p/s/cm2<2>/sr].
[0194] Predmetni pronalazak takođe uključuje anti-CD3/anti-MUC16 bispecifične antigen-vezujuće molekule koji ispoljavaju farmakokinetičke profile u humanizovanim MUC16 x CD3 miševima (miševi homozigotni za ekspresiju humanog MUC16 i CD3, MUC16<hu/hu>x CD3<hu/hu>), CD3 humanizovanim miševima (miševi homozigotni za ekspresiju humanog CD3, CD3<hu/hu>) i koji se podudaraju u soju (75% C57BL, 25%129Sv) divljeg tipa (WT) miševi, kao što je opisano u Primeru 7 i prikazano na Slikama 1, 2, i 3.
Mapiranje epitopa i srodne tehnologije
[0195] Epitop na CD3 i/ili MUC16 za koji se vežu molekuli koji vežu antigen iz predmetnog pronalaska može se sastojati iz pojedinačne kontinuirane sekvence iz 3 ili više (npr., 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20 ili više) aminokiselina CD3 ili MUC16 proteina. Alternatino, epitope se može sastojati iz mnoštva ne-susednih aminokiselina (ili aminokiselinskih sekvenci) CD3 ili MUC16. Antitela iz prikaza mogu interagovati sa aminokiselinama sadržanim u pojedinačnom CD3 lancu (npr., CD3-epsilon, CD3-delta ili CD3-gama), ili mogu interagovati sa aminokiselinama na dva ili više različita lanca CD3. Izraz "epitop," kao što je ovde korišćen, odnosi se na antigensku determinantu koja interaguje sa specifičnim mestom za vezivanje antigena u varijabilnom regionu molekula antitela koji je poznat kao paratop. Pojedinačni antigen može imati više od jednog epitopa. Prema tome, različita antitela se mogu vezati za različite površine na antigenu i mogu imati različite biološke efekte. Epitopi mogu biti ili konformacioni ili linerarni. Konformacioni epitop je proizveden prostornim suprostavljanjem aminokiselina iz različitih segmenata linearnog polipeptidnog lanca. Linearni epitop je onaj koji proizvode susedni aminokiselinski ostaci u polipeptidnom lancu. U određenim slučajevima, epitope može uključiti ostatke saharida, fosforil grupa, ili sulfonil grupa antigena.
[0196] Različiti postupci koji su poznati osobama koje su uobičajeno verzirane u stanje tehnike mogu se koristiti da bi se odredilo da li antigenvezujući domen antitela "interaguje sa jednom ili više aminokiselina" u polipeptidu ili proteinu. Primeri postupaka uključuju, npr., rutinski test unakrsnog blokiranja kao što je onaj koji je opisan od strane Antibodies, Harlow and Lane (Cold Spring Harbor Press, Cold Spring Harb., NY), mutaciona analiza skeniranja alanina, analiza peptidnih blotova (Reineke, 2004, Methods Mol Biol 248:443-463), i analiza cepanja peptida. Dodatno, postupci kao što je ekscizija epitopa, ekstrakcija epitopa i hemijska modifikacija antigena mogu se koristiti (Tomer, 2000, Protein Science 9:487-496). DRugi postupak koji se može koristiti da bi se identifikovale aminokiseline u polipeptidu sa kojim antigen-vezujući domen antitela interaguje izmena vodonik/deuterijum koja se detektuje masenom spektrometrijom. U opštem smislu, postupak izmene vodonik/deuterijum uključuje obeležavanje deuterijumom proteina od interesa, zatim sledi vezivanje antitela za protein koji je obeležen deuterijumom. Sledeće, kompleks protein/antitelo je prenet u vodu da bi se omogućilo dešavanje izmene vodonik-deuterijum na svim ostacima osim ostataka koji su zaštićeni antitelom (koje ostaje obeleženo deuterijumom). Nakon disocijacije antitela, ciljni protein je izložen cepanju proteazom i analizi masenom spektrometrijom, time otkrivajući ostatke koji su obeleženi deuterijumom koji odgovaraju specifičnim aminokiselinama sa kojima antitelo interaguje. Videti, npr., Ehring (1999) Analytical Biochemistry 267(2):252-259; Engen i Smith (2001) Anal. Chem.73:256A-265A. Kristalografija X-zračenja kompleksa antigen/antitelo se takođe može koristiti za svrhe mapiranja epitopa.
[0197] Predmetni pronalazak dalje uključuje anti-MUC16 antitela koja se vežu za isti epitop kao bilo koje od ovde opisanih specifičnih primera antitela (npr. antitela koja sadrže bilo koju od aminokiselinskih sekvenci kao što su ovde prikazane u Tabeli 1). Slično tome, predmetni pronalazak takođe uključuje anti-MUC16 antitela koja su u kompeticiji za vezivanje sa MUC16 sa bilo kojim od ovde opisanih specifičnih primera antitela (npr. antitela koja sadrže bilo koju od aminokiselinskih sekvenci kao što su ovde prikazane u Tabeli 1). Međutim, samo antitelo ili njegov antigen-vezujući fragment kao što je definisano u zahtevima je obuhvaćeno obimom antitela iz zahtevanog pronalaska.
[0198] Predmetni pronalazak takođe uključuje bispecifične antigen-vezujuće molekule koji sadrži prvi antigen-vezujući domen koji specifično vezuje humani CD3 i/ili CD3 cinomolgusa sa niskim ili bez detektabilnog vezivanja ili afiniteta vezivanja, i drugi antigen vezujući domen koji specifično vezuje humani MUC16, pri čemu se prvi antigen-vezujući domen veže za isti epitop na CD3 kao bilo koji od ovde opisanih specifičnih primera CD3-specifičnih antigen-vezujućih domena, i/ili u kojima se drugi antigen-vezujući domen veže za isti epitop na MUC16 kao bilo koji od ovde opisanih specifičnih primera MUC16-specifičnih antigen-vezujućih domena.
[0199] Slično tome, predmetni pronalazak takođe uključuje bispecifične antigen-vezujuće molekule koji sadrže prvi antigen-vezujući domen koji specifično vezuje humani CD3, i drugi antigen vezujući domen koji specifično vezuje humani MUC16, gde prvi antigen-vezujući domen je u kompeticiji za vezivanje sa CD3 sa bilo kojim od specifičnih primera CD3-specifičnih antigen-vezujućih domena koji su ovde opisani, i/ii u kojima drugi antigen-vezujući domen je u kompeticiji za vezivanje sa MUC16 sa bilo kojim od specifičnih primera MUC16-specifičnih antigen-vezujućih domena koji su ovde opisani.
[0200] Jednostavno se može odrediti da li određeni antigen-vezujući molekul (npr., antitelo) ili njegov domen za vezivanje antigena se veže za isti epitop kao, ili je u kompeticiji za vezivanje sa, referentnim antigen vezujućim molekulom iz predmetnog pronalaska korišćenjem rutinskih postupaka koji su poznati iz oblasti tehnike. Na primer, da bi se odredilo da li se ispitivano antitelo vee za isti epitop na MUC16 (ili CD3) kao referentni bispecifični antigen-vezujući molekul iz predmetnog pronalaska, referentnom bispecifičnom molekulu je prvo dozvoljeno da se veže za MUC16 protein (ili CD3 protein). Sledeće, sposobnost ispitivanog antitela da se veže za MUC16 (ili CD3) molekul je procenjena. Ukoliko je ispitivano antitelo sposobno da se veže za MUC16 (ili CD3) prateći zasićenje vezivanja sa referentnim bispecifičnim antigen-vezujućim molekulom, može se zaključiti da se ispitivano antitelo veže za različiti epitope na MUC16 (ili CD3) u odnosu na referentni bispecifični antigen-vezujući molekul. Sa druge stranr, ukoliko ispitivano antitelo nije sposobno da se veže za MUC16 (ili CD3) molekul prateći zasićenje vezivanja sa referentnim bispecifičnim antigen-vezujućim molekulom, zatim se ispitivano antitelo može vezati za isti epitop MUC16 (ili CD3) kao epitop koji je vezan sa referentnim bispecifičnim antigen-vezujućim molekulom iz prikaza. Dodatni rutinski eksperimenti (npr., mutacija peptida i analize vezivanja) mogu se zatim izvesti da bi se potvrdilo da li uočeni nedostatak vezivanja ispitivanog antitela je zbog vezivanja za isti epitope kao referentni bispecifični antigen-vezujući molekul ili je sterno blokiranje (ili drugi fenomen) odgovoran za nedostatak uočenog vezivanja. Eksperimenti ove vrste mogu se izvesti korišćenjem ELISA, RIA, Biacore, protočne citometrije ili bilo kojeg drugog kvalitativnog ili kvantitativnog testa vezivanja antitela koji je dostupan u oblasti tehnike. U skladu sa određenim slučajevima iz predmetnog pronalaska, dva antigen-vezujuća proteina vežu se za isti (ili preklapajući) epitop ukoliko, npr., 1-, 5-, 10-, 20- ili 100-puta višak jednog antigen-vezujućeg proteina inhibira vezivanje drugog za bar 50% ali poželjno 75%, 90% ili čak 99% kao što je mereno kompetitivnim testom vezivanja (videti, npr., Junghans et al., Cancer Res. 1990:50:1495-1502). Alternativno, smatra se da dva antigen-vezujuća proteina se vežu za isti epitope ukoliko u suštini sve aminokiselinske mutacije u antigenu koje smanjuju ili eliminišu vezivanje jednog antigen-vezujućeg proteina smanjuju ili eliminišu vezivanje drugog. Smatra se da dva antigen-vezujuća proteina imaju "preklapajuće epitope" samo ukoliko podset aminokiselinskih mutacija koje smanjuju ili eliminišu vezivanje jednog antigen-vezujućeg proteina smanjuju ili eliminišu vezivanje drugog.
[0201] Da bi se odredilo da li antitelo ili njegov antigen-vezujući domen je u kompeticiji za vezivanje sa referentnim antigenvezujućim molekulom, gore opisani postupak vezivanja je sproveden u dve orijentacije: U prvoj orijentaciji, referentnom antigen-vezujućem molekulu je omogućeno da se veže za MUC16 protein (ili CD3 protein) pod uslovima zasićenja nakon čega sledi procena vezivanja ispitivanog antitela sa MUC16 (ili CD3) molekulom. U drugoj orijentaciji, ispitivanom antitelu je omogućeno da se veže za MUC16 (ili CD3) molekul pod uslovima zasićenja nakon čega sledi procena vezivanja referentnog antigen-vezujućeg molekula za MUC16 (ili CD3) molekul. Ukoliko, u obe orijentacije, samo prvi (zasićujući) antigen-vezujući molekul je sposoban da se veže za MUC16 (ili CD3) molekul, onda se zaključuje da su ispitivano antitelo i referentni antigen-vezujući molekul u kompeticiji za vezivanje za MUC16 (ili CD3). Kao što je razmeti osoba koja je uobičajeno verzirana u stanje tehike, antitelo koje je u kompeticiji za vezivanje sa referentnim antigen-vezujućim molekulom ne mora nužno da se veže za isti epitop kao referent antitelo, ali može sterno blokirati vezivanje referentnog antitela vezivanjem za preklapajući ili susedni epitop.
Priprema antigen-vezujući domena i razvijanje bispecifičnih molekula
[0202] Antigen-vezujući domeni koji su specifični za određene antigene mogu se dobiti upotrebom bilo koje tehnologije za generisanje antitela koja je poznata iz oblasti tehnike. Jednom kada su dobijeni, dva različita domena koji vežu antigen, specifična za dva različita antigena (npr., CD3 i MUC16), mogu se na odgovarajući način preurediti jedan u odnosu na drugi da bi se proizveo bispecifični antigenvezujući molekul iz predmetnog pronalaska upotrebom rutinskih postupaka. (Diskusija primerima formata bispecifičnih antitela koji se mogu koristiti za razvoj bispecifičnih antigen-vezujućih molekula iz predmetnog pronalaska ovde je obezbeđena na drugom mestu). U određenim slučajevima, jedna ili više od zasebnih komponenti (npr., teški i laki lanci) multispecifičnih molekula koji vežu antigen iz prikaza su izvedeni iz himernih, humanizovanih ili punih humanih antitela. Postupci za dobijanje takvih antitela su dobro poznati u oblasti tehnike. Na primer, jedan ili više od teških i/ili lakih lanaca bispecifičnih antigenvezujućih molekula iz predmetnog pronalaska može se dobiti upotrebom VELOCIMMUNE™ tehnologije. Upotrebom VELOCIMMUNE ™ tehnologije (ili bilo koje druge tehnologije za dobijanje humanog antitela), visokoafinitetna antitela koja su specifična za određeni antigen (npr., CD3 ili MUC16) inicijalno su izolovana da imaju humani varijabilni region i mišji konstantni region. Antitela su karakterisana i odabrana za poželjne karakteristike, uključujući afinitet, selektivnost, epitop, itd. Mišji konstantni regioni su zamenjeni sa poželjnim humanim konstantnim regionom da bi se generisali puni humani teški i/ili laki lanci that koji se mogu uključiti u bispecifične antigen-vezujuće molekule iz predmetnog pronalaska.
[0203] Genetički modifikovane životinje mogu se koristiti za dobijanje humanih bispecifičnih antigenvezujućih molekula. Na primer, genetički modifikovani miš se može koristiti koji nije sposoban za preuređenje i eksprimiranje varijabilne sekvence lakog lanca endogenog mišjeg imunoglobulina, pri čemu miš eksprimira samo jedan ili dva varijabilna domena humanog lakog lanca kodirana od strane humanih imunoglobulinskih sekvenci operativno u vezi sa mišjim kapa konstantnim genom na endogenom mišjem kapa lokusu. Takvi genski modifikovani miševi mogu se koristiti da bi se proizvelo potpuno humani bispecifični antigenvezujući molekuli koji sadrže dva različita teška lanca koja se povezuju sa identičnim lakim lancem koji sadrži varijabilni domen koji je izveden iz jednog od dva različita genska segmenta varijabilnog regiona humanog lakog lanca. (Videti, npr., US 2011/0195454). Potpuno humani se odnosi na antitelo, ili njegov fragment koji veže antigen ili njegov imunoglobulinski domen, koji sadrži aminokiselinsku sekvencu koju kodira DNK koja je izvedena iz humane sekvence tokom čitave dužine svakog polipeptida antitela ili fragmenta koji veže antigen ili njegovog
4
imunoglobulinskog domena. U nekim slučajevima, potpuno humana sekvenca je izvedena iz proteina en. U drugim slučajevima, puni humani protein ili sekvenca proteina sadrži himernu sekvencu pri čemu svaka komponenta sekvence je izvedena iz humane sekvence. Bez vezivanja za bilo koju teoriju, himerni proteini ili himerne sekvence su generalno razvijene da umanje nastanak imunogenih epitopa u spojevima komponenti sekvenci, npr. u poređenju sa bilo kojim regionima ili domenima humanog imuoglobulina.
Bioekvivalenti
[0204] Predmetni pronalazak obuhvata molekule koji vežu antigen koji imaju aminokiselinske sekvence koje se razlikuju od onih u ovde prikazanim primerima molekula ali koji zadržvaju sposobnost da se vežu za CD3 i/ili MUC16. Takve varijante molekula mogu sadržati jednu ili više adicija, delecija, ili supstitucija aminokiselina kada se uporede sa matičnom sekvencom, ali koje ispoljavaju biološku aktivnost koja je u suštini ekvivalentna sa onom kod opisanih bispecifičnih antigen-vezujućih molekula.
[0205] Predmetni pronalazak uključuje molekule koji vežu antigen koji su bioekvivalentni sa bilo kojim od primera molekula koji vežu antigen koji su ovde navedeni. Dva antigen-vezujuća proteina, ili antitela, su smatrani bioekvivalentima ukoliko, na primr, su farmaceutski ekvivalenti ili farmaceutske alternative čija brzina i obim apsorpcije ne pokazuje značajnu razliku kada se primenjuju u istoj molarnoj dozi pod sličnim eksperimentalnim uslovima, ili kao pojedinačne doze ili višestruke doze. Nei antigen-vezujući proteini biće smatrani ekvivalentima ili farmaceutskim alternativama ukoliko su ekvivalenti u obimu njihove apsorpcije ali ne u brzini njihove apsorpcije i još se mogu smatrati bioekvivalentima zbog takvih razlika u brzini aposorpcije koje su namerne i odražavaju se u obeležavanju, nisu esencijalne za postizanje efikasnih koncentracija leka u telu po, npr., hroničnoj upotrebi, ne smatraju se medicinski značajnim za određeni proučavani proizvod leka. Međutim, samo antitelo ili njegov fragment koji veže antigen kao što je definisano u patentnim zahtevima se nalazi u obimu antitela zahtevanog pronalaska.
[0206] U jednom slučaju, dva antigen-vezujuća proteina su bioekvivalenti ukoliko ne postoje klinički značajne razlike u njihovoj bezbednosti, čistoći, i potenciju.
[0207] U jednom slučaju, dva antigen-vezujuća proteina su bioekvivalenti ukoliko se pacijent može prebaciti jednom ili više puta između referentnog proizvoda i biološkog proizvoda bez očekivanog povećanja u riziku od neželjenih efekata, uključujući klinički značajnu promenu u imunogenosti, ili smanjenu efikasnost, u poređenju sa nastavkom terapije bez takve promene.
[0208] U jednom slučaju, dva antigen-vezujuća proteina su bioekvivalenti ukoliko oba deluju zajedničkim mehanizmom ili mehanizmom delovanja za stanja ili upotrebe u stanjima, u meri u kojoj su takvi mehanizmi poznati.
[0209] Bioekvivalentnost se može pokazati sa in vivo i in vitro postupcima. Merenja bioekvivalencije uključuju, npr., (a) in vivo ispitivanja kod humanih bića ili drugih sisara, gde koncentracija antitela ili njegovih metabolita je merena u krvi, plazmi, serumu, ili drugoj biološkoj tečnosti kao funkcija vremena; (b) in vitro ispitivanje koje je u korelaciji sa i razumno predviđa podatke in vivo biodostupnosti kod humanih bića; (c) in vivo ispitivanje kod humanih bića ili drugih sisara u kojima odgovarajući akutni farmakološki efekat antitela (ili njegove mete) je izmeren kao funkcija vremena; i (d) u dobro kontrolisanom kliničkom ispitivanju koje uspostavlja bezbednost, efikasnost, ili biodostupnost ili bioevivalenciju antigenvezujućeg proteina.
[0210] Bioekvivalentne varijante primera bispecifičnih antigen-vezujućih molekula koji su ovde predstavljeni mogu biti izgrađeni od, na primer, dobijanja različitih supstitucija ostataka ili sekvenci ili delecijom terminalnih ili unutrašnjih ostataka ili sekvenci koje nisu potrebne za biološku aktivnost. Na primer, cisteinski ostaci koji nisu esencijalni za biološku aktivnost mogu biti deletirani ili supstituisani sa drugim aminokiselinama da bi se sprečilo obrazovanje neželjenih ili neispravnih intramolekulskih disulfidnih mostova prilikom renaturacije. U drugim kontekstima, bioekvivalentni antigen-vezujući proteini mogu uključiti varijante iz primera bispecifičnih antigen-vezujućih molekula koji su ovde predstavljeni koji sadrže promene aminokiselina koje modifikuju karakteristike glikozilacije molekula, npr., mutacije koje eliminišu ili uklanjaju glikozilaciju.
Selektivnost prema vrsti i ukrštena reaktivnost sa vrstama
[0211] Prema određenim slučajevima iz prikaza, obezbeđeni su molekuli koji vežu antigen koji se vežu za humani CD3 ali ne za CD3 iz drugih vrsta. Takođe su obezbeđeni molekuli koji vežu antigen koji se vežu za humani MUC16. Predmetni pronalazak takođe uključuje molekule koji vežu antigen koji se vežu za humani CD3 i za CD3 iz jednog ili više nehumanih vrsta; i/ili molekuli koji vežu antigen koji se vežu za humani MUC16.
[0212] Prema određenim primerima slučajeva iz prikaza, obezbeđeni su molekuli koji vežu antigen koji se vežu za humani CD3 i/ili humani MUC16 i koji mogu ili ne moraju vezati, kao što slučaj može biti, sa jednim ili više od mišjeg, pacova, zamorca, hrčka, gerbila, svinje, mačke, psa, zeca, koze, ovce, krave, konja, kamile, cinomolgusa, marmozeta, rezus ili šimpanzin CD3 i/ili MUC16. Na primer, u posebnom primeru slučaja iz predmetnog pronalaska bispecifični antigen-vezujući molekuli su obezbeđeni koji sadrže prvi domen koji veže antigen koji se veže za humani CD3 i CD3 cinomolgusa, i drugi domen koji veže antigen koji se specifično vezuje humani MUC16.
Konjugati antitela sa lekom (ADCs)
[0213] Predmetni pronalazak obezbeđuje konjugate antitela sa lekom (ADCs) koji sadrže anti-MUC16 antitelo ili njegov fragment koji veže antigen konjugovan sa terapeutskim ostatkom kao što je citotoksično sredstvo, hemoterapeutski lek, imunosupresant ili radioizotop. U opštim terminima, ADCs sadrži: A - [L - P]y, gde A je antigen vezujući molekul, npr., anti-MUC16 antitelo, ili njegov fragment (npr., fragment koji sadrži bar HCDR3 izabran iz bilo koje od HCDR3 sekvenci aminokiselina koje su navedene u Tabeli 1), L je linker, P je “payload” ili terapeutski ostatak (npr., citotoksično sredstvo), i y je broj od 1 do 30. U različitim slučajevima, ADC sadrži anti-MUC16 antitelo ili njegov fragment koji veže antigen koji sadrži CDRs od HCVR i LCVR koji ima sekvence aminokiselna SEQ ID NOs (npr., SEQ ID NOs: 2 i 10) koje su predstavljene u Tabeli 1, ili specifični HCVR/LCVR parovima (npr., SEQ ID NOs: 2/10). U nekim slučajevima, anti-MUC16 antitelo ili fragment sadrži CDRs sa sekvencama aminokiselina SEQ ID NOs (npr., SEQ ID NOs: 4-6-8-12-14-16) koje su predstavljene u Tabeli 1. U nekim slučajevima, anti-MUC16 antitelo ili fragment sadrži HCVR i LCVR koji imaju sekvence aminokiselina SEQ ID NOs (npr., SEQ ID NOs: 2 i 10) koje su predstavljene u Tabeli 1, ili parove specifičnih sekvenci aminokiselina (npr., SEQ ID NOs: 2/10). U nekim slučajevima, anti- MUC16 antitelo je antitelo ili njegov fragment koji veže antigen koji veže humani MUC16 u jednom ili više od pet membranski- proksimalnih SEA domena humanog MUC16 koji odgovara ostacima 13791-14451 SEQ ID NO: 1899. U nekim slučajevima, anti-MUC16 antitelo je antitelo ili njegov fragment koji veže antigen koji se veže za humani MUC16 unutar ostataka 13810-14451 SEQ ID NO: 1899. U nekim slučajevima, anti-MUC16 antitelo je antitelo ili njegov fragment koji veže antigen koji se veže za bilo koji jedan ili više od SEA1, SEA2, SEA3, SEA4, SEA5, SEA6, SEA7, SEA8, SEA9, SEA10, SEA11, SEA12, SEA13, SEA14, SEA15 ili SEA16 humanog MUC16. Međutim, samo antitelo ili njegov fragment koji veže antigen kao što je definisano u patentnim zahtevima spada u obimo antitela prema pronalasku.
4
[0214] Citotoksična sredstva uključuju bilo koje sredstvo koje je oštećujuće za rast, vijabilnost ili propagaciju ćelija. Molekuli ili antitela koji vežu antigen iz prikaza isporučuju ova citotoksična sredstva, koja su ovde naznačena sa "payloads", u ciljne ćelije. Primeri pogodnih citotokičnih sredstava i hemoterapeutskih sredstava za obrazovanje ADCs su poznati u oblasti tehnike.
[0215] Primeri pogodnih citotoksičnih sredstava i hemoterapeutskih sredstava koji mogu biti konjugovani sa anti-MUC16 antitelima u skladu sa ovim aspektom iz prikaza uključuju, npr., 1-(2hloroetil)-1,2-dimetansulfonil hidrazid, 1,8-dihidroksi-biciklo[7.3.1]trideka-4,9-dien-2,6-diin-13-on, 1-dehidrotestosteron, 5-fluorouracil, 6-merkaptopurin, 6-tiogvanin, 9-amino kamptotecin, aktinomicin D, amanitini, aminopterin, anguidin, antraciklin, antramicin (AMC), auristatine (monometil auristatin E ili monometil auristatin F), bleomicin, busulfan, buternu kiselinu, kaliheamicine, kamptotecin, karminomicine, karmustin, cemadotine, cisplatin, kolhicin, kombretastatine, ciklofosfamid, citarabin, citohalasin B, daktinomicin, daunorubicin, dekarbazin, diacetoksipentildoksorubicin, dibromomanitol, dihidroksi antracin dion, disorazoli, dolastatin, doksorubicin, duokarmicin, ehinomicini, eleuterobini, emetin, epotiloni, esperamicin, estramustini, etidijum bromid, etopozid, fluorouracili, geldanamicini, gramicidin D, glukokortikoidi, irinotekani, leptomycins, leurosines, lidocaine, lomustine (CCNU), maytansinoids, mechlorethamine, melphalan, merkatopurini, metopterini, metotreksat, mitramicin, mitomicin, mitoksantron, N8-acetil spermidin, podofilotoksini, prokain, propranolol, pteridini, puromicin, rizoksini, streptozotocin, talisomicini, taksol, tenopozid, tetrakain, tioepa hlorambucil, tomaimicini, topotekani, tubulisin, vinblastin, vinkristin, vindesin, vinorelbini, i derivati bilo kog od prethodno navedenih.
[0216] Prema određenim slučajevima, citotoksično sredstvo koje je konjugovano sa anti-MUC16 antitelom je auristatin kao što je monometil auristatin E (MMAE) ili monometil auristatin F (MMAF), tubulisin kao što je TUB-OH ili TUBOMOM, tomaimicin derivat, derivate dolastatina, ili maitansinoid kao što je DM1 ili DM4. U nekim slučajevima, citotoksično sredstvo je maitansinoid koji ima strukturu formule (I), uključujući stereoizomere jedinjenja formule (I):
pri čemu je A arilen ili heteroarilen.
[0217] U nekim slučajevima, A je divalentni radikal benzena, piridina, naftalena, ili hinolona, koji su opciono supstituisani.
[0218] U nekim slučajevima, A je arilen.
[0219] U nekim slučajevima, A je:
4
pri čemu:
R<1>je, nezavisno u svakom pojavljivanju, alkil, alkenil, alkinil, aril, alkaril, aralkil, halo, heteroaril, heterocikloalkil, hidroksil, cijano, nitro,
, ili azido, gde RAje alkil ili heteroalkil;
n je broj od 0 do 4;
m je broj od 0 do 3;
p je broj od 0 do 6; i
q je broj od 0 do 5.
[0220] U nekim slučajevima, jedinjenje formule I je izabrano iz grupe koja se sastoji iz:
4
�
�
[0221] U jednom slučaju, jedinjenje Formule (I) je:
[0222] U nekim slučajevima, maitansinoid Formule (I) je konjugovan sa anti-MUC16 antitelom ili njegovim antigen-vezujućim fragmentom preko linker-a, kao što je prikazano u Formuli (IA), ispod:
pri čemu:
A je arilen ili heteroarilen, kao što je razmotreno ispod u vezi sa Formulom (I);
L je linker;
BA je anti-MUC16 antitelo ili njegov antigen-vezujući fragment; i
k je ceo broj od 1 do 30.
[0223] U različitim slučajevima, L je:
pri čemu:
SP je grupa koja razdvaja;
je jedna ili više veza za anti-MUC16 antitelo ili njegov fragment;
AA1 je aminokiselina; i
AA2 je aminokiselina.
[0224] U nekim slučajevima, AA1-AA2 je: valin-citrulin, citrulin-valin, lizin-fenilalanin, fenilalanin-lizin, valin-asparagin, asparagin-valin, treonin-asparagin, asparagin-treonin, serin-asparagin, asparaginserin, fenilalanin-asparagin, asparagin-fenilalanin, leucin-asparagin, asparagin-leucin, izoleucinasparagin, asparagin-izoleucin, glicin-asparagin, asparagin-glicin, glutaminska kiselina-asparagin, asparagin-glutaminska kiselina, citrulin-asparagin, asparagin-citrulin, alanin-asparagin, ili asparaginalanin.
[0225] U nekim slučajevima, SP je:
ili
pri čemu:
je veza sa anti-MUC16 antitelom ili njegovim fragmentom; i b je broj od 2 do 8.
[0226] U drugim slučajevima, L je:
je veza sa anti-MUC16 antitelom ili njegovim fragmentom; i b je broj od 2 do 8.
[0227] U jednom slučaju, jedinjenje formule (IA), uključujući linker, koji je vezan za anti-MUC16 antitelo ili njegov fragment koji veže antigen je:
1
pri čemu
je veza sa anti-MUC16 antitelom ili njegovim fragmentom. U nekim slučajevima, ovaj ostatak je naznačen kao "Jedinjenje 10."
[0228] U jednom slučaju, jedinjenje formule (IA), uključujući linker, koje je vezano za anti-MUC16 antitelo ili njegov fragment koji veže antigen je:
pri čemu
je veza sa anti-MUC16 antitelom ili njegovim fragmentom. U nekim slučajevima, ovaj ostatak je naznačen kao "Jedinjenje 60."
[0229] U nekim slučajevima, citotoksično sredstvo je maitansinoid koji ima strukturu formule (II), uključujući stereoizomere jedinjenja formule (II):
pri čemu:
2
A3aje aminokiselina, peptid koji ima 2-20 aminokiselina, alkil, alkinil, alkenil, cikloalkil, aril, heteroaril, heterociklil, -CR5R6-, -O-, -C(=O)-, -O-C(=O)-, -C(=O)-O-, -O-C(=O)-O-, -C(=O)-(CHx)p1-,-C(=O)-O-(CHx)p1-, -(CHx)p1-C(=O)-, -(CHx)p1-C(=O)-O-, -(O-(CH2)p2-)p3-,-((CH2)p2-O-)p3-, -C(=S)-, -C(=S)-S-, -C(=S)-NH-, -S-C(=S)-, -SC(=S)-S-, -S-, -SO-, -SO2-, -NR4-,-N(R4)-C(=O)-N(R3)-, -N(R4)-C(=O)O-, -N(R4)-C(=O)-, -C(=O)-N(R4)-,-C(=O)-N(R4)-C(=O)-, ili -O-C(=O)-NR4-, gde su alkil, alkinil, alkenil, cikloalkil, aril, heteroaril, i heterociklil su opciono supstituisani; i
p1, p2 i p3 su svaki nezavisno 0, ili broj od 1 do 100;
x je 0, 1 ili 2;
R4, R5, R6i R8su svaki nezavisno H, ili supstituisani ili nesupstituisani: alkil, alkenil, alkinil, aril, heteroaril, ili heterociklil; i
R4aje supstituisani ili nesupstituisani: alkil, alkenil, alkinil, aril, heteroaril, ili heterociklil.
[0230] U nekim slučajevima, jedinjenje formule (II) je izabrano iz grupe koja se sastoji iz:
[0231] U jednom slučaju, jedinjenje formule (II) je:
[0232] U nekim slučajevima, maitansinoid formule (II) je konjugovan sa anti-MUC16 antitelom ili njegovim fragmetnom koji veže antigen preko linkera, kao što je prikazano u formuli (IIA), ispod:
pri čemu:
BA je anti-MUC16 antitelo ili njegov fragment koji veže antigen;
a je broj od 1 do 30;
Z2je predstavljen sledećom strukturnom formulom: -Z2A-Z2B-Z2C-Z2D, pri čemu Z2A, Z2B, Z2Ci Z2Dsu svaki nezavisno odstutni, aminokiselina, peptid koji ima 2-20 aminokiselina, alkil, alkinil, alkenil, cikloalkil, aril, heteroaril, heterociklil, -CR5R6-, -O-, -C(=O)-, -O-C(=O)-, -C(=O)-O-,-O-C(=O)-O-, -C(=O)-(CHx)p1, -C(=O)-O-(CHx)p1, -(CHx)p1-C(=O)-, -(CHx)p1-C(=O)-O-, -(O-(CH2)p2-)p3-,-((CH2)p2-O-)p3-, -
C(=S)-, -C(=S)-S-, -C(=S)-NH-, -S-C(=S)-, -S-C(=S)-S-, -S-, -SO-, -SO2-, -NR4-, -N(R4)-C(=O)-N(R3)-, -N(R4)-
C(=O)O-, -N(R4)-C(=O)-,-C(=O)-N(R4)-, -C(=O)-N(R4)-C(=O)-, -O-C(=O)-N(R4), -O-C(=S)-N(R4)-, -C(=S)-
N(R4)-, -N=C=S, -N=C=O,
ili
A je prirodna ili ne-prirodna aminokiselina, ili peptid koji sadrži 2-20 aminokiselina;
W je -O-, -S-, -CR5R6-, ili -NR4-;
X je aril, heteroaril, cikloalkil, ili heterociklil, pri čemu aril, heteroaril, cikloalkil, i heterociklil su opciono supstituisani;
pri čemu A1, A3, i R1su svaki nezavisno aminokiselina, peptid koji ima 2-20 aminokiselina, alkil, alkinil, alkenil, cikloalkil, aril, heteroaril, heterociklil, -CR5R6-, -O-, -C(=O)-, -O-C(=O)-, -C(=O)-O-,-O-C(=O)-O-, -C(=O)-(CHx)p1-, -C(=O)-O-(CHx)p1-, -(CHx)p1-C(=O)-, -(CHx)p1-C(=O)-O-, -(O-(CH2)p2-)p3-, -((CH2)p2-O-)p3-, -C(=S)-, -C(=S)-S-, -S-C(=S)-, -C(=S)-NH-, -S-C(=S)-S-, -S-, -SO-, -SO2-, -NR4-, -N(R4)-
4
C(=O)-N(R3)-, -N(R4)-C(=O)O-, -N(R4)-C(=O)-, -C(=O)-N(R4)-, -C(=O)-N(R4)-C(=O)-, ili -O-C(=O)-NR4-, pri čemu alkil, alkinil, alkenil, cikloalkil, aril, heteroaril, i heterociklil su opciono supstituisani; R17je izabran iz grupe koja se sastoji iz O, S, NR18, i CR5R6;
R18je izabran iz grupe koja se sastoji iz H, alkil, alkinil, alkenil, cikloalkil, aril, heteroaril, heterociklil, i acil, pri čemu alkil, alkinil, alkenil, cikloalkil, aril, heteroaril, heterociklil, i acil su opciono supstituisani; R4, R5, R6i R8su svaki nezavisno H, ili supstituisani ili nesupstituisani: alkil, alkenil, alkinil, aril, heteroaril,
ili heterociklil;
R4aje supstituisani ili nesupstituisani: alkil, alkenil, alkinil, aril, heteroaril, ili heterociklil;
p1, p2 i p3 su svaki nezavisno 0, ili broj od 1 do 100; i
x je 0, 1 ili 2.
[0233] U nekim slučajevima iz formule (IIA), A je peptid izabran iz grupe koja se sastoji iz valin-citrulina, citrulin-valina, lizin-fenilalanina, fenilalanin-lizin, valin-asparagina, asparagin-valina, treoninasparagina, asparagin-treonina, serin-asparagina, asparagin-serina, fenilalanin-asparagina, asparaginfenilalanina, leucin-asparagina, asparagin-leucina, izoleucin-asparagina, asparagin-izoleucina, glicinasparagina, asparagin-glicina, glutaminska kiselina-asparagina, asparagin-glutaminska kiselina, citrulin-asparagina, asparagin-citrulina, alanin-asparagina, i asparagin-alanina.
[0234] U jednom slučaju, jedinjenje formule (IIA) koje je vezano za anti-MUC16 antitelo ili njegov fragment koji veže antigen je:
pri čemu
je veza sa anti-MUC16 antitelom ili njegovim fragmentom. U nekim slučajevima, ovaj ostatak je naznačen kao "Jedinjenje 7."
[0235] U nekim slučajevima, citotoksično sredstvo koje je konjugovano sa anti-MUC16 antitelom ili njegovim fragmenom je čisti, ili u suštini čisti, diastereoizomer DM1:
i y je ceo broj od 1 do 0.
[0236] U drugom slučaju, ADC sadrži "A - [L - P]y" strukturu u kojoj A je anti-MUC16 antitelo ili njegov fragment koji veže antigen, i [L - P] je:
ili
ili
njihova smeša, i
gde y je ceo broj 1 do 30, i
je veza sa anti-MUC16 antitelom ili njegovim fragmentom.
[0237] Drugi derivati maitansinoida su razmotreni u WO 2014/145090, WO2016/160615, i WO 2015/031396, od kojih je ovde svaki u celosti uključen referencom.
[0238] U nekim slučajevima, citotoksično sredstvo koje je konjugovano sa anti-MUC16 antitelom ili njegovim fragmentom je MMAE ili MMAF.
[0239] Druga citotoksična sredstva koja su poznata u oblasti tehnike su razmotrena obimom predmetnog pronalaska, uključujući, npr., toksine proteina kao što je ricin, C. difficile toksin, egzotoksin pseudomonasa, toksin difterije, botulinum toksin, briodin, saporin, toksini vinobojke (tj., fitolakatoksin i fitolacigenin), i drugi kao što su oni koji su predstavljeni u Sapra et al., Pharmacol. & Therapeutics, 2013, 138:452-469.
[0240] Citotoksična sredstva ("payloads") mogu biti vezana za anti-MUC16 antigen-vezujući molekul antitela iz prikaza preko hemijskog linkera koji kovalentno veže “payload” jedinjenje za molekul proteina (tj. antitelo). Primeri slučaja specifičnih linkera su razmotreni gore u tekstu. Opštije, i kao što je ovde korišćen, izraz "linker" odnosi se na divalentnu grupu ili ostatak koji povezuje, spaja, ili veže vezujuće sredstvo (npr., antitelo ili njegov fragment koji veže antigen) sa “payload” jedinjenjem koje je ovde predstavljeno. Generalno, pogodni linkeri vezujućeg sredstva za ovde opisane konjugate antitela su oni koji su dovoljno stabilni da bi se iskoristio polu-život u antitela u cirkulaciji i, istovremeno, sposobni da oslobode svoj “payload” nakon antigenom-posredovane internalizacije konjugata. Linkeri se mogu cepati ili ne moraju biti podložni cepanju. Linkeri koji se cepaju su linkeri koji su cepani intracelularnim metabolizmom koji sledi nakon internalizacije, npr., cepanje preko hidrolize, redukcijom, ili enzimskom reakcijom. Linkeri koji nisu podložni cepanju su linekri koji oslobađaju vezani “payload” preko lizozomalne degradacije antitela nakon internalizacije. Pogodni linkeri uključuju, ali nisu ograničeni na, kiselinsko labilne linkere, linkere labilne na hidrolozu, linkere koji se enzimski cepaju, linkere koji su labilni na redukciju, samoimolativne linkere, i linkere koji nisu podložni cepanju. Pogodni linkeri takođe uključuju, ali nisu ograničeni na, one koji sui li sadrže peptide, glukuronide, sukcinimidne-tioetre, polietilen glikolne (PEG) jedinice, hidrazone, mal-kaproil jedinice, dipeptidne jedinice, valin-citrulin jedinice, i para-aminobenzil (PAB) jedinice. U nekim slučajevima, linker je sposoban da se veže za antitelo ili njegov fragment koji veže antigen preko ostatka lizina ili ostatka cisteina (npr., cepanjem disulfidne grupe antitela ili fragmenta, ili preko ostatka cisteina koji je modifikovan u antitelo ili fragment). U nekim slučajevima, linker je sposoban da se veže za antitelo ili fragment preko ostatka glutamina, uključujući one koji su izvedeni preko konjugacije koja je posredovana transglutaminazom.
[0241] Primeri linkera koji se mogu koristiti u kontekstu predmetnog pronalaska uključuju linkere koji sadrže ili se sastoje iz npr., MC (6-maleimidokaproil), MCC (maleimidometil cikloheksan-1-karboksilat), MP (maleimidopropanoil), val-cit (valin-citrulin), val-ala (valin-alanin), ala-phe (alanin-fenilalanin), phe-lys (fenilalaninlizin), dipeptidno mesto u linkeru koji se cepa proteazom, PAB (paminobenziloksikarbonil), SPP (N-Sukcinimidil 4-(2-piridiltio) pentanoat), SMCC (N-Sukcinimidil 4-(N-maleimidometil)cikloheksan-1 karboksilat), SIAB (N-Sukcinimidil (4-jodoacetil)aminobenzoat), i njihove varijante i kombinacije. Dodatni primeri linkera koji se mogu koristiti u kontekstu predmetnog pronalaska su prikazani u, npr., US Pat. No.7,754,681 i u Ducry, Bioconjugate Chem., 2010, 21:5-13, i u tamo citiranim referencama, sadržaja koji su ovde uključeni referencom u celostima. U nekim slučajevima, linker je ili sadrži samo-imolativnu grupu koja razdvaja, kao što su one koje su prikazane u Jin, et al., Bioorganic & Medicinal Chemistry, 2012, 20:3465-3469, i Wu, et al., Bioorganic & Medicinal Chemistry, 2016, 24:2697-2706.
[0242] “Payloads” mogu biti povezani sa anti-MUC16 antitelom ili njegovim fragmentom koji veže antigen preko vezivanja na određenoj aminokiselini u antitelu ili molekulu koji veže antigen. Primeri vezivanja aminokiselina koji se mogu koristiti u kontekstu iz ovog aspekta u prikazu uključuju, npr., lizin (videti, npr., U.S. Pat. No. 5,208,020; US 2010/0129314; Hollander et al., Bioconjugate Chem., 2008, 19:358-361; WO 2005/089808; U.S. Pat. No.5,714,586; US 2013/0101546; i US 2012/0585592), cisten (videti, npr., US 2007/0258987; WO 2013/055993; WO 2013/055990; WO 2013/053873; WO 2013/053872; WO 2011/130598; US 2013/0101546; i U.S. Pat. No. 7,750,116), selenocistein (videti, npr., WO 2008/122039; i Hofer et al., Proc. Natl. Acad. Sci., USA, 2008, 105:12451-12456), formil glicin (videti, npr., Carrico et al., Nat. Chem. Biol., 2007, 3:321-322; Agarwal et al., Proc. Natl. Acad. Sci., USA, 2013, 110:46-51, i Rabuka et al., Nat. Protocols, 2012, 10:1052-1067), ne-prirodne aminokiseline (videti, npr., WO 2013/068874, i WO 2012/166559), i kisele aminokiseline (videti, npr., WO 2012/05982). Linkeri mogu takođe biti konjugovani sa antigen-vezujućim proteinom preko vezivanja za ugljene hidrate (videti, npr., US 2008/0305497, i Ryan et al., Food & Agriculture Immunol., 2001, 13:127-130) i disulfidne linkere (videti, npr., WO 2013/085925, WO 2010/010324, WO 2011/018611, i Shaunak et al., Nat. Chem. Biol., 2006, 2:312-313).
[0243] Odnos lek-antitelo (DAR) je srednja vrednost lekova konjugovanih za antitelo ili fragment koji veže antigen, koji ima važan efekat na efikasnost, potenciju i farmakokinetike ADC. U različitim slučajevima, DAR je od 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, ili 8 molekula leka po antiteli. U nekim slučajevima, DAR je od 1 do 4. U određenim slučajevima, DAR je od 2 do 4. U nekim slučajevima, DAR je od 2 do 3. U određenim slučajevima, DAR je od 3 do 4. U nekim slučajevima, DAR je od 1 do 10, 1 do 20 ili 1 do 30 (tj., od 1 do 30 molekula leka po antitelu ili njegovom fragmentu koji veže antigen).
Terapeutske formulacije i primena
[0244] Predmetni pronalazak obezbeđuje farmaceutske kompozicije koje sadrže molekule koji vežu antigen iz predmetnog pronalaska. Farmaceutske kompozicije iz prikaza su formulisane sa pogodnim nosačima, ekscipijensima, i drugim sredstvima koja obezbeđuju poboljšani transfer, isporuku, podnošljivost, i slično. Brojne odgovarajuće formulacije mogu se pronaći u formularu koji je poznat svim farmaceutskim hemičarima: Remington’s Pharmaceutical Sciences, Mack Publishing Company, Easton, PA. Ove formulacije uključuju, na primer, praškove, paste, masti, želee, voskove, ulja, lipide, (katjonske ili anjonske) vezikuje koje sadrže lipide (kao što je LIPOFECTIN™, Life Technologies, Carlsbad, CA), DNK konjugate, anhidrovane paste za aporpciju, emulzije ulja u vodi i vode u ulju, kabovaks (polietilen glikoli različitih molekulskih težina), polu čvrsti gelovi, i polu čvrste smeše koje sadrže karbovaks. Videti takođe Powell et al. "Compendium of excipients for parenteral formulations" PDA (1998) J Pharm Sci Technol 52:238-311.
[0245] Doza antigen-vezujućeg molekula koja je primenjena pacijentu može se razlikovati u zavisnosti od starosti i veličine pacijenta, ciljne bolesti, stanja, načina davanja, i slično. Poželjna doza je obično izračunata prema telesnoj težini ili oblasti površine tela. Kada je bispecifični antigen-vezujući molekul iz predmetnog pronalaska korišćen za terapeutske svrhe kod odraslog pacijenta, može biti od prednosti intravenozno primeniti bispecifični antigen-vezujući molekul iz predmetnog pronalaska normalno u pojedinačnoj dozi od oko 0.01 do oko 20 mg/kg telesne težine, poželjnije oko 0.02 do oko 7, oko 0.03 do oko 5, ili oko 0.05 do oko 3 mg/kg telesne težine. U zavisnosti od ozbiljnosti stanja, učestalost i trajanje tretmana može biti prilagođeno. Efikasne doze i rasporedi za primenu bispecifičnog antigen-vezujućeg molekula mogu se odrediti empirijski; na primer, napredovanje pacijenta može se pratiti periodičnom procenom, i prema tome se doza može podesiti. Osim toga, međuvrsno skaliranje doza se može podesiti upotrebom dobro poznatih postupaka iz oblasti tehnike (npr., Mordenti et al., 1991, Pharmaceut. Res.8:1351).
[0246] Poznati su različiti sistemi za isporuku i mogu se koristiti za isporuku farmaceutske kompozicije iz prikaza, npr., inkapsulacijom u lipozomima, mikročesticama, mikrokapsulama, rekombinantnim ćelijama koje su sposobne za ekspresiju mutiranih virusa, endocitozu posredovanu receptorom (videti, npr., Wu et al., 1987, J. Biol. Chem.262:4429-4432). Postupci za uvođenje uključuju, ali nisu ograničeni na, intradermalne, intramuskularne, intraperitonealne, intravenozne, subkutanozne, intranazalne, epiduralne, i oralne načine davanja. Kompozicija se može primeniti upotrebom bilo kog pogodnog načina davanja, na primer infuzijom ili bolusnom injekcijom, apsorpcijom kroz epitelne ili mukokutanozne ovojnice (npr., oralna mukoza, rektalna i intestinalna mukoza, itd.) i može se primeniti zajedno sa drugim biološki aktivnim sredstvima. Primena može biti sistemska ili lokalna.
[0247] Farmaceutska kompozicija prema predmetnom pronalasku može se isporučiti subkutanozno ili intravenozno sa standarnom iglom ili špricem. Dodatno, u odnosu na subkutanoznu isporuku, sprava olovke za isporuku već ima primene u isporučivanju farmaceutske kompozicije prema predmetnom pronalasku. Takav uređaj olovke za isporuku može biti za višekratnu ili jednokratnu upotrebu. Uređaj olovke za višekratnu upotrebu generalno koristi zamenjivi kertridž koji sadrži farmaceutsku kompoziciju. Jednom kada je svaka od farmaceutske kompozicije u kertridžu primenjen i kertridž je ispražnjem, prazan kertridž se može brzo odbaciti i zameniti sa novim kertridžom koji sadrži farmaceutsku kompoziciju. Uređaj olovke za isporuku može se ponovo koristiti. U uređaju olovke za jednokratnu upotrebu, ne postoji zamenjivi kertridž. Radije, uređaj za isporuku olovke za jednokratnu upotrebu dolazi prethodno napunjen sa farmaceutskom kompozicijom koja je držana u rezervoaru unutar sprave. Jednom kada je rezervoar ispražnjen od farmaceutske kompozicije, čitav uređaj je odbačen.
[0248] Brojne olovke za višekratnu upotrebu i autoinjektiorske sprave za upotrebu imaju primene u subkutanoznoj isporuci farmaceutske kompozicije iz predmetnog pronalaska. Primeri uključuju, ali nisu ograničeni na AUTOPEN™ (Owen Mumford, Inc., Woodstock, UK), DISETRONIC™ olovku (Disetronic Medical Systems, Bergdorf, Switzerland), HUMALOG MIX 75/25™ olovku, HUMALOG™ olovku, HUMALIN 70/30™ olovku (Eli Lilly and Co., Indianapolis, IN), NOVOPEN™ I, II i III (Novo Nordisk, Copenhagen, Denmark), NOVOPEN JUNIOR™ (Novo Nordisk, Copenhagen, Denmark), BD™ olovku (Becton Dickinson, Franklin Lakes, NJ), OPTIPEN™, OPTIPEN PRO™, OPTIPEN STARLET™, i OPTICLIK™ (sanofiaventis, Frankfurt, Germany), od kojih su samo neke navedene. Primeri uređaja olovke za višekratnu upotrebu koji imaju upotrebu u subkutanoznoj isporuci farmaceutske kompozicije iz predmetnog pronalaska uključuju, ali nisu ograničeni na SOLOSTAR™ olovku (sanofi-aventis), FLEXPEN™ (Novo Nordisk), i KWIKPEN™ (Eli Lilly), SURECLICK™ Autoinjector (Amgen, Thousand Oaks, CA), PENLET™ (Haselmeier, Stuttgart, Germany), EPIPEN (Dey, L.P.), i HUMIRA™ olovku (Abbott Labs, Abbott Park IL), od kojih su samo neke navedene.
[0249] U određenim situacijama, farmaceutska kompozicija može biti isporučena u sistemu sa kontrolisanim oslobađanjem. U jednom slučaju, može se koristiti pumpa (videti Langer, supra; Sefton, 1987, CRC Crit. Ref. Biomed. Eng. 14:201). U drugom slučaju, mogu se koristiti polimerni materijali; videti, Medical Applications of Controlled Release, Langer i Wise (eds.), 1974, CRC Pres., Boca Raton, Florida. U još drugom slučaju, sistem sa kontrolisanim oslobađanjem može se postaviti u blizini mete kompozicije, prema tome zahtevajući samo deo sistemske doze (videti, npr., Goodson, 1984, in Medical Applications of Controlled Release, supra, vol.2, pp.115-138). Drugi sistemi sa kontrolisanim oslobađanjem su razmotreni u pregledu od strane Langer, 1990, Science 249:1527-1533.
[0250] Injektabilni preparati mogu uključiti dozne oblike za intravenozne, subkutanozne, intrakutanozne i intramuskularne injekcije, infuzije sa ukapavanjem, itd. Ovi injektabilni preparati mogu se dobiti upotrebom postupaka koji su poznati javnosti. Na primer, injektabilni preparati mogu se dobiti, npr., rastvaranjem, suspendovanjem ili emulgovanjem antitela ili njegove soli koji su ovde gore opisani u sterilnom vodenom medijumu ili uljanom medijumu koje je uobičajeno korišćeno za injekcije. Kao vodeni medijum za injekcije, postoje, na primer, fiziološki slani rastvor, izotonični rastvor koji sadrži glukozu i druga pomoćna sredstva, itd., koji se mogu koristiti u kombinaciji sa odgovarajućim sredstvom za rastvaranje kao što je alkohol (npr., etanol), polialkohol (npr., propilen glikol, polietilen glikol), nejonski surfaktant [npr., polisorbat 80, HCO-50 (polioksietilenov (50 mol) adukt hidrogenizovanog ricinusovog ulja)], itd. Kao uljani medijum, koriste se, npr., susamovo ulje, sojino ulje, itd., koji se mogu koristiti u kombinaciji sa sredstvom za rastvaranje kao što je benzil benzoat, benzil alkohol, itd. Injekcija koja je na taj način dobijena je poželjno napunjena u odgovarajuću ampulu.
[0251] Kao prednost, farmaceutske kompozicije za oralnu i parenteralnu upotrebu koje su opisane gore u tekstu su pripremljene u doznim oblicima u jediničnoj dozi koja odgovara dozi aktivnih sastojaka. Takvi dozni oblici u jediničnoj dozi uključuju, na primer, tablete, pilule, kapsule, injekcije (ampule), supozitorije, itd. Količina sadržanog prethodno pomenutog antitela je genealno oko 5 do oko 500 mg po doznom obliku u jediničnoj dozi; naročito u obliku injekcije, poželjno je prethodno pomenuto antitelo je sadržano u oko 5 do oko 100 mg i u oko 10 do oko 250 mg za druge dozne oblike.
Terapeutske upotrebe antigen-vezujućih molekula
[0252] Predmetni prikaz uključuje postupke koji obuhvataju davanje subjektu kome je potrebno terapeutske kompozicije koja sadrži anti-MUC16 antitelo ili njegov fragment koji veže antigen, ili bispecifični antigen-vezujući molekul koji specifično vezuje CD3 i MUC16. Terapeutska kompozicija može sadržati bilo koje od antitela ili bispecifičnih antigen-vezujućih molekula kao što je ovde prikazano i farmaceutski prihvatljivi nosač ili razblaživač. Kao što je ovde korišćen, izraz "subjekt kome je potrebno" označava humanu ili ne-humanu životinju koja ispoljava jedan ili više od simptoma ili indikacija kancera (npr., subjekt koji eksprimira tumor ili boluje od bilo kog od kancera koji su pomenuti u nastavku), ili koji bi na drugi način imao koristi od inhibicije ili smanjenja u aktivnostima MUC16 ili iscrpljivanju MUC16+ ćelija (npr., ćelija kancera jajnika). Međutim, postupci terapeutskog tretmana nisu deo zahtevanog postupka.
[0253] Antitela i bispecifični antigen-vezujući molekuli iz prikaza (i terapeutske kompozicije koje sadrže iste) su korisni, između ostalog, za lečenje bilo koje bolesti ili stanja u kome stimulacija, aktivacija i/ili ciljanje imunog odgovora bila bi od koristi. Posebno, anti-MUC16 antitela ili anti-CD3/anti-MUC16 bispecifični antigen-vezujući molekuli iz predmetnog pronalaska mogu se koristiti za lečenje, prevenciju i/ili ublažavanje bilo koje bolesti ili poremećaja koji je povezan sa ili posredovan sa ekspresijom MUC16 ili aktivnostima ili proliferacijom MUC16+ ćelija. Mehanizam delovanja kojim se postižu terapeutski postupci iz prikaza uključuju ubiijanje ćelija koje eksprimiraju MUC16 u prisustvu efektorskih ćelija, na primer, sa CDC, apoptozom, ADCC, fagocitozom, il isa kombinacijom dva ili više ovih mehanizama. Ćelije koje eksprimiraju MUC16 koje mogu biti inhibirane ili ubijene upotrebom bispecifičnih antigen-vezujućih molekula iz prikaza uključuju, na primer, ćelije kancera jajnika.
[0254] Molekuli koji vežu antigen prema predmetnom pronalasku mogu se koristiti za lečenje bolesti ili stanja koje je u vezi sa ekspresijom MUC16 uključujući, npr., kancer uključujući kancer jajnika, kancer dojke, kancer pankreasa, nemikrocelularni kancer pluća, intrahepatični holangiokarcinom-tip koji obrazuje masu, adenokarcinom grlica materice, i adenokarcinom želudca. Prema određenim slučajevima iz predmetnog pronalaska, anti-MUC16 antitela ili anti-MUC16/anti-CD3 bispecifična antitela su korisna za lečenje pacijenta koji boluje od kancera jajnika. U skladu sa drugim srodnim slučajevima iz prikaza, obezbeđeni su postupci koji sadrže davanje anti-MUC16 antitela ili anti-CD3/anti-MUC16 bispecifičnog antigen-vezujućeg molekula kao što je ovde prikazano pacijentu koji boluje od kancera jajnika. Analitički/diagnostički postupci koji su poznati u oblasti tehnike, kao što je skrining tumora, npr., mogu se koristiti da bi se utvrdilo da li pacijent ima tumor jajnika.
[0255] Predmetni pronalazak takođe uključuje postupke za lečenje rezidualnog kancera kod subjekta. Kao što je ovde korišćen, izraz "rezidualni kancer" označava postojanje ili trajanje jedne ili više kanceroznih ćelija kod subjekta nakon tretmana sa terapijom protiv kancera.
[0256] Prema određenim aspektima, predmetni pronalazak obezbeđuje postupke za lečenje bolesti ili poremećaja koji je u vezi sa ekspresijom MUC16 (npr., kancer jajnika) koji sadrži davanje jednog ili više od anti-MUC16 ili bispecifičnog antigen-vezujućeg molekula koji je ovde na drugom mestu opisan subjektu nakon što je utvrđeno sa subjekt ima kancer prostate. Na primer, predmetni pronalazak uključuje postupke za lečenje kancera jajnika koji sadrže davanje anti-MUC16 antitela ili anti-CD3/anti-MUC16 bispecifičnog antigen-vezujućeg molekula pacijentu 1 dan, 2 dana, 3 dana, 4 dana, 5 dana, 6 dana, 1 nedelju, 2 nedelje, 3 nedelje ili 4 nedelje, 2 meseca, 4 meseca, 6 meseci, 8 meseci, 1 godinu, ili više nakon što je subjekt primio hormonsku terapiju (npr., anti-androgenu terapiju).
Kombinovane terapije i formulacije
[0257] Predmetni pronalazak obezbeđuje postupak koji obhvata davanje farmaceutske kompozicije koja sadrži bilo koje od primera antitela i ovde opisanih bispecifičnih antigen-vezujućih molekula u kombinaciji sa jednim ili više dodatnih terapeutskih sredstava. Primeri dodatnih terapeutskih sredstava koji se mogu kombinovati sa ili davati u kombinaciji sa antigen-vezujućim molekulom iz predmetnog pronalaska uključuju, npr., EGFR antagonist (npr., anti-EGFR antitelo [npr., cetuksimab ili panitumumab] ili mali molekul inhibitor EGFR [npr., gefitinib ili erlotinib]), antagonist drugog člana familije EGFR kao što je Her2/ErbB2, ErbB3 ili ErbB4 (npr., anti-ErbB2, anti-ErbB3 ili anti-ErbB4 antitelo ili mali molekul inhibitor ErbB2, ErbB3 ili aktivnosti ErbB4), antagonist EGFRvIII (npr., antibody koje specifično vezuje EGFRvIII), cMET anagonist (npr., anti-cMET antitelo), IGF1R antagonist (npr., anti-IGF1R antitelo), B-raf inhibitor (npr., vemurafenib, sorafenib, GDC-0879, PLX-4720), PDGFR-α inhibitor (npr., anti-PDGFR-α antitelo), PDGFR-β inhibitor (npr., anti-PDGFR-β antitelo), VEGF antagonist (npr., VEGF-Trap, videti, npr., US 7,087,411 (takođe ovde naznačen kao "VEGF-inhibirajući fuzioni protein"), anti-VEGF antitelo (npr., bevacizumab), inhibitor malog molekula kinaza VEGF receptora (npr., sunitinib, sorafenib ili pazopanib)), DLL4 antagonist (npr., anti-DLL4 antitelo prikazano u US 2009/0142354 kao što je REGN421), Ang2 antagonist (npr., anti-Ang2 antitelo prikazano u US 2011/0027286 kao što je H1H685P), FOLH1 (PSMA) antagonist, PRLR antagonist (npr., anti-PRLR antitelo), STEAP1 ili STEAP2 antagonist (npr., anti-STEAP1 antitelo ili anti-STEAP2 antitelo), TMPRSS2 antagonist (npr., anti-TMPRSS2 antitelo), MSLN antagonist (npr., anti-MSLN antitelo), CA9 antagonist (npr., anti-CA9 antitelo), antagonist uroplakina (npr., anti-uroplakin antitelo), itd. Druga sredstava koja se mogu korisno primenjivati u kombinaciji sa molekulima koji vežu antigen iz prikaza uključuju inhibitore citokina, uključujući malim molekulima inhibitorima citokina i antitelima koja se vežu za cytokine kao što su IL- 1, IL-2, IL-3, IL-4, IL-5, IL-6, IL-8, IL-9, IL-11, IL-12, IL-13, IL-17, IL-18, ili za njihove odgovarajuće receptore. Farmaceutske kompozicije iz predmetnog pronalaska (npr., farmaceutske kompozicije koje sadrže anti-CD3/anti-MUC16 bispecifični antigen-vezujući molekul kao što je ovde prikazano) može se takođe davati kao deo terapeutskog režima koji sadrži jednu ili više terapeutskih kombinacija izabranih od "ICE": ifosfamida (npr., Ifex®), karboplatine (npr., Paraplatin®), etoposida (npr., Etopophos®, Toposar®, VePesid®, VP-16); "DHAP": deksametazona (npr., Decadron®), citarabina (npr., Cytosar-U®, citozin arabinozida, ara-C), cisplatine (npr., Platinol®-AQ); i "ESHAP": etoposida (npr., Etopophos®, Toposar®, VePesid®, VP-16), metilprednizolona (npr., Medrol®), citarabina u visokoj dozi, cisplatine (npr., Platinol®-AQ).
[0258] Predmetni pronalazak takođe uključuje terapeutske kombinacije koje sadrže bilo koji od molekula koji vežu ovde pomenuti antigen i inhibitor jednog ili više od VEGF, Ang2, DLL4, EGFR, ErbB2, ErbB3, ErbB4, EGFRvIII, cMet, IGF1R, B-raf, PDGFR-α, PDGFR-β, FOLH1 (PSMA), PRLR, STEAP1, STEAP2, TMPRSS2, MSLN, CA9, uroplakina, ili bilo kog od prethodno pomenutih citokina, gde je inhibitor aptamer, antisensni molekul, ribozim, siRNK (eng. small interfering), peptitelo, nanotelo ili fragment antitela (npr., Fab fragment; F(ab’)2fragment; Fd fragment; Fv fragment; scFv; dAb fragment; ili drugi modifikovani molekuli, kao što su diatela, triatela, tetratela, minitela i minimalne jedinice prepoznavanja). Molekuli koji vežu antigen iz prikaza mogu se takođe davati i/ili zajednički formulisati u kombinaciji sa antivireticima, antibioticima, analgeticima, kortikosteroidima i/ili NSAIDs. Molekuli koji vežu antigen iz prikaza mogu se takođe primeniti kao deo režima tretmana koji takođe uključuje tretman zračenjem i/ili uobičajenom hemioterapijom.
[0259] Dodatne terapeutski aktivne komponenta(e) mogu se davati neposredno pred, istovremeno sa, ili ubrzo nakon davanja antigen-vezujućeg molekula iz predmetnog pronalaska; (za svrhe predmetnog pronalaska, takvi režimi primene se smatraju primenom antigen-vezujućeg molekula "u kombinaciji sa" dodatnom terapeutski aktivnom komponentom).
1
[0260] Predmetni prikaz uključuje farmaceutske kompozicije u kojima antigen-vezujući molekul iz predmetnog pronalaska je zajednički formulisan sa jednom ili više dodatnih terapeutski aktivnih komponenti(om) kao što je ovde na drugom mestu opisano.
Režimi davanja
[0261] Prema određenim slučajevima iz predmetnog pronalaska, višestruke doze antigen-vezujućeg molekula (npr., anti-MUC16 antitela ili bispecifičnog antigen-vezujućeg molekula koji specifično vezuje MUC16 i CD3) mogu se davati subjektu tokom određenog vremenskog toka. Postupci prema ovom aspektu iz prikaza sadrže sekvencijalno davanje subjektu višestruke doze antigen-vezujućeg molekula iz prikaza. Kao što je ovde korišćen, "sekvencijalno davanje" označava da svaka doza antigen-vezujućeg molekula je davana subjektu u raziličitom trenutku u vremenu, npr., u različitim danima razdvojenim sa prethodno definisanim intervalom (npr., sati, dani, nedelje ili meseci). Predmetni pronalazak uključuje postupke koji sadrže sekvencijalno davanje pacijentu pojedinačne početne doze antigenvezujućeg molekula, praćeno sa jednom ili više sekundarnih doza antigen-vezujućeg molekula, i opciono praćeno sa jednom ili više tercijarnih doza antigen-vezujućeg molekula.
[0262] Termini "početna doza," "sekundarne doze," i "tercijerne doze," odnose se na vremensku sekvencu primene antigen-vezujućeg molekula iz prikaza. Prema tome, "početna doza" je doza koja je primenjena na početku režima tretmana (takođe naznačena kao "osnovna doza"); "sekundarne doze" su doze koje su davane nakon početne doze; i "tercijarne doze" su doze koje su davane nakon sekundarnih doza. Početna, sekundarna, i tercijerne doze mogu svaka sadržati istu količinu antigenvezujućeg molekula, ali generalno se mogu razlikovati jedna od druge u terminima učetalosti primene. U određenim slučajevima, međutim, količina antigen-vezujućeg molekula koji se nalazi u početnoj, sekundarnoj i/ili tercijernim dozama razlikuje se jedna od druge (npr., podešena je na gore ili dole po potrebi) tokom trajanja lečenja. U određenim slučajevima, dve ili više (npr., 2, 3, 4, ili 5) doza su davane na početku režima lečenja kao "doze opterećenja" praćene naknadnim dozama koje su primenjivane na manje učestaloj osnovi (npr., "doze održavanja").
[0263] U jednom primeru slučaja iz predmetnog pronalaska , svaka sekundarna i/ili tercijerna doza je primenjena 1 do 26 (npr., 1, 1<1>/2, 2, 2<1>/2, 3, 3<1>/2, 4, 4<1>/2, 5, 5<1>/2, 6, 6<1>/2, 7, 7<1>/2, 8, 8<1>/2, 9, 9<1>/2, 10, 10<1>/2, 11, 11<1>/2, 12, 12<1>/2, 13, 13<1>/2, 14, 14<1>/2, 15, 15<1>/2, 16, 16<1>/2, 17, 17<1>/2, 18, 18<1>/2, 19, 19<1>/2, 20, 20<1>/2, 21, 21<1>/2, 22, 22<1>/2, 23, 23<1>/2, 24, 24<1>/2, 25, 25<1>/2, 26, 26<1>/2, ili više) nedelja neposredno nakon prethodne doze. Izraz "neposredno nakon prethodne doze," Kao što je ovde korišćen, označava, u nizu višestrukih primena, dozu antigen-vezujućeg molekula koja je davana pacijentu pre primene sledeće doze u nizu bez međudoza.
[0264] Postupci prema ovom aspektu iz prikaza mogu sadržati primenu pacijentu bilo kog broja sekundarnih i/ili tercijernih doza antigen-vezujućeg molekula (npr., anti-MUC16 antitela ili bispecifičnog antigen-vezujućeg molekula koji specifično vezuje MUC16 i CD3). Na primer, u određenim slučajevima, samo pojedinačna sekundarna doza je davana pacijentu. U drugim slučajevima, dve ili više (npr., 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, ili više) sekundarnih doza su davane pacijentu. Slično tome, u određenim slučajevima, samo pojedinačna tercijerna doza je davana pacijentu. U drugim slučajevima, dve ili više (npr., 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, ili više) tercijernih doza su davane pacijentu.
[0265] U slučajevima koji uključuju višestruke sekundarne doze, svaka sekundarna doza se može primeniti u istoj učestalosti kao druge sekundarne doze. Na primer, svaka sekundarna doza se može davati pacijentu 1 do 2 nedelje neposredno nakon prethodne doze. Slično tome, u slučajevima koji uključuju višestruke sekundarne doze, svaka tercijerna doza se može primeniti u istoj učestalosti kao druge tercijerne doze. Na primer, svaka tercijerna doza može se primeniti pacijentu 2 do 4 nedelja
2
neposredno nakon prethodne doze. Alternativno, učestalost na kojoj se svaka sekundarna i/ili tercijerna doza primenjuju pacijentu može se razlikovati tokom trajanja režima lečenja. Učestalost davanja može se takođe prilagoditi tokom trajanja tretmana od strane nadležnog lekara u zavisnosti od potreba individualnog pacijenta nakon kliničkog pregleda.
Dijagnostičke upotrebe i antitela
[0266] Anti-MUC16 antitela iz predmetnog pronalaska mogu se takođe koristiti za detekciju i/ili merenje MUC16, ili ćelija koje eksprimiraju MUC16 u uzorku, npr., biološkom uzorku za dijagnostičke svrhe. Na primer, anti-MUC16 antitelo, ili njegov fragment, mogu se koristiti za dijagnozu stanja ili bolesti koja se karakteriše aberantnom ekspresijom (npr., prekomernom ekspresijom, nedovoljnomekspresijom, nedostatkom ekspresije, itd.) MUC16. Primeri dijagnostičkih testova za MUC16 mogu sadržati, npr., dovođenje u kontakt uzorka, dobijenog iz pacijenta, sa anti-MUC16 antitelom iz prikaza, pri čemu je anti-MUC16 antitelo obeleženo sa detektabilnim obeleživačem ili reporterskim molekulom. Alternativno, neobeleženo anti-MUC16 antitelo može se koristiti u dijagnostičkim primenama u kombinaciji sa sekundarnim antitelom koje je samo po sebi obeleženo za detekciju. Detektabilni obeleživač ili reporterski molekul može biti radioizotop, kao što je<3>H,<14>C,<32>P,<35>S, ili<125>I; fluorescentni ili hemiluminiscentni ostatak kao što je fluorescein izotiocijanat, ili rodamin; ili enzim kao što je alkalna fosfataza, beta-galaktozidaza, peroksidaza rena, ili luciferaza. Drugi primer dijagnostičke upotrebe anti-MUC16 antitela iz prikaza uključuje<89>Zr-obeležena, kao što je<89>Zrdesferioksaminom-obeleženo, antitelo za svrhu neinvazivne identifikacije i praćenja tumorskih ćelija kod subjekta (npr. snimanje pozitron emisionom tomografijom (PET)). (Videti, npr., Tavare, R. et al. Cancer Res. 2016 Jan 1;76(1):73-82; i Azad, BB. et al. Oncotarget. 2016 Mar 15;7(11):12344-58.) Specifični primeri testova koji se mogu koristiti za detekciju ili merenje MUC16 u uzorku uključuju enzimski-vezani imunosorbentni test (ELISA), radioimunotest (RIA), i fluorescencom-aktivirano sortiranje ćelija (FACS).
[0267] Uzorci koji se mogu koristiti u MUC16 dijagnostičkim testovima prema predmetnom pronalasku uključuju bilo koje tkivo ili uzorak tečnosti koji se mogu dobiti iz pacijenta koji sadrži detektabilne količine MUC16 proteina, ili njegove fragmente, u normalnim ili patološkim uzorcima. Generalno, nivoi MUC16 u određenom uzorku koji je dobijen iz zdravog pacijenta (npr., pacijenta koji nije oboleo od bolesti ili stanja koje je u vezi sa abnormalnim nivoima MUC16 ili aktivnosti) biće mereni da bi se inicijalno odredio osnovni nivo, ili standard, nivoa MUC16. Ovaj osnovni nivo MUC16 može se nakon toga uporediti protiv nivoa MUC16 koji su izmereni u uzorcima dobijenih iz individua za koje se sumnja da imaju bolest koja je u vezi sa MUC16 (npr., tumor koji sadrži ćelije koje eksprimiraju MUC16) ili stanje.
[0268] Primeri tkiva ili uzoraka tečnosti uključuju, ali nisu ograničeni na plazmu, serum, ascite, jajnik, matericu, grlić jajnika, jetru, bešiku, pankreas, stomak, tanko ili debelo crevo, žučnu kesu, dojku, pluća, bubreg, pljuvačnu, i suzne žlezde, ili bilo koji njihov epiteloidni malignitet. Dodatni primeri tkiva ili uzoraka tečnosti uključuju, ali nisu ograničeni na papilarni serozni karcinom grlića materice, adenokarcinom endometrijuma, adenokarcinom bistrih ćelija bešike, karcinom semene vezikule, karcinom želuca, kolorektalni adenokarcinom i epitelioidni mezoteliom. Predviđeno je da bilo koja tečnost ili uzorak tkiva koji sadrži detektabilne količine MUC16 proteina, ili njegovih fragmenata, može biti izloženi ovde opisanim postupcima detekcije. Opisani postupci se mogu koristiti za praćenje razvoja i napredovanja malignih bolesti, ili da se napravi razlika između normalnih i stanja bolesti. Kao takvi, opisani postupci se mogu koristiti za detekciju ili praćenje kancera, kao što je kancer jajnika, kancer bešike, kancer dojke, kancer pankreasa, nemikrocelularni kancer pluća, intrahepatični holangiokarcino-tip koji obrazuje masu, adenokarcinom grlića materice, i adenokarcinom želudačnog trakta.
PRIMERI
[0269] Primeri u nastavku pokazuju osobi koja je uobičajeno verzirana u stanje tehnike kako da napravi i koristi postupke i kompozicije iz pronalaska, i nisu namenjeni da ograniče obim pronalaska, koji je definisan patentnim zahtevima. Osim ukoliko nije drugačije naznačeni, delovi su delovi u odnosu na težinu, molekularna težina je prosečna molekularna težina, temperature je u stepenima Celzijusa i pritisak je blizu atmosferskog
Primer 1: Dobijanje Anti-MUC16 antitela
[0270] Anti-MUC16 antitela su dobijena imunizovanjem genetički modifikovanog miša sa humanim MUC16 antigenom ili imunizovanjem modifikovanog miša koji sadrži DNK koja kodira varijabilnog regiona teškog i kapa lakog lanca humanog imunoglobulina sa humanim MUC16 antigenom.
[0271] Genetički modifikovani miševi su imunizovani sa hMUC16.nub (skraćeni format koji obuhvataju poslednjih pet SEA domena Mucin-16 (SEQ ID: 1902)), ili imunizovani sa ćelijskom linijom koja eksprimira hMUC16, kao što su OVCAR-3 ćelije. SEQ ID NO: 1902 sadrži ostatke 13810-14451 SEQ ID NO: 1899, kao i C-terminalne tagove. Nakon imunizacije, splenociti su sakupljeni iz svakog miša i ili (1) spojeni sa ćelijama mišjeg mijeloma da bi se sačuvala njihova vijabilnost i obrazovati ćelije hibridoma i izvršiti skrining za specifičnost prema MUC16, ili (2) sortirani za B-ćelije (kao što je opisano US 2007/0280945A1) korišćenjem humanog MUC16 fragmenta kao regens za sortiranje koji vezuje i identifikuje reaktivna antitela (antigen-pozitivne B ćelije).
[0272] Himerna antitela na MUC16 su početno izolovana koja imaju humani varijabilni region i mišji konstantni region. Antitela su karakterisana i odabrana za željene karakteristike, uključujući afinitet, selektivnost, itd. Ukoliko je potrebno, mišji konstantni regioni su zamenjeni sa željenim humanim konstantnim regionom, na primer divljim tipom ili modifikovanim IgG1 ili IgG4 konstantnim regionom, da bi se dobilo puno humano anti-MUC16 antitelo. Dok se odabrani konstantni region može razlikovati prema specifičnoj upotrebi, visoko afinitetna antigen-vezujuće i ciljna specifičnost karakteristike nalaze se u varijabilnom regionu. Oznake naziva antitela kao što su H1H8755P i H1M7129N označavaju puna humana antitela "H1H" ili himerna humana varijabilan/mišji konstantni region antitela "H1M". Antitela koja su identifikovana postupkom hybridoma su označena sa ID brojevima antitela koji se završavaju sa "N" ili "N2." Antitela koja su identifikovana sa postupkom sortiranja B-ćelija su označena sa ID brojevima antitela koji se završavaju sa "P" ili "P2".
[0273] Određena biološka svojstva primera anti-MUC16 antitela koja su dobijena u skladu sa postupcima iz ovog primera su detaljno opisani u primerima koji su predstavljeni u tesktu ispod.
Sekvence aminokiselina i nukleinskih kiselina varijabilnih regiona teškog i lakog lanca anti-MUC16 antitela
[0274] Tabela 1 predstavlja u nastavku identifikatore sekvecni aminokiselina varijabilnih regiona i CDRs teškog i lakog lanca odabranih anti-MUC16 antitela iz prikaza. Odgovarajući identifikatori sekvence nukleinske kiseline su predstavljeni u tabeli 2.
Tabela 1: Identifikatori sekvence aminokiselina
4
(nastavak)
Tabela 2: Identifikatori sekvence nukleinske kiseline
(nastavak)
Primer 2: Anti-MUC16 antitela specifično se vežu za endogeno eksprimirani hMUC16 na ćelijskoj liniji OVCAR-3
[0275] Sposobnost anti-MUC16 antitela da se vežu specifično za endogeno eksprimirani MUC16 na ćelijskoj liniji humanog karcinoma jajnika (OVCAR-3) je procenjena upotrebom testa za detekciju zasnovanog na elektrohemiluminiscenci (Meso Scale Discovery (MSD), Rockville, MD). Ukratko, OVCAR-3 i kontrola ćelijske linije humanog adenokarcinoma jajnika, SK-OV-3, koja nema detektabilnu ekspresiju hMUC16, su isprani u 1XPBS dopunjenom sa Ca<2+>/Mg<2+>(Irvine Scientific, Santa Ana, CA) praćeno inkubacijom u puferu za disocijaciju ćelija oslobođenom od enzima (Millipore, Billerica, MA) tokom 10 min na 37°C. Odvojene ćelije su zatim jednom isprane u 1XPBS dopunjenom sa Ca<2+>/Mg<2+>i izbrojane (Cellometer Auto T4 brojač ćelija, Nexcelom Bioscience, Lawrence, MA). Približno 1.0X10<4>ćelija su zasejane u MULTI-ARRAY 96-bunarića ploče sa karbonskim elektrodama (MSD) i inkubirane su u trajanju od 1 h na 37°C. Nespecifična mesta vezivanja su nakon toga blokirana sa 2% BSA (mas/v) u PBS tokom 1 h na sobnoj temperaturi. Sledeće, serijska razblaženja anti-MUC16 ili kontrole antitela (0.85pM -50nM) i kontrole pufera bez antitela su dodati na ćelije vezane za ploču i inkbirani su tokom 1 h na sobnoj temperaturi (RT). Ploče su nakon toga isprane da bi se uklonila nevezana antitela upotrebom AquaMax2000 poče za pranje (MDS Analytical Technologies, Sunnyvale, CA). Antitela koja su vezana za ploču su detektovana sa SULFO-TAG™-konjugovanim anti-humanim kapa laki lanac antitelo (Regeneron) ili SULFO-TAG™-konjugovanim anti-mišjim IgG antitelom (Jackson Immunoresearch, West Grove, PA) tokom 1h na ST. Nakon pranja, ploče su razvijene sa Read Buffer (MSD) u skladu sa protokolom proizvođača i luminiscentni signali su zabeleženi sa SECTOR Imager 6000 (MSD) instrumentom.
[0276] Intenzitet luminiscencije, meren u relativnim svetlosnim jedinicama (RLU), za dve ćelijske linije je zabeležen da bi se označio intenzitet vezivanja svakog antitela. Odnos detektovanog signala sa 1.9nM ili 16.7nM anti-MUC16 antitelom vezanim za OVCAR-3 vs. SK-OV-3 je prijavljen kao indikacija specifičnosti i potencija vezivanja (Tabela 3).
Tabela 3: Odnosi ćelijskog vezivanja Anti-Muc16 antitela za endogeno eksprimirani hMUC16 OVCAR-3 vs hMUC16-negativne SK-OV-3 ćelijske linije
(nastavak)
[0277] Kao što pokazuju rezultati iz Tabele 3, većina anti-MUC16 antitela iz ovog prikaza specifično vezana za OVCAR-3 na visokim (16.7 nM) i niskim (1.9 nM) koncentracijama antitela. mlgG1, mlgG2a i hIgG1 antitela kontrole izotipa ne pokazuje specifično vezivanje za ili OVCAR-3 ili SK-OV-3 ćelijsku liniju. Dodatno, postoje dokazi da je postupak osetljiv s obzirom na to da nekoliko antitela koja ne ispoljavaju vezivanje za rastvorljivi monomerni humani MUC16 protein u testu vezivanja površinske plazmon rezonance (videti Primer 4 ovde ispod) ispoljava specifično vezivanje za endogeni humani MUC16 eksprimiran na OVCAR-3 ćelijama u ovom testu vezivanja zasnovanom na ćelijama.
Primer 3: Dobijanje bispecifičnih antitela koja vežu (MUC16) specifičan za ćeliju jajnika i CD3
[0278] Predmetni pronalazak obezbeđuje bispecifične antigen-vezujuće molekule koji vežu CD3 i MUC16; takvi bispecifični antigen-vezujući molekuli su ovde takođe naznačeni kao "anti-MUC16/anti-CD3 ili anti-MUC16xCD3 bispecifični molekuli." Deo anti-MUC16 od anti-MUC16/anti-CD3 bispecifičnog molekula je koristan za ciljanje tumorskih ćelija koje eksprimiraju MUC16 (takođe poznat kao CA-125), i anti-CD3 deo bispecifičnog molekula je koristan za aktivaciju T ćelija. Istovremeno vezivanje MUC16 na tumorskoj ćeliji i CD3 na T-ćeliji olakšava usmereno ubijanje (ćelijsku lizu) ciljanih tumorskih ćelija sa aktiviranom T-ćelijom.
[0279] Bispecifična antitela koja sadrže anti-MUC16-specifični vezujući domen i anti-CD3-specifični vezujući domen su konstruisana upotrebom standardnih metodologija, pri čemu anti-MUC16 antigen vezujući domen i anti-CD3 antigen vezujući domen svaki sadrži različite, drugačije HCVRs uparene sa zajedničkim LCVR. U primerima bispecifičnih antitela, molekuli su konstruisani upotrebom teškog lanca iz anti-CD3 antitela, teškog lanca iz anti-MUC16 antitela i zajedničkog lakog lanca iz anti-MUC16 antitela. U drugim slučajevima, bispecifična antitela mogu biti konstruisana upotrebom teškog lanca iz anti-CD3 antitela, teškog lanca iz anti-MUC16 antitela i lakog lanca iz anti-CD3 antitela ili lakog lanca antitela za kog je poznato da je promiskuitetan ili se efikasno uparuje sa raznim kracima teškog lanca.
[0280] Bispecifična antitela koja su opisana u primerima u nastavku sastoje se iz anti-CD3 vezujućih krakova koji imaju različite afinitete vezivanja za humani rastvorljivi heterodimerni hCD3ε/δ protein (kao što je ovde opisano u referentnom primeru 7); i humani MUC16 (videte gore navedene primere 1-2). Proizvedena su prikazana bispecifična antitela koja imaju IgG1 Fc domen (BSMUC16/CD3-001, -002, -003, i -004) ili modifikovani (himerni) IgG4 Fc domen (BSMUC16/CD3-005) kao što je predstavljeno u objavi br. US20140243504A1 US prijavi patenta, objavljenoj 28 avgusta, 2014.
[0281] Pregled sastavnih delova domena za vezivanje antigena različitih konstruisanih anti-MUC16xCD3 bispecifičnih antitela je prikazan u Tabeli 4.
Tabela 4: Pregled sastavnih delova odabranih Anti-MUC16xCD3 bispecifičnih antitela
[0282] Laki lanci naznačeni u Tabeli 4 su zajednički za CD3 i MUC16 ciljajuće krake bispecifičnih antitela. Tabele 1 i 2 set predstavljaju identifikatore sekvenci aminokiselina i nukleinskih kiselina, redom, za različite varijabilne regione teškog lanca, i njihove odgovarajuće CDRs, anti-MUC16 krakethe bispecifičnih antitela iz ovog primera. Tabela 22 i 23 identifikatore sekvenci aminokiselina i nukleinskih kiselina, redom, za različite varijabilne regione teškog lanca, i njihove odgovarajuće CDRs, anti-CD3 krakova bispecifičnih antitela iz ovog primera.
Primer 4: Afiniteti vezivanja i kinetičke konstante humanih monoklonskih anti-MUC16 monospecifičnih i anti-MUC16xCD3 bispecifičnih antitela izvedeni iz površinske plazmonske rezonance
[0283] Afiniteti vezivanja i kinetičke konstantne humanih anti-MUC16 antitela su određivanje pomoću površinske plazmonske resonance u realnom vremenu (SPR; Biacore 4000 ili Biacore T-200, GE Healthcare Life Sciences, Pittsburgh, PA) na 25°C. Anti-MUC16 antitela koja su ispitivana u ovom primeru bila su bivalentna monospecifična vezana za MUC16 (eksprimirana sa hIgG1 (H1H), mIgG1 (H1M), mIgG2 (H2M) ili mIgG3 (H3M) konstantnim regionom) ili bispecifična antitela koja se sastoje iz anti-MUC16 vezujućeg domena i anti-CD3 vezujućeg domena. Antitela su uhvaćena na CM4 ili CM5 Biacore sensor površini (GE Healthcare Life Sciences) derivatizovana kupolovanjem amina sa monoklonskim anti-humanin Fc antitelom (GE, # BR-1008-39) ili monoklonskim kozijom anti-mišjim Fc antitelom (GE, # BR-1008-38). Različite koncentracije rastvorljivog monomernog humanog MUC16, u skraćenom formatu koji obuhvata poslednjih pet SEA domena Mucina-16 (hMUC16.mmh, ili MUC16 "nub", SEQ ID: 1902) je ubrizgano preko površine sa uhvaćenim anti-MUC16-antitelom na brzini protoka od 50uL/minuti (Biacore T-200) ili 30uL/minuti (Biacore 4000). Povezivanje antitelo-reagens je praćeno tokom 4 min i disocijacija je praćena tokom 6-10 min. Sva ispitivanja vezivanja su sprovedena u HBS-ET puferu (0.01M HEPES pH 7.4, 0.15M NaCl, 0.05% v/v Surfaktant P20).
[0284] Konstante kinetičke brzine asocijacije (ka) i disocijacije (kd) su određivane prilagođavanjem senzograma u realnom vremenu na 1:1 model vezivanja upotrebom softvera za podešavanje krive Scrubber 2.0c. Konstante ravnoteže disocijacije (KD) i disocijativni poluživoti (t<1>/2) su izračunati iz konstanti kinetičke brzine kao:
i
[0285] Kinetički parametri vezivanja za monospecifična anti-MUC16 antitela sa monomernim humanim MUC16 proteinskim fragmentom su prikazani ispod u tabelama 5A i 5B. Kinetički parametri vezivanja za anti-MUC16/anti-CD3 bispecifična antitela za monomerni humani MUC16 protein su prikazani ispod u tabeli 6.
Tabela 5A: Biacore afiniteti vezivanja anti-MUC16 antitela hibridoma (H1M, H2M i H3M) za hMUC16 fragment na 25 °C
(nastavak)
1
Tabela 5B: Biacore afiniteti vezivanja humanih Fc anti-MUC16 antitela (H1H) sa hMUC16 fragmentom na 25°C
2
Tabela 6: Biacore afiniteti vezivanja anti-MUC16/anti-CD3 bispecifičnih antitela sa hMUC16 fragmentom na 25° C
[0286] Kao što rezultati pokazuju, većina anti-MUC16 antitela iz ovog prikaza veže se za rastvorljivi humani MUC16 protein, neka ispoljavaju sub-nanomolarni afinitet. Nekoliko antitela (H1M9519N, H1M9521N, H3M9524N, H3M9525N, H1M9528N, H3M9529N) nisu ispoljila vezivanje za skraćeni format obuhvatajući poslednjih pet SEA domena preko površinske plazmon rezonance, međutim, ispoljila su specifično vezivanje za endogeni humani MUC16 eksprimiran na OVCAR-3 ćelijama u testu vezivanja zasnovanom na ćelijama. Anti-MUC16xCD3 bispecifična antitela iz ovog prikaza takođe se vezuju za rastvorljivi prekinuti humani MUC16 protein koji ispoljava nanomolarni afinitet u ovom testu.
Primer 5: Dodatno vezivanje, aktivacija T ćelija i svojstva citotokičnosti primera bispecifičnih antitela
[0287] U ovom primeru, određena je sposobnost MUC16xCD3 bispecifičnih antitela da se vežu za humane ćelijske linije koje eksprimiraju CD3 (humane T ćelije), u poređenju sa vezivanjem za ciljne specifične (MUC16-specifične) ćelijske linije, preko FACS. Dodatno, sposobnost ovih bispecifičnih antitela da aktiviraju ciljne specifične (MUC16-specifične) ćelijske linije takođe je upoređena u sličnom testu.
Titracija vezivanja primera bispecifičnih antitela kao što je mereno FACS analizom
[0288] A. Ukratko, analiza protočnom citometrijom (tj. fluorescentno aktivirano ćelijsko sortiranje, ili FACS) je korišćeno da bi se odredilo vezivanje bispecifičnih antitela za Jurkat-ove ćelije ili ćelije koje ekspirmiraju humani MUC16, praćeno detekcijom sa fikoeritrin (PE)-obeleženim ili APC-obeleženim anti-humanim IgG antitelom. Ukratko, 2X 10<5>ćelija/bunariću su inkubirane tokom 30 minuta na 4°C sa serijskim razblaženjem u opsegu od 1.33E-07M do 8.03E-12M svakog ispitivanog antitela ili kontrole izotipa (antitelo istog izotipa koje se veže za različiti antigen bez ukrštene reaktivnosti sa MUC16 ili CD3). Nakon inkubacije, ćelije su isprane dva puta sa hladnim PBS koji sadrži 1% proceđeni FBS i PE-konjugovano ili APC-konjugovano anti-humano sekundarno antitelo je dodato na ćelije i inkubirano dodatnih 30 minuta. Bunarići koji nisu sadržali antiteli ili samo sekundarno takođe su korišćeni kao kontrole. Nakon inkubacije, ćelije su isprane, re-suspendovane u 200 µL hladnog PBS koji sadrži 1% proceđeni FBS i analizirane su protočnom citometrijom na BD FACS Canto II. Videti Tabelu 7A.
[0289] B. U odvojenim eksperimentima sa analognim uslovima sa onim koji su gore opisani, analiza protočnom citometrijom (ili FACS) je korišćena da bi se odredilo vezivanje odabranih bispecifičnih antitela za Jurkat ćelije, PEO-1, OVCAR3-Luc i T ćelije cinomolgusa. Za analizu titracije, serijska razblaženja odabranih MUC16xCD3 bispecifičnih antitela, prvog antitela kontrole izotipa (humano himerno IgG4 antitelo koje se veže za irelevantni humani antigen bez ukrštene reaktivnosti sa humanim ili cinomolgus CD3) i drugog antitela kontrole izotipa (humano himerno IgG4 antitelo koje veže irelevantni humani antigen bez ukrštene reaktivnosti sa humanim MUC16), opsega od 66.6nM do 0.001nM. Videti Tabelu 7B i Sl.-e 11A-11C.
[0290] Za FACS analizu, ćelije su bile zatvorene prednjom visinom rasipanja vs. prednjom površinom rasipanja za izbor pojedinačnih događaja, praćeno bočnim i prednjim rasipanjem. EC50 za titraciju ćelijskog vezivanja je određivana upotrebom PRISM™ softvera (GraphPad Softver, Inc., La Jolla, CA). Vrednosti su izračunate upotrebom ne-linearne regresione analize 4 parametra. (Liu, J., et al. 2005, Biotechnol Letters 27:1821-1827). Vrednost EC50 predstavlja koncentraciju ispitivanog antitela gde se uočava 50% njegove maksimalne vrednosti vezivanja.
Tabela 7A: FACS vezivanje na CD3 i MUC16-specifičnim ćelijskim linijama
Tabela 7B: FACS vezivanje na CD3 i MUC16- specifičnim ćelijskim linijama
[0291] Kao što je prikazano u tabelama 7A i 7B, CD3 vezujući kraci svakog od MUC16 bispecifičnog antitela ispoljili su opseg vezivanja ćelija za humane ili T ćelije majmuna koje eksprimiraju CD3 (npr. od 3.2 nM EC50do veoma slabo vezivanje). BSMUC16/CD3-001 bispecifično antitelo je pokazalo visoko merenje vezivanja za ćelije koje eksprimiraju CD3 (tj. <7nM) dok je BSMUC16/CD3-002 bispecifično antitelo pokazalo slabo do bez vezivanja za humane ili ćelije majmuna koje eksprimiraju CD3. Nemerljivo vezivanje, ili bez merljivog vezivanja, u FACS testu ili ekvivalentnom testu odnosi se na interakciju vezivanja između antitela i njegovog ciljnog antigena koja je iznad granice detekcije testa npr. na ili iznad 1 µM). Ispitivana bispecifična antitela ispoljila su slično vezivanje ćelija na ćelijskim linijama koje eksprimiraju MUC16, potvrđujući da bispecifično uparivanje sa individualnim CD3 kracima ispoljavajući slabu ili visoku (ili nemerljive) interakcije sa CD3 nije uticao na ili smanjio specifično vezivanje za tumorsku metu (MUC16-specifično vezivanje je manje od ili jednako sa 3 nM (visoko vezivanje) u ovim primerima. Prvo kontrolno antitelo se nije vezalo za CD3+ ćelije, i drugo kontrolno antitelo se nije vezalo za MUC16+ ćelije. Videti takođe Sl.-e 11A-11C.
4
[0292] Antitela koja su ispoljila slabo do bez detektabilno vezivanje za humani CD3 i dalje su smatrana kao prednost za bispecifično uparivanje vođeno aviditetom, i dalje su ispitana za citotoksičnost u in vitro (videti ispod) i in vivo testovima (Primer 8).
Aktivacija T-ćelija i tumor specifična citotoksičnost ispoljena od strane bispecifičnih antitela kao što je mereno In Vitro
[0293] A. Specifično ubijanje ciljnih ćelija tumora koje ekspimiraju MUC16 u prisustvu bispecifičnih antitela koja su zasnovana na CD3 je praćeno pomoću protočne citometrije. Kao što je prethodno prijavljeno, bispecifična antitela ispoljavaju različita svojstva vezivanja za CD3 protein i ćelijske linije koje eksprimiraju CD3 (tj. veoma slabo ili snažno vezivanje). Ova ista bispecifična antitela su ispitana za sposobnost da indukuju naivne humane T-ćelije da preusmeri ubijanje prema ciljnimeksprimirajućim ćelijama.
[0294] Ukratko, ćelijske linije koje eksprimiraju MUC16 (OVCAR3) su obeležene sa 1µM fluorescentne boje za praćenje Violet Cell Tracker. Nakon obeležavanja, ćelije su zasejane preko noći na 37°C. Odvojeno, humane PBMC-e su zasejane u dopunjenom RPMI medijumu na 1X10<6>ćelija/mL i inkubirane preko noći na 37°C da bi se obogatile za limfocite iscrpljivanjem adherentnih makrofaga, dendritičnih ćelija, i u manjoj meri monocita. Sledećeg dana, ciljne ćelije su istovremeno inkubirane sa iscpljenim za adherentne ćelije nestimulisanim PBMC (efektorska/ciljna ćelija u odnosu 4:1) i serijskim razblaženjem relevantnih bispecifičnih antitela ili izotipskom kontrolom (koncentracioni opseg: 66.7nM do 0.25pM) tokom 48 h na 37°C. Ćelije su uklonjenje sa ploča ćelijskih kultura upotrebom pufera za disocijaciju ćelija oslobođenog od pufera, i analizirane su sa FACS. Videti rezultate predstavljene u Tabeli 8A.
[0295] B. U analognim ispitivanjima, ćelijske linije koje eksprimiraju MUC16 (PEO-1 ili OVCAR3-Luc) su obeležene, zasejane i inkubirane preko noći kao što je opisano. Serijska razblaženja MUC16xCD3 bispecifičnih antitela ili izotipske kontrole su istovremeno inkubirana. Videti rezultate predstavljene u tabelama 8B i 8C, i slikama 12A-12B.
[0296] Za FACS analizu, ćelije su obojene sa tragačem daleko crveno mrtvih/živih ćelija (Invitrogen). U svaki bunarić je odmah dodato 5X10<5>zrnaca za brojanje neposredno pre FACS analie.1X10<4>zrnaca je sakupljeno za svaki uzorak. Za procenu specifičnosti ubijanja, ćelije su zatvorene na živim populacijama ljubičasto obeleženim populacijama. Procenat žive populacije je snimljen i korišćen je za izračunavanje normalizovanog preživljavanja.
[0297] Aktivacija T ćelija je ispitana inkubiranjem ćelija sa direktno konjugovanim antitelima na CD2, CD69 i/ili CD25, i sa prijavljivanjem procenta rano aktiviranih (CD69+) T ćelija i/ili kasno aktiviranih (CD25+) T ćelija od ukupnih T ćelija (CD2+).
[0298] Kao što rezultati u Tabelama 8A-8C pokazuju, iscrpljivanje ćelija koje eksprimiraju MUC16-je uočeno sa anti-MUC16xCD3 bispecifičnim antitelima. Svako od ispitanih bispecifičnih antitela aktivirala su i usmerila humane T ćelije da bi se iscrpele ciljne ćelije sa EC50s u pikomolarnom opsegu. Dodatno, uočena liza ciljne ćelije (iscrpljivanje) je povezano sa pojačanom regulacijom CD69 (ili CD25) na CD2+ T ćelijama, takođe sa pikomolarnim (pM) EC50s.
[0299] Važno, rezultati iz ovog primera takođe pokazuju da bispecifično antitelo koje je konstruisano sa krakom koji vezuje CD3 koji ispoljava slabo do vezivanje koje nije merljivo sa CD3 proteinom ili ćelijama koje eksprimiraju CD3 (tj. CD3-VH-G5) i dalje su zadržale sposobnost da aktiviraju T-ćelije i ispoljavaju potentnu citotoksičnost ćelija koje eksprimiraju tumorski antigen.
Tabela 8A: Citotoksičnost i svojstva aktivacije T-ćelija odabranih MUC16xCD3 bispecifičnih antitela
Tabela 8B: Citotoksičnost i svojstva aktivacije T-ćelija odabranih MUC16xCD3 bispecifičnih antitela
Tabela 8C: Citotoksičnost i svojstva aktivacije T-ćelija odabranih MUC16xCD3 bispecifičnih antitela
Primer 6: Mapiranje epitopa anti-Muc16 antitela H4sH8767P, H1H8794P2, i H1H8799P2 koje se vezuje za C-term domen hMUC16 zasnovano na razmeni vodonika / deuterijuma (HID)
[0300] Sprovedeni su eksperimenti da bi se odredili MUC16 ostaci aminokiselina unutar C-terminalnih pet SEA domena (SEQ ID No: 1902, ovde naznačen kao hMUC16.nub), sa kojim anti-MUC16 antitela H4sH8767P, H1H8794P2, i H1H8799P2 interaguju. Za tu svrhu, korišćeno je mapiranje epitopa razmenom vodonika/deuterijuma (H/D) sa masenom spektrometrijom (HDX-MS). Opšti opis H/D postupka razmene je predstavljen u Ehring (1999) Analytical Biochemistry 267(2):252-259; i Engen i Smith (2001) Anal. Chem.73:256A-265A.
[0301] HDX-MS eksperimenti su sprovedeni na integrisanoj Waters HDX/MS platformi, koja se sastoji iz Leaptec HDX PAL sistema za obeležavanje deuterijumom, Waters Acquity M-Class (pomoćni upravljač rastvaračem) za digestiju i nalivanje uzorka, Waters Acquity M-Class (mBinary upravljač rastvaračem) za gradijent analitičke kolone, i Synapt G2-Si maseni spektrometar za merenje mase peptičkih peptida
[0302] Rastvor za obeležavanje je pripremljen u 10 mM PBS puferu u D2O na pD 7.0. Za obeležavanje deuterijumom, 3.8 µL hMUC16.nub (12 pmol/µL) ili hMUC16.nub prethodno pomešan sa anti-MUC16 antitelom H4sH8767P, H1H8794P2, ili H1H8799P2 u 2:1 molarnom odnosu je inkubiran sa 56.2 µL. D2O rastvor za obeležavanje za različite vremenske tačke (npr.: neuderisana kontrola = 0 sek; obeležavanje deuterijumom: 1 min i 20 min). Deuteracija je zaustavljena prenošenjem 50 µL uzorka u 50 µL prethodno ohlađeni pufer za zaustavljanje (0.2 M TCEP, 6 M gvanidin hlorid u 100 mM fosfatnom puferu, pH 2.5) i mešani uzorak je inkubiran na 1.0 °C u trajanju od dva minuta. Zaustavljeni uzorak je zatim ubrizgan u Waters HDX Manager za digestiju pepsinom/proteazom XIIIna mreži. Digestirani peptide su uhvaćeni na ACQUITY UPLC BEH C181.7-µm, 2.1 X 5 mm VanGuard pre-koloni na 0°C i eluirani su do analitičke kolone ACQUITY UPLC BEH C18 (1.7-µm, 1.0 X 50 mm) tokom 9-minutnog razdvajanja na gradijentu 5%-40% B (mobilna faza A: 0.1% mravlja kiselina u vodi, mobilna faza B: 0.1% mravlja kiselina u acetonitrilu). Maseni spektrometar je koristio konusnu voltažu od 37V, vreme skeniranja 0.5 s, i opseg mase/šarže od 50-1700 Th.
[0303] Za identifikaciju peptidnih ostataka hMUC16.nub sa kojima H4sH8767P, H1H8794P2, i H1H8799P2 interaguju, LC-MSE podaci iz nedeuterisanog uzorka su obrađeni i skenirani u odnosu na bazu podataka koja je uključila sekvence za hMUC16.nub, pepsin i nasumičnu sekvencu upotrebom Waters ProteinLynx Global Server (PLGS) softvera. Identifikovani peptide su uveženi u DynamX softver i filtrirani prema dva kriterijuma: 1) minimum proizvoda po aminokiselini: 0.25 i 2) prag replikacije datoteke: 2. DynamX softver zatim automatski određuje unos deuterijuma za svaki peptid na osnovu vremena zadržavanja i visoke preciznosti mase (<10ppm) u više vremenskih tačaksa sa 3 replikata u svakom vremenu.
[0304] Uporebom onlajn pepsin/proteaze XIII kolone spojene sa MSE prikupljanjem podataka, ukupno 109 peptida iz hMUC16.nub je identifikovano u odsustvu ili prisustvu H4sH8767P, predstavljajući 64% pokrivenost sekvence. Šest peptida imalo je značajno umanjen unos deuteracije (vrednosti centroid delta > 0.5 daltona iz bar jedne vremenske tačke sa p-vrednostima < 0.05) kada su vezani za H4sH8767P i ilustrovani su u Tabeli 9A. Zabeležena peptidna masa odgovara srednjoj vrednosti centroida MH+ mase iz tri replikata. Ovi peptidi, koji odgovaraju aminokiselinama 428-434, 453-467, i 474-481 od hMuc16.nub, imali su slabije brzine deuteracije kada su vezani sa H4sH8767P. Ovi identifikovani ostaci takođe odgovaraju ostacima 14237-14243, 14262-14276, i 14283-14290 od hMUC16 kao što je definisano Uniprot unosom Q8WXI7 (MUC16_HUMAN), SEQ ID NO:1899.
Tabela 9A. hMUC16.nub peptid sa izmenjenim brzinama deuteracije nakon vezivanja H4sH8767P
[0305] Uporebom onlajn pepsin/proteaze XIII kolone spojene sa MSE prikupljanjem podataka, ukupno 109 peptida iz hMUC16.nub je identifikovano u odsustvu ili prisustvu H1H8794P2, predstavljajući 64% pokrivenost sekvence. Tri peptida su imala značajno umanjen unos deuteracije (vrednosti centroid delta > 0.5 daltona iz bar jedne vremenske tačke sa p-vrednostima < 0.05) kada su vezani za H1H8794P2 i ilustrovani su u Tabeli 9B. Zabeležena peptidna masa odgovara srednjoj vrednosti centroida MH+ mase iz tri replikata. Ovi peptidi, koji odgovaraju aminokiselinama 126-131, 127-131, i 132-138 of hMuc16.nub, imali su slabije brzine deuteracije kada su vezani sa H1H8794P2. Ovi identifikovani ostaci takođe odgovaraju ostacima 13935-13940, 13936-13940, i 13941-13947 hMUC16 kao što je definisano sa Uniprot unosom Q8WXI7 (MUC16_HUMAN), SEQ ID NO:1899.
Tabela 9B. hMUC16.nub peptidi sa izmenjenim brzinama deuteracije nakon vezivanja H1H8794P2
[0306] Uporebom onlajn pepsin/proteaze XIII kolone spojene sa MSE prikupljanjem podataka, ukupno 109 peptida iz hMUC16.nub je identifikovano u odsustvu ili prisustvu H1H8799P2, predstavljajući 64% pokrivenost sekvence. Četiri peptida su imala značajno umanjen unos deuteracije (vrednosti centroid delta > 0.5 daltona iz bar jedne vremenske tačke sa p-vrednostima < 0.05) kada su vezani sa H1H8799P2 i ilustrovani su u Tableli 9C. Zabeležena peptidna masa odgovara srednjoj vrednosti centroida MH+ mase iz tri replikata. Ovi peptidi, koji odgovaraju aminokiselinama 357-369, 358-366, 358-369, i 361-369 od hMuc16.nub, imali su slabije brzine deuteracije kada su vezani sa H1H8799P2. Ovi identifikovani ostaci takođe odgovaraju ostacima 14165-14178, 14166-14176, 14166-14178, i 14170-14178 od hMUC16 kao što je definisano sa Uniprot unosom Q8WXI7 (MUC16_HUMAN), SEQ ID NO:1899.
Tabela 9C. hMUC16.nub peptidi sa izmenjenim brzinama deuteracije nakon vezivanja H1H8799P2
Primer 7: Farmakokinetička procena anti-MUC16 x CD3 bispecifičnih antitela
[0307] Procena farmakokinetika anti-MUC16 3 CD3 bispecifičnih antitela BSMUC16/CD3-001 i BSMUC16/CD3-005 i kontrole izotipa su sprovedene u humanizovanim MUC16 x CD3 miševima (miševi homozigoti za MUC16 i CD3 ekspresiju, MUC16 hu/hu x CD3 hu/hu), CD3 humanizovani miševi (miševi homozigoti za CD3 ekspresiju, CD3 hu/hu) i koji se podudaraju u soju (75% C57BL, 25%129Sv) miševi divljeg tipa (WT). Kohorte su sadržale 4-5 miševa po ispitanom antitelu i po soju miša. Svi miševi su primili pojedinačnu intra-peritonealnu (i.p.) 0.4 mg/kg dozu. Uzorci krvi su sakupljeni na 3 i 6 h, 1, 3, 7, 14 i 28 dana nakon doziranja. Krv je obrađena u serum i zamrznuta je na -80 °C do analize.
[0308] Koncentracije cirukulišućih antitela su određene sa analizom ukupnog humanog IgG antitela korišćenjem GyroLab xPlore™ (Gyros, Uppsala, Sweden). Ukratko, biotinilovano kozje anti-humano IgG poliklonsko antitelo (Jackson ImmunoResearch, West Grove, PA) je uhvaćeno na česticama obloženim streptavidinom na Gyrolab Bioaffy 200 CD (Gyros) da bi se uhvatio humani IgG prisutan u serumu. Nakon hvatanja na afinitetnoj koloni, vezano humano IgG antitelo u uzorcima je detektovano sa Alexa-647 obeleženo sa kozjim anti-humanim IgG (Jackson ImmunoResearch). Fluorescentni signal na koloni omogućio je detekciju vezanog IgG i jedinice odgovora su (RU) očitane na instrumentu. Koncentracije uzoraka su određivane interpolacijom sa standardne krive koja je prilagođena upotrebom prilagođavanja 5-parametarske logističke krive korišćenjem Gyrolab Evaluator Softvera. PK parametri su određeni sa ne-kompartmentalnom analizom (NCA) upotrebom Phoenix®Win-Nonlin® softvera Verzije 6.3 (Certara, L.P., Princeton, NJ) i ekstravaskularnog modela doziranja. Upotrebom odgovarajućih srednjih vrednosti koncentracije za svako antitelo, svi PK parametri uključujući uočenu maksimalnu koncentraciju u serumu (Cmax), procenjeni uočeni polu-život (t1/2), i površina pod koncentracionom krivom u odnosu na vreme do poslednje merljive koncentracije (AUClposlednja) su određeni upotrebom linearnog trapezoidnog pravila sa linearnim interpolacijom i uniformnim prilagođavanjem.
[0309] Nakon i.p. davanja antitela miševima divljeg tipa (WT), ukupni profili IgG koncentracije vremena BSMUC16/CD3-001, BSMUC16/CD3-005 i kontrole izotipa bili su svi slični, karakterisani su prvo kratkom distribucijom leka nakon čega sledi jedna faza eliminacije jednog leka tokom ostatka studije. Maksimalne koncentracije u serumu (Cmax) i izračunato izlaganje leku (AUCposlednje) od tri antitela su bile uporedive (tokom 1.3-puta jedan u odnosu na drugi).
[0310] Nakon i.p. davanja antitela CD3hu/hu miševima, BSMUC16/CD3-001, BSMUC16/CD3-005 i kontrole izotipa imale su uporedive koncentracije Cmax(4.6, 3.6 i 4.1 µg/mL, redom). BSMUC16/CD3-005 i kontrola izotipa je ispoljila slične krive eliminacije leka, dok je BSMUC16/CD3-001 ispoljio strmiju eliminaciju leka od oba, što sugeriše da humano ciljno vezivanje CD3 dovodi do uklanjanja. Terminalna koncentracija antitela za BSMUC16/CD3-001 je bila 0.03 µg/mL, što je oko 28-puta manje u odnosu na terminalne koncentracije antitela koje su određene za kontrolu izotipa (0.85 µg/mL) i 22-puta manje u odnosu na BSMUC16/CD3-005 (0.66 µg/mL) koncentracije u serumu.
[0311] U MUC16<hu/hu>x CD3<hu/hu>duplim-humanizovanim miševima, Muc16xCD3 bispecifična i izotipska kontrolna antitela imali su uporedive Cmaxkoncentracije (Cmaxopseg: 4.5-6.9 µg/mL). Oba bispecifična antitela ispoljila su strmiju eliminaciju leka u odnosu na kontrolu izotipa što ukazuje na efekat koji je posredovan metom. Terminalne koncentracije antitela za BSMUC16/CD3-001 i BSMUC16/CD3-005 bile su oko 29-puta i 2.9-puta manje, redom, od terminalnih koncentracija antitela određenih za kontrolu izotipa (0.86 µg/mL).
[0312] Pregled podataka za ukupna anti-MUC16 x CD3 bispecifična antitela i koncentracije izotipa kontrolnog antitela su dati pregledom u Tabeli 10. Srednji PK parametri su kao što je opisano u Tabelama 11A i 11B. Srednje vrednosti koncentracija ukupnog antitela u odnosu na vreme su prikazane na slikama 1, 2, i 3. Kao zaključak, MUC16xCD3 bispecifična antitela ispoljila su sličnu Cmaxi krive eliminacije leka kod miševa divljeg tipa (WT), ali je BSMUC16/CD3-001 ispoljio strmije brzine eliminacije u odnosu na BSMUC16/CD3-005 i kontrolu izotipa u CD3 pojedinačnim humanizovanim miševima i MUC16/CD3 duplim humanizovanim miševima. S obzirom da bispecifična antitela koja su davana u ovom ispitivanju PK sadržala su isti anti-MUC16 vezujući krak, rezultati ukazuju na to da jačina vezivanja CD3 ciljajućeg kraka može imati ulogu u nivoima izlaganja leku (AUCposlednje) i brzinama eliminacije leka. Ni BSMUC16/CD3-001 ili BSMUC16/CD3-005 vežu mišji MUC16 ili mišji CD3.
Tabela 10: Srednje vrednosti koncentracija ukupnog IgG u serumu nakon pojedinačne 0.4 mg/kg intraperitonealne injekcije BSMUC16/CD3-001, BSMUC16/CD3-005 i antitela za kontrolu izotipa u WT miševima, humanizovanim CD3 miševima i humanizovanim MUC16 x CD3 miševima
Tabela 11A: Pregled farmakokinetičkih parametara: CD3<hu/hu>humanizovani miševi
1
Tabela 11B: Pregled farmakokinetičkih parametara: MUC16<hu/hu>x CD3<hu/hu>dupli-humanizovani miševi
Primer 8: Anti-MUC16/anti-CD3 bispecifična antitela ispoljavaju potentnu efikasnost protiv tumora in vivo
[0313] Da bi se odredila in vivo efikasnost primera anti-MUC16/anti-CD3 bispecifičnih antitela za koje je identifikovano da imaju slabo ili imaju nedektabilno vezivanje za humani i CD3 cinomolgusa, ispitivanja su sprovedena kod imunokompromitovanih miševa koji nose ksenografte kancera humane prostate. Efikasnost odabranih bispecifičnih antitela je ispitivana i kod trenutnog tretmana i u modelima doziranja terapeutskog tretmana.
Efikasnost anti-MUC16/anti-CD3 bispecifičnih antitela u modelima ksenografta humanog tumora
[0314] Da bi se ispitala in vivo efikasnost anti-MUC16/anti-CD3 bispecifičnih u ispitivanjima ksenografta u humanog tumora, NOD scid gama (NSG) miševi (Jackson Laboratories, Bar Harbor, Maine) su prethodno primili implant humanih mononuklearnih ćelija krvi (PBMCs; ReachBio LLC., Seattle, WA) i nakon toga su davane ascitne ćelije iz ćelije linija kancera humanog ovarijuma OVCAR-3 (American Type Tissue Culture, Manassas, VA) transdukovane sa luciferazom (OVCAR-3/Luc). OVCAR-3 ćelije endogeno eksprimiraju MUC-16.
[0315] Ukratko, NSG miševima je intraperitonealno (i.p.) ubrizgano 5.0 X 10<6>humanih PBMCs. 8d kasnje, 1.5 X 10<6>ćelija ascita iz OVCAR-3/Luc ćelijske linije, prethodno pasažirane in vivo, su primenjene i.p. NSG miševima koji su primili graft PBMCs. U grupi koja je odmah primila tretman, miševi su tretirani i.p. u danu sa implantiranjem OVCAR-3/Luc ćelija sa MUC16/CD3 Bispecifičnim antitelima BSMUC16/CD3-001 ili BSMUC16/CD3-005, ili izotip kontrolom, u dozi od 10 µg/mišu (N=5 miševa/grupi koja prima tretman). U modelu terapeutskog doziranja, miševi su tretirani i.p.7d posle implantacije tumorom sa MUC16/CD3 bispecifičnim ili gore opisanim terapeutskim antitelima, u dozi od 10µg/mišu (N=5/koja koja prima tretman).
2
[0316] U svim ispitivanjima, tumorski rast je praćen pomoću bioluminescentntnog snimanja (BLI). Miševima je ubrizgano i.p. sa supstratom luciferaze D-luciferinom koji je suspendovan u PBS (150 mg/kg) i sniman pod anestezijom izoflurana nakon 10 min. BLI je sproveden upotrebom Xenogen IVIS sistema (Perkin Elmer, Hopkinton, MA) i BLI signali su ekstrahovani upotrebom Living Image sofvera (Xenogen/Perkin Elmer). Regioni od interesa su podvučeni ispod svake ćelijske mase i intenziteti fotona su zabeleženi kao fotoni(p)/sec(s)/cm<2>/steradian(sr). Za grupu koja je odmah primila tretman, podaci su prikazani kao BLI nivoi 26d posle implantacije tumora (Tabela 12A). Za grupu koja je primila terapeutski tretman, podaci su prikazani kao stepen promene u BLI između dana 6 (1 d pre tretmana) i na kraju ispitivanja (26d posle implantacije tumora; Tabela 12B).
[0317] Kao što rezultati prikazuju, oba BSMUC16/CD3-001 i BSMUC16/CD3-005 su pokazala sličnu efikasnost u supresiji tumorskog rasta u poređenu sa kontrolom izotipa kada je BLI izmerena u Danu 26 u modelu trenutnog doziranja. Oba anti-MUC16/anti-CD3 bispecifična antitela su takođe suprimirala rast uspostavljenih tumora kada su davani 7d posle implantacije tumora, u poređenju sa kontrolom. Ukratko, bispecifična anti-MUC16/anti-CD3 antitela iz ovog prikaza ispoljavaju potentnu efikasnost protiv tumora u nekoliko modela.
Tabela 12A: Efikasnost anti-MUC16/anti-CD3 bispecifičnih antitela u imunski-kompromitovanom modelu ksenografta: trenutno doziranje
Tabela 12B: Efikasnost anti-Muc16/anti-CD3 bispecifičnih antitela u imunski-kompromitovanom modelu ksenografta: terapeutski tretman
[0318] U daljim eksperimentima, in vivo efikasnost anti-MUC16/anti-CD3 bispecifičnog antitela je procenjena u ksenogenim i singenim modelima tumora. Za prvi ksenogeni model, NSG miševima su ubrizgane intraperitonealno (IP) OVCAR-3/Luc ćelije koje su prethodno pasažirane in vivo (Dan 0) jedanaest dana nakon primanja grafta sa humanim PBMCs. Miševi su tretirani IP sa 0.01, 0.1, ili 0.5 mg/kg BSMUC16/CD3-001, ili su primili 0.5 mg/kg nevezujuće kontrole ili CD3-vezujuće kontrole u Danima 6, 10, 13, 16, i 21. Tumorsko opterećenje je procenjeno sa BLI u Danima 6, 14, i 20 posle implantacije tumora. Tretman sa 0.1 ili 0.5 mg/kg BSMUC16/CD3-001 dovelo je do značajne efikasnosti protiv tumora kao što je određeno sa BLI merenjima u Danu 20, kao što je prikazano u Tabelama 13A-C i u Slikama 4-6. Za drugi ksenogeni model, NSG miševima su ubrizgane OVCAR-3/Luc ćelije koje su prethodno pasažirane in vivo (Dan 0) trinaest dana nakon primanja grafta sa humanim PBMCs i druga serija PBMCs je preneta u Danu 4. Miševi su tretirani intravenozno (IV) sa 0.1, 0.5, 1, ili 5 mg/kg BSMUC16/CD3-005 ili su primili 5 mg/kg nevezujuće kontrole ili CD3-vezujuće kontrole u Danima 5, 8, 12, 15, 19 i 22. Tumorsko opterećenje je procenjeno sa BLI u Danima 4, 11, 18 i 25. Tretman sa 0.5, 1, ili 5 mg/kg BSMUC16/CD3-005 doveo je do značajne efikasnosti protiv tumora kao što je prikazano sa BLI merenjima i stepenom promena (Tabele 13D-F i Slike 7-9). Da bi se ispitala efikasnost u imunskikompetentnom modelu, mišji CD3 gen je zamenjen sa humanim CD3 i deo mišjeg MUC16 gena je zamenjen sa humanom sekvencom. Zamene su rezultovale mišem čije T ćelije eksprimiraju humani CD3 i koje eksprimiraju himerni MUC16 molekul koji sadrži deo humanog MUC16 gde se veže BSMUC16/CD3-001 bispecifično antitelo. Za singeni model tumora, korišćene su ID8-VEGF ćelijske linije koje su modifikovane da eksprimiraju deo humanog MUC16. Miševi su primili transplant ID8-VEGF/huMUC16 ćelija subkutanozno i tretirani su sa 100 µg BSMUC16/CD3-001 ili u danu implantacije ili deset dana nakon impantacije kada su tumori uspostavljeni. Tretman sa 100 µg BSMUC16/CD3-001 rezultovao je značajnom efikasnošću protiv tumora, kao što je prikazano u Tabeli 13G i Slici 10.
[0319] Implantacija i merenje ksenografta tumora: Ascitne ćelije iz OVCAR-3/Luc ćelijske linije, prethodno pasažirane in vivo, su davane IP u NSG miševe koji su primili graftove humanih PBMCs. BLI je mereno kao očitavanje za tumorski rast nekoliko dana posle OVCAR-3/Luc implantacije i u višestrukim vremenima u toku ispitivanja. Posle početnog BLI merenja za kohorte, miševi su podeljeni u grupe od 4-6 životinja u svakoj i kojima su davana MUC16xCD3 bispecifična ili kontrolna antitela dva puta nedeljno tokom ispitivanja.
[0320] Izračunavanje rasta ksenografta tumora i inhibicije: Bioluminescentno snimanje je korišćeno da bi se izmerilo tumorsko opterećenje. Miševima je IP ubrizgano 150 mg/kg (kao što je određeno u odnosu na telesne težine na početku eksperimenta) supstrata luciferaze D-luciferina koji je suspendovan u PBS. Deset minuta nakon doziranja, BLI snimanje miševa je izvedeno pod anestezijom izoflurana upotrebom Xenogen IVIS sistema Snimanje slike je obavljeno sa vidnim poljem na D, visina subjekta od 1.5 cm, i srednji nivo grupisanja (eng. binning level) za 0.5-min vreme izlaganja. BLI signali su ekstrahovani upotrebom Living Image softvera. Regioni od interesa su nacrtani oko svake tumorske mase i intenziteti fotona su zabeleženi kao p/s/cm<2>/sr. Statistička analiza je izvedena upotrebom GraphPad Prism softvera (Verzija 6). Statistički značaj za BLI rezultate je određen upotrebom nezavisnog neparametrijskog Mann-Whitney t-testa. Stepen promena je izračunat upotrebom formule: (Dan20-Dan6)/Dan6 za ispitivanje 1 i (Dan25-Dan4)/Dan4 za isptivanje 2.
[0321] Implantacija i merenje singenih tumora: Miševi koji eksprimiraju humani CD3 i humanu-mišju himeru MUC16 u odgovarajućim mišjim lokusima su primili implant 10e6 ID8-VEGF/huMUC16 ćelija subkutanozno (SC). Miševima je davan BSMUC16/CD3-001 ili CD3-vezujuća kontrola IP, dva puta nedeljeno tokom studije. Tretman je započet sa Danom 0 ili Danom 10 posle implantacije. Tumorski rast je meren upotrebom kalipera dva puta nedeljno. Miševi su žrtvovani 47 dana posle implantacije tumora.
[0322] Proračun singenog rasta tumora i inhibicija: Da bi se odredila zapremina tumora sa spoljašnjim kaliperom, najveći uzdužni prečnik (dužina) i najveći poprečni prečnik (širina) su određivani. Zapremina tumora koja je zasnovana na merenjima pomoću kalipera je izračunata pomoću formule: Zapremina = (dužina X širina<2>)/2. Statistički značaj je određen upotrebom neparnog neparametrijskog Mann-Whitney t-testa.
4
[0323] Efikasnost protiv tumora BSMUC16/CD3-001 bispecifičnog antitela u ksenogenim i singenim in vivo modelima tumora je prikazana ispod u Tabelama 13A-D.
Tabela 13A: OVCAR-3 model ispitivanja 1. Nivo bioluminiscencije u danu 6 posle implantacije tumora
Tabela 13B: OVCAR-3 model ispitivanja 1. Nivo bioluminiscencije u danu 20 posle implantacije tumora
Tabela 13C: OVCAR-3 model ispitivanja 1. Stepen promene u BLI između dana 6 i dana 20 posle implantacije tumora
Tabela 13D: OVCAR-3 model ispitivanja 2. Nivo bioluminiscencije u danu 4 posle implantacije tumora
Tabela 13E: OVCAR-3 model ispitivanja 2. Nivo bioluminiscencije u danu 25 posle implantacije tumora
Tabela 13F: OVCAR-3 model ispitivanja 2. Stepen promene u BLI između dana 4 i dana 25 posle implantacije tumora
Tabela 13G: ID8-VEGF/huMUC16 model. Veličina tumora (mm3) u danu 47
Refereni primer 1: Priprema i karakterizacija konjugata
[0324] Sva monoklonska antitela su eksprimirana u CHO ćelijama i prečišćena su sa Proteinom A. Kontrola izotipa je takođe pripremljena na sličan način. Nevezujuća kontrola izotipa antitela je izvedena iz imunološkog antigena koji nije povezan sa onkologijom.
[0325] Antitelo (10 mg/ml) u 50 mM HEPES, 150 mM NaCl, pH 7.5, je tretirano sa 1 mM ditiotreitolom na 37 °C u trajanju 30 min. Nakon gel filtracije (G-25, pH 4.5 natrijum acetat), jedan od maleimido linker “payload” derivata Jedinjenja 7 ili Jedinjenja 10 (videti Tabelu 14) (1.2 ekvivalenata/SH grupi) u DMSO (10 mg/ml) je dodat redukovanom antitelu i smeša je podešena do pH 7.0 sa 1 M HEPES (pH 7.4). Jedinjenje 7 i Jedinjenje 10, i postupci za dobijanje jedinjenja su opisani u PCT objavi br. WO2014/145090, koja je objavljena 18 septembra, 2014 i PCT objavi br. WO2016/160615, koja je objavljena 6 oktobra, 2016, redom, od kojih je svaka ovde u potpunosti uključena referencom. Nakon 1 h reakcija je zaustavljena N-etil maleimidom u višku. Konjugati su prečišćeni sa hromatografijom za isključivanje po veličini i proceđeni su sterilno. Koncentracije proteina i linker “payload” su određene sa UV spektralnom analizom. HPLC sa isključenjem po veličini je utvrđeno da su svi korišeni konjugati bili >95% monomerni.. Prinosi su prijavljeni u Tabeli 14 na osnovu određivanja proteina. Sva konjugovana antitela su analizirana sa UV za linker “payload” vrednostima nanošenja u skladu sa Hamblett et al, Cancer Res 2004107063. Rezultati su predstavljeni u tabeli 14.
[0326] Konjugat koji sadrži Jedinjenje 60 može se dobiti upotrebom sličnog postupka. Jedinjenje 60, i postupci za dobijenje jedinjenja, je opisano u PCT objavi br. WO2016/160615 (Primer 20), koja je objavljena 6 oktobra, 2016, koja je ovde u potpunosti obuhvaćena referencom. Jedinjenje 60 je Maitansin-N-metil-L-alanin-(3-metoksi-4-amino)benzamido-Cit-Val-Cap-Mal.
Tabela 14: Pregled za “Payload” (hemotoksični lek) i parametri konjugata antitelo-lek
Referentni primer 2: Konjugati anti-MUC16 antitela sa lekom su potentni inhibitori tumorskog rasta u in vivo modelima ksenografra kancera prostate koji je pozitivan na MUC16
[0327] Da bi se odredila in vivo efikasnost anti-MUC16 antitela koja su konjugovana za Jedinjenje 7 i Jedinjenje 10, ispitivanja su sprovedena kod imunokompromitovanih miševa koji nose ksenografte kancera jajnika koji su pozitivni na MUC16.
[0328] Za ova ispitivanja, ženke SCID miševa (Taconic, Hudson NY) su primile implant OVCAR3 [NIH:OVCAR-3 (OVCAR3, ATCC HTB-161)] ćelija koje su transfektovane sa luciferazom (OVCAR3/luc) koje endogeno eksprimirjau MUC16. Za intraperitonealne (IP) tumore, miševi su slučajno raspoređeni grupe koje primaju tretman, i dozirani su sa ili anti-MUC16 antitelima koja su konjugovana sa lekom (videti Referentni Primer 1), nevezujućim konjugovanim antitelom, ili nosačem koji prati detekciju luminiscentnog signala iz tumora. Za subkutanozne (SC) ksenografte, jednom kada je tumor dostigao srednju vrednost zapremine 200 mm<3>(-Dan 16), miševi su slučajno raspoređeni u grupe koje primaju tretman, i dozirani sui li sa anti-MUC16 antitelima koja su konjugovana sa lekom, nevezujućim konjugovanim antitelom, ili nosačem. U ovim in vivo ispitivanjima, antitela su dozirana i tumori su zatim praćeni do razvoja ascita ili prosečne veličine tumora od približno 1200 mm<3>koja je postignuta u kohorti koja dozirana samo sa nosačem. U ovoj tački je izračunata inibicija tumorskog rasta.
[0329] U početnom intraperitonealnom (IP) ispitivanju, primeri anti-MUC16 antitela konjugovanih sa Jedinjenjem 7 su ispitani za efikasnost u smanjenju OVCAR3/luc luminescentnog signala. Miševi su primili četiri jednonedeljne doze anti-MUC16 i kontrolnih ADCs od 85 µg/kg ekvivalenta leka zasnovano na ADC odnosima lek:antitelo. Kao što je predstavljeno u tabeli 15A, H1H9519N-Jedinjenje 7 i H1H9521N-Jedinjenje 7 potentno su inhibirali ascite tumorskog rasta. Ovi anti-MUC16 ADCs efikasno su smanjili veličinu tumora, sa 100 postotnim umanjenjem u luminiscenciji tumora u odnosu na kontrolu nosača. Kontrolni ADC nije posredovao bilo kojoj inhibiciji OVCAR/luc ascita rasta ćelija tumora.
[0330] Daljim ispitivanjem se procenjivala efikasnost anti-MUC16 ADCs protiv subkutanoznog (SC) OVCAR3/luc tumora koja je predstavljena u Tabeli 15B. Miševi su primili četiri jednonedeljne doze anti-MUC16 i kontrolnih ADCs od 85 µg/kg ekvivalenta leka zasnovano na ADC odnosima lek:antitelo.
Kada je konjugovano sa Jedinjenjem 7, MUC16 ADCs H1H9519N-Jedinjenje 7 i H1H9521N-Jedinjenje 7 ponovo je proizvelo značajan efekat protiv tumora; ovog puta protiv subkutanoznih OVCAR3/luc tumora. Prema tome, ovi ADCs su posredovali redom, 100 % i 109 % inhibiciji rasta tumora. Kontrola ADC nije posredovala u bilo kojoj inhibiciji rasta OVCAR/luc subkutanoznog tumora.
[0331] U trećem ispitivanju, efikasnost anti-MUC16 antitela H1H9521N konjugovanog sa linker lekom Jedinjenjem 10 je procenjena u IP OVCAR3/luc modelu tumora. Miševi koji su primili pojedinačne doze anti-MUC16 i kontrolne ADCs na 85 µg/kg, 170 µg/kg i 340 µg/kg ekvivalenta leka zasnovanog na odnosima ADC lek:antitelo. Kao što je prikazano u Tabeli 15C, H1H9519N-10 potentno je inhibirao ascite tumorskog rasta. Doze H1H9519N- Jedinjenja 10 rezultovale su u 99-100 % inhibiciji luminiscencije tumora u odnosu na kontrolu nosača. Određena inhibicija je uočena u Kontroli ADC upotrebom Jedinjenja 10 iako je ovo bilo umerenije u odnosu na uočeno u nastavku anti-MUC16 H1H9519N- Jedinjenja 10.
Tabela 15A: Inhibicija OVCAR3/luc IP tumorskog rasta u danu 49 kod SCID miševa koji su tretirani sa anti-MUC16 antitelima konjugovanim sa Jedinjenjem 7
Tabela 15B: Inhibicija OVCAR3/luc SC tumorskog rasta u danu 37 kod SCID miševa koji su tretirani sa anti-MUC16 antitelima konjugovanim sa Jedinjenjem 7
Tabela 15C: Inhibicija OVCAR3/luc IP tumorskog rasta u danu 49 kod SCID miševa koji su tretirani sa anti-MUC16 antitelima konjugovanim sa Jedinjenjem 10
(nastavak)
Referentni primer 3: Dobijanje anti-CD3 antitela
[0332] Anti-CD3 antitela su dobijena imunizovanjem modifikovanog miša koji sadrži DNK koja kodira varijabilne regione teškog i kapa lakog lanca humanog imunoglobulina sa ćelijama koje eksprimiraju CD3 ili sa DNK koja kodira CD3. Imuni odgovor antitela je praćen sa CD3-specifičnim imunotestom. Kada je postignut željeni imuni odgovor, splenociti su sakupljeni i spojeni sa ćelijama mišjeg mijeloma da bi se sačuvala njihova vijabilnost i obrazovale ćelijske linije hibridoma. Izvršen je skrining ćelijskih linija hibridoma i odabrane su za identifikovanje ćelijskih linija koje proizvode CD3-specifična antitela. Upotrebom ovog postupka nekoliko anti-CD3 himernih antitela (tj., antitela koja sadrže humane varijabilne domene i mišje konstantne domene) su dobijena. Dodatno, nekoliko potpuno humanih anti-CD3 antitela je izolovano direktno iz antigen-pozitivnih B ćelija bez spajanja sa ćelijama mijeloma, kao što je opisano u US 2007/0280945A1.
[0333] Određena biološka svojstva primera anti-CD3 antitela koja su dobijena u skladu sa postupcima iz ovog primera su detaljno ovde opisani u primerima.
Referentni primer 4: Sekvence aminokiselina i nukleinskih kiselina varijabilnog regiona teškog i lakog lanca
[0334] Tabela 16 predstavlja identifikatore sekvence aminokiselina varijabilnih regiona teškog i lakog lanca i CDRs koji su izabrani iz anti-CD3 antitela iz prikaza. Odgovarajući identifikatori sekvenci nukleinskih kiselina su predstavljeni u Tabeli 17. Postupci za dobijanje anti-CD3 antitela koji su ovde prikazani mogu se takođe naći u US objavi 2014/0088295.
Tabela 16: Identifikatori sekvene aminokiselina
(nastavak)
1
(nastavak)
2
Tabela 17: Identifikatori sekvece nukleinske kiseline
4
(nastavak)
(nastavak)
[0335] Antitela su ovde obično naznačena u skladu sa sledećom nomenklaturom: Fc prefiks (npr. "H1H," "H1M," "H2M," itd.), zatim sledi numerički identifikator (npr. "2712," "2692," itd., kao što je prikazano u Tabeli 1), praćeno sa "P," "N," ili "B" sufiksnom. Prema tome, prema ovoj nomenklaturi, antitelo može ovde biti naznačeno, npr., "H1H2712N," "H1M2692N," "H2M2689N," itd. H1H, H1M i H2M prefiksi na oznakama ovde korišćenih antitela označavaju odgovarajući Fc region izotipa antitela. Na primer, "H1H" antitelo ima humani IgG1 Fc, "H1M" antitelo ima mišji IgG1 Fc, i "H2M" antitelo ima mišje IgG2 Fc, (svi varijabilni regioni su potpuno humani kao što je naznačeno sa prvim ’H’ u oznaci antitela). Kao što će biti jasno osobi koja je uobičajeno verzirana u stanje tehnike, antitelo koje ima određeni izotip Fc može se konvertovati u antitelo sa različitim izotipom Fc (nr., antitelo sa mišjim IgG1 Fc može se konvertovati u antitelo sa humanim IgG4, itd.), ali u bilo kom slučaju, varijabilni domeni (uključujući CDRs) – koji su označeni sa numeričkim identifikatorima prikazanim u Tabeli 1 – će ostati isti, i očekivano je da svojstva vezivanja budu identična ili u suštini slična bez obzira na prirodu Fc domena.
[0336] Tabele 18 i 19 predstavljaju identifikatore sekvenci aminokiselina za varijabilne regione teškog lanca (Tabela 18) i varijabilnog regiona lakog lanca (Tabela 19), i njihovih odgovarajućih CDRs, dodatnih anti-CD3 HCVRs i LCVRs koji su korisni u anti-MUC16 x anti-CD3 bispecifičnim antitelima iz primera.
Tabela 18 (Sekvence aminokiselina varijabilnog regiona teškog lanca)
Tabela 19 (Sekvence aminokiselina varijabilnog regiona lakog lanca)
[0337] Varijabilni regioni teškog i lakog lanca CD3-VH-F i CD3-VL-F su izvedeni iz anti-CD3 antitela označenih "L2K" kao što je predstavljeno u WO2004/106380.
[0338] Dodatno, Tabele 20 i 21 predstavljaju identifikatore sekvenci za nukleotidne sekvence koje kodiraju varijabilne regione teškog lanca (Tabela 20) i varijabilne regione lakog lanca (Tabela 21), i njihove odgovarajuće CDRs, dodatnih anti-CD3 HCVRs i LCVRs koji su korisni u anti-MUC16 x anti-CD3 bispecifičnim antitelima iz prikaza.
Tabela 20 (Nukleotidne sekvence koje kodiraju sekvence varijabilnog regiona teškog lanca)
Tabela 21 (Nukleotidne sekvence koje kodiraju sekvence varijabilnog regiona lakog lanca)
Kontrolni konstrukti koji su korišćeni u primerima koji slede
[0339] Različiti kontrolni konstrukti (anti-CD3 antitela) su uključeni u sledećim eksperimentima za svrhe poređenja: "OKT-3," mišje monoklonsko antitelo protiv humanih površinskih antigena T-ćelija koji su dostupni iz American Type Culture Collection (ATCC) pod br. kataloga. CRL-8001; and "SP34," komercijalno dostupno mišje monoklonsko antitelo koje je dobijeno iz, npr., from Biolegend, San Diego, CA (Cat. No.302914) ili BD Pharmagen, Cat.55052, reaktivno na epsilon lanaca kompleksa T3 na humanim ćelijama T limfocita.
Referentni primer 5: Dobijanje dodatnih anti-CD3 antitela
[0340] Procedure u nastavku imaju za cilj da identifikuju antitela koja specifično prepoznaju CD3 (T ćelijski koreceptor) kao antigen.
[0341] Skup anti-CD3 antitela je izveden iz genetički modifikovanog miša. Ukratko, miševi su imunozovani sa CD3 antigenom i generisane su B ćelije koje su sadržale diverzitet preuređenja humanih VH da bi se eksprimirao različiti repertoar visoko afinitetnih antigen-specifičnih antitela. Antitela koja su opisana u tabelama 22-25 imaju istu sekvencu lakog lanca VK1-39JK5 (LCVR predstavljenu u SEQ ID NO: 1890).
[0342] Generisana antitela su ispitana za vezivanje za humani i CD3 antigen cinomolgus majmuna u in vitro testu vezivanja, i npr. jednim CD3 antitelom: koje je označeno CD3-VH-P (HCVR predstavljeno u SEQ ID NO: 1882) je identifikovano, među nekoliko drugih, za koje je pronađeno da vežu oba i humani i CD3 cinomolgusa koji imaju EC50između 1 i 40 nM vezivanja (ili titracije ćelijskog vezivanja), kao što je određeno u FACS titraciji na Jurkat-ovim ćelijama i T ćelijama cinomolgusa, redom. Videti takođe, npr., eksperimente FACS vezivanja koji su navedeni u referentnom primeru 7 i u PCT/US2016/044732 koja je podneta 29 jula, 2016.
[0343] Zametni ostaci aminokiselina CD3-VH-P su identifikovani naknadno (V-D-J preuređenje za CD3-VH-P je IGHV3-9*01, IGHJ6*02, IGHD5-12*01) i antitelo je naznačeno sa "CD3-VH-G" koje je modifikovano da sadrži samo zametne regione okvira. Drugi derivati antitela su modifikovani upotrebom dobro poznatih postupaka molekularnog kloniranja da bi se zamenili ostaci aminokiselina na postepeni način između zametne sekvence i CD3- VH-P sekvence. Svaki derivat antitela je dat kao "CD3-VH-G" oznaka broja. Videti tabelu 18.
[0344] Dok CD3-VH-G i neka druga modifikovana antitela zadržavaju njihovo vezivanje kao što se može uočiti u FACS testovima, nekoliko anti-CD3 antitela koja su vezana za humani ili CD3 cinomolgusa in vitro sa slabim do vezivanjem koje se ne može izmeriti, kao što je 40 nM EC50. Afiniteti vezivanja, kinetike vezivanja, i druga biološka svojstva da bi se uvidela toksičnost i farmakokinetički (pK) profili su naknadno ispitani za bispecifična antitela koja sadrže primere anti-CD3 antitela koja su generisana u skladu sa postupcima iz ovog primera, kao što se ovde detaljno opisuje u primerima.
Referentni primer 6: Varijabilni regioni lakog i teškog lanca (sekvence aminokiselina i nukleinskih kiselina CDR-a)
[0345] Tabela 22 prikazuje identifikatore sekvenci aminokiselina varijabilnih regiona teškog lanca i CDRs iz odabranih anti-CD3 antitela iz prikaza. Odgovarajući identifikatori sekvence nukleinske kiseline su kao što je prikazano u Tabeli 23.
[0346] Sekvence aminokiselina i nukleinskih kiselina su određene za svaku sekvencu teškog lanca antitela. Svakom teškom lancu antitela koji je izveden iz zametne sekvence (SEQ ID NO: 1910) je dodeljena oznaka "G" broja za doslednu nomenklaturu. Tabela 22 predstavlja identifikatore aminokiselinskih sekvenci varijabilnih regiona i CDR-a teškog lanca modifikovanih anti-CD3 antitela iz prikaza. Odgovarajući identifikatori sekvence nukleinske kiseline su predstavljeni u tabeli 23. Identifikatori sekvence aminokiselina i nukleinskih kiselina varijabilnog regiona lakog lanca i CDR-a su takođe identifikovani ispod, redom, u tabelama 24 i 25.
Tabela 22: Identifikatori sekvence aminokiseline teškog lanca
1
(nastavak)
Tabela 23: Identifikatori sekvence nukleinke kiseline teškog lanca
1 1
Tabela 24: Identifikatori sekvence aminokiseline lakog lanca
Tabela 25: Identifikatori sekvence nukleinke kiseline lakog lanca
[0347] Kontrola 1 antitela naznačena "CD3-L2K" je konstruisana na osnovu poznatog anti-CD3 antitela (tj., anti-CD3 antitela "L2K" kao što je predstavljeno u WO2004/106380).
[0348] Kontrolno antitelo izotipa, koje je ovde naznačeno u primerima, je izotip koji odgovara (modifikovano IgG4) antitelu koje interaguje sa irelevantnim antigenom, tj. FeID1 antigenom.
Referentni primer 7: In vitro i in vivo ispitivanja na humanim monoklonskim Anti-CD3 antitelima
[0349] In vivo i in vitro ispitivanja na humanim monoklonskim anti-CD3 antitelima su sprovedena kao što je opisano u US objavi 2014/0088295 koja je objavljena 27 marta, 2014, i PCT/US2016/044732 koja je podneta 29 jula, 2016, koji su ovde uključeni referencom.
[0350] Neka humana monoklonska anti-CD3 antitela iz predmetnog prikaza vežu rastvorljivi heterodimerni CD3 protein, u ili format u za hvatanje antitela ili formatima za hvatanje antigena, sa visokim afinitetom. Rastvorljivi heterodimerni CD3 protein (hCD3-epsilon/hCD3-delta; SEQ ID NOs:1900/1901) je dobijen sa ili humanim Fc tag-om (hFcΔAdp/hFc; SEQ ID NOs: 1931/1932) ili mišjim Fc tag-om (mFcΔAdp/mFc; SEQ ID NOs:1933/1934). Heterodimerni CD3 protein je prečišćen upotrebom postupka kao što je opisano od strane Davis et al. (US2010/0331527).
[0351] Neka humana monoklonska anti-CD3 antitela iz predmetnog prikaza vežu humane T-ćelije i indukuju proliferaciju T-ćelija. Neka humana monoklonska anti-CD3 antitela iz predmetnog prikaza
1 2
vežu CD2+CD4+ T-ćelije majmuna i indukuju njihovu proliferaciju. Neka humana monoklonska anti-CD3 antitela podržavaju preusmerno ubijanje posredovano sa T-ćelijama preko Fc/FcR interakcije u U937 testu ubijanja zasnovanom na kalceinu. Veruje se da uočeno ubijanje, zavisi od angažovanja Fc Fc receptora antitela na U937 ćelijama pri čemu dolazi do grupisanja CD3 na susednim T-ćelijama, što je zaustavljeno dodavanjem nespecifičnog humanog IgG (podaci nisu prikazani). Širok opseg bispecifičnih antitela koja su konstruisana sa varijantama anti-CD3 kraka koje su ovde opisane (posebno anti-CD3 kraci zasnovani na CD3-VH-P teškom lancu izvedenom iz IGHV3-9*01, IGHJ6*02, IGHD5-12*01) aktiviraju humane PBMC ćelije, i PBMC-e majmuna, i ispoljavaju citotoksičnu aktivnost na ćelijskim linijama koje eksprimiraju tumorski antigen.
Referentni primer 8: Skrining i indentifikacija anti-MUC16 monoklonskih antitela koja su pogodna za imunohistohemiju (IHC) sa uzorcima ugrađenim u parafin koji su fiksirani formalinom (FFPE).
[0352] Humane tumorske ćelijske linije sa poznatim nivoima ekspresije MUC16 su identifikovane, fiksirane u 10% neutralno puferisanom formalinu i ugrađene u parafin. Ove linije su korišćene za skrining različitih anti-MUC16 antitela da bi se identifikovali kandidati za IHC ispitivanja.
[0353] Ćelijske linije su uključile sledeće MUC16 Negativne ćelijske linije: HT29 (Debelo crevo), o PC3/ATCC parentalne (Prostata); Ćelijske linije pankreasa sa niskim do bez nivoa MUC16: Capan1 (Pankreasni adenokarcinom), HPAC (Pankreasni adenokarcinom).
[0354] Ćelijske linije koje endogeno eksprimiraju MUC16 uključuju: OVCAR3 (Jajnik) i PEO-1 (Serozni karcinom jajnika).
[0355] Transfektovane ćelijske linije su modifikovane kao što sledi: PC3/ATCC (parentalna linija kancera prostate) ćelije su transfektovane da bi se dobio PC3/MUC16 "kraće" i PC3/MUC16 "veće" ćelijske linije. Oba konstrukta uključuju C-terminalni domen MUC16 od aminokiselina 13,810-14,507 (SEQ ID NO: 1899), i ovo uključuje deo SEA12 domena, SEA13, SEA14, SEA15, SEA16, C-terminalni ne-SEA region, transmembranski region i citoplazmatski region. Dodatno, PC3/MUC visoko ćelije imaju dodatne N-terminalne aminokiseline 12783-13467 (SEQ ID NO: 1899) koje uključuju SEA5 (parcijalni) preko SEA9 i kraći linker između SEA9 domena i početka MUC16 kraćeg konstrukta. Ovo omogućava diferencijaciju između anti-MUC16 antitela koja se vežu u ponovljenom regionu i onih koji se vežu za "nub" deo MUC16 blizu membrane nakon čega sledi enzimsko cepanje i oslobađanje ponovljenih regiona (analogno sa CA125 delom MUC16).
[0356] Sva bojenja su sprovedena na Ventana Discovery XT autostainer upotrebom standardnih protokola. Ćelijski peleti su deparafinizovani, toplotom indukovano otkrivanje epitope je optimizovano, endogeni biotin je blokiran i sprovedeno je blokiranje proteina. Antitela su manuelno primenjena u početnoj koncentraciji od 10 µg/ml i takođe su titrirana da bi se osigurala specifičnost signala. Poređenje je napravljeno u odnosu na komercijalno dostupno anti-MUC16 antitelo (OC-125), koje je specifično za ponovljene regione CA-125 (Roche, Ventana Catalog# 760-2610), i negativna kontrola (odstustvo primarnog antitela). Detekcija je sprovedena sa magarećim anti-mišjim-biotin nakon čega sledi streptavidin-peroksidaza rena. Konverzija supstrata, Di-amino Benzidinom (DAB) je uočena kao braon bojenje. Uzorci su obojeni hematoksilinom da bi se vizuelizovala jezgra. Rezultati eksperimenata bojenja su predstavljei u tabeli 26, u nastavku
1
[0357] Četiri od ispitanih antitela (H1M7130N, H2aM7128N, H2aM7131N i H2aM7138N) pokazala su pozitivno vezivanje za ćelije koje eksprimiraju "nub" deo MUC16 bz ponovljenih regiona (PC3/MUC16 kraći). Ova antitela su identifikovana kao "nub vezujući." Jedno od ispitanih antitela (H1M9519N) pokazalo je pozitivno vezivanje za ćelije koje eksprimiraju ponovljene regione MUC16 (PC3/MUC16 visoko), ali negativno vezivanje za ćelije koje eksprimiraju "nub" deo MUC16 (PC3/MUC16 kraći). Ovo antitelo je identifikovano kao "ponovljeno vezujući," slično sa komercijalno dostupnim OC-125 antitelom. Očekivano je da ispitana antitela vežu tkiva ili ćelije različitog porekla koji eksprimiraju proteine i/ili fragmente proteina kao što je ovde opisano.
1
�
�
�
�
11
11
11
11
11
11
11
��
��
��
��
��
��
��
�
11
��
�
��
�
�
�
�
�
��
��
��
��
��
��
��
�
11
��
�
��
�
�
�
�
�
�
11
��
�
��
�
�
�
�
�
�
11
��
�
��
�
�
�
�
�
�
11
��
�
��
�
�
�
�
�
�
11
��
�
��
�
�
�
�
�
�
21
22
�
��
�
�
�
�
�
21
21
21
21
21
21
21
22
22
22
22
22
22
22
�
21
22
�
��
�
�
�
�
�
��
��
��
��
��
��
��
�
21
22
�
��
�
�
�
�
�
�
21
22
�
��
�
�
�
�
�
�
21
22
�
��
�
�
�
�
�
�
21
22
�
��
�
�
�
�
�
�
21
22
�
��
�
�
�
�
�
�
�
�
�
11
��
�
��
�
�
�
�
�
�
21
22
�
��
�
�
�
�
�
�
�
�
�
41
42
�
44
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
41
42
�
44
�
�
�
�
�
41
41
41
41
41
41
41
42
42
42
42
42
42
42
�
41
42
�
44
�
�
�
�
�
44
44
44
44
44
44
44
�
41
42
�
44
�
�
�
�
�
�
41
42
�
44
�
�
�
�
�
�
41
42
�
44
�
�
�
�
�
�
41
42
�
44
�
�
�
�
�
�
41
42
�
44
�
�
�
�
�
�
�
�
�
11
��
�
��
�
�
�
�
�
�
21
22
�
��
�
�
�
�
�
�
�
�
�
41
42
�
44
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
11
��
�
��
�
�
�
�
�
�
21
22
�
��
�
�
�
�
�
�
�
�
�
41
42
�
44
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
11
��
�
��
�
�
�
�
�
�
21
22
�
��
�
�
�
�
�
�
�
�
�
41
42
�
44
�
�
�
�
�
�
�
�

Claims (4)

Patentni zahtevi
1. Izolovano antitelo ili njegov fragment koji veže antigen, koje vezuje humani MUC 16 u okviru ostataka 14237 do 14290 u SEQ ID NO: 1899, i obuhvata regione koji određuju komplementarnost HCDR1, HCDR2, HCDR3, LCDR1, LCDR2 i LCDR3, koji sadrže aminokiselinske sekvence SEQ ID NOs: 20, 22, 24, 28, 30, i 32, respektivno.
2. Izolovano antitelo ili njegov fragment koji veže antigen prema zahtevu 1, koje obuhvata varijabilni region teškog lanca koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 18, i varijabilni region lakog lanca koji sadrži aminokiselinsku sekvencu SEQ ID NO: 26.
3. Postupak detektovanja MUC16 u biološkom uzorku koji je dobijen iz subjekta, koji obuhvata: utvrđivanje da li je MUC16 prisutan u biološkom uzorku ostvarivanjem kontakta između biološkog uzorka i antitela ili njegovog fragmenta koji veže antigen iz zahteva 1 do 2, i detektovanje da li je došlo do vezivanja MUC16 sa antitelom ili njegovim fragmentom koji veže antigen.
4. Postupak prema zahtevu 3, gde je biološki uzorak uzorak tkiva ili fluida izabran iz grupe koju čine plazma, serum, ascit, jajnici, materica, grlić materice, jetra, bešika, pankreas, stomak, tanko ili debelo crevo, žučna kesa, dojke, pluća, bubrezi, pljuvačne i suzne žlezde, ili ma koji epitelni malignitet istih.
RS20220906A 2016-09-23 2017-09-22 Anti-muc16 (mucin 16) antitela RS63660B1 (sr)

Applications Claiming Priority (4)

Application Number Priority Date Filing Date Title
US201662399249P 2016-09-23 2016-09-23
US201762558711P 2017-09-14 2017-09-14
EP17787989.7A EP3515946B1 (en) 2016-09-23 2017-09-22 Anti-muc16 (mucin 16) antibodies
PCT/US2017/053114 WO2018058003A1 (en) 2016-09-23 2017-09-22 Anti-muc16 (mucin 16) antibodies

Publications (1)

Publication Number Publication Date
RS63660B1 true RS63660B1 (sr) 2022-11-30

Family

ID=60083442

Family Applications (2)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20220906A RS63660B1 (sr) 2016-09-23 2017-09-22 Anti-muc16 (mucin 16) antitela
RS20230945A RS64691B1 (sr) 2016-09-23 2017-09-22 Bispecifična anti-muc16-cd3 antitela i konjugati anti-muc16 sa lekom

Family Applications After (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20230945A RS64691B1 (sr) 2016-09-23 2017-09-22 Bispecifična anti-muc16-cd3 antitela i konjugati anti-muc16 sa lekom

Country Status (29)

Country Link
US (4) US10738130B2 (sr)
EP (3) EP4273172A3 (sr)
JP (2) JP7066691B2 (sr)
KR (2) KR102418667B1 (sr)
CN (2) CN110214026B (sr)
AU (2) AU2017339711B2 (sr)
BR (2) BR112019005670A2 (sr)
CA (3) CA3037536C (sr)
CL (4) CL2019000712A1 (sr)
CO (1) CO2019003967A2 (sr)
CY (1) CY1125577T1 (sr)
DK (2) DK3515946T5 (sr)
ES (2) ES2952735T3 (sr)
FI (1) FI3515487T3 (sr)
HR (2) HRP20221202T1 (sr)
HU (2) HUE063020T2 (sr)
IL (2) IL265369B2 (sr)
LT (2) LT3515487T (sr)
MD (1) MD3515487T2 (sr)
MX (2) MX2019003322A (sr)
MY (2) MY194596A (sr)
PH (2) PH12019500550A1 (sr)
PL (2) PL3515487T3 (sr)
PT (2) PT3515487T (sr)
RS (2) RS63660B1 (sr)
SI (2) SI3515946T1 (sr)
SM (2) SMT202200359T1 (sr)
WO (2) WO2018067331A1 (sr)
ZA (2) ZA201901557B (sr)

Families Citing this family (66)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
TWI682941B (zh) 2013-02-01 2020-01-21 美商再生元醫藥公司 含嵌合恆定區之抗體
CA2981312C (en) 2015-03-30 2023-09-26 Regeneron Pharmaceuticals, Inc. Heavy chain constant regions with reduced binding to fc gamma receptors
TWI829617B (zh) 2015-07-31 2024-01-21 德商安美基研究（慕尼黑）公司 Ｆｌｔ３及ｃｄ３抗體構築體
TWI796283B (zh) 2015-07-31 2023-03-21 德商安美基研究（慕尼黑）公司 Ｍｓｌｎ及ｃｄ３抗體構築體
TWI744242B (zh) 2015-07-31 2021-11-01 德商安美基研究（慕尼黑）公司 Egfrviii及cd3抗體構築體
EA039859B1 (ru) 2015-07-31 2022-03-21 Эмджен Рисерч (Мюник) Гмбх Биспецифические конструкты антител, связывающие egfrviii и cd3
LT3353212T (lt) * 2015-09-23 2021-12-27 Regeneron Pharmaceuticals, Inc. Optimizuoti anti-cd3 bispecifiniai antikūnai ir jų naudojimas
US11583593B2 (en) 2016-01-14 2023-02-21 Synthis Therapeutics, Inc. Antibody-ALK5 inhibitor conjugates and their uses
EP3411404B1 (en) 2016-02-03 2022-11-09 Amgen Research (Munich) GmbH Psma and cd3 bispecific t cell engaging antibody constructs
MY194596A (en) 2016-09-23 2022-12-06 Regeneron Pharma Bi Specific Anti-Muc16-CD3 Antibodies And Anti-Muc16 Drug Conjugates
EP3548515B1 (en) 2016-12-01 2026-01-21 Regeneron Pharmaceuticals, Inc. Radiolabeled anti-pd-l1 antibodies for immuno-pet imaging
CA3053348A1 (en) * 2017-02-10 2018-08-16 Regeneron Pharmaceuticals, Inc. Radiolabeled anti-lag3 antibodies for immuno-pet imaging
RU2747095C2 (ru) * 2018-05-11 2021-04-26 Федеральное государственное бюджетное учреждение "Российский научный центр рентгенорадиологии" Министерства здравоохранения российской федерации (ФГБУ "РНЦРР" Минздрава России) Мономолекулярный химерный т-клеточный рецептор к раковому антигену са125
CN108659131B (zh) * 2018-05-28 2021-09-14 长春力太生物技术有限公司 一种抗ceacam-5的单域抗体及其应用
TW202504917A (zh) 2018-06-21 2025-02-01 美商再生元醫藥公司 用雙特異性抗CD3xMUC16抗體及抗PD-1抗體治療癌症之方法
WO2019246514A1 (en) 2018-06-21 2019-12-26 Regeneron Pharmaceuticals, Inc. Bispecific anti-psma x anti-cd28 antibodies and uses thereof
TWI838389B (zh) 2018-07-19 2024-04-11 美商再生元醫藥公司 雙特異性抗-BCMAｘ抗-CD3抗體及其用途
MD4324851T2 (ro) 2018-07-19 2025-12-31 Regeneron Pharma Receptori antigenici chimerici cu specificitate BCMA și utilizările acestora
EP3840841A1 (en) * 2018-08-23 2021-06-30 Regeneron Pharmaceuticals, Inc. Anti-fc epsilon-r1 alpha (fcer1a) antibodies, bispecific antigen-binding molecules that bind fcer1a and cd3, and uses thereof
RS66543B1 (sr) 2018-08-31 2025-03-31 Regeneron Pharma Strategija doziranja koja ublažava sindrom oslobađanja citokina za cd3/cd20 bispecifična antitela
ES2962578T3 (es) 2018-10-31 2024-03-19 Regeneron Pharma Método y sistema de identificación y cuantificación de una proteína
MX2021005751A (es) * 2018-11-16 2021-10-01 Memorial Sloan Kettering Cancer Center Anticuerpos contra mucina 16 y métodos de uso de los mismos.
US11249089B2 (en) 2018-12-12 2022-02-15 Regeneron Pharmaceuticals, Inc. System and method of analysis of a protein using liquid chromatography-mass spectrometry
US11453721B2 (en) 2018-12-19 2022-09-27 Regeneran Pharmaceuticals, Inc. Bispecific anti-MUC16 x anti-CD28 antibodies and uses thereof
MA54540A (fr) 2018-12-19 2021-10-27 Regeneron Pharma Anticorps anti-cd28 x anti-cd22 bispécifiques et leurs utilisations
EA202192422A1 (ru) 2019-03-05 2021-12-09 Ридженерон Фармасьютикалз, Инк. Человеческий сывороточный альбумин в составах
WO2020198009A1 (en) 2019-03-22 2020-10-01 Regeneron Pharmaceuticals, Inc. EGFR x CD28 MULTISPECIFIC ANTIBODIES
WO2020227538A1 (en) * 2019-05-08 2020-11-12 Memorial Sloan Kettering Cancer Center Humanized antibodies to mucin-16 and methods of use thereof
WO2020256721A1 (en) * 2019-06-19 2020-12-24 Synthis, Llc Antib0dy-alk5 inhibitor conjugates and their uses
IL288916B2 (en) 2019-06-21 2026-03-01 Regeneron Pharma Use of bispecific antigen-binding molecules that bind MUC16 and CD3 in combination with 4-1BB co-stimulation
EP3997124A4 (en) * 2019-07-09 2024-01-03 National Institute for Biotechnology in the Negev Ltd. ANTIBODIES WITH REDUCED IMMUNOGENICITY
CN114302893B (zh) * 2019-08-15 2025-01-28 瑞泽恩制药公司 用于细胞靶向的多特异性抗原结合分子及其用途
CN112969715B (zh) * 2019-08-21 2022-03-18 和铂医药(上海)有限责任公司 一种抗cd47抗原结合蛋白及其应用
US11634500B2 (en) * 2019-09-06 2023-04-25 Les Laboratoires Servier Anti-CD73 antibodies and compositions
US11896682B2 (en) 2019-09-16 2024-02-13 Regeneron Pharmaceuticals, Inc. Radiolabeled MET binding proteins for immuno-PET imaging and methods of use thereof
US11814428B2 (en) * 2019-09-19 2023-11-14 Regeneron Pharmaceuticals, Inc. Anti-PTCRA antibody-drug conjugates and uses thereof
WO2021113701A1 (en) * 2019-12-06 2021-06-10 Regeneron Pharmaceuticals, Inc. Methods of treating multiple myeloma with bispecific anti-bcma x anti-cd3 antibodies
US11180540B2 (en) 2019-12-06 2021-11-23 Regeneron Pharmaceuticals, Inc. Anti-VEGF protein compositions and methods for producing the same
KR20210095781A (ko) 2020-01-24 2021-08-03 주식회사 에이프릴바이오 항원결합 단편 및 생리활성 이펙터 모이어티로 구성된 융합 컨스트럭트를 포함하는 다중결합항체 및 이를 포함하는 약학조성물
JP2023525034A (ja) 2020-05-08 2023-06-14 リジェネロン・ファーマシューティカルズ・インコーポレイテッド Ｖｅｇｆトラップおよびミニトラップならびに眼障害およびがんの治療方法
MX2023007357A (es) * 2020-12-22 2023-07-03 Amgen Inc Ensayo de gradiente de difusion para moleculas que contienen anti-cd3.
FI4284512T3 (fi) 2021-01-28 2025-05-22 Regeneron Pharma Koostumuksia ja menetelmiä sytokiinien vapautumisoireyhtymän hoitamiseksi
TW202304507A (zh) 2021-04-02 2023-02-01 美商再生元醫藥公司 含有抗ｍｕｃ１６ｘ抗ｃｄ３雙特異性抗體之穩定調配物
EP4355778A1 (en) 2021-06-17 2024-04-24 Boehringer Ingelheim International GmbH Novel tri-specific binding molecules
EP4437003A1 (en) 2021-11-24 2024-10-02 Regeneron Pharmaceuticals, Inc. Methods for treating cancer with bispecific anti-cd3 x muc16 antibodies and anti-ctla-4 antibodies
KR20240130137A (ko) 2022-01-07 2024-08-28 리제너론 파아마슈티컬스, 인크. 이중특이적 항-MUC16 x 항-CD3 항체 단독으로 또는 항-PD-1 항체와의 조합으로 재발성 난소암을 치료하는 방법
CA3246886A1 (en) * 2022-01-10 2023-07-13 Regeneron Pharmaceuticals, Inc. CHIMERIC ANTIGENIC RECEPTORS TARGETING MUC16
US20250092135A1 (en) * 2022-01-10 2025-03-20 Nanjing Leads Biolabs Co., Ltd. Antibody and use thereof
KR20240159849A (ko) 2022-03-17 2024-11-06 리제너론 파아마슈티컬스, 인크. 이중특이적 항-MUC16 x 항-CD3 항체 단독으로 또는 항-PD-1 항체와 병용으로 재발성 상피 육종을 치료하는 방법
CN119546329A (zh) 2022-04-11 2025-02-28 瑞泽恩制药公司 用于通用肿瘤细胞杀伤的组合物和方法
EP4584300A1 (en) * 2022-09-06 2025-07-16 TJ Biopharma (Shanghai) Co., Ltd. Multispecific constructs and uses thereof
US20250076310A1 (en) 2022-12-08 2025-03-06 Regeneron Pharmaceuticals, Inc. Methods to characterizing a fragment crystallizable domain of a bispecific antibody
KR20250151441A (ko) 2023-02-17 2025-10-21 리제너론 파마슈티칼스 인코포레이티드 Cd3/taa 이중특이적 항체에 대해 반응성인 유도된 nk 세포
TW202500582A (zh) 2023-03-13 2025-01-01 美商再生元醫藥公司 以雙特異性抗cd22x抗cd28分子治療癌症之方法
PE20260306A1 (es) 2023-06-12 2026-02-11 Amgen Inc Proteinas de union a receptor de linfotoxina beta agonistas
AU2024287529A1 (en) 2023-07-10 2026-02-05 Regeneron Pharmaceuticals, Inc. Bispecific pd-l1x4-1bb antibodies and methods of use thereof
CN121666403A (zh) 2023-07-10 2026-03-13 瑞泽恩制药公司 双特异性PD-L1xCD28抗体及其使用方法
WO2025036848A1 (en) 2023-08-11 2025-02-20 Wuxi Biologics (Shanghai) Co., Ltd. Anti-muc16 antibodies and uses thereof
CN117024596B (zh) * 2023-08-18 2024-02-27 镜像绮点(上海)细胞技术有限公司 肿瘤原代细胞特异性标记与活体成像
US20250114469A1 (en) 2023-10-09 2025-04-10 Regeneron Pharmaceuticals, Inc. METHODS OF TREATING CANCER WITH A COMBINATION OF A TAAxCD3 BISPECIFIC ANTIBODY AND A TARGETED IMMUNOCYTOKINE
CN119978126A (zh) * 2023-11-10 2025-05-13 深圳市菲鹏生物治疗股份有限公司 抗muc16抗体、靶向muc16的嵌合抗原受体及其应用
TW202523694A (zh) * 2023-11-17 2025-06-16 中國大陸商上海藥明生物技術有限公司 抗muc16抗體及其用途
TW202539732A (zh) 2023-11-29 2025-10-16 美商再生元醫藥公司 以雙特異性抗muc16×抗cd28抗體與抗pd-1抗體之組合或與雙特異性抗muc16×抗cd3抗體之組合治療復發性卵巢癌及子宮內膜癌之方法
TW202542187A (zh) 2023-12-12 2025-11-01 美商再生元醫藥公司 以雙特異性抗muc16x抗cd3抗體單獨或與抗pd-1抗體組合治療子宮內膜癌之方法
WO2026015612A1 (en) 2024-07-10 2026-01-15 Regeneron Pharmaceuticals, Inc. Methods of treating smarcb1-deficient cancers
WO2026050255A2 (en) 2024-08-27 2026-03-05 Regeneron Pharmaceuticals, Inc. Anti-slc3a2-apis antigen-binding proteins and methods of use thereof

Family Cites Families (52)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
IL85035A0 (en) 1987-01-08 1988-06-30 Int Genetic Eng Polynucleotide molecule,a chimeric antibody with specificity for human b cell surface antigen,a process for the preparation and methods utilizing the same
US5208020A (en) 1989-10-25 1993-05-04 Immunogen Inc. Cytotoxic agents comprising maytansinoids and their therapeutic use
EP1400536A1 (en) 1991-06-14 2004-03-24 Genentech Inc. Method for making humanized antibodies
US5714586A (en) 1995-06-07 1998-02-03 American Cyanamid Company Methods for the preparation of monomeric calicheamicin derivative/carrier conjugates
US7087411B2 (en) 1999-06-08 2006-08-08 Regeneron Pharmaceuticals, Inc. Fusion protein capable of binding VEGF
US20070258987A1 (en) 2000-11-28 2007-11-08 Seattle Genetics, Inc. Recombinant Anti-Cd30 Antibodies and Uses Thereof
MXPA03009510A (es) * 2001-04-17 2005-04-29 Univ Arkansas Secuencias de repeticion del gen ca125 y su uso para intervenciones de diagnosticos y terapeuticas.
EP1318402B1 (de) 2001-12-04 2005-04-20 B.R.A.H.M.S Aktiengesellschaft Verfahren zur Diagnose von Sepsis unter Bestimmung von CA 125
SI2301965T1 (sl) 2002-10-16 2015-07-31 Purdue Pharma L.P. Protitelesa, ki vežejo celično- povezan CA 125 / O722P in metode uporabe le-teh
SI1629011T1 (sl) 2003-05-31 2010-05-31 Micromet Ag Humane molekule za vezavo anti hu cd
EP1718667B1 (en) 2004-02-23 2013-01-09 Genentech, Inc. Heterocyclic self-immolative linkers and conjugates
AR048098A1 (es) 2004-03-15 2006-03-29 Wyeth Corp Conjugados de caliqueamicina
US7750116B1 (en) 2006-02-18 2010-07-06 Seattle Genetics, Inc. Antibody drug conjugate metabolites
ES2398076T3 (es) 2006-06-02 2013-03-13 Regeneron Pharmaceuticals, Inc. Anticuerpos de alta afinidad contra el receptor de IL-6 humano
NO347649B1 (no) 2006-12-14 2024-02-12 Regeneron Pharma Humant antistoff eller antistoff fragment som spesifikt binder human deltaliknende ligand 4 (hDII4), nukleinsyremolekyl som koder for slike og vektor og vert-vektorsystemer, samt fremgangsmåte for fremstilling, sammensetning og anvendelse.
WO2008122039A2 (en) 2007-04-02 2008-10-09 The Government Of The United States Of America, As Represented By The Secretary, Department Of Health And Human Services Selenocysteine mediated hybrid antibody molecules
EP2144628B1 (en) 2007-05-08 2012-10-17 Genentech, Inc. Cysteine engineered anti-muc16 antibodies and antibody drug conjugates
JP2010528285A (ja) 2007-05-23 2010-08-19 ベンタナ・メデイカル・システムズ・インコーポレーテツド 免疫組織化学およびｉｎｓｉｔｕハイブリダーゼーションのためのポリマー担体
US8187801B2 (en) 2008-04-24 2012-05-29 Wisconsin Alumni Research Foundation Methods and kits to detect and monitor ovarian cancer and preeclampsia
EP2276506A4 (en) 2008-04-30 2014-05-07 Immunogen Inc EFFICIENT CONJUGATES AND HYDROPHILIC BINDER
EP2374481B1 (en) 2008-07-21 2015-11-04 Polytherics Limited Novel reagents and method for conjugating biological molecules
JP5816170B2 (ja) 2009-06-26 2015-11-18 リジェネロン・ファーマシューティカルズ・インコーポレイテッドＲｅｇｅｎｅｒｏｎ Ｐｈａｒｍａｃｅｕｔｉｃａｌｓ， Ｉｎｃ． 天然の免疫グロブリン形式を有する容易に単離される二重特異性抗体
JO3182B1 (ar) 2009-07-29 2018-03-08 Regeneron Pharma مضادات حيوية بشرية عالية الالفة مع تولد الاوعية البشرية - 2
JP5954789B2 (ja) 2009-08-10 2016-07-20 ユーシーエル ビジネス パブリック リミテッド カンパニー 機能的分子の可逆的共有結合
SI2501817T2 (sl) 2010-02-08 2021-09-30 Regeneron Pharmaceuticals, Inc. Miš z navadno lahko verigo
PT2552959T (pt) 2010-03-26 2017-04-21 Memorial Sloan Kettering Cancer Center Anticorpos para muc16 e métodos de utilização dos mesmos
DK2528625T3 (da) 2010-04-15 2013-10-14 Spirogen Sarl Pyrrolobenzodiazepiner og konjugater deraf
US20130244905A1 (en) 2010-07-06 2013-09-19 Ed Grabczyk Reporter for RNA Polymerase II Termination
US9220773B2 (en) * 2010-11-26 2015-12-29 University Of The Witwatersrand, Johannesburg Pharmaceutical composition
KR20140037105A (ko) 2011-05-27 2014-03-26 암브룩스, 인코포레이티드 비-천연 아미노산 연결된 돌라스타틴 유도체를 함유하는 조성물, 이를 수반하는 방법, 및 용도
US8815226B2 (en) 2011-06-10 2014-08-26 Mersana Therapeutics, Inc. Protein-polymer-drug conjugates
WO2013055993A1 (en) 2011-10-14 2013-04-18 Seattle Genetics, Inc. Pyrrolobenzodiazepines and targeted conjugates
CA2850103C (en) 2011-10-14 2019-09-10 Spirogen Sarl Pyrrolobenzodiazepines
CA2850096C (en) 2011-10-14 2018-07-03 Spirogen Sarl Synthesis method and intermediates useful in the preparation of pyrrolobenzodiazepines
ES2945932T3 (es) 2011-10-14 2023-07-10 Seagen Inc Pirrolobenzodiazepinas y conjugados dirigidos
WO2013068874A1 (en) 2011-11-11 2013-05-16 Pfizer Inc. Antibody-drug conjugates
CN104244718A (zh) 2011-12-05 2014-12-24 伊格尼卡生物治疗公司 抗体-药物缀合物以及相关化合物、组合物和方法
JOP20200236A1 (ar) * 2012-09-21 2017-06-16 Regeneron Pharma الأجسام المضادة لمضاد cd3 وجزيئات ربط الأنتيجين ثنائية التحديد التي تربط cd3 وcd20 واستخداماتها
TWI682941B (zh) 2013-02-01 2020-01-21 美商再生元醫藥公司 含嵌合恆定區之抗體
MX379256B (es) 2013-03-15 2025-03-10 Regeneron Pharma Moleculas biologicamente activas, conjugados de las mismas, y usos terapeuticos.
KR102252925B1 (ko) 2013-08-26 2021-05-18 리제너론 파마슈티칼스 인코포레이티드 마크롤라이드 디아스테레오머를 포함하는 약제학적 조성물, 이의 합성 방법 및 치료학적 용도
UA129760C2 (uk) * 2013-12-17 2025-07-30 Дженентек, Інк. Анти-cd3 антитіло та спосіб його застосування
TWI754319B (zh) * 2014-03-19 2022-02-01 美商再生元醫藥公司 用於腫瘤治療之方法及抗體組成物
EA201790719A1 (ru) * 2014-09-26 2017-07-31 Макродженикс, Инк. Биспецифические моновалентные диатела, которые способны связывать cd19 и cd3, а также их применения
CN107667120B (zh) * 2015-03-17 2022-03-08 纪念斯隆-凯特林癌症中心 抗muc16抗体及其应用
EA034950B1 (ru) 2015-03-27 2020-04-09 Регенерон Фармасьютикалз, Инк. Производные майтанзиноида, их конъюгаты и способы использования
LT3353212T (lt) 2015-09-23 2021-12-27 Regeneron Pharmaceuticals, Inc. Optimizuoti anti-cd3 bispecifiniai antikūnai ir jų naudojimas
MY194596A (en) 2016-09-23 2022-12-06 Regeneron Pharma Bi Specific Anti-Muc16-CD3 Antibodies And Anti-Muc16 Drug Conjugates
IL288916B2 (en) * 2019-06-21 2026-03-01 Regeneron Pharma Use of bispecific antigen-binding molecules that bind MUC16 and CD3 in combination with 4-1BB co-stimulation
TW202304507A (zh) * 2021-04-02 2023-02-01 美商再生元醫藥公司 含有抗ｍｕｃ１６ｘ抗ｃｄ３雙特異性抗體之穩定調配物
EP4437003A1 (en) * 2021-11-24 2024-10-02 Regeneron Pharmaceuticals, Inc. Methods for treating cancer with bispecific anti-cd3 x muc16 antibodies and anti-ctla-4 antibodies
KR20240130137A (ko) * 2022-01-07 2024-08-28 리제너론 파아마슈티컬스, 인크. 이중특이적 항-MUC16 x 항-CD3 항체 단독으로 또는 항-PD-1 항체와의 조합으로 재발성 난소암을 치료하는 방법

Also Published As

Publication number Publication date
IL265309B1 (en) 2023-12-01
DK3515487T3 (da) 2023-08-28
US11485793B2 (en) 2022-11-01
EP3515487B1 (en) 2023-07-19
ES2952735T3 (es) 2023-11-03
EP4273172A2 (en) 2023-11-08
US20180112001A1 (en) 2018-04-26
CA3037738A1 (en) 2018-04-12
ES2925563T3 (es) 2022-10-18
KR102531251B1 (ko) 2023-05-15
BR112019005697A2 (pt) 2019-07-16
JP7066691B2 (ja) 2022-05-13
CO2019003967A2 (es) 2019-05-10
JP2019533807A (ja) 2019-11-21
CA3037536C (en) 2026-02-17
MY200230A (en) 2023-12-15
FI3515487T3 (fi) 2023-08-15
WO2018067331A1 (en) 2018-04-12
CN110214026A (zh) 2019-09-06
PL3515487T3 (pl) 2024-01-15
PH12019500604A1 (en) 2019-06-03
CY1125577T1 (el) 2026-02-25
PL3515946T3 (pl) 2022-11-07
IL265309B2 (en) 2024-04-01
KR20190067808A (ko) 2019-06-17
EP3515487A1 (en) 2019-07-31
US20230272111A1 (en) 2023-08-31
IL265309A (en) 2019-05-30
SI3515946T1 (sl) 2022-09-30
EP3515946A1 (en) 2019-07-31
EP3515946B1 (en) 2022-07-06
US10941208B2 (en) 2021-03-09
LT3515487T (lt) 2023-08-25
MX2019003326A (es) 2019-09-10
CA3037536A1 (en) 2018-03-29
MX2019003322A (es) 2019-08-05
SMT202300308T1 (it) 2023-11-13
IL265369A (en) 2019-05-30
JP2019536740A (ja) 2019-12-19
IL265369B2 (en) 2024-03-01
CL2019000712A1 (es) 2019-05-31
AU2017331363B2 (en) 2024-06-13
CL2021002645A1 (es) 2022-04-29
AU2017331363A1 (en) 2019-04-11
CA3287248A1 (en) 2026-03-02
MY194596A (en) 2022-12-06
US12570764B2 (en) 2026-03-10
US20180118848A1 (en) 2018-05-03
CN110036032B (zh) 2023-09-05
CL2019000726A1 (es) 2019-05-31
SMT202200359T1 (it) 2022-11-18
IL265369B1 (en) 2023-11-01
HUE063020T2 (hu) 2023-12-28
CL2023002690A1 (es) 2024-02-02
NZ751903A (en) 2025-09-26
PT3515487T (pt) 2023-08-24
ZA201901557B (en) 2024-08-28
RS64691B1 (sr) 2023-11-30
DK3515946T3 (en) 2022-08-01
LT3515946T (lt) 2022-08-10
NZ751907A (en) 2025-09-26
AU2017339711B2 (en) 2024-06-06
HUE059761T2 (hu) 2022-12-28
ZA201901591B (en) 2024-05-30
CN110214026B (zh) 2023-12-05
CN110036032A (zh) 2019-07-19
JP7066690B2 (ja) 2022-05-13
DK3515946T5 (da) 2024-09-02
HRP20221202T1 (hr) 2022-12-09
BR112019005670A2 (pt) 2019-06-04
WO2018058003A1 (en) 2018-03-29
PH12019500550A1 (en) 2019-05-27
SI3515487T1 (sl) 2023-09-29
KR102418667B1 (ko) 2022-07-12
DK3515487T5 (da) 2024-09-02
HRP20231281T1 (hr) 2024-02-02
AU2017339711A1 (en) 2019-04-11
US10738130B2 (en) 2020-08-11
EP4273172A3 (en) 2024-02-28
US20200317810A1 (en) 2020-10-08
MD3515487T2 (ro) 2023-11-30
KR20190073377A (ko) 2019-06-26
PT3515946T (pt) 2022-08-04
WO2018067331A9 (en) 2018-06-07

Similar Documents

Publication Publication Date Title
US12570764B2 (en) Anti-MUC16 antibodies, antibody-drug conjugates, and bispecific antigen-binding molecules that bind MUC16 and CD3, and uses thereof
JP7695420B2 (ja) 抗ｓｔｅａｐ２抗体、抗体－薬物複合体、およびｓｔｅａｐ２とｃｄ３を結合する二重特異性抗原結合分子、ならびにそれらの使用
HK40102994A (en) Bi specific anti-muc16-cd3 antibodies and anti-muc16 drug conjugates
HK40011845A (en) Anti-muc16 (mucin 16) antibodies
HK40011845B (en) Anti-muc16 (mucin 16) antibodies
HK40011846A (en) Bi specific anti-muc16-cd3 antibodies and anti-muc16 drug conjugates
HK40011846B (en) Bi specific anti-muc16-cd3 antibodies and anti-muc16 drug conjugates
EA045730B1 (ru) Анти-muc16 (mucin16) антитела
EA039842B1 (ru) Биспецифичные анти-muc16-cd3 антитела и конъюгаты анти-muc16-лекарственное средство